Ja se obraćam, gospođo, ako već govorimo o pravima, ja lično vama ću uručiti ovih dana jedno rešenje koje smo ja lično i moja porodica dobili, kada vi niste imali nikakva prava da učestvujete u hajkama na mene i moju porodicu. Ovo je rešenje Višeg suda iz Kragujevca koje je potvrdilo da je vaše Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja…

Gospodine, ja sam narodni poslanik, ja nisam ministar i nemam svoje ministarstvo.

Vi ste, gospođo predsedavajuća, učestvovali u hajkama na jednu uglednu porodicu. Zna gospodin vaš iz Aranđelovca ovde koliko je moja porodica ugledna, porodica časnih i poštenih ljudi, ali evo ovde je i rešenje Višeg suda koje je potvrdilo da ste vršili hajku na mene i moju porodicu, da ste koristili državne organe, da ste čak koristili i MUP. Zahvaljujem se ljudima koji su bili korektni i koji su mi rekli, svi odreda – gospodine Zečeviću, ovo je politička stvar.

Prema tome, ja vas upozoravam da te metode u narednim kampanjama ne koristite, da ne izmišljate kojekakve priče o ovoj časnoj patriotskoj opoziciji, koja naravno ugrožava vlast, zato što svakog dana sve više i više pristalica vaših dolaze kod nas i vide da ste vi toliko ogrezli u kriminalu i korupciji da oni više ne žele da učestvuju sa vama.

Vaši su dani što se tiče ovoga odbrojani, bez obzira što vi sada pravite nove afere, izmišljate i tražite nama neke nove saveznike. Mi smo saveznici sa narodom i mi ćemo vam pokazati da postoje neke nove politike. Ostavite vi Dragana Đilasa, to je vaš pajtos i vi sa njim pravite kombinacije i hoćete da postignete – ako niste za nas, onda ste za Đilasa. Ne. Građani Srbije treba da znaju da većina njih nisu ni za ovo što vi radite, ali isto tako nisu ni za Đilasa. Hvala.

Zahvaljujem.
To bi bilo vreme celokupne poslaničke grupe.
Sve ste pomešali, i ko je narodni poslanik i šta su koje nadležnosti. Nisam ja ministar, već sam narodni poslanik. Ovde u ovom trenutku predsedavam.
Đorđe Stanković, vi ste hteli? Ne, u redu.
Andreja Savić, po prijavi za reč.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, posle popodnevnih sati konačno smo krenuli da se bavimo amandmanima, što je inače i bila centralna tačka današnjeg zasedanja.

Tema javnog duga je veoma bitna kategorija i ja bih nekoliko reči u osvrtu na ponuđeni amandman rekao da se ovaj član 2. briše. Mislim da je predlog veoma radikalan i za mene nije prihvatljiv, iz dva razloga. Pre svega, amandman ne može da bude prihvatljiv jer u članu 2. se uređuje način finansiranja fiskalnog deficita i to je prezentirano u tabeli u članu 1.

Kada je u pitanju faktičko stanje, mislim da država ne može biti neodgovorna i da ne preuzima odgovornost kada je u pitanju otplata glavnica koje su se dešavale u ranijem periodu. Ja sam svestan da je to vrlo bitno pitanje, da kada je reč o stanju javnog duga da to mora biti u prioritetu i da bude uvek u fokusu razmatranja.

Iskoristio bih priliku da kažem nekoliko opštih napomena vezano za Predlog budžeta za iduću godinu. O tome smo zaista dosta čuli, i o predlogu i setu finansijskih zakona u ekspozeu potpredsednika Vlade i ministra finansija. Takođe, bilo je kvalitetnih diskusija u ovoj centralnoj tački jesenjeg zasedanja Skupštine, ali nažalost ne mogu da se otmem utisku da su pojedine diskusije izašle iz tema dnevnog reda i da su bile više marketinška priča o sebi i svom pozicioniranju pred predstojeće izbore.

Moj lični utisak je da je predlog korektno obrazložen, pri tome mislim na aktuelno političko, ekonomsko stanje u svetu, koji se nalazi na raskršću, sa mnogo nepoznanica u kom pravcu će se međunarodni poredak dalje razvijati.

Takođe, mislim da je Vlada uvažila i reprezentativne predstavnike sindikata i krovne republičke penzionerske organizacije Saveza penzionera Srbije, koji su dali svoj doprinos u socijalnog dijalogu, pre svega kada je u pitanju socijalna dimenzija predloga.

Kao koalicioni partner SPS, partije levog centra, čiji program je kompatibilan programima ovih reprezentativnih nevladinih organizacija, ja sam saglasan sa već iznetim konstatacijama da je Predlog budžeta i uravnotežen i razvojni i socijalno orijentisan i, što je najvažnije, garantuje da se kao takav može i da ostvari i zaista realizuje.

Mi smo u dosadašnjoj raspravi čuli brojne statističke podatke koji se odnose na parametre predviđenog budžeta, pa ih ne bi ponavljao, samo bih rekao da su projekcije Ministarstva finansija, po meni, korektno obrazložene i da se kreću u parametrima koji su uprkos, spoljnim faktorima održivi.

Rekao bih samo kratko, kada je u pitanju socijalni aspekt predviđenog budžeta, pomenuo bih da je predlog budžeta koncipiran tako da se ide na uvažavanje socijalnih nejednakosti, a u tome smo mi na nivou sindikata već tokom leta se i te kako bavili i radili.

Na samom kraju zaključio bih, da je predlog budžeta pripremljen u postojećim okolnostima i spoljnim i unutrašnjim, prihvatljiv i u tom smislu i ja i poslanička grupa kojoj pripadam podržaće njegovo usvajanje u danu za usvajanje.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo profesor dr Branimir Jovančićević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Predložio sam na član 2. stav 1. Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu da u devetom redu, sumu od 604 milijarde spustimo na 424 milijarde.

Nisam naravno, se nadao, nisam verovao da će to da se usvoji, međutim, hteo sam da skrenem pažnju prosto da ta politika i da ta praktično neka filozofija života u zadnjih desetak godina u Srbiji, ako se svodi na zaduživanje da se promeni. Mogla bi da se promeni ukoliko bismo se više oslanjali na sopstvene snage i na sopstvene kapacitete. U osnovi, to oslanjanje na sopstvene snage i kapacitete svakako jeste razvoj nauke u Srbiji.

Međutim, šta se dešava? U ovom trenutku mi imamo u Srbiji samo aktivnih 97 projekata koji obuhvataju 898 istraživača, odnosno naučnika. U Srbiji danas postoji 14 hiljada naučnika, što će reći da je svega šest ili sedam procenata naučnih radnika u Srbiji projektno finansirano, ostali su pod institucijom tzv. institucionalnog finansiranja, to znači da zapravo oni nisu usmereni sa svojim naučnim istraživanjima i nisu u prilici uopšte pomognu državi Srbiji u njenom razvoju.

Dakle, na neki način preko 90% naučnika, istraživača u Srbiji je danas pušteno niz vodu i naukom se bavi praktično kao hobijem. To nije način da Srbija stane na svoje sopstvene noge, nego zapravo, podrazumeva taj sistem zaduživanja, uzimanja tuđih para, i onda sa tuđim parama raditi sve ono što se inače radi. Ko će da vrati i kada će da se vrati taj novac to je naravno, veliko pitanje koje stoji pred nama.

Dakle, nije rešenje u zaduživanju, rešenje je u sopstvenim snagama, u osnovi sopstvenih snaga jesu sprski naučnici koji su ovom trenutku potpuno zanemareni. Zahvaljujem se.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici, Srđan Milivojević, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Zoran Lutovac, Sanja Miladinović i Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč?
Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, napredna mafijo na isteku mandata, evo, mi narodni poslanici, ove ujedinjene opozicije, nećemo baš da vas pustimo da tek tako u džepove namaknete ovolike milijarde evra.

Ovde smo čuli velike hvalospeve ministara, koji su nažalost, pobegli, pa mi je glupo da odgovaram onima koji nisu tu, ali ima nekih koji jesu ovde.

Čime se oni hvale? Kaže, pravimo metro. Sećate li se građani Srbije da su 2017. godine prodavali karte za metro? Jedan naprednjak iz Kruševca tako mu dobro ide da je pet karata kupio i hvali se - imam pet karata. Vidite, taj metro je prošle godine napravio 400 hiljada evra troškova, samo za plate daju mesečno enormno mnogo para. Sada, naravno, ako pitate gde je metro, pa, to su kandidati za Nobelovu nagradu za fiziku, ekonomiju, napravili stelt metro. Vide ga samo pripadnici režima Aleksandra Vučića, za nas obične smrtnike metro je nevidljiv.

To su isti oni koji se ponose „Beogradom na vodi“, bez obzira što je njihov istaknuti član Veljko Belivuk rušio Savamalu, evo ga ovde. Kad smo vam govorili – je li bre, šta radi ovaj vaš tamo vaš sa fantomkom na glavi, oni su govorili da mrzimo Beograd. Onda kad smo im rekli da čovek ubija ljude, oni su opet rekli da mrzimo Beograd. Onda kada je mečka zaigrala pred njihovim vratima, malo su ga uhapsili, ali trebaće im sada u izbornoj kampanji, pustiće ga verovatno.

To su isti oni ljudi koji su gubitak Telekomove Arene od 107 miliona evra prikazali Telekomu, to su isti oni koji su platili Premijer ligu, to su isti oni koji prave nacionalni stadion za milijardu evra. Samo jedna tribina tog nacionalnog stadiona je dovoljna da 400 hiljada dece koja nemaju tri obroka dnevno imaju mogućnost da jedu. Pazite, u Srbiji, u ekonomskom tigru, koji u zlatnom dobu do guše, a videćete da je građanima došlo preko guše, imamo 400 hiljada gladne dece. Kako vas nije sramota.

Šta sada, ne valja vam sudnica Specijalnog suda, nego mora na EKSPO da vam sudimo, na nacionalnom stadionu. Biće vam uslišena želja posle 17. decembra. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović. Izvolite.