Dame i gospodo narodni poslanici.
Nedavno sam bio u Budimpešti da gledam i navijam za reprezentaciju Srbije. Samo da vas podsetim da ovde, na ovoj prošloj sednici kada je objavljena vest da smo se plasirali u finale i pobedili u košarkaškoj utakmici, da su nam ovi zviždali.
Dakle, ja sam bio na tom stadionu u Mađarskoj. Moram vam reći da me je bilo sramota. Gde god odem svi imaju nacionalne stadione, svi imaju neke lepotice, sem što mi imamo rupe. Naši stadioni su stari 60, 70 godina, ne ispunjavaju osnovne standarde. Gledano sportski i fudbalski oni se moraju zanavljati.
Nacionalni stadion, njegova izgradnja, to bi bio jedan veliki uspeh za ovu zemlju. Mađari su uložili takođe 600 miliona evra i trebalo je videti tu lepoticu, a i njihove navijače koji su zdušno svi do jednog navijali za svoju reprezentaciju, za razliku od ovih naših nesrećnika prekoputa mene.
Dame i gospodo, nacionalni stadion je ne samo trošak, to je prilika za uvećanje BDP. Dakle, tu će najverovatnije da ode neki šljunak, cement, beton, armatura, neke plate će tu da se uberu, neki doprinosi za penzije itd. porezi na plate, biće prihoda, biće rasta BDP-a. Dakle, to je prilika još više da uvećamo našu proizvodnju, da uvećamo BDP, to nije samo prilika za rashod.
Ono što sam video u Mađarskoj i okolnim državama to je prilika da ih sustignemo po kvalitetu objekata za sportske namene i zato ću se zalagati – da, nama treba stadion, da, na stadionu nećemo izgubiti. Hvala.