Hvala.
Idemo dalje po amandmanu.

Ja sam dobila reč. Hvala na tome, na ovoj retkoj mogućnosti da nešto i odgovorim ministru, od koga ovde poslanici naivno očekuju da može da razume probleme običnih ljudi.

Kako neko ko ima npr. 24 stana u Bugarskoj ili gomilu računa, ko vozi najluksuznija kola, ko živi jednim tako nerealnim životom, može da razume probleme običnih ljudi?

Isto tako nas ne čudi ni da predstavnici vlasti, kako progovore, nešto slažu, jer oni jedno misle, drugo pričaju, treće rade.

Znate li šta je interesantno? Juče sam videla jedan prilog u kome se kaže da je Srbija na trećem mestu po širenju lažnih vesti. Znate li ko je odneo pobedu u tome prethodne dve godine po širenju lažnih vesti? Onaj koji je rekao, opovrgao to da je rekao da će objaviti dva minuta iz Doljevca. Kaže – ja to nikad nisam rekao. Ili, prethodne godine time što je rekao da se on nikada ne pojavljuje na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, a čovek se ne skida sa tih televizija.

Njegova gostovanja se mere satima. Naravno, pobednik u lažnim vestima je Aleksandar Vučić. Zato molim ministra Malog neka ne sledi taj njegov primer. Ja znam da je teško kada čuje istinu i zna da tu istinu ljudi razumeju. Kada kažem da novim zaduživanjima Srbiji preti bankrot i da će Srbija bankrotirati, ako ne smenimo ovu vlast koja je duboko ogrezla u kriminalu, ali desiće se to vrlo brzo.

Još nešto me čudi. Vi poslanici možda i ne morate da se razumete u PR, u marketing, ali oni koji su vam dali nalog da danas, umesto o budžetu, svaki drugi put, u svakoj drugoj rečenici pomenete Dragana Đilasa morali bi znati da je i antireklama, reklama. Zašto to radite, ljudi dragi? Hvala.

Mi bili ubeđeni da je najveća laž na vest prošle godine bila ono kada ste na izbore išli opet svi zajedno, pod šapom Dragana Đilasa, a on rekao da pobeđujete u Srbiji sa 27% za vašu listu.
Šta bi? Dobro. To sada idete opet pod istom šapom na izbore, pa ćemo da vidimo.
Pravo na repliku.

Ne, ovo je već drugi put rečeno, pa prosto je bitno da ljudi čuju razliku. Kada se kaže – ova zemlja klizi ka bankrotstvu, hajde da vidimo, da uporedimo period kada je zemlja stvarno bila pred korak od bankrotstva u odnosu na ovo danas.

Dakle, kako se dođe do bankrotstva. Oni su specijalisti za to. Ne znam što ne ispričaju sve. Otpustite 500.000 ljudi, 550.000 ljudi ostavite bez posla. Ti ljudi ne rade nigde, ne primaju plate, ne plaćaju se porezi itd, fabrike zakatančite, niko ne proizvodi ništa, padne vam BDP po glavi stanovnika sa sedam, valjda na pet, jel tako, gospodine ministre, 5.000 dolara po glavi stanovnika iz 2012. godine. Tako je negde bio.

Dakle, kada dođe na taj nivo, izgubite faktički sa sedam na pet, to vam je otprilike nekih 30%, padne BDP po glavi stanovnika, ne proizvodite ništa, nemate fabrike, nemate ništa, veštački podignete davanja iz budžeta, zadužite se u inostranstvu i nemate više da plaćate kamate. To vam je bankrot i to je bila posledica njihove vlasti.

Mi smo 550.000 ljudi zaposlili. Mi smo podigli taj BDP po glavi stanovnika sa 5.000, a sada će doći na 10, uduplali ga, znači, uduplali ga.

Ono što je poenta, to je da kada pogledate zaduženje po BDP-u, onda vidite da smo mi zaduženi u iznosi koji je ministar nekoliko puta govorio. Dakle, to nije 70, 80, 90%, nego je 50%, 50 i neki procenat. Kakav onda bankrot kada redovno servisiramo svoje obaveze, kakav bankrot? I kredite koje ste vi uzimali. I kredite koje je Tito uzimao i njih vraćamo. I kakav bankrot? Naravno da od toga nema ništa, ali bankrot preti ukoliko… Sada ću ja da uradim nešto što je pozitivna reklama, jer svaka reklama je reklama, jel tako? Ako se na vlast vrati lista Dragana Đilasa, kako kaže gospodin Mali, presudom utvrđeno čoveka koji voli da krade, koji je oteo od ove zemlje 619 miliona evra, dakle, tada sigurno idemo ka bankrotu. Zašto? Zato što ne može da bude i 619 miliona evra za njegove kompanije i za puteve, i za fabrike, i za sve ostalo. Ne može jedno i drugo. Kod vas se zna onda šta je prioritet. Prioritet su Đilasove firme i Srbija ide pred bankrot.

Da se to ne bi desilo na izborima građani će moći da izaberu listu koja je Srbiju unapredila, listu koja će nadam se, imati u svom nazivu imati ime Aleksandra Vučića, a neće glasati za listu gde će sakriti ime njenog lidera, tvorca, osnivača Dragana Đilasa.

Molim vas još jednom samo odgovorite mi na pitanje – zašto se ime Dragana Đilasa neće naći u nazivu vaše liste kada vas je sve okupio, kada vas je sve ujedinio, kada je Dragan Đilas ujedinitelj? Dakle, može i tako da se zove, svejedno, dakle, finansira sve. Zašto krijete tog čoveka. Evo, mi ga reklamiramo da mu bolje bude. Stavite mu ime na listu. Mi se trudimo da ga toliko iz reklamiramo da svi znaju da će biti na vašoj listi. Hvala.

Dobro.
Vi koji ste u sistemu možete samo po amandmanu, ako hoćete.
Reč ima Nenad Tomašević.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, nadam se da više nećemo slušati o Đilasu, gospodine predsedniče, da malo pričamo i o temi.

(Nataša Jovanović: Ti nisi bio juče.)

Vi ste portparol gospodina predsednika i kršite Poslovnik tako što mi se direktno obraćate.

Predsedniče, da, žao mi je što niste videli kršenje Poslovnika, ali s obzirom da se radi o dami, nema veze. U redu je.

Ukupno vreme koje imamo na raspolaganju za raspravu nije dovoljno ni za diskusiju o budžetu, a kamoli za svih 60 tačaka koje ste objedinili u jednu da građani ne bi čuli šta sve radite. Objedinjavanje 59 tačaka sa budžetom i trajanje sednice do posle pola noći, iako je Skupština mogla biti zakazana i pre tri nedelja je isključivo rad iza leđa građana Srbije svojstven vašoj dosadašnjoj politici, bahatost i šibicarenje do samog kraja.

Unapred se izvinjavam građanima ako budem previše brzo i kratko navodio određene teze, jer je nemoguće za ovo kratko vreme izneti sve ono što je važno.

Srpska koalicija NADA, koju čine POKS i Novi DSS, je svakodnevno u proteklim mesecima ukazivala na štetne i protivzakonite odluke koje je režim donosio. Međutim, dok se ne uvede red na medijskoj sceni Srbije, odnosno oslobode mediji, pre svega RTS, tako da svi imaju jednaka prava i šanse da kažu narodu ono za šta se zalažu i šta rade, dok se ne bude čuo glas opozicije na svim medijima i dok se ne ukinu nemoralni rijalitiji kojima se promovišu agresija i nasilje, neće biti značajnijeg napretka u našem društvu.

Kada je reč o privredi, zahtevali smo više puta da se ukinu subvencije stranim investitorima koje iznose na desetine hiljada evra po radnom mestu i da se ova sredstva daju domaćim preduzetnicima i privrednicima koji bi i te kako bolje od stranaca znali da ih upotrebe i od čega bi imali koristi i država Srbija i svi građani Srbije.

Takođe, neophodno je povećati i subvencije poljoprivrednicima. Kako je uopšte moguće da Srbija, kao poljoprivredna zemlja sa ogromnim potencijalima u proizvodnji hrane dospeo u poziciju da uvozi sve i svašta od prehrambenih proizvoda? Odgovor je prilično jednostavan. Pogrešna ekonomska politika ove vlasti koja je uništila i nastavlja da uništava sve važne resurse, strateški važne za ovu zemlju.

Nije li čudo da dok se vi hvalite postignutim rezultatima istovremeno bune primarni proizvođači voća, mleka i mesa zbog niske otkupne cene svojih proizvoda i finalni kupci čija kupovna moć je sve manja, a potrošačka korpa sve praznija i siromašnija.

Gospodo vlastodršci, hrana je u Srbiji postala nažalost luksuz za dobar deo građana. građani plaćaju najviše cene hrane u regionu, već i u Evropi.

Gas će, osim ovih 10%, poskupeti još 20%, navodno zbog Bugarske. Gde su sada vaši evropski prijatelji da to spreče?

Struja je već poskupela dva puta i još će najmanje toliko do leta. Vređate građane Srbije govoreći zbog toga da je zbog toga što imamo najjeftiniju struju u Evropi, a ne zbog Grčića, Nikole Petrovića i drugih. Ako je i među najjeftinijima, pa takve su nam i plate, među najmanjima.

Jedino nam je inflacija među najvećima, kao i gorivo koje je jedno od najskupljih u Evropi. Umesto što povećavate akcize i time uvećavate inflaciju i sve cene, bolje da naplatite poreze od velikih kompanija i tajkuna bliskih SNS, koji državi duguju milijarde.

Vučić voli često da nas poredi sa najrazvijenijim zemljama. Ako želimo realno visoke plate i standard, moramo imati privredu koja to može da prati, jer bez toga nema ekonomskog rasta, a zato je potrebno i znanje, a ne samo stranačka knjižica i lažne diplome.

Potrebno je da se suzbije korupcija, da zakoni važe jednako za sve. Moramo imati državnu administraciju koja ne otežava privredi da se razvija i da radi. Moramo da uredimo državu koja će zaista zakone da primenjuje u praksi, a ne samo da ih usvajaju u Skupštini po hitnom postupku na način kako vi to inače radite.

Vladavina prava, odnosno pravna država mora biti imperativ svake vlasti. Kada ugrozite prehrambenu i energetsku bezbednost jedne države, ugrozili ste i perspektivu za njen ostanak.

Građani koji treba da brinu o tome kako će preživeti, oni i njihove porodice neće biti u mogućnosti da se bave pitanjima koje ova vlast rešava u svoju korist i korist koje-kakvih belosvetskih korporacija i država spremnih da otimaju delove naše teritorije, koji eksploatišu naša rudna bogatstva, naše prirodne resurse, zagađuju naš životni prostor i eksploatišu naše građane kao jeftinu i obespravljenu radnu snagu.

Građanin na rubu egzistencije neće imati vremena da se bavi pitanjem Kosova i Metohije ili pitanjima zaštite životne sredine i drugim bitnim temama, već će isključivo svu svoju energiju i pažnju usmeriti na to kako da sastavi kraj s krajem. Vi to dobro znate i računate na to.

Zalažemo se i za to da se ponište svi sporazumi u vezi sa Kosovom i Metohijom koji su potpisani u periodu prethodnih deset godina. Neophodno je uvesti i moratorijum na pregovore o Kosovu i Metohiji sve do izmeštanja pregovora u Savet bezbednosti UN, gde treba tražiti da o bezbednosti Srba brinu trupe UN, a ne KFOR-a koji se dokazao u pristrasnosti albanskoj strani, ne NATO, kako je to Marko Đurić potvrdio u svojoj izjavi u kojoj kaže, moram da citiram: „Želimo da NATO preuzme nadležnost na severu Kosova. Jedini put koji vidimo napred, iako će vam možda zvučati čudno što to čujete od ambasadora Srbije, jeste da tražimo od NATO-a da preuzme nadležnost na severu Kosova“, reče Marko Đurić. Nije rekao KFOR-a, nego NATO-a. Iz ove izjave možemo da zaključimo da Vučić uvodi Srbiju u NATO na mala vrata.

Vučić za SNN kaže, citiram predsednika: „Uvek smo slušali naše zapadne partnere. Mi smo želeli sve da prihvatimo, a Priština ništa. Treba da znate da smo pre godinu dana imali 14.000 ljudi na administrativnoj liniji, a danas ih ima 4.400“, rekao je predsednik Srbije na SNN, u razgovoru sa Kristijan Amanpur.

Da vas podsetim, za one koji ne znaju i koji su možda malo mlađi, Kristijan Amanpur je američka novinarka koja je karijeru izgradila na izveštavanju sa ratišta iz BiH, gde je pristrasno i bez dokaza optuživala Srbe za sve i svašta.

Nažalost svih nas, većina glasača SNS zbog medijskog mraka koji vlada Srbijom nikada neće saznati da se njihov predsednik na SNN nije usudio da pred Kristijan Amanpur, da se složi sa Novakom Đokovićem i kaže da je Kosovo Srbija, a Kosovo jeste Srbija. Hvala lepo.

To kad kažete tajkune, to sigurno mislite na ovog što je uzeo 619 miliona, a kojem se Miloš Jovanović javno poklonio i priklonio pre neki dan. To je taj.
Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Imali smo priliku da u prethodnom izlaganju čujemo razne cifre oko plata i inflacija, oko svega. Kakva god da je situacija, koliko je puta bolja nego dok ste vi bili na vlasti?
(Nenad Tomašević: Ja nisam.)
Vi kao Demokratska stranka Srbije, vi kao vaša koalicija.
(Nenad Tomašević: Vi ni ne znate u kojoj sam stranci.)
Dakle, kada sve te brojke koje ste izneli onako paušalno, pa s jedne strane makroekonomski, s druge strane mikroekonomija itd, sažmete u rezultate, kakvi su rezultati? Sve to što govorite, ulaganje u obrazovanje, ulaganje u kulturu, ulaganje u socijalu, ulaganje u zdravstvo, ulaganje u autoputeve, podizanje plata, podizanje penzija, znate koji su rezultati? Sve što to kažete, rezultate te ekonomske politike je rekordno visoka zaposlenost u Republici Srbiji, 2.310.000 ljudi koji rade, plaćaju poreze i doprinose. Rekordno niska nezaposlenost od 9,6%, pre 11 godina bila je 25,9%, rast BDP, gde ćemo ove godine imati preko 68 milijardi evra BDP za razliku od 33,4% koje je bilo 2012. godine.
Udeo javnog duga u BDP od 51%, apsolutno ispod nivoa Mastrihta, deficit budžeta koji je apsolutno prihvatljiv i omogućava nam da dalje smanjujemo udeo javnog duga u BDP, strane direktne investicije koje se mere preko četiri milijarde evra svake godine, 467 fabrika koje su u Srbiji otvorene u proteklih deset godina, rekordno visoke plate u Srbiji. Prosek je 840 evra plata. Poređenja radi, 331 evro pre samo 11 godina. Rekordno visoke penzije. Od 1. januara ako izglasate ovaj budžet biće 390 evra prosečna penzija u Srbiji.
Valjda se nešto dobro radi. Ako su svi ti makroekonomski rezultati koje potvrđuje „Erostat“, MMF i svi ostali, ne ja, ako su takvi ekonomski rezultati nikada bolji kada je ekonomija naše zemlje u pitanju, pa onda kada saberete sve te indikatore i pojmove koje ste vi naveli, pa radimo nešto dobro. Dakle, kada bi krajnji rezultat svih tih aktivnosti bio loš, on bi se oslikao u nekom indikatoru makroekonomske aktivnosti.
Interesantno, kao što rekoh, svaki je pozitivan, svaki je stabilan i nikada bolji i kada su plate u pitanju i kada su penzije u pitanju i kada je visina kapitalnog budžeta u pitanju i kada je ulaganje u obrazovanje i ulaganje u poljoprivredu i subvencije u poljoprivredu, nikada veće. Dakle, pre 11 godina subvencije su bile 10 milijardi i 300 miliona dinara, subvencije sada su 90 milijardi. Kako je 10 veće od 90?
Krajnji rezultat toga – puna zaposlenost, rekordno niska nezaposlenost, rast BDP i dalje, stabilna situacija kada nam je javni dug u pitanju, rekordno visoke strane direktne investicije i ono što je možda čak i najvažnije za građane Srbije, takođe uprkos krizi, stabilan kurs i sigurnost da je država tu da reaguje ukoliko postoji bilo kakav problem, bilo kakva kriza, kao kad smo reagovali 2020. godine kada je bila korona, pa energetska kriza, pa obezbedili gas, pa obezbedili i struju, pa obezbedili i lekove, obezbedili sve što je neophodno građanima Srbije da umanjimo negativne posledice ove najveće globalne ekonomske krize.
Danas, kada imamo na računu preko 500 milijardi dinara, da, to je upravo novac koji čuvamo. Neko bi to proćerdao. Ne, mi čuvamo da bi upravo ukoliko se kriza nastavi opet mogli da pomognemo i sa jednokratnim isplatama penzionerima od 20 hiljada dinara i sa jednokratnim isplatama majkama od 10 hiljada dinara za decu do 16 godina. Prošle godine tri puta jednokratne isplate za naše mlade. Zatim, pomaganje mikro, malim i srednjim preduzećima, našim preduzetnicima, sačuvali radna mesta.
Dakle, kada pogledate svaki listom, svaki makroekonomski indikator, nikada bolji u istoriji Srbije nije bio. Hvala.

Gospođo Raguš, vi čekate po pravu na repliku?
(Marina Raguš: U ime grupe.)
U ime grupe. Znači, hoćete po amandmanu ili pravo na repliku?
(Marina Raguš: Repliku.)
Izvolite, imate reč.

Hvala vam.

Nekoliko stvari su ovde važne.

Kolege sa druge strane se žale na malo vremena koje imaju, kao da smo mi odgovorni. Drage kolege, koliko ste glasova osvojili na izborima, toliko vremena imate. Stvar je vrlo jednostavno.

Pravna država, kako kažete, imperativ je svake vlasti. Jeste, mi smo napravili promene Ustava u oblasti pravosuđa, pravosuđe je nezavisno i prvi smo koji smo to uradili. Imali smo žestoku kampanju sa druge strane da se to ne sprovede. Eto, toliko o pravnoj državi, demokratiji i svemu.

Nisam baš razumela vaše argumente za Vučićev intervju na CNN-u. Mislim da je sjajan uspeh doći kod Kristijane Amanpur i reći ono što je on rekao. Ali, moram opet da intervenišem - Kosovo nije deo Srbije, Kosovo i Metohija je deo Srbije.

Konačno, kada je energetika u pitanju i vaša briga za energetiku, pogotovo koaliciji u kojoj ste a moram da vas podsetim, ne znam da li vas je to tada zanimalo, to je tada bilo sasvim okej, pre energetike, da kažem, u vaše vreme, vaše koalicije, pregovori su sa namerom spušteni, vezano za našu južnu pokrajinu, iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju. Mi smo bili protiv toga. Vi ste se pravili neobavešteni i polumrtvi. I to jednim predsedničkim saopštenjem.

U vaše vreme, 2004. godine, desio se pogrom na Kosovu i Metohiji. Šta ste uradili? U vaše vreme, konačno, proizvod vaše pogrešne politike bilo je jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova. Da ne pominjem glupa i vrlo štetna pitanja pred Međunarodnim sudom pravde i brojne loše političke odluke.

Kada je energetika u pitanju, a to ću govoriti u nekoj drugoj prilici, u stvari, mogu i da nastavim, koristiću vreme grupe, ja sam ovlašćeni, to vam je valjda jasno…