Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim jedno pitanje Ministarstvu prosvete. Jedna od najvažnijih oblasti za što potpuniju emancipaciju Roma je obrazovanje, kao što je svima vama poznato. Poslednjih desetak godina u toj oblasti je nešto učinjeno, ali ja želim da postavim pitanje o jednoj oblasti u kojoj ništa nije učinjeno.
U tom segmentu veliku ulogu igra i obrazovanje na romskom jeziku i predmeta koji se zove romologija i koji govori o Romskom narodu.
Romologija se, naime, proučava od 1971. godine, i to baš na inicijativu mnogih naučnih i javnih radnika iz Srbije, odnosno ondašnje Jugoslavije, pa tako i katedre imamo i u Parizu, Londonu, Trstu i još nekim drugim gradovima, ali u Beogradu ne postoji ništa tome slično u onom odnosu kakav postoji u drugim gradovima.
Te prve inicijative koje su pokrenute 1971. godine rezultirale su da je do sada formirano devet katedri u evropskim i jedna u van evropskim zemljama, u Americi.
Jedna od zakonskih obaveza je svakako i to da se jezici narodnosti koriste kao jezici za predavanja i kao jezici za informisanje, itd.
Romski jezik ima svoje segmente, može se čuti na RTB, RTNS, itd, ali nije dovoljno da bi se učinilo nešto u naučnoj oblasti.
Te katedre su bile inicirane, odnosno katedra je bila inicirana pre nekoliko godina na Filološkom fakultetu u Beogradu i iz raznoraznih razloga katedra se ugasila, tako da u ovom trenutku imamo samo jednu oblast gde se proučava, to je u Višoj školi za vaspitače u Vršcu „Milenko Pavlov“, ali to je vaspitačka škola, kako bih rekao, i tu je romski jezik jedan od predmeta.
Takođe, u Školi romologije u Novom Sadu, to je jedna, da kažem, školica koju je osnova Senka Savić, romologija se proučava bez ikakvih obaveznih zadatosti. Proučava se kao neobavezan predmet, a mislim da se u poslednje vreme i ta katedra ugasila.
Jedino mesto gde postoji u ovom trenutku je katedra na Univerzitetu za mir UN u Beogradu, i to je katedra koju je osnovao dr Rajko Đurić, čiji sam zamenik dugo vremena bio, a posle njegove smrti sam se angažovao nešto više i na toj katedri.
Ono što želim da kao pitanje postavim je – kada će Filološki fakultet ili neki od državnih fakulteta izraziti želju da se formira katedra i nastavi sa proučavanjem istorije, kulture, jezika i svih onih oblasti koje su za nas Rome interesantne, ali interesantne i za pripadnike drugih naroda i narodnosti?
Ako ne postoji interes da se na državnom fakultetu formira takva katedra, ono što bih želeo da predložim je da se na nekom od privatnih fakulteta formira takva katedra i da konačno rešimo to pitanje koje smo prvi inicirali, a poslednji rešavamo.
Hvala, gospodine predsedniče.
