Kolega Milivojeviću, jel mogu ja nešto da kažem pre nego što vam dam reč?
Hvala.
Dozvolila sam vam da replicirate, vi ste krenuli da čitate štivo koje niste stigli da pročitate u slobodno vreme. Ovo će za vas biti ipak jedna opomena da u buduće malo pametnije koristite repliku.
Povreda Poslovnika, kolega Lazović.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 106. stav 3. koji kaže da nije dozvoljeno dobacivanje i ometanje govornika. Ovo radi vladajuća većina, a to radim, znam da vi to vidite i znate, jer je teško to prosto ne videti, kako bi građani razumeli u kojim uslovima ljudi ovde rade, a vama sugerišem, molim vas i apelujem, pa vi izaberite bilo šta od ova tri, da nekako smirite ljude koji sve vreme dobacuju. Prosto, ako možemo neki red da ovde imamo, ne bi bilo loše, eto.

Dakle, član 106. stav 3. Ne moramo se izjašnjavati. Apelujem na vas da iskoristite svoje mogućnosti i da prosto obezbedite da normalno funkcionišemo. Hvala.

Hvala vam.
Ukazali ste na povredu Poslovnika, obazirući se samo na dobacivanje sa jedne strane. Bilo bi krajnje korektno da ste rekli da je to opšta atmosfera, da građani Srbije shvate da je u stvari najteže predsedavati na ovakvim sednicama. Trudiću se, kolega Lazoviću, ali ima nešto što nije do predsedavajućeg nego do svih vas koji ste učesnici ove sednice. Hvala vam što ne moramo da se izjašnjavamo.
(Aleksandar Jovanović: Kad se vraća Orlić?)
Čujete? O ovome vam pričam, i sa leva i sa desna čujem potpuno identične zvuke, nekad manje, nekad više, ali to tako izgleda.
Pravo na repliku ima Marina Raguš.
Izvolite.

Hvala vam.

Dakle, neretko volim da citiram, u ovom slučaju „Nujork Tajms“ – i tako od avgusta 1999. godine dolari su počeli da teku na račun Otpora. Tri miliona je potrošila ova grupa, dolara naravno, u Srbiji od septembra 1997. godine. Otpor je svakako bio najveći primalac naših para, pare su dolazile na račune van Srbije, susretali smo se sa njima i obučavali u Podgorici, Segedinu, Budimpešti u Mađarskoj. Homen jedan od 28 visokih članova otpora je rekao – mi smo dobili ogromnu finansijsku pomoć od zapadnih nevladinih organizacija, cilj nam je bio da vidimo Miloševića svrgnutog sa vlasti i u Haškom tribunalu. Takođe, ono što se ovde navodi jesu, ali nemam dovoljno vremena za to, vaši redovni sastanci sa Medlin Olbrajt. Neko pominje da je organizacija za međunarodni razvoj SAD uložila u vas 25 miliona dolara, pa onda 1,8 miliona dolara i parice su samo tekle, tekle, tekle. Oni su vas lepo uveli u vlast i onda ste nam urušili ceo sistem, pojavile su se neke vrlo čudne međunarodne finansijske grupe, uništili se SDK-a, prodali srpske banke i prodali zemlju kao na tacni, a sve političke oponente hajde u Haški tribunal.

Recite, kolega, kako se to zove? Sistematsko urušavanje vlasti, svrgavanje režima u korist stranih interesa. Samo mi dajte definiciju koju prepoznaje naše pravo, naš Ustav, međunarodno pravo, konvencije i vi ste im bili najbolji brend koji je posle od Ukrajine do Bliskog istoka i severa Afrike, da ne pominjem ili da pominjem Srđu Popovića, za ogromnu svotu novca rušio režime i vi imate pravo nešto bilo kome od nas da kažete, a posebno meni.

Vreme, koleginice Raguš.
Reč ima Đorđe Komlenski, po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naravno da predloženi amandman ne treba usvojiti, ne samo zato što apsolutno nema nikakve logike ovakav amandman usvajati, već sada me dovodi u dilemu da li osim govora koje je ovde iznose u Skupštini, koje dobijaju od portira američke ambasade, ove amandmane im izgleda pišu i portiri američke ambasade.

Zašto ovo moram da kažem? Juče sam se ubio objašnjavajući, ali ne vredi njima govoriti, oni neće da otvore ni zakon, ni Poslovnik, niti šta bilo da bi se bar malo pomučili da to liči na nešto, da je usvojitelj jednako roditelj, i to uopšte nisu uspeli da shvate, pogotovo ne ova pojava koja je galamila do malopre. Danas ponovo slušamo jedan nonses koji piše ovolikim slovima u Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa da ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje treba doneti novi propis.

Mi ovde čusmo jednu notornu glupost da ako je jedna trećina, a malo više od jedne trećine je predloženo za promenu, treba doneti novi propis. Znači, imamo apsolutno sada čistu situaciju posle ova dva dana rasprave u amandmanima da ovo žutaćko preduzeće jednostavno nema pojma ni o čemu govori, ni kako se u Skupštini pišu amandmani, niti o čemu govore. Važno je da napadaju. Važno je da ispunjavaju ono što im napišu portiri američke ambasade. Prema tome, ovo građanima treba da bude apsolutno jasno da njih ovo nije zanimalo. Ja mogu da razumem da ovo nije štivo koje se čita u Nici na plaži, ali je moglo da se pročita i jednom kada ga pročitate vi ga zapamtite. Znači, ili ga niste čitali, ili apsolutno ne znate ni gde ste ni ko ste, ni šta radite.

Što se vas tiče koleginice Marina, nemojte uopšte da brinete. Nikada nećete doći u situaciju da budete u odbrani Aleksandra Vučića i ne postoji ni jedan razlog da ga iko ikada uhapsi po bilo kom osnovu. Hvala.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Radovanović, Parlić i Tomašević.
Reč ima Marina Lipovac Tanasković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Oprostiće mi građani Srbije što prekidam ovakvu raspravu koja se dešavala upravo. Meni je ona bila zaista interesantna, nadam se i građanima Srbije, moglo se videti kako moj kolega Milivojević raskrinkava sve afere SNS, ali o tom potom. Nekom je to zanimljivo, nekom nije, u redu.

Ja ću se osvrnuti na član 14. Narodna stranka je podnela amandmane za brisanje svakog člana ovog zakona. Smatramo da ovaj zakon je protiv Ustava Republike Srbije, protiv međunarodnog prava, kao i Zakona o eksproprijaciji. Osim toga, pokazala sam i pričala sam o tome da je ovaj zakon na nezakonit način ušao u skupštinsku proceduru. Isto tako sam pričala kada je Vlada usvojila ovaj zakon, kada je on izašao na sajtu. Smatramo da je to sve protivzakonito.

Ono što bih dodala jeste da ovaj zakon, iako ga smatramo velikim, važnim, krovnim zakonom, nema plansku dokumentaciju koja ga prati. Planska dokumentacija ne postoji za Srbiju. Ne postoji nacionalna strategija razvoja Srbije ili plan razvoja Srbije. Ne postoji nacionalna stambena strategija. Ne postoji generalni urbanistički plan grada Beograda koji je takođe pogođen ovim Zakonom o planiranju i izgradnji.

To su sve krovna, planska dokumenta koja trebaju da nam pokažu kuda ova Srbija ide, kakvu Srbiju ostavljamo našoj deci. Međutim, ta dokumenta ne postoje i iz tog razloga smatramo da ovaj zakon treba da se povuče iz skupštinske procedure, smatramo da treba da se napiše nov zakon i smatramo da taj novi zakon treba da bude mnogo bolji od ovog sada. Hvala.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđević, Kozma, Jerinić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja bih na početku da kažem jednu pozitivnu vest, a ujedno i da čestitam vaterpolo reprezentaciji Srbije koja se plasirala u polufinale. Stasala je jedna nova mlada generacija i stvarno im svaka čast i drago nam je da pobeđuju i da donose lepe vesti za građane.

Nažalost, toliko o pozitivnim vestima. Ovde imamo jedan loš Predlog zakona o planiranju i izgradnji o kome raspravljamo. Niti ima plana, a izgradnja će isključivo da bude na štetu građana. Mi smo ovim amandmanom pokušali da malo detaljnije preciziramo šta bi trebalo da budu nadležnosti različitih aktera na različitim nivoima vlasti i kada se radi o tome ko je nosilac izrade planskih dokumenata, ko vrši kontrolu usklađenosti, ko vrši stručnu kontrolu, šta radi državni tj. glavni državni urbanista, šta bi trebala da radi Agencija za prostorno planiranje, državna Komisija za planove itd, od nacionalnog nivoa, pa preko pokrajine i lokalne samouprave.

Međutim, ono što moram da kažem, mi ovde zapravo raspravljamo o tome, a naša kuća je bez temelja. Mi nemamo prostorni plan Republike Srbije i juče je ministar Vesić rekao – pa, nema veze što je on istekao 2021. godine. Pa neće biti da je tako. Zašto onda imamo odrednice godine razvoja?

Kada neko istakne neki plan, kao što je prostorni plan Republike Srbije to podrazumeva da napravimo analizu šta smo uradili dok je trajao taj plan i šta bi smo dalje trebali da radimo. To bi podrazumevalo da bi smo trebali zajedno da pravimo i nacionalni plan razvoja zajedno sa prostornim planom Republike Srbije i takođe da vidimo kako to utiče na životnu sredinu.

Tako se radi u normalnim zemljama gde se onda određuje u kom delu zemlje hoćemo da razvijamo poljoprivredu, u kom delu hoćemo eventualno rudnike i za šta bi nam oni služili, gde hoćemo da razvijamo turizam, a gde ćemo razvijati industriju. Tako se radi u uređenim zemljama, a kod nas nema ni temelja, nema ni krova, nažalost nema ni vrata, ni prozora, svako vršlja kako hoće. S stoga onda imamo situaciju da izvori pijaće vode postaju nelegalna gradilišta, poljoprivredni kraj nam služi za kopanje ruda. Hvala.