Rekli smo da prelazimo na sledeći amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Na član 1. amandman je podneo Branimir Jovančićević.
Prijavite se.
Imate reč.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče parlamenta.

Dakle, na član 1. stav 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu u tabeli ukupni prihodi i primanja pod opisom 1.4 akcize za derivate nafte iznosi 211 milijardi dinara, a trebalo bi da bude 189.

U odnosu na 2023. godinu ovo je povećanje akciza od 25,15% što za nas u DS, a verujem i za sve građane Srbije predstavlja potpuno neopravdano visoko povećanje. Podsetiću vas da danas građani Srbije plaćaju strano visoku cenu nafte i pored toga što se danas u jugoistočnom delu panonskog basena na teritoriji Vojvodine nalazi veliki broj naftnih polja, dakle, Palić, Kelebija, Kikinda, Mokrin, Zrenjanin, Turija, Janoš i Kermenovci, Lokve, Boka, Sirako, Bradarac, Majurevac i to je nešto što bi trebalo da obezbedi građanima Srbije najnižu cenu nafte i naftnih proizvoda, prerade u rafineriji.

Međutim, dešava se nešto suprotno. Dešava se da mi plaćamo najvišu cenu iako za potrebe rafinerije nafte ruski partner uzima po nekim procenama i 40% od potreba rafinerije nafte Pančevo.

U vremenu kada je Srbija gazdovala naftnim poljima koje sam malopre nabrojao, taj procenat je bio 15%, jer se vodilo računa da se ne iscrpe sve rezerve sirove nafte tako brzo. Međutim, danas oni koji gazduju naftnom industrijom Srbije, sada gledam u oči sve oni koji se toliko pozivaju na rusofilstvo i ruskog partnera i na rusko bratstvo, ista ta naša braća nam uzimaju 40% nafte u poređenju sa 15% iz prošlih vremena i na osnovu toga bi cena nafte kod nas trebala da bude najniža, a ne najviša kao što je to slučaj danas.

Zbog toga smatram da i ove akcize ne bi trebalo da budu toliko povišene, na 25%, to je nezamislivo i nezamislivo je da cena derivata nafte danas bude toliko kolika jeste. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi amandmana, ja sam ih podneo da bih mogao ovima preko nesretnicima da objasnim koja je razlika između nas i njih.

Malopre ste čuli onog u žutoj košulji koji je govorio optužujući ovu vlast za korupciju, govoreći da je uhapšen predsednik opštine sa ne znam koliko hiljada evra. To spada u borbu protiv korupcije.

Vaš problem je što vi to niste radili. Evo, Bora Novaković je najbolji primer za to. Dakle, vaša korupcija počivala je na tome što nije bilo nikakvog progona, a sudski progon je više vršen radi zaštite nego radi sprečavanja. Ja vas pitam za Gorana Ješića. Vama je poznato da je bio predsednik opštine takođe, kao i kolega koji je pomenut u govoru ovih nesretnika iz žute stranke.

Ja vas pitam, kada ste saznali da je kupio penthaus u Beču za 500.000 evra – kako ste, gospodo iz drpokratske stranke, reagovali? Rekao sam drpokratske. Kako ste reagovali? Da li je bilo nekog progona, da li je to bilo sprečavanje korupcije? Kako ste reagovali kada je kupio stan od 100 kvadrata iza Banovine u Novom Sadu?

Znate da nema nikakav privatan biznis. Znate da nije prijavio nikakav privatni prihod, nikakvo nasledstvo, a kupio je nekoliko penthausa. Znači, ima u Inđiji tri. Kako mislite da je kupio poslovni prostor? Kako ste mislili? Kakvo je to sprečavanje korupcije bilo?

I da vam objasnim, vezano za član 1, vi ste od 2012. godine u budžetu sakupili ukupno 824 milijarde, sada je to 2.040 milijardi. Nadam se da umete da čitate. Dve hiljade i 40 milijardi. Nikakve poreske stope nisu podignute, Dakle, isti je nivo poreskih obaveza, ista je država. Manje je čak građana, sami tvrdite, 500.000 nego što je bilo pre 10 ili 12 godina. Kako to da ste sad sakupili 2.040 milijardi, a u vaše vreme je skupljeno svega 824 milijarde? Napravite razliku i onda ćete videti koliko ste pokrali, razliku ste vi krali, išla je u privatne džepove, išla je na Mauricijuse, Sejšelska i druga belosvetska ostrva. Tamo su otišli ti novci, tamo su otišle te pare.

I zato ste vi poslednji koji imate pravo da pričate o borbi protiv korupcije. Vi ste bili korupcija. Bili i imate nameru da ostanete. Vaši lideri su prihodovali milijarde. Ono što je falilo u budžetu nije falilo na njihovim računima i to je vaš problem. I žao mi je što onaj u žutoj košulji tako šeta. Da glupost boli, on bi jaukao od bolova. Hvala.

(Borislav Novaković: Spomenuo me je direktno.)

Nisam čula da vas je spomenuo.
(Borislav Novaković: Spomenuo me je.)
Polako, polako, imate pravo da se javite po amandmanu, samo da naučimo ovo lagano štivo i knjižicu koja se zove Poslovnik o radu Narodne skupštine. Imate po amandmanu pravo da se javite, gospodine. Jel nećete? Hoćete po amandmanu da se javite? Izvolite, po amandmanu imate reč.
(Borislav Novaković: Ne po amandmanu, spomenuo me je.)
Ja nisam čula da vas je spomenuo. Po amandmanu.

Najveći primer korupcije je Miloš Vučević, predsednik SNS-a, koji je gradonačelnik Novog Sada u momentu kada na samo jednom poslu, dakle bazenu Spensa se uloži milion evra, a onda se konstatuje da bazen nije urađen. Primer korupcije Miloš Vučević, zato što njegov lični prijatelj, a lokalni kriminalac Marko Bosanac Boske dobija 90% tendera za sve poslove koji se raspišu. Primer je Miloš Vučević jer njegov lični prijatelj Miloš Bosanac Boske očitava brojila na teritoriji cele države u vrednosti od 100 miliona evra.

Primer korupcije je Miloš Vučević, predsednik vaše stranke, koji je kao gradonačelnik Novog Sada kreirao dva ugovora, jedan koji se tiče Fruškogorskog koridora, koji je po premeru radova koštao 180 miliona, a po ugovorenoj vrednosti 606 miliona, dakle uvećao je tri puta. Primer je Miloš Vučević, jer je kao gradonačelnik Novog Sada osmislio da most preko Šodroša po premeru radova košta 130 miliona, a ugovorena vrednost je 175,5 miliona. Ta razlika od 45,5 miliona nastala je samo u dve nedelje. Primer je Miloš Vučević jer je u Novom Sadu, zajedno sa Andrejem Vučićem i Zvonkom Veselinovićem, osmislio koruptivni sistem unutar kog niko ne može da konkuriše za radove. Zato vas pozivam da pažljivije izgovarate ime bilo koga u opoziciji, jer pravi lopovi ste vi.

Ne znam kako ste se vi našli prozvanim, ali pretpostavljam da kada je gospodin Marijan Rističević pričao o kriminalu i korupciji, tu ste verovatno našli razlog za javljanje.
Izvolite, Marijan Rističević.

Ako nije replika, onda po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću veoma kratko. Evo, došlo je vreme i da prethodni govornik priča o poštenju. Još samo da onaj „ćufta“ počne da priča o borbi protiv alkoholizma. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milenko Jovanov.

Dakle, kao i u najvećem broju slučajeva, vi imate kao odbranu čoveka koji je sam priznao da je kršio zakon kao direktor Direkcije za izgradnju grada Novog Sada, kako se to već zove, Zavoda.

(Borislav Novaković: Zavod za izgradnju grada Novog Sada, nauči već jednom. Ne umeš ni da lažeš. Moraš precizno da lažeš.)

Prihvatam sugestiju žutog režima bivšeg, odnosno poslanika koji je sad vikao da moram da naučim da lažem. Mogu da prihvatim tu sugestiju zato što ako neko može da me nauči da lažem, to su onda oni. Aplauz govori da oni stvarno znaju ko može da me nauči da lažem. Tako da, u redu je, prihvatam. Dakle, nije stvar u laži, nego se u Kikindi zvala Direkcija za izgradnju grada, kod vas u Novom Sadu je Zavod za izgradnju grada. Veliku sam grešku napravio, izvinjavam se zbog toga.

Dakle, kao direktor Zavoda za izgradnju grada bio je gonjen zbog malverzacija.

(Borislav Novaković: Pa jesam li osuđen?)

Osuđen prekršajno, tako što je priznao da je pravio malverzacije, tako što je trčao kod sudije za prekršaje da dobije prekršajnu prijavu, da bi izbegao krivičnu i tako što je troje nevinih ljudi strpao u zatvor, a njihovu decu ostavio bez roditelja. I sada on drži predavanja, ali ne tako što će nam pokazati neke dokaze, papire, činjenice, nego tako što on nama prepričava tračeve sa novosadske štrafte. Prema tome, kako bih vam rekao, neka ljudi sami razmisle, neka sami vide da li su važniji dokazi, a i prekršajna presuda govori o tome da li je neko radio zakonito ili nije, samo što nije ležao u zatvoru za ono za šta je trebalo da leži, nego je platio kaznu. Bio je u pritvoru dok je trajao neki postupak.

Čovek koji je, kao ćiribu-ćiriba, kao najveći mađioničari, sve je to ovako uradio i nestao je ceo jedan bulevar, Bulevar Evrope u Novom Sadu, nama sada priča kako šta izgleda i šta radi i ne radi Miloš Vučević u Novom Sadu. Nema problema, dajte krivične prijave, dajte dokaze, pa da pričamo o tome. A ovo ovako pričati napamet… Ja, dakle, govorim o onome što postoji u spisima. Prekršajna presuda u slučaju poslanika koji je kao direktor Zavoda za izgradnju grada kršio zakon tako da se nagodio sa Prekršajnim sudom, prihvatio svoju odgovornost i zbog toga prekršajno osuđen, da bi izbegao krivičnu odgovornost i ne bi ležao u zatvoru, jer da je krivični sud uradio svoj posao, on danas ne bi bio ovde, nego na drugom jednom mestu, gde bi neko o njemu vodio računa na jedan drugačiji način. Hvala.