Poštovani predsedniče naša poslanička grupa SDPS podržava obrazovanje kao prioritet i stalno to ističemo u našim govorima. Naravno, podržavamo i prof. dr Slavicu Đukić Dejanović kao predlog ministra prosvete.
Pred novim ministrom je jako veliki zadatak, s obzirom na sva dešavanja koja su bila u proteklim mesecima. Nova školska godina mora početi drugačije. Naravno, sve mere koje je naša država poduzela i koje se tiču bezbednosti samih đaka u školi, akcenat mora biti na psihološkom i mentalnom zdravlju učenika, što je u ovom slučaju budućoj ministarki vrlo bliska tema, s obzirom na njenu stručnosti. Smatram da će ona, naravno, izuzetno, što se tiče mentalnog zdravlja ovu sferu nekog interesovanja unaprediti.
Odbor za obrazovanje, čiji sam član, je istakao više puta značaj vaspitanja i da je neophodno posvetiti se uvođenju nekih novih pilot programa koje će produbiti svest naše dece o zdravlju, o zdravim navikama, zdravim stilovima života, ponuditi deci neke nove edukativne sadržaje koji će isticati neke nove koncepte nenasilja, humanosti, altruizma.
Pitamo se da li je moguće danas decu vratiti u škole, da rado idu u škole, vratiti ih knjigama, jednostavno, kreativnom nekom radu, nekim duhovnim vrednostima i umetnosti. Pitamo se da li su te stvari danas dovoljno relevantne, njima primamljive, da li su konkurentne, da li izazivaju njihovu pažnju i na koji način našu decu na neki način skloniti od negativnih uticaja bezgraničnih mogućnosti samog interneta koji naravno promovišu i neke negativne stvari.
Pogrešno je ovako razmišljati. Deci ne smemo ništa nametati, ne postoji neki ni vremeplov, ni reverzibilni proces koji može našu decu vratiti u neko vreme u kojem smo mi odrastali. Bilo kakvo nametanje i bilo koji pritisak na našu decu će izazvati kontraefekat zato što deca žive vremenu koje je možda nama manje blisko, ali i te kako imaju svoj stav i te kako pokazuju otpor i te kako pokazuju gnev ukoliko im se nešto nameće. Ličnost se razvija jedino ako je slobodna, jedino ako se razvija u skladu sa vremenom u kom živi, bez pritiska i bez nametanja na neku silu.
Svaki pritisak kod mladog čoveka će izazvati kontraefekat i potrebu da se brani, a mi smo tu da podržimo njihov zdrav razvoj, omogućimo im da odrastaju u svom vremenu i da koriste sva savremena sredstva na adekvatan način u, naravno, kako edukativne svrhe, tako i u svrhe zabave. Način na koji mi treba da utičemo jeste da kroz njihove kanale jednostavno njima na neki fin način nametnemo neke društvene vrednosti, da budemo savremenici njihovog sveta, da ih razumemo, da ih podržimo, da prihvatimo sve što oni vole, da nekako razumemo njihove uzore koje oni podržavaju, da podržimo njihov umetnički izražaj i vrednosti koje oni u njihovom svetu negde podržavaju i prate.
Ono što sam želela da pitam Ministarstvo prosvete jeste, s obzirom da je puno bilo tih nekih pilot programa koji su implementirani kroz različite predmete u nastavi, da li će biti, po pitanju nekog mentalnog zdravlja i ovoga što sam sada pričala, neki pilot program koji će integrativnom nastavom obuhvatiti sve segmente edukacije u tom nekom smislu? Drugo pitanje jeste da li će mentalno zdravlje biti prioritetan cilj u vaspitno-obrazovnom procesu? U onim pripremama koje pišu nastavnici postoje vaspitni ciljevi. Da li će mentalno zdravlje negde u tom nekom smislu biti prioritetno i da li će se raditi na tome?
Mi moramo edukovati našu decu da nije sramota tražiti pomoć kada smo slabi i kada jednostavno ne znamo da pronađemo izlaz. Jako je važno da već kroz školski proces oni nauče način kako će preventivno reagovati na neke situacije koje su nam se do sada dešavale i nadamo se da neće više nikada. Hvala.
