Reč ima Dejana Vasić.

Poštovani predsedniče naša poslanička grupa SDPS podržava obrazovanje kao prioritet i stalno to ističemo u našim govorima. Naravno, podržavamo i prof. dr Slavicu Đukić Dejanović kao predlog ministra prosvete.

Pred novim ministrom je jako veliki zadatak, s obzirom na sva dešavanja koja su bila u proteklim mesecima. Nova školska godina mora početi drugačije. Naravno, sve mere koje je naša država poduzela i koje se tiču bezbednosti samih đaka u školi, akcenat mora biti na psihološkom i mentalnom zdravlju učenika, što je u ovom slučaju budućoj ministarki vrlo bliska tema, s obzirom na njenu stručnosti. Smatram da će ona, naravno, izuzetno, što se tiče mentalnog zdravlja ovu sferu nekog interesovanja unaprediti.

Odbor za obrazovanje, čiji sam član, je istakao više puta značaj vaspitanja i da je neophodno posvetiti se uvođenju nekih novih pilot programa koje će produbiti svest naše dece o zdravlju, o zdravim navikama, zdravim stilovima života, ponuditi deci neke nove edukativne sadržaje koji će isticati neke nove koncepte nenasilja, humanosti, altruizma.

Pitamo se da li je moguće danas decu vratiti u škole, da rado idu u škole, vratiti ih knjigama, jednostavno, kreativnom nekom radu, nekim duhovnim vrednostima i umetnosti. Pitamo se da li su te stvari danas dovoljno relevantne, njima primamljive, da li su konkurentne, da li izazivaju njihovu pažnju i na koji način našu decu na neki način skloniti od negativnih uticaja bezgraničnih mogućnosti samog interneta koji naravno promovišu i neke negativne stvari.

Pogrešno je ovako razmišljati. Deci ne smemo ništa nametati, ne postoji neki ni vremeplov, ni reverzibilni proces koji može našu decu vratiti u neko vreme u kojem smo mi odrastali. Bilo kakvo nametanje i bilo koji pritisak na našu decu će izazvati kontraefekat zato što deca žive vremenu koje je možda nama manje blisko, ali i te kako imaju svoj stav i te kako pokazuju otpor i te kako pokazuju gnev ukoliko im se nešto nameće. Ličnost se razvija jedino ako je slobodna, jedino ako se razvija u skladu sa vremenom u kom živi, bez pritiska i bez nametanja na neku silu.

Svaki pritisak kod mladog čoveka će izazvati kontraefekat i potrebu da se brani, a mi smo tu da podržimo njihov zdrav razvoj, omogućimo im da odrastaju u svom vremenu i da koriste sva savremena sredstva na adekvatan način u, naravno, kako edukativne svrhe, tako i u svrhe zabave. Način na koji mi treba da utičemo jeste da kroz njihove kanale jednostavno njima na neki fin način nametnemo neke društvene vrednosti, da budemo savremenici njihovog sveta, da ih razumemo, da ih podržimo, da prihvatimo sve što oni vole, da nekako razumemo njihove uzore koje oni podržavaju, da podržimo njihov umetnički izražaj i vrednosti koje oni u njihovom svetu negde podržavaju i prate.

Ono što sam želela da pitam Ministarstvo prosvete jeste, s obzirom da je puno bilo tih nekih pilot programa koji su implementirani kroz različite predmete u nastavi, da li će biti, po pitanju nekog mentalnog zdravlja i ovoga što sam sada pričala, neki pilot program koji će integrativnom nastavom obuhvatiti sve segmente edukacije u tom nekom smislu? Drugo pitanje jeste da li će mentalno zdravlje biti prioritetan cilj u vaspitno-obrazovnom procesu? U onim pripremama koje pišu nastavnici postoje vaspitni ciljevi. Da li će mentalno zdravlje negde u tom nekom smislu biti prioritetno i da li će se raditi na tome?

Mi moramo edukovati našu decu da nije sramota tražiti pomoć kada smo slabi i kada jednostavno ne znamo da pronađemo izlaz. Jako je važno da već kroz školski proces oni nauče način kako će preventivno reagovati na neke situacije koje su nam se do sada dešavale i nadamo se da neće više nikada. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragana Miljanić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u jednom od svojih prethodnih izlaganja postavila sam pitanja Vladi Republike Srbije da li je tačno da je američki ambasador na proslavi Dana nezavisnosti u Američkoj ambasadi sugerisao direktoru „Telekoma Srbije“ da od SAD kupi telekomunikacionu opremu za ovo javno preduzeće. Pitala sam vas da objasnite o kakvoj je opremi reč, koja je njena cena i da li je taj poslovni aranžman i zvanično dogovoren.

Do dana današnjeg, kao narodni poslanik, nisam dobila apsolutno nikakav odgovor na ovo pitanje. Razlozi za to verovatno leže u činjenici da određene strukture na izvestan način pokušavaju da sakriju pravo stanje u „Telekomu“, odnosno šta se zaista, da tako kažemo, iza brda valja.

Prema našim saznanjima, a imate priliku da to potvrdite ili opovrgnete, u toku je pokušaj da se raskrčmi i preda državna imovina, odnosno hoću da kažem da je moja dužnost da kao narodni poslanik na to upozorim.

Stoga ću postaviti nekoliko pitanja.

Pre svega, da li je tačno da se sednice Upravnog odbora „Telekoma“ više ne snimaju i ne stenografišu? Takođe, da li je tačno da rukovodstvo u „Telekomu“ planira da po bagatelnoj ceni preda infrastrukturu „Telekoma Srbije“ drugom operateru, odnosno češkoj kompaniji „Jetel“? „Jetelu“ bi prema našim saznanjima trebalo da bude ustupljeno 900.000 korisnika, čime bi „Telekom“ za 10 godina izgubio prema našim proračunima 2,2 milijarde evra prihoda. Primera radi, samo jedan Telekom ugovor sa „Huaveom“ vredan je oko 240 miliona evra.

„Telekom Srbija“ je, podsetiću građane Srbije, uložio 900 miliona evra u izgradnju optičke mreže, koju sada prema našim saznanjima, namerava da ustupi „Jetelu“ za iznos od dva miliona evra mesečno. To bi značilo, da bi građani razumeli, da bi „Jetelu“ trebalo 40 godina da uplati ono što je „Telekom“ uložio.

Takođe, rukovodstvo „Telekoma“ prema našim saznanjima planira da proširenjem postojećeg ugovora, dakle ugovora koji već postoji, pored već dogovorenih 300.000 korisnika „Jetelu“ ustupi još 600.000 korisnika i to verovali ili ne za svega dva evra po korisniku. To je otprilike cena jednog espresa u prosečno beogradskom kafiću.

Postavljam takođe pitanje – ko je uradio ekonomsku procenu jednog ovakvog ugovora? Da li je takva ekonomska procena uopšte urađena? Ako jeste, onda tražim od vas da ovo obelodanite.

Takođe, odgovorno tvrdimo da bi ovakav aranžman odneo „Telekom“ u apsolutnu propast, naravno po onom oprobanom receptu da se dovede do ruba propasti i da se onda privatizuje ili da se uradi nešto poput ovoga što sada radimo u EPS-u, odnosno do neke vrste transformacije, po istom onom receptu koji je, recimo, plasirao Šojić - dovedeš preduzeće do potpune propasti i onda ga prodaš za jedan dinar.

Dakle, o onome što se dešava u Javnom preduzeću „Telekom“, onome što se krije od građana Srbije, mogla bih da pričam na svakoj sednici do kraja ovog mandata i budite sigurni da će Srpska stranka Zavetnici to i činiti i da ćemo sigurno braniti imovinu države Srbije.

U tom smislu pozivamo Vladu, pozivamo ministra za informisanje i telekomunikacije i pozivamo direktora „Telekoma“ da podnesu izveštaj Narodnoj skupštini, da odgovore na sva ova pitanja koja smo ovde postavili.

U ime, ne samo Srpske stranke Zavetnici nego u ime svih građana Republike Srbije nećemo vam dozvoliti da trgujete strateškim državnim resursima. Zahvaljujem.

Reč ima Nikola Nešić.

Zahvaljujem.

Pitanje ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Aleksandru Martinoviću.

Želim da napomenem da ovo pitanje postavljam zajedno sa Pokretom „Tvrđava“ iz Smedereva čija je tema u fokusu lokalni ombudsman.

Zašto institucija lokalnom ombudsmana osnovana samo u 23 od 174 lokalne jedinice samouprave u Republici Srbiji, iako je predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o Zaštitniku građana kao i mnogim statutima gradova i opština?

Da li postoji plan da se inicira poseban zakon o lokalnom ombudsmanu koji bi detaljno uredio tu instituciju i načini je obaveznom za konstituisanje u svakoj lokalnoj samoupravi.

Da li resorno Ministarstvo saglasno sa Zaštitnikom građana Republike Srbije Zoranom Pašalićem koji je na svom veb sajtu 7.11.2022. godine izneo stav da svaka lokalna samouprava mora imati ombudsmana i ne treba više da zavisi od odluke ili želje jedne lokalne samouprave. Da li ste nešto uradili po tom pitanju i kada ćete da uradite?

Drugo pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li znate, gospođo Brnabić, da na primeru priključaka za gas postoje građani prvog i drugog reda?

Pre nego što postavim pitanje želim da objasnim da kada se vršila ekspanzija gasovoda na teritoriji Republike Srbije lokalne samouprave su zajedno sa „Srbijagasom“ i sa lokalnim samoupravama i sa lokalnim investitorima potpisivale ugovore od 2006. godine, 2007. godine pa do dana današnjeg gde je interese lokalnih investitora bio taj da zarađuju na priključcima za gas.

Međutim, situacija je trenutno zbog sporno potpisanih ugovora i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa između lokalnih samouprava i lokalnih investitora problem je nastao u tome što se ne zna u kom je odnosu ko vlasnik, jer su obe strane upisane kao zajednički vlasnici u Katastru vodova i sada su tu taoci građani.

Kako sada to izgleda na primeru u praksi? Evo daću vam primer iz Kragujevca gde je preko 40 kilometara gasovodne mreže je pod, da kažem, drugačijim pravilima nego što su građani gde je „Srbijagas“ izgradio gasovod, pa tako na mreži koju je „Srbijagas“ izgradila priključak za gas je 780 evra i možete da plaćate na 36 meseci uz račun za gas. Znači, priključite se, dobijete gas i zatim plaćate.

Međutim, na primeru Kragujevca K.G. UZOR firma ne želi da vas priključi dok ne platite, imate isto pravo na rate, ali nemate pravo da usko korišćenje gasa plaćate, već morate kompletan iznos da platite unapred i cena nije ista, kao što je za druge građane koji su na infrastrukturi „Srbijagasa“ od 780 evra, već je cena preko hiljadu evra.

Zbog toga u Srbiji postoje građani prvog i drugog reda. Molim da se ovo ispravi što pre i da li je Vlada upoznata sa ovim problemom i molim da mi se dostave ugovori između grada Kragujevca, „Srbijagasa“ i K.G UZOR-a.

Takođe, želim da postavim pitanje – da li u određenim lokalnim samoupravama se privatnim investitorima plaća marža za protok gasa kroz gasovode privatnih investitora, kao što je recimo primer Čajetina? U koliko lokalnih samouprava „Srbijagas“ plaća tu maržu, u koliko ne plaća i ovima kojima ne plaća – zašto ne plaća i kada će početi da plaća i kada će građani imati priliku da svi imaju jednaka prava, jer na to nas Ustav obavezuje?

Pitanje za gospodina Gorana Vesića, zato što je još jedan ovde zakon ispred nas, Zakon o železnicama. Ovo je zakon za koji gospodin Vesić je takođe došao nespreman i nije dostavio nikakav plan šta planira da radi dalje sa železnicama.

Želim da napomenem da je 200 miliona evra smo dobili bespovratnih sredstava iz EU za ukupno sedam deonica. Nijednu nismo završili. Znači, nijednu nismo završili. Zašto nam se nije fokus stavio makar na jednu pa da završimo jednu deonicu, a ne da ovako srljamo?

Zatim smo uzeli kredit od 312 miliona dolara, povukli smo svega 65 miliona dolara i platili penale 1,80 miliona dolara. Ja želim da pitam – da li imamo bilo kakav plan kako planiramo da razvijamo naše železnice? Zadužujemo se, dobijamo bespovratna sredstva a pruga nema. Hvala.

Reč ima Zoran Lutovac.

Zahvaljujući tome što danas nema fudbalskih utakmica ženskog fudbala, poštovani gledaoci RTS imate priliku da pratite ovo što danas pričamo.

Postaviću prvo pitanja na koja nisam dobio od ranije odgovor. Ko je ubio Vladimira Cvijana, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je ubio Olivera Ivanovića, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je sprečio rušenje objekta na vrhu Kopaonika, ko je dao dozvolu za to?

Ko je naručio, odnosno naredio rušenje u Savamali? To je pitanje za potpredsednika Vlade Sinišu Malog.

Da li će Aleksandar Obradović biti rehabilitovan? To je pitanje za Ministarstvo pravde.

Za predsednika države Aleksandra Vučića – kako će reagovati na ignorisanje njegove molbe da se ukinu rijaliti programi s obzirom da je dobio ovakav odgovor iz „Pinka“ na njegovu molbu da se ukinu rijaliti programi ili je ovo možda zajednička poruka predsednika države i vlasnika TV „Pink“ svima nama koji smo išli tamo da tražimo da se to ispuni?

Za nadležno ministarstvo. Koliko je bilo iskakanja vozova od 2012. godine do danas, a koliko je bilo iskakanja vozova iz šina od kako je izabran za ministra Goran Vesić? I koliko je, taj broj preporučujem da se taj broj koji utvrdimo pošalje da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda da ostane zabeleženo.

Koliko poslova brat Ane Brnabić i brat ministarke Kisić Tepavčević imaju sa državom i javnim preduzećima u Srbiji? Na to pitanje bi mogao da odgovori sekretarijat Vlade.

Za ministarstvo prosvete. Koliko je upisanih na Pedagošku akademiju, a koliko na razne fakultete bezbednosti? Da li mislite da ćete moći sa uvozom ljudi iz Bangladeša da rešavate taj problem, kao što se rešava problem u javnim preduzećima?

Pitanje za vas u Skupštini. Kada ćete povisiti plate, ove mizerne plate, ljudima koje su garantovanog minimuma? Dokle će oni ostajati, ako mi moramo da ostajemo do iza ponoći, ne moraju oni da ostaju iza ponoći? Neće ništa faliti da odu malo ranije.

Što se tiče drugih pitanja. Jedno pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor. Odnosno dobio sam odgovor, ali nije bio zadovoljavajući. Tiče se sprečavanja slobode kretanja na mitingu SNS u Pančevu. Preformulisaću pitanje. Ko je dao naređenje policajcima koji su obezbeđivali skup da ne reaguju pri očiglednom kršenju ljudskih prava okupljenih građana da napuste skup kada to sami požele? Postoji snimak koji je kružio društvenim mrežama, na kojima se vidi da policajac ne reaguje na poziv građana da im se omogući sloboda kretanja.

Sledeće pitanje. Servisiranje kamata za uzete kredite dostiglo je cifru od gotovo milijardu evra. Molim potpredsednika Vlade Sinišu Malog da nam da tačan podatak, koliko to iznosi? Da li je tačno da čak 10% od toga ide na prateće troškove zaduživanja, što je alarm, jer može ukazivati na potencijalnu korupciju?

Za Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, da nam kaže kolika su godišnja izdvajanja za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu? Ako uporedimo podatke iz ova dva pitanja videćemo da se gotovo preklapa.

Najzad vidimo da se ne odustaje od megalomanskog projekta izgradnje nacionalnog stadiona. Postavljam pitanje, koliko je još stadiona predviđeno da se izgradi širom Srbije i za koga se oni grade, s obzirom da mladi sportisti beže iz Srbije, a da oni koji bi to trebalo da gledaju, takođe beže iz Srbije?

Pošto vam je jedini koji aplaudira, očigledno ponovo pisao govor, tražite sledeći put da vam da tačne podatke o platama o Skupštini. Opet vas je slagao.
Ivana Parlić.

Poštovani građani Srbije.

Na ovoj sednici Narodne skupštine u jedinstvenoj raspravi, kao što ste imali priliku da čujete mi smo govorili i raspravljali o čak 30 tačaka dnevnog reda. Dakle, ova vlast je spojila nespojivo, pa bih postavila neka pitanja da malo razjasnimo.

Vlast je predložila odredbe koje finansijski pomažu decu, ali na istoj ovoj sednici predložila je i odredbe zakona koji od te dece i od svih nas oduzimaju nešto što je zajednička imovina, što je javna svojina. Na istoj sednici na kojoj se poklanja desetine milijardi evra tajkunima i multinacionalnim kompanijama, predlaže i odredbe dodatnog zaduživanja, tako da se mi sada zadužujemo, i naša deca i sve buduće generacije i svi mi za milijardu i skoro 300.000 evra.

Dakle, deca će dobiti 10.000 dinara, ali ćete ih dodatno zadužiti i sve generacije koje dolaze. Uz to ćete im oduzeti ono što pripada njima, što je pripadalo njihovim precima, što pripada nama i što treba da pripada svim budućim generacijama. Zato mi je važno da građani danas razumeju zašto se mi tačno zadužujemo, da razumeju strukturu našeg zaduživanja.

Ja sam sigurna da građani to nisu razumeli, ali se bojim da ni ministri koji su sedeli ovde, koji su slušali gospođu Brnabić i Siniću Malog dok su obrazlagali to zaduživanje, nisu to razumeli. Posmatrala sam ministarku Kisić Tepavčević, koja se ovde silno zabavljala, smejala se, čak i zevala, pa sam odlučila nju da pitam. Da li je ona razumela strukturu našeg zaduživanja?

Ja znam da će ona reći, kao i vi da pravimo puteve. Ja ću, naravno reći bravo za puteve, ali zašto kod nas putevi koštaju mnogostruko više nego u nekim zemljama u kojima tzv. ugradnja političara nije osnovno zanimanje tih političara.

Evo konkretno pitanja za gospođu Kisić Tepavčević. Da li ministarka razume da se zadužujemo i sledeće. Ja ću da citiram. „Zadužujemo se za izveštavanje o klimatskim promenama, zadužujemo se za jačanje sistema upravljanja komunalnim otpadom, zadužujemo se za podršku upravljanja javne politike za zelenu tranziciju. O tome ću tražiti posebno objašnjenje. Zadužujemo se za jačanje finansijske otpornosti i transparentnosti.

Zatim građani treba da znaju da se mi zadužujemo i za pripremu materijala i priručnika. Zamislite. Zatim, zadužujemo se, ovo je vrlo zanimljivo, za poboljšanje kapaciteta ministarstva finansija da prati izveštavanje o finansijskim rizicima. Dakle, vi ćete da zapošljavate lažne diplome, a građani i narod Srbije će da plaća vašu edukaciju. To je prosto neverovatno.

Zatim, zadužujemo se, zamislite, za konsultantske usluge, obuke i instalaciju hardvera i softvera za Beogradsku berzu i za izradu internet stranice. Zašto ovo pitanje postavljam ministarki Kisić Tepavčević? Tri su razloga. Prvo da vidim da li jedan prosečan SNS ministar razume zašto se upravo zadužujemo mi, naša deca, sve generacije koje dolaze i da li ministarka za brigu o porodici smatra da je u redu zamazati građanima oči sa po 10.000 za decu, a tu istu decu gurnuti u dužničko ropstvo i oduzeti im ono što svakako njima pripada, dakle javnu svojinu.

Posebno me zanima da li je ministarka svesna da građani već znaju i sa razlogom se bojim da će ova zaduživanja, deo tih zaduživanja kao i neka prethodna završiti upravo na računima brata Darije Kisić, brata Ane Brnabić i ostalih braća i kumova. Nije u redu dragi građani Srbije, poštovani ministri da se na nameštenim tenderima bogate vaša braća, a zadužuju naša deca.

Ne verujem da bi ministarka mogla da mi da odgovor odmah i sada. Za ministarku imam još pitanja, ali nemam vremena. Naime, o tome šta je uradila u slučaju inostranog usvojenja dece zbog kojih se vode postupci u inostranstvu? Šta je uradila da zaustavi tu panju i dece i hranitelja? Ona će tek da odgovara, a ja ću tek da joj postavljam pitanja. Hvala.