Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih želeo da postavim pitanje ministarki poljoprivrede, gospođi Tanasković i ministru za javna ulaganja gospodinu Blagojeviću.

U prethodnom periodu sa područja Hrvatske u Srbiju je stigla veoma snažna oluja. Najveće posledice nevreme je ostavilo u Novom Sadu, gde je vetar čupao stabla, nosio krovove.

Nevreme je zahvatilo i srednji Banat i načinilo veliku materijalnu štetu i u opštinama Kula i Vrbas, kao i u Apatinu, Somboru i delovima Bačke Palanke.

Nevreme je uticalo na poljoprivredne useve i u celom sremskom regionu. Poljoprivreda je pretrpela veliku štetu usled dejstva oluja i već sada može se konstatovati da će ona biti izražena u milijardama dinara.

Oluje su delovale na području cele zemlje, a najviše su stradale oblasti u Vojvodini. U pojedinim poljoprivrednim domaćinstvima šteta je sto procentna. Najviše su stradali zasadi soje, suncokreta, kukuruza, kao i kasnog voća.

Prema prvim procenama, najviše štete je bilo na suncokretu. Koren ove kulture je gotovo sasvim stradao zbog naleta vetra. Odmah za suncokretom sledi kukuruz.

Šteta kod soje i šećerne repe još uvek nije sasvim procenjena, ali verujem da će se znati u narednim danima.

Povrtarske kulture su takođe bile pogođene naletom nevremena. To su višegodišnji zasadi koji treba da rađaju 20-30 godina. Zbog leda i jakog vetra popucali su mreže. Vremenska nepogoda je načinila stoprocentnu štetu. Mnogim voćarima je višegodišnji rad nestao za pola sata u potpunosti, nažalost.

Poljoprivrednici se suočavaju sa problemom tokom cele ove godine. Već je vreme setve bilo pomereno za tri nedelje, na samom početku vegetacije bilo je previše kiše i niske temperature, mnogo vode u površinskom sloju zemlje je uslovilo da biljke nisu spuštale koren dublje u zemlju, a plitak koren ne drži dovoljno čvrsto biljku za zemljište, što se u slučaju jakih vetrova pokazalo kao porazno za kukuruz i suncokret.

Preko 98% biljne proizvodnje je pod vedrim nebom, svega 2% se nalazi u nekoj vrsti zaštite biljne vrste. Šteta će se meriti milijardama. Moramo doneti rešenje da sačuvamo proizvođače, bez pomoći države mogu nadoknaditi ove štete da ne odustanu od proizvodnje hrane. Uništeni su i usevi pod plastenicima, a u Vojvodini je oko 3.000 hektara pod plastenicima, folije su pokidane, konstrukcije razbijene.

Puno se govori o sprečavanju rizika i važnosti osiguranja, međutim poljoprivrednici su imali parcele osigurane od grada, udara groma i požara, ali u to osiguranje ne ulazi i oluja.

Nažalost, za sada se ne pominju mere pomoći poljoprivrednicima. Prošlog meseca je doneta odluka o smanjenju naknade za odvodnjavanje za 50%, a gotovo 70% obveznika koji plaćaju ovu naknadu je sa područja Vojvodine. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, deluje preventivno kroz podsticaje za nabavku opremu za zaštitu od vremenskih nepogoda i protivgradnu zaštitu, ali u konkretnom slučaju ne može pomoći.

Moje pitanje je da li Vlada radi na utvrđivanju državnog programa pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi uništeni? Koje mere planira Ministarstvo poljoprivrede kako bi pomoglo poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon naleta oluja?

Poslednje pitanje – da li će Vlada Republike Srbije doneti mere za slučaj tzv. vis majora, prošle godine suša, ove godine previše nevremena, za naredni period?

Zahvaljujem se.