Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da je sednici prisutno 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 113 narodnih poslanika. Dakle, imamo uslove za dalji rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima Đorđe Pavićević.

Hvala.

Poštovane građani i poštovane građanke, ja bih tražio obaveštenje u vezi sa nekoliko slučajeva gradskih sekretara u Beogradu, jer se ispostavilo da to jeste veoma lukrativno zanimanje i prati ga velika količina keša, posebno u evrima. Problem je što su bivši ovi gradski sekretari skloni carinskim prekršajima.

Naime, pomenuo bih Nemanju Stajića, bivšeg gradskog sekretara za ozakonjenje, koji je zadržan na granici sa Crnom Gorom sa prijateljima u automobilu u kome je bilo više od 26 hiljada evra, više laptop računara i, što se posebno naglašava, srpska zastava. Valjda je to pokušaj da se pokrije sva ta imovina na isti način na koji je recimo TV „Pink“ pokrivao svoju zgradu, ali nećemo o braći Stajić. To bi zahtevalo posebnu sednicu i mislim da se makar protiv jednog od njih vodi nekakav postupak.

Pitanje imam za jednu zaboravljenu zvezdu i za jednu zvezdu u usponu. Naime, Nikola Kovačević, bivši sekretar za komunalne i stambene poslove, uhvaćen je u carinskom prekršaju kada je u torbi nosio sliku „Stražar“ Paje Jovanovića, koju je uplatio 140 hiljada evra i 115 hiljada evra u gotovini.

Ono što je bilo obrazloženje jeste da je bivši državni sekretar uložio novac koji je na poklon dobio od sestre, a kasnije oplodio tako što je ulagao u trgovinu kripto valutama.

Ono što je tu problem jeste što ne samo to što se pojavljuje još jedan brat, sestra, tetka koji poklanjaju novac, nego način na koji se vadio je bio samo kriminalizujući u tom pogledu. Ja tražim obaveštenje od Agencije za sprečavanje korupcije da li je, u stvari, Nikola Kovačević prijavio bilo kakvu promenu imovinskog stanja od trenutka kada je postao državni sekretar i dve godine u periodu nakon što je prestao da bude državni sekretar, jer to je period kada smo svi mi obavezni u stvari da obaveštavamo Agenciju za sprečavanje korupcije o promeni imovinskog stanja.

Drugo pitanje se tiče Višeg državnog tužilaštva. Da li je pokrenut bilo kakav postupak s obzirom da je oslobođen za ovaj postupak o poreklu imovinu, bilo kakav postupak po tome što je koristio neprijavljen i neoporezovan novac?

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture - u čijem vlasništvu je sada slika Paje Jovanovića, gde se ona nalazi i da li će biti predata Muzeju grada Beograda, kao što je ministar Vesić u to vreme najavljivao i da li je saslušan ministar Vesić u vezi sa ovim slučajem, s obzirom da je javno iznosio saznanja o tome?

Drugo pitanje - da li će biti saslušana Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam i bivša gradska sekretarka za urbanizam i građevinske poslove i direktorka Fondacije za srpski narod i državu, koja je, prema pisanju medija, takođe načinila carinski prekršaj jer je na odmor krenula sa 50.000 evra i 12.000 evra vrednim nakitom?

Znači, ova bivša gradska funkcionerka i direktorka fondacije najmoćnije i najprofitabilnije fondacije u Srbiji posvećena je ostvarenju vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića koja, između ostalog, obučava i poslanike vladajuće stranke kako da se bave politikom i kako da pišu sve one tvitove o političkim protivnicima u Akademiji mladih lidera.

Ona je postala poznata i po svojoj kritici zakona o kome danas raspravljamo, Zakona o planiranju i izgradnji jer je na inovativan način, ali opravdano tvrdila da taj zakon uvodi tzv. duplu korupciju.

Problem sa ovim razumevanjem jeste što je valjda prema ovoj direktorki Fondacije mesto korupcije samo na jednom mestu i opravdano je da postoji jedna korupcija, ali ova dupla nije u redu i nije u redu kao zakonsko rešenje.

Hvala.

Reč ima Žombor Ujvari.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih želeo da postavim pitanje ministarki poljoprivrede, gospođi Tanasković i ministru za javna ulaganja gospodinu Blagojeviću.

U prethodnom periodu sa područja Hrvatske u Srbiju je stigla veoma snažna oluja. Najveće posledice nevreme je ostavilo u Novom Sadu, gde je vetar čupao stabla, nosio krovove.

Nevreme je zahvatilo i srednji Banat i načinilo veliku materijalnu štetu i u opštinama Kula i Vrbas, kao i u Apatinu, Somboru i delovima Bačke Palanke.

Nevreme je uticalo na poljoprivredne useve i u celom sremskom regionu. Poljoprivreda je pretrpela veliku štetu usled dejstva oluja i već sada može se konstatovati da će ona biti izražena u milijardama dinara.

Oluje su delovale na području cele zemlje, a najviše su stradale oblasti u Vojvodini. U pojedinim poljoprivrednim domaćinstvima šteta je sto procentna. Najviše su stradali zasadi soje, suncokreta, kukuruza, kao i kasnog voća.

Prema prvim procenama, najviše štete je bilo na suncokretu. Koren ove kulture je gotovo sasvim stradao zbog naleta vetra. Odmah za suncokretom sledi kukuruz.

Šteta kod soje i šećerne repe još uvek nije sasvim procenjena, ali verujem da će se znati u narednim danima.

Povrtarske kulture su takođe bile pogođene naletom nevremena. To su višegodišnji zasadi koji treba da rađaju 20-30 godina. Zbog leda i jakog vetra popucali su mreže. Vremenska nepogoda je načinila stoprocentnu štetu. Mnogim voćarima je višegodišnji rad nestao za pola sata u potpunosti, nažalost.

Poljoprivrednici se suočavaju sa problemom tokom cele ove godine. Već je vreme setve bilo pomereno za tri nedelje, na samom početku vegetacije bilo je previše kiše i niske temperature, mnogo vode u površinskom sloju zemlje je uslovilo da biljke nisu spuštale koren dublje u zemlju, a plitak koren ne drži dovoljno čvrsto biljku za zemljište, što se u slučaju jakih vetrova pokazalo kao porazno za kukuruz i suncokret.

Preko 98% biljne proizvodnje je pod vedrim nebom, svega 2% se nalazi u nekoj vrsti zaštite biljne vrste. Šteta će se meriti milijardama. Moramo doneti rešenje da sačuvamo proizvođače, bez pomoći države mogu nadoknaditi ove štete da ne odustanu od proizvodnje hrane. Uništeni su i usevi pod plastenicima, a u Vojvodini je oko 3.000 hektara pod plastenicima, folije su pokidane, konstrukcije razbijene.

Puno se govori o sprečavanju rizika i važnosti osiguranja, međutim poljoprivrednici su imali parcele osigurane od grada, udara groma i požara, ali u to osiguranje ne ulazi i oluja.

Nažalost, za sada se ne pominju mere pomoći poljoprivrednicima. Prošlog meseca je doneta odluka o smanjenju naknade za odvodnjavanje za 50%, a gotovo 70% obveznika koji plaćaju ovu naknadu je sa područja Vojvodine. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, deluje preventivno kroz podsticaje za nabavku opremu za zaštitu od vremenskih nepogoda i protivgradnu zaštitu, ali u konkretnom slučaju ne može pomoći.

Moje pitanje je da li Vlada radi na utvrđivanju državnog programa pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi uništeni? Koje mere planira Ministarstvo poljoprivrede kako bi pomoglo poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon naleta oluja?

Poslednje pitanje – da li će Vlada Republike Srbije doneti mere za slučaj tzv. vis majora, prošle godine suša, ove godine previše nevremena, za naredni period?

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiču se i vezano je za probleme naših sela, ljudi koji žive na selima, jer uvek i svi vidimo da su to mahom stari ljudi, gde su njihovi mlađi otišli u veće gradove, u veća mesta i imamo takvu situaciju, a to je pitanje MUP-u Srbije.

Pitanje je, pošto u tim našim seoskim područjima svakodnevno dolaze pojedini prodavci, trgovci i kvazi prodavci koji nude određene predmete tim našim starim ljudima kroz određena obaveštenja, oni njima kažu da je to odlično, dobro, da to treba da uzmu, ubeđuju ih, uzmu im ček, a ovi potpišu, čak neko i u njihovo ime potpiše i za deset, petnaest dana ljudima dolazi, ili mesec dana, dolazi to što su naručili, a oni ni ne znaju šta su naručili, jer kažem da su to mahom stariji ljudi koji stvarno puno i ne razumeju i ne čuju, a ti trgovci, da ne kažem nešto ružnije, oni ih ubeđuju i na kraju dođemo do toga da je čovek koji živi sam ili sa svojom ženom, koji su stari i koji imaju poljoprivredne penzije ili jedan od njih ima poljoprivrednu penziju, a drugi nema nikakvu penziju, oni potpišu nešto da uzmu, a vrednost je po 300.000, po 200.000 dinara, na 24 rate ili više.

To je za njih katastrofalna situacija. Oni imaju malu penziju, sami žive, njihova deca nisu tu i sada dolaze u situaciju kada dođe vreme da se odbija njima taj novac, oni kasnije ne mogu da obezbede sebi one osnovne životne namirnice ili da plate struju ili da plate porez.

Moje pitanje jeste MUP-u, pošto imamo situacije da dođu ti trgovci ili neki prodavci nečega, čak i magle, da posle njih, kada vide da su prazne kuće, u tim kućama dolaze lopovi koji ljudima obijaju kuće, koji ljudima uzimaju sve što vredi, recimo, kazane za rakiju i sve što vredi, a pre toga su bili kao da nešto prodaju.

Stvarno je to vrlo ozbiljna situacija, baš zbog toga što su naša sela skoro ispražnjena. To govorim iz delokruga svoje opštine. To važi za sve opštine koje su tu na jugoistoku Srbije, male sredine, gde sela imaju po 20-ak, 30-ak kuća, a u tim kućama to su sve mahom stariji ljudi. Stvarno je takva situacija da se tim ljudima to ponudi, oni nešto potpišu, ne znaju šta potpišu i na kraju im dolazi da oni to što su uzeli, to njima ničemu ne služi, pokušavaju da vrate. Prođe taj rok ili čak te firme uopšte ne postoje i tada dolaze u situaciju da na svakom mestu u svakom pogledu tim ljudima se pravi problem, ti ljudi se varaju.

Zbog toga bih pozvao nadležno MUP, pozvao bih Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da zajedno svi iz svog delokruga se angažuju da u okviru nadležnosti, policijski službenici budu prisutni u tim našim seoskim područjima, da lokalne samouprave imaju obaveze preko mesnih kancelarija da budu više prisutni kod tih naših starih ljudi, da im daju obaveštenja, da ih usmeravaju da ne prihvataju svakakve potpise, a s druge strane, da ti koji to prodaju budu malo razumniji, da ne gledaju samo interes i da ne varaju ljude, jer oni su svesni toga da tim ljudima to neće trebati.

Još jednom pozivam sve naše ljude u našim seoskim područjima, kada neko dođe kod njih i nešto ponudi da kupe, da im daje na odloženo, da to ne prihvataju i da zovnu svoje najbliže, svoju decu, unuke, i ako budu navalentni da to i dalje traže, da se obavesti policijska stanica ili policijska ispostava, da na vreme reaguju. Još jednom pozivam sve da obrate pažnju.

Hvala.
Reč ima Borko Puškić.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, pomaže Bog.

Pitanje za direktora Republičkog geodetskog zavoda. Prilikom podnošenja zahteva za dostavljanje određenih podataka od strane službe za katastar nepokretnosti, kao i zahteva za sprovođenje određenih promena, podataka, dolazi do velikog vremenskog zastoja i kašnjenja, što dalje utiče na blagovremeno postupanje i rad organa drugih subjekata na teritoriji opštine Prijepolje, Priboj i Nova Varoš. Zbog sporosti u radu katastra štetu trpe građani i brojni investitori koji čekaju mesecima na izdavanje raznih dokumenata koja su podneta ovom organu.

Pitanje za Vladu Republike Srbije – ko zaista stoji iza firme „ABL Solvent“ koja je kupila nekretnine iz stečajne mase IMT-a i koja će po novom zakonu moći nesmetano i bez tržišne nadoknade da gradi na više desetina hektara najvrednijeg gradskog zemljišta u Beogradu?

Da li je tačno da će šteta koja nastaje od ukidanja uredbe Zakona o konverziji zemljišta iznositi između tri i pet milijardi evra po budžete lokalnih samouprava u Srbiji?

Pitanje za BIA, VOA, VBA, Ministarstvo spoljnih poslova, MUP i pravde, da li je tačno, odnosno da li imate saznanja i informacije da je vrlo aktivno hrvatska obaveštajna služba imala udela i učešća oko masovnih ubistava naše dece i adolescenata u osnovnoj školi „Ribnikar“ i u Mladenovcu?

Molim vas, tražim od svih ovih pomenutih institucija, ustanova, u pisanoj formi odgovor.

Pitanje za gospodina Sinišu Malog – kako je moguće da cena u Srbiji dizela iznosi 186 dinara, da je u Podgorici 160 dinara, u Zagrebu 152 dinara, u Sarajevu 146 dinara, a u Skoplju 134 dinara? Da li je to neka politika ekonomskog tigra i lidera u regionu?

Pitanje za Vesića – kada se namerava završiti i privesti nameni kružni tok na najvećoj mesnoj zajednici Kolovrat u Prijepolju, koji se nalazi na državnom putu prvog reda, putu za Pljevlja, putu za Crnu Goru? Kasni se tri i po godine.

S druge strane, kada se namerava privesti nameni put koji vodi od Prijepolja, preko Kolovrata, do Seljašnice gde je bila investicija preko 2,5 miliona evra, gde je projekat predviđen za 40 radnih dana da se privede kraju, a isti započet 2013. godine? Podsetiću građane da se nalazimo u 2023. godini.

Pitanje za gospodina Vučevića – koliko je Vojska Srbije popunjena u procentima? Koliko jedinica je u potpunosti operativno da samostalno može da izvrši zadatke iz svoje nadležnosti i namene u procentima? Koliko je ljudi, u procentima, ukupnog brojnog stanja Vojske Srbije angažovano dnevno na zadacima, od straže, do čuvara, do baze i slično? Koliko pripadnika Vojske Srbije nije iskoristilo godišnje odmore za 2021. i 2022. godinu? Kolika je starosna struktura podoficira, oficira i koliko njih u procentima ide u penziju po sili zakona do kraja ove tekuće godine? Koliko je onih na dobrovoljnom služenju vojnog roka?

Da li sva borbena vozila, tenkovi i vozila „Lazar“, imaju posade i vozače? Koliko kompletiranih posada ima u procentima u odnosu na popunjenu formaciju? Da li je izvršena obuka na borbenim vozilima „Lazar“ i da li su izvršena sva potrebna gađanja?

Pitanje za gospodina Malog – koliko je izrečeno kazni za prisustvo maloletnika u kockarnicama i kladionicama po postojećem zakonu? Da li se strogo poštuju i primenjuju kaznene odredbe postojećih zakona da između kladionica mora da bude udaljenost do 200 metara, takođe, da ne sme biti u blizini škole do 200 metara udaljenost? Da li se ovo strogo poštuje? Da li ima ikakvih konsekvenci za sve to?

Pitanje za gospođu Slavicu Đukić Dejanović koja će sutra ili danas već biti izabrana za ministarku prosvete, po svoj prilici, kada će veronauka u osnovnim i srednjima školama Srbije preći sa statusa – program u viši status – predmet, pošto se o ovom statusu trenutno ne nalazimo?

Pitanje za Vesića. Poslodavci u putarskim firmama ne štede mnogo radnike i na ekstremnim temperaturama od 40 stepeni celzijusovih. Odbili su da se u kolektivi odgovor ugradi klauzula da se prekine rad iznad 36 stepeni. Naime, pre nekoliko godina odbijen je predlog sindikata da se kolektivni ugovor ugradi odredba o prekidu rada na temperaturama višim od 36 stepeni. Puna su nam usta EU, nekih standarda, pa vas pitam – zašto vi lepo ne preuzmete praksu iz Nemačke i Austrije u kojima je predviđen prekid rada kada je temperatura iznad 33 stepena?

Još jedno pitanje – da li „Glovo“, „Volt“ i „Donesi“ plaćaju porez? Postoji trag o kešu, postoji trag o platnim karticama, poreske službe, inspekcije, policija…

Pet minuta.

... mogu lako da provere o čemu ja to sad pričam, jer kasa, odnosno poreski obveznik, ostaje prazna, a ovde se radi o privilegovanim kompanijama koje jednostavno rade vrlo netransparentno i na štetu poreskih obveznika. Hvala.