Da li neko od predlagača amandmana traži reč?
Prijavite se. Nema u sistemu nikog.
(Ivana Parlić: Kako da se prijavim?)
Možda vam kartica ne radi.
Reč ima narodna poslanica Ivana Parlić.
Izvolite.

To je tehnički nedostatak Skupštine. Nije do mene.

Kao i svi prethodni članovi i ovaj član zakona treba da bude izbrisan iz razloga koji smo danas bezbroj puta ponovili, jer je, gospodine Vesiću, ovaj zakon pisan iz prevarnih motiva, iz prevarnih pobuda. Dakle, da prevari građane Srbije.

Malopre ste rekli da zakon ne treba da se piše za nekoga, ni protiv nekoga. Zakon treba da se piše za narod Srbije, da zaštiti njegove interese, a ne da se piše za vlašću povezane tajkune i multinacionalne kompanije koje vas sponzorišu. Kolege su danas toliko pričale o ovoj pljačkaškoj konverziji, ali bih skrenula pažnju javnosti da konverzija, iako je vrlo opasna, kao što smo se svi složili, to je čista pljačka, ona nije možda čak ni najveća zamka ovog zakona.

Agencija za prostorne planove je najveća zamka ovog zakona. Vi ste vrlo vešto, gospodine Vesiću, u javnost bacili samo svetlo na temu konverzije u nadi da ćete se lako odbraniti pričom o socijalizmu, o reliktima socijalizma. Ovde ste koristili razne rekvizite. Donosili ste Kardeljeve knjige, Mao Cedunga itd. To je toliko smešno. Kao što kolega Parandilović reče, samo fali da sliku Josipa Broza izvadite kao rekvizit, pa da nastavite da pričate tu vašu priču.

Rekli ste mi da pogledam u Agenciji šta vi tačno imate od imovine. Osnovano sumnjam da ste vi, da kažem, veoma korumpirani, jer ovakvi zakoni se donose samo u korumpiranim državama, i tu piše, gospodine Vesiću, da vi imate samo jedan stan koji set nasledili, ništa u životu niste zaradili, čak ni auto nemate. Da li je to moguće, gospodine Vesiću, ili vi lažirate podatke. Odgovorite nam sada, molim vas.

Reč ima ministar Vesić.

Mao Cedunga sam doneo vama, pošto ste vi klasičan primer maoizma u Srbiji, a što se tiče… Ne postoji agencija za prostorne planove, da vas naučim, već Agencija za prostorno planiranje, pa naučite i pročitajte zakon.

Na član 37. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandar Jerković, Aleksandar Olenik i zajedno svi poslanici poslaničke grupe Narodna stranka.
Reč ima Ivana Parlić, po amandmanu.

Gospodine Vesiću, jel vi mene čujete šta vas pitam? Ja pitam jedno, a vi odgovarate drugo. To je čuveni trik manipulacije. Ja znam da ste vi najveštiji manipulator, ako je to za pohvalu, imate moje priznanje.

Dakle, vi ste rekli da ja pogledam šta vi imate od imovine. Tamo piše da vi imate samo jedan stan, da vi ništa u životu niste stekli, niste ništa zaradili. Da li to znači da ova država, nesrećna, tako loše plaća svoje službenike da ne mogu da podignu kredit da se skuće? Vi čak ni auto nemate, gospodine Vesiću, ili možda to znači da vi negde gomilate vaš novac, za koji sumnjam da ste ga uzeli korupcijom, na strani ili da niste prijavili imovinu kojom raspolažete ili da ste na neko drugo ime prijavili svoj imetak ili da zaista ništa niste stekli.

Da li možete da se vratite na amandman i da se ne bavite insinuacijama, zaista, i da budete lični i vređate članove Vlade.
Idemo dalje.
Na član 38. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandar Olenik i svi poslanici poslaničke grupe Narodna stranka.
Ne volim da upadam nikome u reč, ali da unapred kažem da možete da pričate isključivo o amandmanu, jer imate samo dva minuta po amandmanu i da ne budete lični i ne vređate nikoga, posebno ne člana Vlade. Dakle, unapred, ako bude kao juče, dobićete od mene drugu opomenu.

Gospođo, ovde ništa nije lično. Ja smatram da je ovaj zakon donet, motivisan korupcijom. Ovaj i ostali sistemski zakoni unazad 10 godina koji stvaraju prostor da ova zemlja fizički pripadne multinacionalnim kompanijama, strancima, tajkunima itd, da ovaj narod ostane bez zemlje, dakle bez one zemlje za koju su generacije dali život, ratovali, branili, evo došao je trenutak kada se Srbija osvaja na drugi način. Ja sam taj način proučavala i zaključila sam da ovde dolaze multinacionalne kompanije koje jednostavno naruče zakon kod Vlade.

Ja kao narodni poslanik, gospođo, ja sam dužna, ja dugujem narodu Srbije da razjasnimo to. Imovina, javnih funkcionera to nije tako privatna stvar, kao što vi kažete. Mora da se zna, vi to dobro razumete.

Znači, ja imam pravo, ne, ja imam obavezu da postavim to pitanje. Ja sam se u Narodnoj skupštini zaklela da ću svoj posao raditi časno, u interesu građana Srbije. Ja to radim, gospođo. To nije prijatno za vaše uši, ali ja to moram da radim, to je moj posao. Kada bi tako časno svi branili interese naroda Srbije, mi ne bi došli u ovaj sramni trenutak.

Sramni trenutak kada mi posejemo narod koji neće imati svoju zemlju, ovako prelepu zemlju, kao što mi imamo. Nekome ćemo je pokloniti, nekome ćemo je prodati, za nečiji interes ćemo je izdati, za nečiji interes ćemo doneti ovakve zakone. To je moja dužnost da ispitam i gospodin Vesić mi duguje taj odgovor.

Zašto me prekidate tim zvonom?

Ja zvonim da ne bi oni vikali, da bi čula vas. Ja izuzetno pažljivo slušam vas. Građani čuju vas, iskoristite.

Ne mogu da iskoristim …