Demokratska stranka je podnela amandman na član 3. sa sledećim obrazloženjem. Podnetim amandmanom omogućuje se usvojiteljima, odnosno jednom od usvojitelja, da ostvare pravo na jednokratnu novčanu pomoć na isti način kao i majke. Na taj način što se u definicijama Predloga zakona usvojitelji izričito predviđaju kao kategorija lica koje ostvaruje pravo na novčanu pomoć. Izvršene su i odgovarajuće redakcijske izmene koje su posledica izmena koje se predlažu ovim amandmanom.

Cilj amandmana je da se izjednači položaj usvojitelja i roditelja prilikom ostvarivanja prava na novčanu pomoć, odnosno da se onemogući tumačenje po kojem usvojitelji nemaju pravo na novčanu pomoć. Efekat ovog amandmana ogleda se u proširivanju kruga lica koja imaju pravo na novčanu pomoć i izbegavanju mogućnosti različitog tumačenja zakona. Zahvaljujem se.

Po amandmanu, Vesna Nedović.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam vam se kako bismo podržali ovu važnu meru inicijativu naše Vlade Srbije koja se sprovodi u cilju unapređenja života naših građana i jačanju naše zemlje.

Ovim uključujemo mere za podršku majkama, očevima, starateljima dece školskog i predškolskog uzrasta, a posebno smo svesni da su meseci oko početka školske godine, vreme kada su izdaci najveći, stoga je predviđena jednokratna pomoć u vrednosti od 10 hiljada dinara za decu rođenu od 21. novembra 2006. godine do danas, stupa zakona na snagu. Prijava za ovu pomoć će biti moguća od 20. avgusta do 20. septembra, a isplata će krenuti od 25. septembra ove godine.

Takođe, hraniteljima i primaocima socijalne pomoći biće isplaćeno bez podnošenja prijave. Prijava je vrlo jednostavna, majka i otac ili staratelj preko portala Uprave za trezor, unose svoj broj lične karte, jedinstveni matični broj, jedinstveni matični broj za svako dete, kao i naziv banke u koju žele da novac bude uplaćen.

Veoma je važno napomenuti da država pruža podršku roditeljima kroz finansijsku pomoć za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta, a predsednik Aleksandar Vučić je najavio posebne mere podrške za svako novorođeno peto i šesto dete.

Pored toga uveli smo mere za rešavanje stambenog pitanja gde majke rođene dece od prvog januara 2022. godine imaju prava na kupovinu prvog stana i taj maksimalni iznos pomoći od 20 hiljada evra.

Zahvaljujući ovim inicijativama ostvarili smo značajni napredak u povećanju nataliteta u poređenju sa 2021. godinom Srbija je na prvom mestu u regionu. Napori naše Vlade o brizi o našim građanima, rezultati su manjim odlaskom mladih iz zemlje i većim povratkom u našu domovinu, zato što Srbija postaje sve bolje mesto za život.

Ako govorimo o kritikama nekih da ne brinemo dovoljno o bolesnoj deci, upravo iz tog razloga mnogo je veći broj dece koje boluju od različite bolesti, dobilo priliku da se leči u inostranstvu, zahvaljujući upravo finansijskoj podršci iz budžeta. Od 2008. do 2012. godine 440 dece je poslato na lečenje, a dok je 2012. do danas je znatno veći broj, negde oko 4887 dece. Srbija je danas među pet zemalja u Evropi po nivou pomoći lečenja retkih dečijih bolesti.

Takođe, uvodimo testove za ranu dijagnostiku mišićne distrofije odmah po rođenju što će nam pružiti mogućnost pravovremene terapije u usporavanje napredovanja bolesti do izlečenja.

Na lokalnom nivou posebno želim da istaknem brigu opštine Zemun o svojim građanima kroz projekat Čestitka majci. Prvog januara darujemo po sto hiljada dinara prvorođenoj devojčici, prvorođenom dečaku u Zemunskom porodilištu. Takođe, tokom novogodišnjih praznika organizujemo podelu više od deset hiljada paketića uz prisustvo Deda Mraza i omiljenih likova iz crtanih filmova. Na velikom trgu 1. januara organizujemo Trg otvorenog srca za mališane i njihove roditelje i svakom novorođenom detetu darujemo paket koji sadrži sve što je potrebno za negu bebe u prvih nekoliko meseci.

Obezbeđujemo preko 400 auto sedišta godišnje i školski prevoz za 1300 učenika osnovnih škola i novčane nagrade za učenike koji ostvaruju izvanredne rezultate u takmičenjima. Svaki prvak tradicionalno dobija ranac sa neophodnim školskim priborom, a trud nosioca Vukove diplome je takođe adekvatno nagrađen.

U danu za glasanje podržaću sve predloge zakona i glasati za njih. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milivojević, Miladinović, Marković i Manojlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, ja sam do sada obrazlagao zbog čega ne treba glasati, zbog razloga dostojnosti, odnosno nedostojnosti ove Vlade, a sada ću vam izvesti jedan eksperiment da bi vam to malo bolje pokazao i objasnio.

Pažljivo pratite građani Srbije. Jedan, dva, tri, četiri, pet, dok izbrojite do pet, ova Vlada vas je zadužila za 290 eura, 58 evra u sekundi vas zadužuje Vlada, za manje od sedam, osam sekundi ode vam prosečna plata. To je efekat rada te najbolje vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan.

To je ista ona vlada koja tvori i koju čine ljudi koji su vodili Srbiju do 2000. godine kada je bez posle, pošto se oni šokiraju da je navodno bez posla kod demokrata ostalo nekih 500 hiljada ljudi. Kod njih je bez posla ostalo tri i po miliona ljudi. Pazite, tri i po miliona ljudi su ovako isterali, a onda su dva i po miliona ljudi ostavili bez zavičaja, proterali iz onih krajeva gde nije uspeo Pavelić sa Jasenovcem i Crnom legijom uspeli su oni svojom politikom. Naravno, uz pomoć svojih ratnih huškača iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Na kraju 200 hiljada ljudi su ostavili bez glave. To je bila cena te velike politike. Na sve to, oni su dodali staru deviznu štednju. Znate, kada je nešto staro, to vam ne treba, a to nije trebalo građanima, ali je njima jako trebalo. Pa, su onda na staru deviznu štednju dodali Jugoskandik i Dafiment banku.

Na sve to, vidite ove pločice, znate koliko se mladih ljudi nije vratilo iz rata, vratila se samo ova pločica umesto njih. Vidite to je pločica koja se zove Slobodan Milivojević, moj brat koji je skupljao kasetne bombe tokom NARO agresije, e tako se zove. Evo, piše unutra. Ko ne veruje, a zna da čita, može da dođe i da pročita. Zaboravili ste ga na Prištinskom aerodromu, nije bio jedini vojnik koga je ovaj režim ostavio na Kosovu i Metohiji kada je proterao srpsku vojsku i policiju i zamenio ih sa NATO trupama i svojim saborcima iz OVK. Hvala vam.

Čuli smo da je i trik ako znate da brojite do pet, a to još nismo čuli.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Komlenski i Torbica.
Da li neko želi reč?
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, nisam reagovao kod amandmana na član 2. ovog zakona, učinilo mi se da sam pogrešno čuo, ali pošto se to ponovilo kod amandmana 3. sada zaista moram da samom sebi glasno postavim pitanje – gde li ja to grešim?

Naime, kada dođe do usvajanja deteta, nastaje adoptivno srodstvo, automatski se u izvodu iz matične knjige rođenih kao roditelji deteta upisuju usvojioci i tu je kraj priče. Ne znam na osnovu kojih evidencija ili na osnovu kojih kriterijuma…

Gospodine Komlenski, molim vas samo, mikrofonija je jaka, da pomerite samo slušalice ukoliko su tu negde.

Ne, ja ne koristim slušalice.

Da li je sada bolje. Da li mogu da nastavim. Hvala vam.

Znači, majka deteta prirodna ili usvojiteljka se u zvaničnim evidencijama nakon sprovođenja postupka usvojenja vodi kao majka i to je jedini podatak koji je dostupan javnosti, čak i službama svim, osim u određenim situacijama koje su zakonom definisane.

Prema tome, predlagati ovde amandmane kojim se uvodi posebna kategorija usvojitelja i usvojiteljke je nešto što je apsolutno, prvo, vam svake pameti i, drugo, potpuno nesprovodivo. Znači, to je nešto o čemu se ne da ni komentarisati, ni diskutovati, niti koristiti kao podatak.

Oni koji su osvojili decu, bilo da li je u pitanju samo majka, bilo da je u pitanju samo otac ili jedno i drugo, jer su oni postali majka i otac nakon usvojenja i takvi upisani u matične knjige, po tom osnovu crpe pravo koje pripadaju majci, odnosno, kako već ovaj Predlog Zakona predlaže tu izmenu, ukoliko joj se ne zna prebivalište, boravište i ostalo, onda otac može da podnese zahtev.

Prema tome, ja jesam bio stvarno… Učinilo mi se da nisam dobro čuo i u pravu ste kada ste rekli za slušalice možda i treba da počnem da ih koristim. Sačekao sam da se to ponovi na ovom trećem amandmanu koji je prelagala Demokratska stranka i ja stvarno ne razumem odakle uopšte i ideja da se tako nešto predlaže? Ako postoji bilo kakva vrsta diskriminacije, bilo kome bilo gde, mada za to ne vidim načina, možda je to nešto o čemu treba da razgovaramo, ali ovo nešto je apsolutno pravni nonses.

Hvala lepo.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Sandić, Miloratka Bojović, Gorica Gajić i Zoran Stojanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Miloratka Bojović.
Izvolite.