Hvala predsedniče.

Znate kako kolege, ja sam vama dao pravne argumente, vi meni odgovarate političkim, a i u političkim stvarima vas demantuje realnost. Prvo, da podsetim ministra Martinovića.

To pitanje je postavila Skupština UN. Ono je promenjeno u odnosu na ono koje je predložila Republika Srbija, a sud je kao što sam vam rekao i to pitanje promenio. Odgovorio je na neko pitanje koje mu niko nije postavio.

Drugo, ja sam se pozivao samo na argumente. Znači, citirao sam vam paragraf 109. mišljenja koji kaže da je deklaracija svedena na privatni dokument građana, to ja objašnjavam, uz izričitu konstataciju da nije reč o aktu skupštine Kosova, niti privremenih institucija na Kosovu, da se radi o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo.

Da vas sada vratim na ovo što je realnost. U tom mišljenju stoji da će konačnu odluku o statusu KiM, odnosno kako oni sebe nazivaju tzv. republika Kosovo, biti rešeno u Savetu bezbednosti UN. Zato naša premijerka tamo sedi, zato ispred nje na pločici piše Republika Srbija i zbog toga na pločici ispred predstavnika tzv. Kosova ne stoji ništa. To vam odgovaram u vezi koristi za koju ste me pitali.

Opet vas vraćam sa terena prava gde sam potpuno u pravu, na teren politike, nemojte da koristite argumente naših neprijatelja protiv nas samih. Toliko.

Po kom osnovu?
(Miodrag Gavrilović: Poslovnik.)
Sada? Nema to smisla. Hoću povredu Poslovnika od pre pola sata. To ne postoji.
Marina Raguš.

Samo nekoliko stvari koje su ovde rečene, na koje se valja osvrnuti.

Gospodine Gajiću, vi jeste pravnik, vi jeste advokat, ali ste ovde kao političar. Dakle, svi ovde izražavamo političke stavove svojih partija. To je prvo.

Drugo, pre odlaska pred Međunarodni sud pravde postojala je politička odluka koja je bila potpuno pogrešna i koja ima svoju cenu i tako smo prošli. Pre svega toga, da se opet ne vraćam u sva ta pravna tumačenja, vi imate jedno, većina jakih ima drugo, ne kažemo mi Vuče hvala i ne zovemo mi Vuka Jeremića kumom kosovske nezavisnosti, nego to rade oni koji su nekada bili teroristi, a sada namešteni da vladaju tzv. Kosovom.

Što se tiče argumenata naših neprijatelja, tamo gde vi tražite nacionalno jedinstvo, ovde vam je predsednik republike bio nekoliko puta. Umesto nacionalnog jedinstva krenuli ste da ga tučete i nazivali ste ga nacionalnim veleizdajnikom. Ne kažem vi lično, nego vi pozivate sve nas. Evo to je bio odgovor. Poslednji put kada je došao sa predlogom od deset tačaka takođe je ispao incident.

Redovno vas poziva na nacionalno jedinstvo. Volela bih jednom prilikom da mi matematički objasnite kako može da se podmiti dva i po miliona građana, jer ste rekli da mi penzijama, povećanjem penzija podmićujemo građane da bi dobili njihov glas. Građani su glasali oko dva i po miliona, možda nešto manje, za predsednika Republike, složićete se, i kao pravnik, direktan legitimitet, pošto su neposredni izrazi. Molim vas, matematički ćete mi jednoga dana objasniti kako se to građani podmićuju, pogotovu ako imamo podatke da su penzije u kontinuitetu povećavane i van izbora.

Šta je problem? Godine 2012. mi smo 58% fonda za penzije dotirali iz budžeta, dakle 58% za isplaćivanje penzija, pre 11 godina. Bilo je iz budžeta Republike Srbije, a onda se zaduživalo da bi se pare prenosile u potrošnju, odnosno na isplatu penzija. Tada je prosečna penzija bila negde oko 204 evra. Danas, jedanaest godina kasnije, Fond za PIO ima svoje novce, iz budžeta se dotira samo 19%. Znači, 58% - 19%, opet matematika. I uglavnom za poljoprivredu, kako mi šef Odbora za poljoprivredu kaže.

E sad, 500.000 ljudi je bilo manje zaposleno 2012. godine. Jel tako? Kod nas je ogroman postotak zaposlenih, nezaposlenih oko 9%, što znači da se kroz poreze i doprinose sliva veći prihod u budžet i zato mi to ne krijemo, mi kažemo – naši budžeti su socijalni i razvojni. Iz realnih prihoda pratimo „švajcarsku formulu plus“, da bi penzije mogle da prate životne troškove i plate. Mi smo krivi, odgovorni smo takođe za to što plate rastu i što se budžet puni. E sad, ono što je meni važno, da se vratim opet na temu, koristiću malo vremena grupe, a nismo pričali o tome, za naše penzionere.

Dakle, počev od prvog januara 2024. godine, a to je taj budžet koji je pred svima vama i o čemu mi treba da govorimo, penzije u Srbiji će biti veće za 14,8%, plate u javnom sektoru za 10%, minimalna zarada za 17,8% . Ovo radi država koja nema stabilne finansije i sigurnu privredu?

Kada je reč o penzijama, dakle, podsetiću vas da su penzije od prvog oktobra ove godine, kada niko od nas nije znao hoće li biti izbora, neće biti izbora, tražite izbore, nećete izbore, vanrednom indeksacijom već bile povećane za 5,5%. Prve uvećane penzije za 5,5% penzioneri dobijaju 2. novembra za samostalne delatnosti, 4. novembra vojne i poljoprivredne penzije, 10. novembra biće isplaćene penzije za kategoriju zaposlenih.

Penzije potom od 1. januara 2024. godine biće povećane za još 14,8%, dakle, kumulativno to je povećanje od 21,1%. Pa valjda je ovo dobro. A ne znamo ko će, vi kažete da smo mi gotovi, da mi odlazimo i završićemo u Zabeli. Dakle, u redu vi, dolazite na vlast, pa valjda je to dobro. Valjda je dobro što će penzije skočiti 21,1% kumulativno. Povećanje penzija stiže nakon što su penzije u januaru 2022. godine porasle za 5,5%, još 9% od 1. novembra 2022. godine. Potom se od 1. januara ove godine za 12,1%. Dakle, kad pogledamo sva ova povećanja, penzije će od 1. januara 2022. godine, uključujući i dva najnovija povećanja od 1.oktobra 2023. godine i od 1. januara 2024. godine, kumulativno porasti za 56,1%. Zašto o ovome govorim? Zato što je to svakako veće od nivoa inflacije. I inflacija njima ne može u ovom kumulativnom iznosu da pojede sva ova povećanja. Pa valjda je to dobro, a ne loše.

I još nešto, da ne bih mojim kolega, a svako će govoriti o svom delu, pogotovu u zdravstvu, koliko ulažemo u lečenje dece sa retkim i neizlečivim bolestima, da deca danas i roditelji mogu ovde u Srbiji da leče svoju decu. Svako će od mojih kolega na tu temu govoriti.

Ono što je jako važno, a kada je reč o ministru finansija, jeste da cenite da li on dobro radi svoj posao ili ne, makar onoliko koliko ga cene kolege u regionu, a i šire. Imate prilike vi posebno da sedite sa mnogim stranim delegacijama, da slušate mnoge stvari, ali ljudi koji su predstavnici različitih i međunarodnih finansijskih institucija skidaju kapu čoveku koji je baš zato što je predsednik Republike Vučić utemeljio takvu politiku i sa svojim timom uspeo da preživi, da država preživi neverovatno izazovna vremena. Vi ste imali samo svetsku ekonomsku i finansijsku krizu, koja je diskutabilna u našem slučaju, ali Vučić je imao poplave, bankrot, mi smo imali osam milijardi dinara na računu, to smo nasledili od vas, samo za penzije je trebalo 40 milijardi, samo za penzije.

Posle toga je došla korona, pukla javna preduzeća, pukli Smederevo i Bor. Pa ste nas kritikovali što smo doveli Kineze, a zahvaljujući odličnim relacijama dva predsednika Kine i Srbije mi smo spasili Bor i Smederevo i ceo region podigli, jer nisu samo to zaposleni ljudi u te dve fabrike, nego i oni podizvođači, izvoz itd. Dakle, sve ono što se opet sliva kod nas u budžet. Imao je rat u Ukrajini i sada kriza na Bliskom istoku. I svaki momenat ste iskoristili ne za nacionalno jedinstvo, nego za nacionalno sahranjivanje predsednika Republike na prvom mestu. Pa kad to nije bilo dovoljno, onda hajde malo na njegovu porodicu.

Niko od vas nije osudio to što su tzv. kosovski policajci koji nemaju osnova pravnog da traže bilo šta na severu Kosova uperili cevi u glavu Danila Vučića zbog majice. Ko je osudio nenormalne tvitove da će Andrej i Danilo da završe, da će ih pronaći u šahtu kao Gadafija? O kakvom vi nacionalnom jedinstvu pričate? Ovde se samo radi o jednom biznis projektu koji bi trebalo da preuzme državnu kasu, preuzme ovu državu Srbiju, ispostavi tim stranim centrima moći ono što im treba i nastavi kao što je radio kada je bio vlast. Čast izuzecima u opozicionim redovima, ali kolektivno kada šaljete političke poruke, one zvuče tako.

Konačno, kada je reč o doktoratu Siniše Malog, ako vam je to najjači argument, ministar Martinović vam je odgovorio – nemojte da potežemo priče o beogradskom i drugim univerzitetima, pa da vidimo profesorsku decu, pa da vidimo klanove, pa da vidimo šta se to dešava u upravama fakulteta i univerziteta. Nemojte molim vas da pokrećemo tu priču. Ta priča isuviše dugo traje. Dakle, o toj priču mogu da pričaju studenti i pojedini profesori koji su gubili svoje pozicije, ali bolje da ne ulazimo u tu priču.

Stoga, dajte da se vratimo temi. Jako je važno, nema važnije političke treme kao što je rasprava o budžetu. Ono što je imperativ jeste da Srbija preživi, da građani Srbije imaju stabilan standard i da mogu da planiraju i ono što je i te kako važno, s obzirom da ne znamo kako će dalje da se razvija bliskoistočna kriza, da pravimo tekuće rezerve kao što je ministar Mali dobro objasnio da možemo da reagujemo kako građani ne bi mogli da osete udar takve krize. Dajte neke konkretne predloge. Kažete – jači ste od nas, pobeđujete nas, mi smo prošlost itd. Dajte da vidimo kako bi izgledao vaš budžet, dajte te teme da mi ovde govorimo, to je tema ovog zasedanja.

Predstavite budućnost kako je vi vidite. Mi imamo problem i nemojte da se ljutite ako tu budućnost predstavljaju ljudi koji su ubili Srbiju, isisali iz budžeta sve što su mogli. Rekla sam vam, četiri milijarde smo imali za penzije, izvinite osam milijardi dinara za penzije, 40 je trebalo. Ma, nemojte ljudi znate i svi sami ko je isisavao? Ko se obogatio? Ko je odmah napustio zemlju i ko su tajkunski neformalni centri moći, koji takođe utiču i na pravosuđe i tužilaštvo i tako dalje, da ne ulazimo u te teme. Dajte da se konačno bavimo temom koja je na dnevnom redu, to je između ostalog i jedna od osnove nacionalnog jedinstva.

Po amandmanu.

Replika, pravo na repliku, pomenuta sam.

Po amandmanu, ako hoćete?

Dobro, imam vremena, ali ću replicirati, mada ovo je zapravo moj amandman tako da nisam čula da ste vi pričali o temi. Amandman je vrlo jasan, ima predlog, reč je o povećanju stope na 50% poreza na dobit preuređivači igara na sreću. Eto, konkretno predlagan i niste ništa o tome rekli, nije tačno da nema predloga.

Jako zanimljivo da neko govori, dakle zanimljivo je da je autoplagijator brani plagijatore, jer mi ovde zapravo i uplićemo u to isključivo pravne argumente kao da ovde zapravo nije reč o etničkim pitanjima, o nekim etičkim kodeksima.

Nisam rekla, nisam ništa osporavala odluke upravnih, ustavnih sudova, možda mogu da se zapitam kakvo Ustavni sud donosi tako brzo odluke kada je nešto od interesa nekoga ko je moćnik u ovoj zemlji, ali godinama ćuti, recimo, na neke različite inicijative, bilo za smanjenje penzija ili pitanje zašto Vlada suštinski podriva autonomiju univerziteta time što ima veći broj članova u savetima naučnih instituta, nego što to imaju iz redova naučne zajednice. Ima takvih inicijativa. Ustavni sud o tome ćuti, za sada ništa nije rekao i o predlogu 48 poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, kojom vi zapravo skidate ljude sa sistema socijalne zaštite i na taj način štedite. Pa, sjajno, to je odlično rešenje da pokažete kako se borite protiv siromaštva, statistički.

Dakle, ja bih samo da kažem da ne osporavam ja odluke Upravnog suda, ja osporavam da Upravni sud govori o sadržaju disertacije, on o tome nije govorio. O sadržaju disertacije mogu da govore oni koji su ih čitali, takođe oni koji pogledaju i softver i koji prosto kaže, za žutilo se nešto, silno žuto, da se tekst identičan nalazi u jednom tekstu koji je obavljen pre, doktorske disertacije koja je obavljena posle i na kraju krajeva svako ko zna da čita.

Takođe, svako ko zna da čita, zna i da jedan ministar ovde, autoplatijator objavio je isti rad šest puta i na to dobijao neke bodove, na to dobijao neka zvanja. Dakle, to je sve apsolutno nepošteno, da ne kažem neku težu reč. Ako pričamo o etici, isto tako ti ljudi ne bi trebalo da pišu ni etičke kodekse koji rešavaju ponašanje nas ovde kao poslanike na koje mi apsolutno ne možemo ni da se pozovemo. Dakle, ovde o etici nije reč, ovde je reč o pravnom nasilju takođe, ali dok god možemo da govorimo makar da napravimo tu razliku da znamo o čemu govorimo. Hvala.

Znači, to je kompletno vreme ovlašćenog predstavnika, jel tako?
Reč ima ministarka Maja Popović.
Izvolite.

Poštovana poslanice Đorđević, vi ovde govorite o pravnom nasilju, a upravo vi to činite. Vi prvo mešate Upravni i Ustavni sud u više navrata, govorite o tome na koji način je donet i komentarišete uopšte sudsku odluku, a upravo smo se protiv toga borili da se takve sudske odluke ne komentarišu, čak imamo i Pravilnik na tu temu, a na šta nas obavezuje i naša etika, a i obaveze koje imamo prema EU.
Više sam se javila ne da bih sada prokomentarisala vaše poznavanje rada Uravnog ili Ustavnog suda, što vi ne morate da znate, htela sam da kažem nešto više o onome što ste pomenuli za naknade koje država Srbija plaća zbog suđenja u razumnom roku i to je tačno. Međutim, niste pomenuli jednu činjenicu da u zadnjih deset godina se plaćaju naknade štete za sva ona suđenja koja su se događala pre 2012. godine, a što je između ostalog rezultat i katastrofalne reforme pravosuđa koje smo radili. Nakon 2012. godine krenulo se u reforme, krenulo se u pokušaj upravo da se budžet rastereti sa donošenjem protesnih zakona, sa donošenjem pravosudnih zakona.
Kada smo trebali da donesemo jedan od jako bitnih procesnih zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o parničnom postupku nisam videla da ste bili među onima koji su to podržavali. Upravo to bi u mnogome pomoglo Republici Srbiji da ovaj problem reši, međutim mi smo i dalje istrajni na tom putu, pa i ovi zakoni koji su danas predloženi od strane Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije, idu sa tim da spreče izdatke u budžetu Republike Srbije. Nadam se da će neka naredna vlada smoći snage uz podršku, nadam se i vas, da usvojimo izmene i dopune Zakona o parničnom postupku koji će nam tu pomoći.
Takođe, ipak moram da se osvrnem i na još jednu činjenicu gde vi u svom izlaganju malo pre, od pre pet minuta kada nisam htela da se javljam, čekala sam da se vratite, jer mislim da je to korektno, vi se brinete da ministarstva nisu sposobna da troše novac koji su dobili od evropskih fondova. To apsolutno nije tačno, vi odlično znate kako evropski fondovi funkcionišu i znate da tu ministarstva ne sprovode postupke nabavke. To ste upravo ministru finansija se obratili. Da, mi potrošimo, ministarstva, sve ono što dobijemo iz budžeta, a nismo sposobni da koristimo evropske fondove. Ponavljam, to nije tačno, to nije istina.
Imajući u vidu da sva sredstva koja dobijemo od evropskih fondova kao Republika Srbija, kao pojedina ministarstva, za određene projekte, da sve te nabavke sprovode upravo ljudi iz delegacije EU. Hvala puno i molim za istinu u daljem izlaganju.

Povreda Poslovnika.