Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani građani Srbije, današnja sednica Narodne skupštine je, naravno, s obzirom da se nalazimo u predizbornom vremenu i atmosferi, jedna slika onoga što bi vlast želela da učini od nastupajuće predizborne trke, da praktično na svim medijima i u kompletnoj javnosti postoji samo ta ponuda između sadašnje vlasti i bivšeg režima i da građani Srbije uopšte ne mogu da čuju da postoji mogućnost i nekog trećeg puta i nekog trećeg izbora i nekog novog na srpskoj političkoj sceni i nekoga ko do sada nije bio na vlasti i nekoga ko nije deo njihovih šema i kombinacija između sadašnje i bivše vlasti.
Zaista se postavlja pitanje do kada ćete igrati tu igru tog monopola na bavljenje politikom u Srbiji, gde se već više od 30 godina na srpskoj političkoj sceni na vlasti smenjuju jedni te isti ljudi, koji samo menjaju stranke, lidere, dresove, a zapravo ostaju na vlasti, glumeći nekakve sukobe između sebe.
Sada, pazite, ovo je, recimo, fotografija jednog ozbiljnog stiska ruku između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa iz njihovih mladalačkih dana, koji izgleda još uvek više nego aktuelan, jer vi danas ovde u Narodnoj skupštini čitav dan glumite zapravo da ste u nekakvom sukobu između sadašnje i bivše vlasti.
Recite mi, koja je razlika između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa kad su obojica prihvatili francusko-nemački ultimatum o priznanju lažne države Kosovo? Navedite mi koja je razlika između te dve političke opcije?
Podsetiću vas, ne ulazeći u to da li su Dragan Đilas i Aleksandar Vučić u svoje vreme imali zajedničke firme i bavili se istim marketinškim poslovima, samo na to da je Dragan Đilas bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije u vreme vaše vlasti, da je zajedno sa Aleksandrom Vučićem otvarao „Pupinov most“, da je posle nedavnih izbora prošle godine bio na tajnom privatnom sastanku Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, nakon koga više nikada niste pominjali bilo kakve krađe bivšeg režima, već ste Đilasa nazivali gospodine Đilas.
Dakle, koga vi danas ovde ceo dan folirate? Pa, nema veće reklame Dragana Đilasa od vladajućeg režima koji ga ceo dan pominje u Narodnoj skupštini. Šta je vaša ideja? Mislite da su ljudi slepi kod očiju, da mi ne primećujemo taj ping-pong između Vučića i Đilasa koji ovde traje godinama.
Pa, šta je vaša ideja? Da samo vi postojite na srpskoj političkoj sceni, da reklamirate jedni druge, da sprečite da građani uopšte čuju da postoji neka druga opcija, poput, recimo, našeg „nacionalnog okupljanja“ i ove predizborne saradnje Srpske stranke Zavetnici i Srpskog pokreta Dveri, da sprečite da se čuje da su, primera radi, u srpsku politiku ušli dvojica od najvećih srpskih intelektualaca danas Miloš Ković i Ratko Ristić i da su podržali upravo „nacionalno okupljanje“ kao nestranačke ličnosti, kao profesori Beogradskog univerziteta, kao veoma ugledne javne ličnosti, kao patriote.
Dakle, sve to ne može da se čuje, samo mora da se čuje da beskrajna mantra između Vučića i Đilasa. Pa, da li vi ljudi shvatate, pa Srbija više neće ni Vučića, ni Đilasa. Srbija hoće smenu generacija, Srbija hoće neke nove ljude koji nikada nisu bili na vlasti i to je čitava ideja današnje sednice.
Ja se pozivam na mišljenje koleginice Marine Raguš, koja je bila u pravu. Da, mi iz „nacionalnog okupljanja“, mi, Dveri i Zavetnici, hoćemo da vi odete sa vlasti. Da, mi to hoćemo, ali nećemo da se vrati bivši režim, hoćemo da dođu novi ljudi, koji nisu bili na vlasti.
Pustite više tu mantru Đilas, Vučić. Pa, to je prevaziđena priča. Pa, koga više zanimaju u Srbiji Đilas i Vučić? Hoćemo jednu potpuno novu političku vrednost, hoćemo „nacionalno okupljanje“, hoćemo suverenističku politiku, koja danas vlada širom Evrope, hoćemo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbiju, hoćemo podršku Republici Srpskoj, hoćemo domaće privrednike i poljoprivrednike, a ne da naše pare dajete stranim kompanijama, hoćemo ekološki patriotizam i zaštitu naše životne sredine, hoćemo da porodica dođe na prvo mesto, a ne gej parada i promena pola. Hoćemo da sve ono što je srpsko, domaćinsko, tradicionalno, suverenističko dođe u prvi plan, a interesi stranaca malo u drugi plan.
Nećemo da nam američki ambasador u Srbiji postrojava vojsku u kasranama u Raškoj i Novom Pazaru, kao što je dozvolio aktuelni ministar odbrane i predsednik SNS Miloš Vučević. Kada su to strani ambasadori postrojavali našu vojsku? Kada se to desilo u istoriji Srba? Nikada do SNS, kao što do SNS nikada albanski policajac i terorista nije kročio nogom na sever Kosova i Metohije dok vi niste došli na vlast.
Navedite mi kada su ROSU mogle da intervenišu, da hapse i maltretiraju Srbe na severu pre briselskih sporazuma koje ste vi potpisali, pre vašingtonskih sporazuma koje ste vi potpisali, pre francusko-nemačkog ultimatuma koji ste vi prihvatili i u Briselu i u Ohridu? Zar niste vi tražili da se ukinu barikade na severu? Zar niste vi povukli Srbe sa Kosova i Metohije na vaš besmisleni kontramitnig u Beograd, kada su Albanci ušli u naše opštine na severu Kosova i Metohije? Zar niste vi, gospodo naprednjaci, preko vaše ćerke firme Srpske liste na Kosovu i Metohiji bili u Vladi, separatističkoj Vladi u Prištini, i sa Tačijem i sa Haradinajem i sa Kurtijem? Da li je to tačno? Da, to je tačno. Vi ste bili u separatističkim vladama, izlazili na separatističke izbore, učestvovali u separatističkim institucijama, zaklinjali sudije i tužioce na njihovom lažnom ustavu, kao što je Ana Brnabić nedavno u Tirani se slikala pred njihovom lažnom zastavom lažne Republike. Pa, koje ste vi patriote? O čemu vi pričate?
Pa, kada ste takvi heroji i junaci, patriote, pa, što niste rekli zapadnoj petorci pre nekoliko dana, kada su bili u Beogradu, da mi odbacujemo francusko-nemački ultimatum?
Zašto Ana Brnabić sinoć u Savetu bezbednosti UN nije rekla da nas zanima jedino Rezolucija 1244, da mi tražimo povratak do 1000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiju? Zašto je to sve prećutala? Zašto o tome nije rekla ni reč? Zašto nije govorila o srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji, o srpskoj imovini i državnoj, crkvenoj i privatnoj koja je otuđena? Zašto se o tome ne pregovara u Briselu? O čemu vi pregovarate u Briselu? Šta ste vi u Briselu izdejstvovali za Srbe na Kosovu i Metohiji? Navedite mi jednu stvar.
Sve što ste potpisali u Briselu je na korist lažne države Kosovo, a ništa na korist srpskog naroda i države.
Šta je naš cilj, pitali ste nas. Pa, evo, da vam kažemo šta je naš cilj. Nemojte vi da tumačite naše ciljeve, jer vaše priče su ispričane. Vi ste rekli sve što ste imali. Uradili ste sve što ste mogli. Vaše vreme je prošlo.
Naš cilj je smena SNS na svim nivoima vlasti, od republičkog, preko pokrajinskog, do lokalnog nivoa, ali istovremeno nema povratka na bivši režim. Nema više ping-ponga vašeg između Vučića i Đilasa, nego nova politika, novi ljudi, nove političke vrednosti, nove političke ideje koje danas pobeđuju širom Evrope, gde danas u svakoj državi imate pobedu rodoljubivih, suverenističkih, konzervativnih političkih ideja i to je ono što vama ovde smeta i čitav današnji dan zapravo vi pokušavate da sprečite kritiku budžeta za 2024. godinu, kritiku vaše pogrešne ekonomske politike, kritiku vašeg služenja stranim bankama, stranim ambasadama, uvozničkom lobiju, stranim firmama.
Čekajte, hoće li u ovoj državi konačno nešto domaće doći u prvi plan? Kada će domaći privrednik da bude privilegovan? Kada će ovde domaći poljoprivrednik, seljak da bude u prvom planu? Šta je ideja današnje sednice i vašeg prenemaganja i vaše izmišljene i montirane svađe sa bivšim režimom? Da se ne čuje koliko je poskupela struja, koliko gas, koliko ste podigli akcize, da imamo najskuplje gorivo u regionu? Da li je to ideja, da se ne čuje istina o svemu tome, kako izgleda taj ekonomski tigar danas?
Sve što ste dali građanima Srbije kao ne znam kakvu socijalnu pomoć, pa opljačkali ste nas na prvoj pumpi sa ovako nenormalnim cenama goriva. Dakle, ajmo konačno da malo ispričamo istinu o realnoj situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi. Može li da se živi sa minimalnim penzijama od 10 ili 15 hiljada dinara?
Kad podižete penzije, što ne podignete minimalne penzije za makar duplo da bi neko mogao normalno da živi? Znate li da 100 i preko 100 hiljada ljudi, najstarijih naših sugrađana, uopšte nemaju nikakve penzij, posebno žene koje žive na selu? Pa, ko će da brine o tim ljudima? Ajmo da pomognemo stvarno socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Ajmo da izgradimo stanove za profesore i za zdravstvene radnike da ne bi odlazili u inostranstvo. Ajmo svakom đaku da damo 20.000 dinara početkom svake školske godine, ajmo da svi imaju besplatne udžbenike, a ne samo đaci u Beogradu. Ajmo da uradimo stvarno nešto što će biti neka konkretna porodična politika, a ne marketing.
Dakle, možemo li mi zaista da uradimo nešto što bi bila politika porodice na prvom mestu, ili šta je vama na prvom mestu? Ako Srbija nije na prvom mestu, ko je na prvom mestu? Evropska unija, Kristofer Hil, ko je vama glavni, ko je vama ideal, koja je vama vrednost?
Sa druge strane, ako porodica nije na prvom mestu, pa ko je ovde na prvom mestu? Banke, uvoznički lobi, strane firme kojima dajete naše pare, 93,5% ukupnih subvencija od Mlađana Dinkića do Siniše Malog date su stranim firmama. Zašto, ljudi? Zašto? Zašto naše pare stranim multinacionalnim kompanijama? Zašto ne domaćem privredniku i poljoprivredniku? To su pitanja od kojih vi bežite i pokušavate neprestano da nas vraćate u nekakvu prošlost, da se bavite Draganom Đilasom. Pa, koga više zanima i Aleksandar Vučić i Dragan Đilas?
Hoćemo li konačno da postavimo prava pitanja? I tu negde mislim da želim da vam uputim jasnu poruku, nećete uspeti u vašem naumu da na sledećim izborima govorite samo o te dve liste, Vučićevoj, sadašnje vlasti i nekakvoj Đilasovoj, bivšoj vlasti. Znači, vi ste isto. Vaša ideologija je ista. Vi prihvatate francusko-nemački ultimatum o priznanju lažne države Kosovo i jedni i drugi. Ali, građani Srbije sada imaju priliku da glasaju i nešto drugačije od vas i sadašnjeg i bivšeg režima. Upravo nacionalno okupljanje, upravo predizbornu saradnju Zavetnika i Dveri, uz podršku najistaknutijih srpskih intelektualaca, kao što su Miloš Ković i Ratko Ristić i mnogi drugi koji nam se pridružuju svakoga dana i tek će se pridružiti nacionalnom okupljanju.
Ja razumem da ste vi uznemireni zbog rasta našeg rejtinga. Ja razumem da je problem što je naš rejting već dvocifren, što smo već druga politička snaga iza SNS na srpskoj političkoj sceni. I šta je sada ideja, da se o tome ne može čuti ni u Skupštini, a tek se ne može čuti ni na medijima na koje mesecima ne možemo da gostujemo na bilo kojoj televiziji na nacionalnom frekvencijom?
Pa, čekajte, o čemu se radi? Šta je ideja, da samo Vučić i Đilas budu na medijima? Pa, dosta više te priče. Dosta više te lažne igre između vas. Dosta više ove stisnute ruke i ovog zagrljaja između Vučića i Đilasa, koji je davno uspostavljen. Ajmo malo da vidimo kako izgleda i srpska politika mimo Vučića i Đilasa. Pa, ima još politike i političara mimo vas, vaših šema i kombinacija.
To je ono najvažnije što sam želeo da vam kažem. Naviknite se na postojanje nacionalnog okupljanja. Naviknite se na novu generaciju srpskih političara koji nikada nisu bili na vlasti. Naviknite se na novu politiku koja će odbaciti francusko-nemački ultimatum o priznanju lažne države Kosovo, koja će zaštiti našu tradiciju, našu porodicu, našu naciju, našu državu, naše domaće ekonomske interese, naše selo i našu životnu sredinu. Dakle, došlo je vreme srpskog suverenizma. Došlo je vreme domaćinske politike, a vaše vreme i sadašnjeg i bivšeg režima je prošlo. Hvala vam na pažnji.