Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri, javio sam se ne sa namerom da izazovem dalju repliku. Kolega Jovanov je u principu već sve odgovorio. Ono što sam želeo samo da dodam i da kažem jeste da sve ovo lepo zvuči što smo čuli. Sve to, kako da kažem, je lepo. Opozicija ste. Možete da govorite bez ikakve odgovornosti, ali to nema svoju primenu. Nema primenu u realnim okvirima. Nažalost, može samo da posluži isključivo za određene, da kažemo, političke poene dobijanja nekih glasova i to je apsolutno sve.

Gospodin Dačić je juče govorio o hronologiji, ajde da kažem, Kosovsko-Metohijskog problema i o tom Ustavu, o kome je i danas bilo reči, iz 1974. godine. Možemo da se vraćamo i na 1999. godinu, možemo da se vratimo i na Kosovski boj, ali sve to neće danas rešiti probleme. Neće na bilo koji način poboljšati položaj i prava i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Zato moramo da vodimo računa kao odgovorni političari, kao odgovorni ljudi šta govorimo u ovom domu, jer sve to može da ima posledice na Srbe i ne albansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije.

Stav SPS jeste da dok je i poslednji Srbin na Kosovu i Metohiji, Kosovo i Metohija će biti u sastavu Republike Srbije i nema nikakvog priznanja lažne države Kosovo, a u prilog tome najbolje govori činjenica da je upravo ova koalicija na čelu sa dvojicom lidera radila na tome i povučena su priznanja 28 zemalja. Da li bismo to radili, imamo drugačiju politiku. Zahvaljujem.

Zatvorili smo ovaj krug replika i prelazimo na sledeći amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Danijela Grujić, Janko Veselinović, Vladimir Obradović, Željko Veselinović, Marija Lukić, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić i Tatjana Pešić.
Da li neko želi reč?
(Đorđo Đorđić: Jel mogu ja?)
Da li ste vi podnosilac ovog amandmana? Niste podnosilac ovog amandmana.
Da li neko drugi želi reč? Ukoliko ne, prelazimo na sledeći amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Svaka čast svima. Evo od dva popodne do sada je bukvalno prošlo dva amandmana, ali je prajm tajm, pa se očigledno dosta gledalo.

Moraću da nastavim temu koju sam počeo juče. Evo, sada ponovo molim ministra Sinišu Malog da ovo ima u vidu, s obzirom na to da je već 11 godina kršen Zakon o lokalnoj samoupravi i član 37. stav 1. koji garantuje lokalnim samoupravama transfere u iznosu od 1,7% BDP, što znači da bi određeni gradovi trebali po četiri ili pet puta više novca da dobijaju od strane države iz budžeta.

U ovom slučaju, juče sam samo počeo tu temu, a voleo bih večeras da malo nastavim u detaljima. Juče sam pomenuo Niš i rekao kako je oštećen za nekih 300 miliona evra na jedanaestogodišnjem nivou u ovom slučaju.

Sada ću pomenuti i druge gradove koliko su oštećeni za vreme vaše vlasti. Merošina je oštećena za 16 miliona evra, Aleksinac za 60, Leskovac za 170 miliona evra, Pirot za 70 miliona evra, Vranje za 100 miliona evra, Prokuplje za 50 miliona evra, Kuršumlija za 22, Surdulica za 23, Gadžin Han za 8, Svrljig za 16, itd.

Ovo nisu samo gradovi jugoistočne Srbije nego svi gradovi u Srbiji, ali sam ovde uzeo one koji su meni bliski.

U ovom slučaju smatram da je velika nepravda urađena i napravljena od strane SNS i vašeg režima jer su ovi gradovi mogli da izgledaju daleko drugačije i bolje, da su ove transfere mogli da imaju u svojim gradovima. Kako bi izgledao Niš da je imao 300 miliona evra za ovih 11 godina?

Ono što je u ovom slučaju važno jeste da vi ignorišete i u ovom budžetu ovaj transfer. Ministre Mali, izvinjavam se, da li možete samo sekund da me saslušate? Ministre Mali, molio bih vas da u ovaj budžet uvrstite i ovaj zakon, odnosno da ovaj zakon imate u vidu i da transfer ka gradovima povećate. Nišu je prošle godine uplaćeno 633 miliona dinara, a trebalo je da bude uplaćeno četiri milijarde i 430 miliona. To je sedam puta više. Niš bi mogao sam da sebi izgradi i stadion i sve što mu je potrebno, a ne da svaki put kao sirotinja čeka milost Beograda.

U svakom slučaju, u daljim amandmanima ću objašnjavati šta sve tu postoji i šta je kršeno. U ovom slučaju, to je to za sada. Hvala.

Robert Kozma po amandmanu. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća. Koristiću vreme poslaničke grupe.

Ja bih da se nadovežem na kolegu i da vratim ovu raspravu i na budžet i na ono što zapravo zanima građane. Kada smo slušali ministra i druge ministre ispada da pre 10 godina obični građani nisu znali ni šta je točak, nisu imali ni vatru, a sada imaju prelepu baštu u kojoj cveta cveće, teče im med i mleko, osim što svaki put kada treba da uđu u prodavnicu stanu i razmišljaju šta da kupe jer im je dvocifrena inflacija kada se radi o osnovnim životnim namirnicama. Znaju da bez dve ili tri hiljade dinara ne mogu ni osnovne potrepštine da kupe i onda moraju da biraju šta će da stave u potrošačku korpu, a onda imaju predsednika Republike koji im očigledno parizer prodaje kao nekakav neverovatan luksuz, a isti taj parizer nije dostupan građanima Srbije.

Takođe, osvrnuo bih se na to šta još možemo da vidimo u budžetu kada ga pogledamo i na to šta su govorili i predstavnici Fiskalnog saveta. Kada govorimo o budžetu bez obzira što nam ministar govori kako nam sve ide, kako ima raznih investicija, kako su povećanja pa se onda poredi sa stanjem od pre 10 godina u društvu kao da to ima ikakve veze sa sadašnjim životom građana, a taj budžet u njemu se može videti da on ne radi ništa u vezi sa gorućim problemom u Srbiji, a to je da je Srbija društvo sa najvećim ekonomskim i društvenim nejednakostima. To prosto ovaj budžet ne želi da popravi. O tome i govori Fiskalni savet kada govori o tome da se nedovoljno budžetiralo za socijalnu pomoć, a da ne govorimo samo o tome da se socijalnoj pomoći pristupa na takav način da se kroz program socijalnih karata umesto da onima kojima je potrebno pomaže ti isti se skidaju i ne daje im se potrebna novčana i socijalna pomoć. Skidaju se prosto iz sistema socijalne zaštite.

Takođe, ono što se u budžetu može videti i o čemu su govorili drugi stručnjaci jeste da imamo pogrešan prioritet investicija, odnosno suviše se daje u nepotrebne stvari, kao što je, na primer, nacionalni stadion, koji ćemo platiti između 800 miliona evra i jednu milijardu evra, kada se izračuna sve što se planira oko nacionalnog stadiona, a to je izložba EKSPO i o tome ću govoriti malo kasnije. Vidi se da se ulaže u ove nepotrebne stvari, a ne ulaže se dovoljno u zdravstvo i u prosvetu.

Ono što se pokazuje u budžetu i o čemu je govorio Fiskalni savet jeste da imamo zapravo netransparentno trošenje budžeta. Moja koleginica je govorila i netransparentnom korišćenju budžetske rezerve, ali netransparentnost se ogleda i u tome, čime voli ministar Mali često da se hvali, a to je izgradnja putnih deonica.

Mi imamo situaciju da jedno 11-12 putnih deonica zapravo su odabrani izvođači radova u protekle tri godine, a sve mimo Zakona o javnim nabavkama. To znači da su predstavnici Vlade, ministri, odabrali svoje omiljene firme da budu izvođači radova, a da nisu morali da dokazuju da je njihova ponuda najbolja, da se radi o kvalitetnom izvođaču, da će biti kvalitetni radovi, da će oni biti i najracionalniji, odnosno u tom smislu da ima dobar odnos cene i kvaliteta. Ne, oni izaberu one koji su najbliži njima i njima su davali te investicije. To se takođe može videti u Izveštaju Fiskalnog saveta, ali i u samom budžetu.

Kada govorimo o pogrešnim prioritetima investicija i kada govorimo o netransparentnosti, ne možemo a da se ne dotaknemo i ideje da se iz budžeta izdvaja milijarda evra u naredne tri godine za međunarodnu specijalizovanu izložbu EKSPO, a koja ništa drugo, onako kako predlažu iz Vlade i kako predlažu samim zakonom leks specijalisom za EKSPO, to je ništa drugo nego legalizacija korupcije u građevinarstvu.

Zarad građana, da pojasnimo. U naredne tri godine naša država potrošiće ogromne svote novca, milijardu evra, za koju ćemo se, između ostalog, i zaduživati, kako bi izgradila izložbene salone, kako bi izgradila sajam, kako bi izgradili razne poslovne stambene objekte i nacionalni stadion, a sve zbog EKSPO izložbe 2027, koju predstavljaju kao neki mitski dolazak investitora u zemlju, iako to nije i predstavlja najobičniju dimnu zavesu. A za čega im služi? Služi im isključivo da bi ovu milijardu evra potrošili na isti ovakav netransparentan način, dodeljujući novac njihovim omiljenim građevinskim izvođačima radova.

Kao dokaz za to jeste i taj leks specijalis, u kome se između ostalog spominje i član 14, u kome eksplicitno piše, i to je ono što je Vlada predložila, da izvođači radova, posebno privredno društvo koje će biti formirano i kroz koje će ići novac i dodeljivaće se izvođačima radova, neće morati da se bira poštujući odredbe Zakona o javnim nabavkama. To znači ništa drugo nego da će Siniša Mali, na primer, da bira svoje omiljene izvođače radova i da im dodeljuje milione, a za te radove zaduživaće građane Srbije. Građani Srbije neće imati ništa od ovih utrošenih milijardu evra, kao što nisu imali ništa od jednog prethodnog megalomanskog koruptivnog projekta "Beograda na vodi", gde su država Srbija i grad Beograd potrošili, kada se obračuna sve, celokupno zemljište, kada se izračunaju troškovi izmeštanja autobuske i železničke stanice, kada se izračunaju i svi ostali radovi, država Srbija je na jedan prethodni koruptivan projekat potrošila milijardu, a grad Beograd i država Srbija dobili su šest miliona evra, odnosno jedva i evro po glavi stanovnika. Hvala vam.

Zahvaljujem.
To je celokupno vreme poslaničke grupe.
Reč ima potpredsednik Vlade, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, da se vi, gospodo, pitate, onda bi Viola fon Kramon bila ta koja definiše kako se troši novac građana Srbije. Nema druge, ona vam je i mentorka i vođa i partner i kako god hoćete.
Dakle, kada je EKSPO u pitanju, to je jedan od najvećih uspeha koje smo uspeli da ostvarimo u proteklih 10 godina. Nije bilo lako ni 2013, ni 2014. godine, nasledili smo zemlju koja je bila na ivici bankrota, nasledili smo 500 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, zatvorene fabrike, nikada niže plate, nesigurne penzije, niske penzije, visok kurs, visoka inflacija i bogati puni džepovi Dragana Đilasa.
A onda smo polako, korak po korak, krenuli, ako se sećate, "Beograd na vodi", od najružnijeg dela grada Beograda napravili smo najveći projekat u oblasti nekretnina u ovom delu Evrope, zaposlili naše građevinske firme, otvorili nova radna mesta i jedan ružan deo Beograda pretvorili u jedan od najlepših delova Beograda i upravo gospoda koja su malo pre pričala bili su protiv toga i oni bi, da znate, ukoliko dođu na vlast, zajedno sa Violom fon Kramon, oni bi srušili "Beograd na vodi".
Tako je, vi biste samo rušili, vi biste hapsili, vi biste terali svoju pravdu, vi ste i sudija i tužilac i premijeri i predsednici Vlade, sve. Sve biste vi uradili za sebe, ali ne biste ništa uradili za građane Srbije.
"Beograd na vodi" je veliki uspeh, velika prekretnica, jedan projekat kojim možemo svi da se ponosimo i ponosimo se, naravno. A onda je došao trenutak kada smo rekli - gledajte, Srbija pobeđuje u ekonomiji, nikada do sada Srbija, nije lako bilo, gradimo puteve, gradimo i metro u Beogradu, gradimo neke nove sadržaje, gradimo brze saobraćajnice, gradimo sve ono što čini život građana Srbije boljim, lepšim, lakšim. Onda smo dobili priliku da se kandidujemo za EKSPO, da budemo domaćini specijalizovane izložbe EKSPO 2027. godine. Neverovatne mogućnosti, šanse za sve nas, a to je da grad Beograd, da Srbija bude domaćin preko 140 ili 150 zemalja 2027. godine, da budemo centar sveta. Tu postoji velika simbolika, od 2012. godine kada smo bili na ivici bankrota, posle 15 godina bićemo centar sveta da pokažemo šta smo svetu uradili kada je ekonomija u pitanju i kada je infrastruktura u pitanju. Ogromna je to razvojna šansa, naravno i za ceo region, ali ogromna razvojna šansa da se mi ne samo pokažemo kao dominantna ekonomija u regionu, nego da kroz velike investicije, pogotovu infrastrukturu u naredne četiri godine još više podignemo tu lestvicu kada je kvalitet života građana Srbije u pitanju.
O tome je predsednik Vučić govorio kada je rekao da ćemo sve meriti sada do 2027. godine, i visinu plata, i visinu penzija i sve investicije koje ćemo uložiti i završetak metroa u Beogradu i beogradske autobuske stanice i kao što ste videli otvorili smo već novu železničku stanicu, ali za celu Srbiju, to je velika šansa zbog velikog priliva i turista i posetilaca i poslovnih ljudi.
Ovako će izgledati taj EKSPO, ovako će izgledati ta građevina. To je novi beogradski sajam. Beograd će dobiti novi objekat od preko 150.000 kvadrata gde će moći da organizuje izložbe, konferencije, sajmove, sve ono što Beogradu inače treba kao regionalnom centru, sve ono što je Beogradu neophodno da bi dalje nastavili da rastemo i da se razvijamo. Ceo taj deo grada zajedno sa novim nacionalnim stadionom, zajedno sa tri hiljade stanova koje ćemo tamo napraviti, zajedno sa novim sadržajem koji ćemo tamo otvoriti potpuno otvaramo taj deo Beograda za razvoj, kao što se recimo otvara i Makiško polje za razvoj. Gotovo da prva linija metroa kreće odande i prva stanica metroa će biti tamo.
Dakle, za razliku od vas koji razmišljate kako da rušite, kako da uništavate, kako da ljude vraćate u neku daleku prošlost, mi razmišljamo kako Srbiju da pokrenemo napred, kako Srbija da nastavi da raste, kao da nastavi da se razvija.
Najvažnija stvar je poštovani građani Srbije, kako naći nove izvore rasta. Mi ga pronalazimo u nekim novim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Narodnom republikom Kinom, gde otvaramo našim privrednicima najveće, najperspektivnije svetsko tržište. Nalazimo nove izvore rasta u nekom EKSPU, želimo da pokažemo šta smo uradili do sada, želimo da produbimo saradnju sa svim zemljama sveta, želimo da još ekonomski ojačamo, jer je to šansa za nas da imamo i veće p plate i veće penzije i više fabrika i više svega onoga što naše građane treba da učini bogatijim i da im podigne životni standard u što kraćem vremenskom periodu. To je ogromna šansa razvojna, građevinska šansa za sve nas. Takve šanse tražimo.
Ono što je najvažnije kada su građani u pitanju – svako obećanje koje smo dali, svako obećanje smo ispunili, ma koliko teški bili ti infrastrukturni projekti, ma koliko teško bilo i da se Beograd na vodi pokrene, jer to da je neko mogao da uradi pre, neko bi i uradio. Da je mogao da se izgradi neki novi EKSPO, izgradili bi. Mi ćemo ga izgraditi. Vama na pamet nije ni palo da se Beograd, odnosno Srbija kandiduje i da pobedimo jednu Ameriku, jednu Argentinu, jednu Španiju, jedan Tajland, da pokažemo da znamo da pobeđujemo, da se ne stidimo svega što smo uradili i da budemo još bolji.
Dakle, EKSPO je jedna od najvećih razvojnih šansi naše zemlje u poslednjoj deceniji. Tu ćemo šansu iskoristiti na pravi način, na radost i na ponos svih građana Srbije. Hvala puno.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Vlade.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Zečević.
Molim vas, prijavite se.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Srpske stranke Zavetnici podnela je amandman na član 2. Predloga zakona o budžetu. Predlažemo da se taj član briše iz razloga što ste ovim članom predvideli da se deficit u budžetu pokrije iz zajma inostranih vlada.

Znači, ovaj Predlog zakona o budžetu ako se analizira, građani, videćete da ne postoji finansijska institucija i banka kod koje nas SNS nije zadužila. Zaduženja će se vraćati do 2052. godine. Sad ste došli u situaciju da više nemate od koga da pozajmite, da potrošite, itd. Na red su došle i strane vlade.

Ako jedna država uzima novac i pokriva deficit od stranih vlada, to znači da je tačno da će nas SNS dovesti do jednog kolonijalnog položaja, a svakog dana vidimo da ste vi uporni u tome i da želite da od Srbije napravite jednu koloniju kojom upravljaju strane vlade, strane ambasade i ostali.

Mi iz patriotske opozicije Srpska stranka Zavetnici i Srpski pokret Dveri borićemo se da pokažemo građanima kojim putem vi to nas vodite i da ćete buduće generacije zadužiti. Dobro bi bilo da dr Mali, ja se izvinjavam ako ga vređam, mislim da mu se obraćam sa doktor, ministre Mali… Evo koliko njega interesuje, poštovani građani, šta mi govorimo, narodni poslanici. On sa gospodinom iz bivše Demokratske stranke…

Gospodine Zečeviću, ja vas molim da se obraćate meni. Nemate pravo da se obraćate direktno ni narodnim poslanicima.