Predsedavajući, evo šta sam želeo ovim amandmanom, da smanjimo ta sredstva koja su određena za EKSPO i da povećamo sredstva eventualno za nabavku medicinske opreme. Čime sam bio podstaknut? Znate šta, ne znam koliko je ovde ministara i poslanika bilo u prilici da uopšte vidi kako izgleda jedan EKSPO i šta EKSPO zapravo predstavlja. Ja sam imao prilike da se upoznam još 1998. godine sa EKSPO-m u Portugaliji, a 2000. godine u Hanoveru, jer sam tada živeo u Nemačkoj, i video sam zapravo da je to jedna šarena laža. To je, dakle, zbir velikog broja objekata i u svakom tom objektu određene države mogu da se prikažu, da se prezentuju kroz nešto što je interesantno ili karakteristično za tu državu. Ono što je karakteristika većine EKSPO-a koji su i posle toga na dve godine održavani u svetu jeste da je većina finansijski završavala u velikom minusu. Ja se stvarno plašim da će EKSPO koji mi planiramo da organizujemo i napravimo 2027. godine u Srbiji, odnosno u Beogradu, zapravo proizvesti jedan minus od koga ćemo se teško oporaviti, sličan onome koji je Atini napravila Olimpijada pre desetak i više godina.

S druge strane, svedoci smo da je Klinički centar građevinski, bar spolja, uglavnom završen, ali nije opremljen. Znate, kada imate takav objekat, nekad oprema košta više od samih građevinskih radova i smatram da treba dobro da se pozabavimo opremanjem Kliničkog centra da bi on zapravo postao i funkcionalan. Jer imamo loše iskustvo još iz vremena od pre nekoliko decenija da je jedan deo Kliničkog centra završen građevinski, a da nikada nije završen, što se tiče opreme i što se tiče funkcionalnosti i upotrebe. Plašim se da i ovaj Klinički centar kojim smo se toliko hvalili zapravo pravu svetlost dana neće ni dočekati. Zahvaljujem se.

Na član 5. amandman su zajedno podneli Milivojević, Rakić, Novaković, Lutovac, Miladinović i Mitrović.

Znam da se vama ne sviđa što su demokrate uporne, ali dođe tako neko vreme da morate malo da nas slušate.

Dakle, ja sam predao amandman na ovaj član gde je predviđeno da se za nacionalni stadion izdvoje neka enormna novčana sredstva i predložili smo da se ta enormna novčana sredstva odmah uplate u Fond za lečenje dece, da se uplate u fond koji će omogućiti da 400.000 dece koja ovoga trenutka nemaju tri obroka dnevno dobiju treći obrok, a da se za nacionalni stadion kupi jedna fudbalska lopta i nadam se kad bude igrala fudbalska reprezentacija Zabele protiv fudbalske reprezentacije Sremske Mitrovice da ovi napredni u prugastim dresovima neće da ukradu fudbalsku loptu, jer njima da date tri nacrtane ovce da sačuvaju na tom nacionalnom stadionu oni bi dve izgubili, a jednu ukrali.

Dakle, 10.000 dinara je vrednost jedne fudbalske lopte, bubamare. Rekao sam bubamare, ne bumbara. Molio bih Milenka da se ne javlja. Mislim da je to sasvim dovoljan iznos da se kupi ta fudbalska lopta, da se kupi ono što je neophodno za tu fudbalsku utakmicu.

Zamoliću RTS da prenosi tu fudbalsku utakmicu, biće vrlo gledana. Zamoliću i druge televizije, ove tabloidnog karaktera, da bude direktan prenos, da bude repriza.

Ono što je meni važno jeste da vas pitam – jel vas stvarno nije sramota da potrošite milion evra za nacionalni stadion? Onako ljudski vas to pitam.

Znači, bolje da daš Vučiću nego narodu. Pa, vidi – taj će te odgovor na Specijalnom sudu za organizovani kriminal koštati 20 godina.

Hvala.

Znači, za milijardu vi i dalje smatrate da je najbolje kad Đilas strpa u svoje džepove, kako je već sam i prijavio.
Nego, i na tim prenosima o kojima ste pričali uopšte ne sumnjam da biste preprodavali reklamne sekunde. To ste na RTS-u i umeli da radite jedino.
Šta kaže Srđan Milivojević? Koliko može lopti da se kupi za tih 619 miliona od vlasti, odnosno milijardu ukupno?
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Gavrilović.

Dobro veče po prvi put večeras.

Moram da pitam ministra – da li je tačno da se uglavnom najveći problemi koji se tiču, da kažemo, korupcije ili neprimerenog sakrivanja novca nalaze na strani prihoda, ne na strani rashoda, ali svejedno.

Ono što ste planirali za sledeću godinu je porast BDP-a. Ono što je problem u tome je da ste previše oslonili rast BDP-a uopšte i bruto društveni proizvod na građevinske aktivnosti, a takvo planiranje nije baš najmudrije zato što je to ono kratkoročno i uvek iziskuje od vas da imate nova sredstva koja uvozite iz inostranstva, na neki način kroz uvek zaduživanje i kredite da bi, naravno, kroz ubacivanje tog novca u tržište i kroz kompanije koje će da grade, kao što kažem građevinske aktivnosti, taj jedan deo BDP-a. Kada ne budemo više uzimali te kredite onda ćemo imati problem da vidimo koliko je zaista bio funkcionalan novac koji smo uzeli od ranije.

Ono što je zanimljivo jeste da ste stalno i na mnogim mestima predložili određene sume za nacionalni stadion. Ovim amandmanom predlažem da se od 13 milijardi koje ste predložili za nacionalni stadion na Programu 702, Projekat 5073, prepolovi i da bude šest milijardi 500 miliona, a to predlažem iz više razloga. Jedan od glavnih razloga je upravo ta građevinska operativa.

Mi moramo da pokažemo, odnosno vi morate da pokažete da umete da radite sa novcem koji nije toliko veliki jer sa velikim novcem može da radi bilo ko. Morate da pokažete da postoji organizovana planska aktivnost da se sa određenim minimalnim sredstvima može uraditi isti cilj. Prema tome, ja smatram da ovaj amandman bi bilo najbolje prihvatiti, da pokažete da umeto to da radite.

Na član 5. amandman je podneo Đorđe Stanković.
Šta hoćete, po Poslovniku?

Predsedavajući, Poslovnik, član 107. i 108.

Podsetili ste me upravo kada ste pominjali prodaju sekundi i prajm tajm. Vašoj prethodnici sam rekla…

(Isključen mikrofon.)

Da, samo ta vaša podsećanja ćete morati kad budete imali vremena. Sad nemate.
Na član 5. amandman je podnela Marina Lipovac Tanasković.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ministre, moram da se nadovežem na moj prethodni amandman koji niste razumeli, ali pre toga da kažem jednu stvar.

Na Odboru sam vam rekla da vi o ovoj oblasti bezbednosti saobraćaja ne znate najbolje i da niste stručni. To moram ponovo da ponovim, jer da jeste Izveštaj koji čitate i koji stalno upoređujete trebalo bi da znate da je između razlike od 10 godina uveden Evropski izveštaj. Taj Evropski izveštaj znači da saobraćajne nezgode sa malom materijalnom štetom ne ulaze u taj izveštaj.

Sasvim je logično da danas imamo manji broj saobraćajnih nezgoda nego kao što smo ih imali pre 10 godina, kao što ste rekli – u moje vreme. Verovatno ste mislili u vreme kada sam ja učila ovu oblast koja vama nije poznate, jer to je bilo moje vreme da budem stručnjak, a sada je moje vreme da budem političarka. Tek će biti moje vreme.

Na tom Odboru sam vas zamolila da govorite „saobraćajna nezgoda“, a ne „saobraćajna nesreća“. Vređate nas, objasnila sam vam.

Pričala sam i sa vašim kolegama saobraćajnim policajcima i njih sam zamolila da vama dobronamerno to kažu. Oni su mi odgovorili da vas se plaše, da vama niko ne sme ništa da kaže. Evo, ja vas molim – pitajte ih, jer kad ih pitate onda će vam oni reći i objasniti šta to znači.

Četvrta stvar – podaci koje sam vam iznela, a koje niste razumeli i vrlo ste mi se ružno obratili, ali dobro, nema veze, su podaci iz Agencije za bezbednost saobraćaja. Ukoliko ti podaci su različiti od vaših podataka koje imate u policiji to znači da ne samo da ne razgovarate sa gospodinom Vesićem, nego ne razgovarate ni sa ovim v.d. direktorom ove Agencije za bezbednost saobraćaja.

Moram da vam priznam, ni on nije posebno stručan jer nije znao da Strategija bezbednosti saobraćaja stoji u fioci i zahvaljujući našoj raspravi, koja smatram da je bila konstruktivna na Odboru, on je se setio da ima Strategiju i zahvaljujući tome Strategija je otišla na Vladu i ona je usvojena. Tako da, čestitam vam na tome. Zaista vam čestitam na tome. Ali, eto, čini mi se da i ja imam nekog malog udela u tome. Hvala vam.

Ministar Gašić.