Reč ima ministar Vesić.

Uopšte ne želim da vas ubeđujem.
Inače, s obzirom da ste član stranke koja se valjda zalaže za pristupanje Srbije EU, trebali ste da znate da prevode radi Transportna zajednica za sve zemlje Zapadnog Balkana, pa i za ovo, tako da niti imam nameru da vas ubeđujem, niti mi je to plan.
Ja samo hoću da vam kažem da dok sam ja ministar sve naše obaveze usaglašavanja sa EU iz sektora građevinarstva i transporta će biti sprovedene, jer cilj naše Vlade je priključenje EU, tako da uopšte nemam nameru da se ubeđujem i da vas u bilo šta ubeđujem.

Na član 36. amandman su zajedno podneli poslanici Lipovac Tanasković, Jovanović, Stanković i Novaković.
Reč ima Marina Tanasković Lipovac.

Zahvaljujem se.

Hvala, ministre. Ne treba da me ubeđujete, jer ja sam, znate, završila Saobraćajni fakultet, za razliku od vas koji ste završili Pravni, pa eto malo bolje ove stručne termine razumem, ali, u redu, zaista ne treba da me ubeđujete.

Naš sledeći amandman je zaista opet bio neke tehničke prirode. On se odnosio na to ko održava taj deo železnice.

Znate, u drumskom saobraćaju najveći broj saobraćajnih nezgoda dešava se baš na tim pružnim prelazima imamo na nekoliko nadležnih institucija da rade različite stvari.

Ovde konkretno putna infrastruktura je da kažem u drumskom delu, a ova okolo, da kažem, šina i same šine su u železničkom delu.

Za ovih mojih 20 godina radnog staža bila sam dosta stručni nadzor na drumskom saobraćaju, nisam završila železnički, ali uvek sam i svaki put imala problem ako imam neki pružni prelaz.

Svaki put kada sam rekla da preglednost nije dobra, kada sam napisala zapisnik da preglednost nije dobra, dobila sam odgovor da to nije u nadležnosti firme koja održava taj put i da je to u nadležnosti firme, odnosno u nadležnosti železnice, odnosno upravljače železnice i onda ovde zato što imamo tako neki glomazni sistem nikad se nije ispostavilo i nikada se nije dogodilo da to održavanje železničkog dela bude dobar.

Upravo ova preglednost, trodimenzionalni prostor, kako ste vi nazvali, je uvek bila loša i iz tog razloga imamo dosta saobraćajnih nezgoda.

Osim toga, imamo ih dosta zato što ne rade rampe, pa ne rade semafori, a opet i to je isto podeljena odgovornost.

Znači, sve saobraćajne znakove održava putna infrastruktura, ali recimo konkretno semafor, odnosno svetlosna signalizacija to održava železnička infrastruktura.

Ako imamo problem sa tim, onda mora i jedan i drugi nadzor da dođe da reši problem, a to se vrlo retko dešava da mogu da se nađu u istom trenutku na istom mestu.

Hvala.

Na član 38. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli poslanici Lipovac Tanasković, Jovanović, Stanković i Novaković.
Reč ima Marina Tanasković Lipovac.

Ovaj amandman je takođe bio jedne tehničke prirode. Mi smo tražili da se posle reči: „smrti“ dodaju reči: „teretno uništavanje robe u teretnom vozovima“.

Vidite, u članu 38. stav 4. kaže se da putnik ima određenu nadoknadu u slučaju smrti. To nije definisano dobro našim zakonom i smatramo da je putnik osiguran u ovom delu, a s tim u vezi da teret i uništavanje tereta nije kompletno osigurano.

Zašto to kažem? Zato što danas u APR-u imate transportere koji mogu da se prijave sa 10.000 dinara i oni sa tih 10.000 dinara, u stvari, rade to da se na taj način osiguravaju i onda kada dođe do štete na robi, kada dođe do štete u okviru teretnih vozova, onda oni nemaju odakle da isplate tu štetu, za razliku od putnika koji kada kupe kartu, oni su donekle osigurani. Čak ta neka suma ovim zakonom je povećana na 20.000 evra, čini mi se, što je zaista u redu. Bila je prethodno nešto vrlo malo, ne znam, dve, tri hiljade dinara, tako da samo smatrali da, pored toga što su putnici osigurani, da treba da bude osiguran i teret.

Hvala.

Na član 51. amandman su zajedno podneli poslanici Lipovac Tanasković, Jovanović, Stanković i Novaković.
Reč ima Marina Tanasković Lipovac.

Ovaj član je bio izuzetno interesantan zato što on kaže da nadležni organ kaže usmeno da nešto nije u redu. Sada, kada nekome usmeno kažete, to nema nikakav zapis. Da li je tako?

Istina je da se ovde dodaje posle toga usmeno, gde ima 15 dana rok da našiše neki izveštaj, ali od onoga što se usmeno kaže o nečemu do toga da postoji neki papir 15 dana je zapravo mnogo veliki period gde mnoge stvari mogu da se promene.

Mi smo samo tražili da to usmeno da se nekako drugačije definiše, jer smatramo da to rešenje nije dokaz o eventualno sudskim postupcima, jer ne možete da dokažete da ste nekome usmeno rekli da nešto nije u redu.

Hvala.