Idemo dalje po amandmanu.

Zahvaljujem, pre svega bih hteo da vas zamolim gospodine Orliću ako možete ovog puta da izbegnete svoj običaj, da ono što budem rekao, komentarišete, objašnjavate, tumačite. Naime, reči su moj zanat i njihovo značenje i vrlo ću ozbiljno shvatiti ako biste pokušali da ih vi protumačite građanima i prisutnima. Ono što želim da kažem ovom prilikom jeste da ukažem na činjenicu ako stvari nastave da se odvijaju tempom i na način na koji se odvijaju poslednjih dana, mi stojimo, saziv Skupštine stoji na izlaznim vratima. To je u izvesnom smislu prilika da se neki bilans napravi i ja ne mogu da se ne podsetim prilike pre 15 meseci, kada sam imao čast da kao najstariji predsedavam Konstitutivnoj sednici Skupštine i tom prilikom sam, neki će možda od vas toga biti voljni da se sete, rekao, izrazio nadu i ponudio ruku prisutnima kako bi srce ove države kucalo pod ovom kupolom, a ne na drugom mestu.

Pokazalo se međutim da je ta nada bila jalova, jer kako je neko rekao, zaista ne znam ko, ali je rekao, dobro, ponekad je lakše savladati robovlasnika, nego savladati roba u sebi, tako da vladajuća većina se opredelila da služi diktatoru, da služi jednoj apsolutističkoj vladavini umesto da imamo parlamentarnu demokratiju, koju Srbija zaslužuje i koju bi Srbija trebalo da ima.

Ono što je od početka počelo da se dešava, svi ćete se setiti, jeste da je sve krenulo naopako utoliko što su sednice počele da ne liče ni na šta. One su, pre svega, pogrešno zakazivane, uvek u poslednjem trenutku, uvek sa ogromnim dnevnim redom, bez ikakvog razloga, bez davanja mogućnosti opoziciji da se pripremi za sednice i da nastupi sa svojim razlozima. Umesto da sedimo ovde da kao prijatelji razgovaramo među sobom, razmenjujemo mišljenja, ukrštamo argumente i imamo na umu opšti državni, društveni interes, interes građana Srbije, mi se rukovodimo partijskim i ličnim interesom.

Posledica je ovo što smo dobili. Dobili smo, ja ću se možda malo grublje izraziti, parlament koji od svega još najviše liči na drumsku mehanu. Imali smo svađe, imali smo nadvikivanja. Imamo ih i sad, kao što čujemo. Čuli smo i psovke. Bilo je čak, setićete se, gospodine predsedniče, i šaketanja i fizičkih kontakata.

Ja se sa stidom i gađenjem sećam prizora kada su ovu salu preprečili policajci u civilu, odvajajući poslanike od poslanika i građane Srbije od građana Srbije i to smo doživeli u ovom sazivu.

Doživeli smo još mnogo toga što bih mogao da nabrajam, ali ću za ovu priliku pomenuti samo to da je mnogo važnije od te neke pristrasnosti kojom su sednice vođene, to što je među nama nastala strahovito duboka i nepremostiva podela.

Predsedavajući predsednik parlamenta za sve ovo vreme poslanicima vladajuće stranke nije izrekao ni jednu jedinu opomenu, ni jednu jedinu kaznu, a poslanicima opozicije preko 70. Prosto je nemoguće da tako bude.

U isto vreme, od amandmana koja je podnela opozicija usvojen je broj koji je ravan prstima na jednoj ruci, što je takođe vapijuća nepravda. Tako se ne pravi parlamentarna demokratija i to nije način na koji ova zemlja može krenuti napred.

Sramno je i štetno što mi nismo za sve ovo vreme posvetili ozbiljnu pažnju onim najvažnijim i najprečim problemima ove države, pre svega Kosovu i Metohiji. Imali smo jednu jedinu pravu sednicu o tome, a ni dan danas ne znamo ništa o Banjskoj, ništa o Radojčiću, ništa o onome što se ovih dana dešava, ništa o onome što nas čeka možda već do kraja ove nedelje i to je ono što se dešava kada se parlamentarna demokratija zameni apsolutističkom vladavinom i pokloničkim odnosom prema njegovom vođi.

Ja ću, gospođe i gospodo narodni poslanici, iskoristiti ovu priliku da prisutnog ministra finansija, dr Sinišu Malog, sad je naravno doktor, sud ga je proglasio doktorom, pitati po četvrti put - koliko je koštao spomenik Stefanu Nemanji, koliko je i na koji način isplaćeno iz državnih fondova ruskom vajaru Rukavišnjikovu?

Iskoristiću i priliku da gospodina ministra unutrašnjih poslova zamolim da, ako je tačno da njegov telohranitelj u Skupštini nosi oružje, tome stane na put. Skupština je sveto mesto. U nju se, kao ni u crkvu, oružje ne unosi.

Rekavši sve ovo, još jednom ponavljam molbu gospodinu predsedniku parlamenta da moje reči ne izvoli tumačiti i relativizovati, ni objašnjavati prisutnima i gledaocima ovoga prenosa.

Hvala vam lepo.

Nema tu šta da se tumači, gospodine Jankoviću. Svi su sve čuli i sve razumeli. Nema šta da se dalje objašnjava.
Nego, dve stvari da vam kažem, kada ste mi se već obratili. Tu septembarsku sednicu koju ste spomenuli niste samo vi posmatrali sa stidom i sa gađenjem. Sa stidom i sa gađenjem su je posmatrali svi ljudi u ovoj zemlji, stideli se i gadili se vašeg ponašanja, onog vrištanja, onog skakanja po klupama, uništavanja inventara naše Narodne skupštine. Svi su se stideli koji su to gledali i svima se gadilo koji su to videli i što ste se zaletali ovde u narodnog poslanika koji govori da je sam otac bolesnog deteta i pokušavali da ga udarite, da vrištite na njega, da mu puštate muziku na uvo. Svi koji su to gledali stideli su se i gadili.
I, još jedna stvar, nije to jedina sednica. Na mnogim sednicama narod koji vas je gledao u direktnom prenosu osećao je stid i osećao je gađenje vašim ponašanjem, a pošto kažete da se u Skupštinu ulazi kao u crkvu, pretpostavljam da i u crkvu donosite vuvuzele i pištaljke i sve ono što ste radili u ovoj sali da radite i u crkvi.
Poslednja stvar, pošto ste komentarisali ko kome služi, vi ste izgleda rešili da i na ove izbore idete na isti način kao na prethodne, služeći tajkunu. Čestitam na tome. Mi, hvala na brizi, služimo samo Srbiji.
Reč ima Marina Raguš.

Žao mi je što je prethodni govornik izašao, ali bih građane Srbije da podsetim da taj isti gospodin deli građane koji žive, recimo, na one građane koji žive u Marinkovoj Bari sa velikim poniženjem, pa je spomenik Stefanu Nemanju želeo da preseli u Marinkovu Baru.

Kada je govorio o tome da je imao nade i zaista polagao velike nade u to da ćemo kao prijatelji da debatujemo, pa ja sam se prva složila u početku sa tim, ali je na moje izlaganje tada, tipično za njega, reagovao sa cinizmom, opet tipičnim za njega. Međutim, sve je to nebitno. Meni zaista može sve da se kaže. U žustroj raspravi svako pređe svaku granicu, međutim ovo je manir.

Ono što je prethodni govornik uradio na samoj konstitutivnoj sednici nije zapamćeno u konstituisanju parlamenta u parlamentarnoj Srbiji. Dakle, on je iskoristio priliku da održi govor sa toliko cinizma i prezira prema građanima koji su glasali za SNS i Aleksandra Vučića da je to stvarno bilo za gađenje, a da pritom nije ni viteški, zato što je to iskoristio u momentu kada niko od nas nije mogao da mu odgovori. Evo, i sada. Rekao je šta je imao, pokupio se i izašao.

Meni je žao zbog toga. Žao mi je što mi nismo uspeli da debatujemo na jedan civilizovan način o svim onim problemima zbog kojih su nas građani delegirali ovde, ali kao što znate, ruka je pružena od strane onih jačih, nas, jer su građani tako rešili na izborima. Tu ruku ste iskidali i izbacili iz sebe na najgori mogući način tokom svakog nažalost zasedanja.

Čak ste i uspeli da oduzmete roditeljima koji su izgubili decu u "Ribnikaru" tu mogućnost da tu decu prebole na dostojanstven način. To ste pokazali, jer ste im to uzeli tako što sada formirate Pokret Srbija protiv nasilja.

Dakle, za sve ovo vreme ne da ste spustili nivo civilizacijski, dali ste novu definiciju zloupotreba u političke, lične, finansijske i sve druge, samo ne dostojanstvene svrhe.

Ono što mi je drago sada, posle svega, ipak da građani umeju da naprave razliku između vas i između nas.

Po amandmanu, Jelena Kalajdžić.

Ja ću biti jako kratka.

Želim samo da se osvrnem na izlaganje od prethodne koleginice Tomić Aleksandre. Zaista ne mogu da ostanem imuna na reči koje je ona rekla, a to je, evo citiraću – da je u poljoprivredi situacija nikad bolja.

Znači, moramo da razjasnimo jednu stvar. Ni u jednom momentu ne možemo reći da je u poljoprivredi dobro. Vi možete da kažete da se velika sredstva izdvajaju za poljoprivredu, možete govoriti o subvencijama u poljoprivredi, možemo govoriti i o podsticajima, ali da je u poljoprivredi dobro, to ovde ne može niko da kaže.

Kada govorite o blagostanju u poljoprivredi, evo imamo u 2023. godini blagostanje, prosipanje jagoda po putu zbog niske cene. Zatim, imamo brojne proteste poljoprivrednika širom Republike Srbije 2023. godine. Zatim, imamo prazne štale, zato što se smanjuje broj stoke u Republici Srbiji, isto 2023. godine.

Takođe, imamo još blokada tokom 2023. godine poljoprivrednika. Imamo prosipanje maline zbog niskih cena, takođe, prosipanje kupine, ukoliko je brana, međutim, nije brana, dešavalo se da je poljoprivrednim proizvođačima ostajalo i 30 tona neobrane kupine zbog jako niske cene. Imamo afričku kugu, gde se svinje nalaze u kontejnerima, verovali ili ne. I na kraju imamo i prosipanje mleka. Tako da, možete govoriti o subvencijama, možete govorite o e-agraru, zaista se nešto dešava. Međutim, da je situacija u poljoprivredi dobra, to verujte da apsolutno nije.

Kada pominjete famoznu 2012. godinu, iako nije uporedivo uopšte, ali s obzirom da potencirate 2012. godinu, cena pšenice 2012. godine 22 dinara, ove godine je dosta manja, iako su svi imputi poskupeli. Kukuruz 2012. godine 20 dinara, ove godine 12 dinara, suncokret 51 dinar 2012. godine, ove godine 38 dinara, šljiva 50 dinara 2012. godine, ove godine 30 dinara, višnja 110, ove godine 40, 50 dinara. Znači, toliko o blagostanju u poljoprivredi.

Ja vas molim da birate reči kada govorite o poljoprivredi da li je dobro ili nije. Blagostanje nije u poljoprivredi i pitanje je kako će to tzv. blagostanje poljoprivrednicima pomoći da prežive ove zime. Hvala lepo.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Sad zaista ne mogu da propustim priliku, a da vam ne odgovorim, mislim da ovo što ste sad uradili je čista politika. Okej, prihvatam, ali ako pričamo o rezultatima, onda nećemo moći ovako da razgovaramo.
Okej, prihvatili ste da ste pogrešili onda na početku godine kad ste onoliko osporavali e-agrar, razumem. Prihvatili ste sada konačno i da kažete da su subvencije povećane, a ono što spočitavate, spočitavate tržišnu situaciju.
Nema razloga da dajete cene iz 2012. godine za pšenicu, šljivu i malinu. Malina je prošle godine bila 600 dinara. Znači, zašto dajete iz 2012. godine? Imate prošlu godinu za to, ali znate, to je tržište, to su promene na tržištu i nema apsolutno nikakve veze samo sa Srbijom, Srbija nije izolovana zemlja u Evropi.
Hajde da pričamo o tome kako je Vlada Republike Srbije reagovala na sve promene koje su poljoprivrednici imali u 2023. godini, pošto sve slike koje ste povadili su iz 2023. godine.
Hajde, idem redom, od pozadi. Kažete - prosipali su mleko. Okej, da li je mleko povećano kroz subvencije sa 15 na 19 dinara? Jeste. Da li smo povećali po grlu za goveda sa 25 na 40 dinara? Jeste, to je reakcija države. Da li smo dali za nabavku novih junica steonih 170 hiljada dinara? Da, jesmo. Da li smo povećali po hektaru sa devet na 18 hiljada dinara u 2023. godini? Jesmo. Da li smo za 2024. godinu poljoprivrednicima obezbedili, odnosno uveli refakciju od 50 dinara, znači, povraćaj akcize plus na NIS karticu, koja se i do sada delila, sad će samo biti uz e-agrar to kontrolisano, korigovano, pa neće više moći da se radi, zloupotrebe? Jeste. I vi malopre i vama slični poslanici kažu smanjuje se broj gazdinstava. A šta taj podatak tačno govori? Pa da kroz e-agrar, uvodeći red, smanjili smo za 160.000 gazdinstava, ali to fizički nisu bili poljoprivrednici, nego oni koji su zloupotrebljavali poljoprivredu i državni budžet i uzimali subvencije, a nisu se bavili poljoprivredom. I u ovih 300.000 ih ima još, da se razumemo. I to vi vrlo dobro znate. Prosto je bio napravljen sistem u poljoprivredi tako da radio ne radio uzmeš subvenciju države, pa nema veze, imaš tamo neku njivu koju si nasledio od bake, dede, koga već, uz dužno poštovanje, sve poštujem, može, ali je ne obrađuješ nego je daš nekome, uzmeš zakup na crno i onda još uzmeš subvenciju. Jel tako? Tako je, znate i vi da se to dešava u masi slučajeva.
Zašto onda sad pričamo o tome? Hajde da pričamo o onome šta je urađeno i gde je tu greh države.
Kažete – prosipale su se jagode. Da vam kažem nešto, te jagode, koju ste sliku okačili s društvenih mreža, odnosno uveličali, je bio jedan proizvođač kome su vraćene zbog viška vode od poplava koje bi išlo u izvoz. Apsolutno znam koja je slika, tako da nema šanse da ćete mi sad objasniti da je nešto drugo. Nema veze, to sve koristi za političko potkusurivanje, pa može i tako.
Onda kažete pšenica, pa jeste, prošle godine je bila 42 dinara u novembru. Naši poljoprivrednici su mislili neki da će i dalje rasti cena, nisu prodali, ostale su im prelazne zalihe, sada je cena pala, ali ne u Srbiji, cena je pala u Evropi. Ponavljam se, ali ne vredi, pošto i vi imate mantru kako je Srbija jedina kriva zato što je cena kukuruza i pšenice takva kakva jeste, ja moram da vam kažem – nije istine. Pa smo za suncokret prošle godine dali pet milijardi, neko reče nije isplaćeno. Nije istina. Isplaćeno je četiri milijarde 860 miliona dinara. Nisu isplaćeni oni koji su na nekoj dopuni, ali ne možemo da nije isplaćeno nešto što je 95% isplaćeno. Nije fer i nije pošteno.
Onda, što se tiče ovih subvencija za ratare i problema koji ratari imaju, ja nijedne sekunde nisam sporila da su oni sada u problemu trenutno zbog cene koja je takva kakva jeste. Intenzivno s njima razgovaram, kao što sam razgovarala kad se pšenica skidala. Vi vrlo dobro znate da su robne rezerve po zaključku Vlade izašle u trenutku kad je pšenica bila 18 dinara, po 25 dinara plus PDV 28 i da smo otkupili 200.000 tona pšenice. To je interventna mera države.
Isto tako niste rekli da smo malinarima zbog razlike u otkupnoj ceni obezbedili i kreditnu liniju i moratorijum. Zašto to sve preskačemo? Mi reagujemo shodno tržištu koje je takvo kakvo je u 2023. godini. Mislim, ne razumem.
Evo, i sada se spremamo da prekosutra na Vladi iznesemo zaključak kojim ćemo ratarima izaći u susret, u zamenu im dati neko đubrivo kako bi oni mogli da premoste ovu godinu koja je takva kakva je. Vrlo se država bavi time. Vrlo postoji strategija.
Kažete – stočarstvo je svake godine sve manji i manji broj. Možda da, a možda i ne, to niko ne može odgovorno da tvrdi pošto su registri takvi kakvi jesu. Kad budemo sredili registar životinja, kad budemo tačno znali šta se dešava, onda ćemo moći da znamo da li se realno smanjilo ili ne.
Ako pričamo o proizvodnji mleka, ona se nije smanjila. Mi smo 2022. godine finansirali 800 miliona litara mleka. Kad pogledate statistiku unazad 15 godina, to se nije smanjilo. Da li se broj krava smanjio? Možda jeste, ali onda smo radili na kvalitetu, pa smo dobili bolji prinos.
U svakom slučaju, pogledajte statistiku, 800 miliona litara mleka smo otkupili i finansirali kroz to, subvencionisali. Zaista, možemo da o svemu polemišemo, ali ne možete da sporite da država nema reakciju. Vi sada spočitavate državi nešto što je evropsko tržište. Pa, to nije uloga države.
Uloga države je da reaguje, pomogne. Ako je sa 40 milijardi budžet na 114,5, pa onda je nešto država, slažete se, uradila. Puno propisa promenila, uvela red, ide u kontrolu, sklanja one koji uzimaju novac poljoprivrednika, a nisu poljoprivrednici. Sve smo to u toj 2023. godini uradili. Složićete se. Hvala vam.

Hvala lepo.
Dva minuta imate pravo, gospođo Tomić.

Niko ovde nije govorio o blagostanju, već je govorio o ulaganjima u poljoprivredu, koja su mnogo veća, nego što su bila, a vi, gospodo, za vreme Dušana Petrovića imali ste ukupan budžet za poljoprivredu i trgovinu od 22 milijarde dinara, 22 milijarde dinara. Nije bilo subvencija ni po grlu, ni po hektaru. Po hektaru ste uveli tek tada a iznosila je 6.000 dinara i savetnike koje je plaćalo ministarstvo, 1.800 njih koji su išli i uzimali novac od ministarstava, a nisu znali uopšte da daju ni adekvatnu podršku poljoprivrednicima.

Ono što je najgore, pustili ste SSP da reaguje, da Srbija izađe na tržište sa poljoprivrednim proizvodima bez prelaznih odredbi i bez podrške IPARD fondova, odnosno Evropske unije. Za vreme Aleksandra Vučića 2013. godine, tek tada su otvoreni pregovori sa Evropskom unijom. Znači, vaša politika je rezultat svega ovoga. Mi smo morali godinu po godinu permanentno da radimo i sa Evropskom komisijom, a bogami i sa poljoprivrednicima, da se jednostavno osposobi mehanizam tržišta.

Sada kada dolazimo u situaciju da imamo ukrajinsku krizu, imate problem, normalno sa cenom đubriva koja nije samo u Srbiji. Svuda je ta cena đubriva skočila pet puta, nego što je bila. Svuda je cena goriva skočila zato što je jednostavno takva cena energenata za vreme i ekonomske krize i krize koja je nastala u Ukrajini, a ko zna i kakva će biti, s obzirom na rat u Bliskom istoku.

Prema tome, Srbija promptno reaguje na sve promene koje se dešavaju na tržištu i nemojte nama da spočitavate te probleme.

Ono što je pokušala ministarka poljoprivrede da vam kaže je da uvodimo disciplinu, da oni ljudi koji se zaista bave poljoprivredom dobijaju podršku države i da u svakom trenutku mogu da budu u kontaktu sa tom državom i e-agrar, uvođenje digitalizacije, a na kraju krajeva i popis poljoprivrednih gazdinstava, koji se zaista obrađuje od strane vlasnika ili zakupodavaca i da ta poljoprivredna gazdinstva su zaista registrovana za ono čime se bave, a ne da se bave nekim drugim stvarima. Hvala.