Poštovani predsedniče, poštovani ministre, potpredsedniče Vlade, drage kolege, drago mi je da prvi put govorim posle 12 sati, posle ponoći, pa da overim i to u ovoj poslaničkoj karijeri.

Pominje se ovde dosta EKSPO pa me to malo asociralo. Mislim da su predsednik Vlade Republike Srbije, Ministarstvo inostranih poslova i svi zajedno radili na tome mukotrpno da mi ovde u ozbiljnoj konkurenciji dobijemo organizaciju EKSPO.

Mislim da je EKSPO razvojna šansa u nekoj budućnosti od ove tri godine gde će se graditi i gde će se mnogo toga uložiti. Ja slušam ovde od prethodnih govornika po pitanju sajma, a sajam je bio početkom druge polovine 20. veka i sedamdesetih godina sigurno da je bio monumentalan objekat i sve ostalo.

Ovo što se bude radilo i gradilo po pitanju EKSPO će verovatno za narednih 70 godina, pa će neko posle 70 godina u ovom parlamentu govoriti o nekom novom EKSPO ili o nekoj novoj organizaciji.

Što se tiče generalno EKSPO mislim da je to naša šansa i nisam ja nešto da vam kažem najiskrenije o tome ni istraživao, ali me zainteresovao jedan tvit, jednog čoveka koji je poznat svima nama, a to je Milo Đukanović koji poziva Vladu Crne Gore da slučajno, pošto ima više interesenata takođe koji su konkurisali za EKSPO 2030. godine, jedan od njih je Rim, da ne odustanu, jer je Vlada Crne Gore u sazivu gde je bio Milo Đukanović, kada se pitao, lobirala za Rim, da oni ne glasaju za nekog drugog.

Prema tome, ako jedan Rim je domaćin 2030. godine i bori se da bude 2030. godine mislim da je suvišno da mi i dalje pričamo o EKSPO o nečemu kao što slučajno nije dobro. Znači, jednostavno postoje neke stvari koje treba podržati, koje na početku, a i sam Solomon je rekao svojevremeno – nisi svakome drag gradeći veliku stvar. Ja lično mislim da EKSPO velika stvar i da mi svi treba da stanemo i da ćemo svi, bilo koja, ovde se sad ljudi plediraju da na nekim izborima preuzmu vlast. Ja garantujem i kada bi se to hipotetički desilo da bi oni nastavili u EKSPO sa punim nadahnućem da to završe i da idu dalje i mnoge projekte koji su započeti.

Mi ovde pominjemo i autoputeve. Imao sam prilike skoro, pošto sam iz Kladova, da budem na drugom delu, da budem u Sremskoj Mitrovici, u Zasavici, da na ovom komemorativnom skupu povodom 80 godina od stradanja Jevreja, koji su iz kladovskog transporta, da kažem, i još se nije bio otvorio autoput Ruma-Šabac. Mislim da su to putevi koje treba pozdraviti i ono što mi vidimo kada idemo putem i da to svi primećuju, da primećuju mnogi ljudi i iz regiona i pošto dolazim iz jednog dela gde mnogo ljudi već 60, 70 godina, prvo su bili gastarbajteri, danas su dijaspora, danas su Srbi u rasejanju. Ti ljudi prosto su oduševljeni i govore o jednom razvoju Srbiji koji je evidentan.

Ja sam imao prilike, pošto se ovde mnogo amandmana, prethodno pre par meseci jedan od kolega iz opozicionog dela, stavlja amandman na požarevačku petlju Golubac, a ne stavlja amandman na primer tamo kod Kruševca, znači tu nije problem da se digne kredit da se gradi taj put odakle su oni, ali je problem za onaj deo Srbije.

Mislim da ova Vlada i ovo sve što se radilo danas i ono što je u perspektivi i ovim budžetom o kome se govori danas je opšti razvoj Srbije. Vidimo sad i u Vojvodini da to stvarno treba, gledam tu kolege i naše prijatelje iz Raške oblasti, evo ministra. Mislim da smo tu isto dali dole na tom prostoru nešto što se nije dugo videlo u istoriji, od, kako neki kažu, Josipa Broza Tita i dalje gradi. Znači, mnogo se uložilo, a daleko od toga tim ulaganjem, razvojem i gledajte nešto - znači, mi smo svi putovali i dolazimo u Beograd. Mi zadnjih već godinu, dve sa sve ovom zaobilaznicom da li je 10 uveče, da li je 10 pre podne, prosto je tolika gužva, znači vozi se, radi se, prosto postoji jedna velika mobilnost u razvoju naše zemlje i razvoj ekonomije.

Nažalost, mi smo opterećeni onim što se dešava u svetu i ne možemo da predvidimo šta može da se desi u narednoj godini. Projekcijom budžeta imao sam prilike kao predsednik opštine nekada da učestvujem u jednom lokalnom budžetu i njegovom formiranju. Znate, ne možete sve da predvidite šta će se desiti te i te godine. kada samo bio u koaliciji sa DS, to je bila 2008. godine, bio sam predsednik Skupštine i kasnije kada smo donosili budžete nismo očekivali da će naići svetska ekonomska kriza. Tako da država nekada ne može da naiđe ni na to da li će sada desiti rat u Ukrajini, odjedanput u Izraelu.

Mi ne možemo da zamislimo šta mogu da urade na svetskom polju, šta mogu da urade tri tenka koji će dublje ući u Gazu i šta će se sve dešavati i šta to može da prouzrokuje i koja ratna dešavanja svetskog ranga i šta to može da zadesi ne samo Srbiju nego celu Evropu i ceo svet.

Dalje, budžet kao budžet on i nije sveta krava. On ima rebalanse budžeta. Tako da u toku godine, ja se nadam da će i novi saziv Skupštine imati prilike da radi i par rebalansa naredne godine sa tim što će se povećavati i biće veći priliv sredstava u budžet i moći da raspoređuje na mnoga pitanja koja su ovde otvorena, a to su i socijalna davanja. Imali smo prilike da čujemo oko mnogih socijalnih davanja.

Prema tome, vi danas imate mnogo toga što je po pitanju socijalnih davanja ova Vlada i prethodna uvela da u narednom periodu stvarno je to nešto što treba pozdraviti. Imamo za treće, četvrto dete, prvo. Sve je to prosto nešto što je konkretno, što je vidljivo i što naši građani mogu primete. Iza toga stojimo.

Budžet kao budžet je obuhvatio sve. Predviđena su povećanja plata u svim sektorima. Znači, budžet državni ima i zdravstvo i policiju itd. Kada se govori, ovde se pominjalo dosta policija. Mislim da je tu ministar dobru stvar rekao – ja sam tu, pucajte u mene, ali nemojte u 50 hiljada policajaca. Ljudi rade svoj posao kao što radi većina njih i ljudi stvarno rade veliki posao. Kada putujete nekim prostorom kao što je Kladovo i krenete na primer uveče u osam, devet sati da stignete do Beograda i krenete Đerdapskom klisurom veoma se radujete kada na određenim deonicama vidite graničnu policiju, pa vidite saobraćajnu policiju jer trebate proći tim putem tada.

Prema tome, treba ulagati u opremu i treba ulagati u te granične delove, ministre, kao što sam rekao i kada ste bili prošli put sa Vladom ovde, jednog od četvrtaka, da treba ulagati i da policija stvarno kao što se to radi već intenzivno da dobije na svojoj opremi. Kao što su ovde mnogi pominjali, ja sam i na tome zahvalan, mnogo se uložilo i u razvoj vojske, vojne opreme.

Pominjalo se i vraćanje vojnog roka i tu smo predlagali. Zašto da ne i o tome treba razgovarati u budućnosti jer mi vidimo nekada su se mnogi smejali i obarali neke sisteme i govorili kada je neko tamo rekao, a to je rekao Josip Broz Tito, spremajte se, živimo kao da će sto godina biti mira, spremajte se kao da će sutra biti rat i mi vidimo u mnogim zemljama. Pa niko nije zvao rat.

Srpska poslovica je – onaj koji je priželjkivao rat bio mu u kući, kod njega u kući. Prema tome, sve ono što smo razvijali i sve ono što radi ova Vlada, što radimo svi zajedno na kraju i mogu opet da kažem i da pohvalim jeste tu bilo ozbiljnih razgovora, ali i ozbiljnih možda i nekih prozivanja, ali mi ulazimo i noćas, koja je noć za nama, i ova noć u koju smo ušli sa ovim temama, ulazimo ipak na jedan demokratskiji način nego što smo ulazili na prošloj sednici kada smo jedni druge ometali i pravili sve ono što nije bilo primereno i što, da vam kažem, nisu podržali građani Srbije.

To nisu podržali građani Srbije jer građani Srbije u ovom domu ne vole da vide, bilo koje da su političke provijencije i opcije ne vole da gledaju pištaljke i ne vole da gledaju ikakav sukob među poslanicima, odnosno mi smo svi predstavnici građana i građanki Republike Srbije. Da ste mi živi i zdravi i svako dobro. Hvala.

Na član 8. amandman je podnela Jelena Kalajdžić.
Na član 8. amandman je podneo Branimir Jovančićević.

Nekoliko reči i o stručnoj i administrativnoj podršci sprovođenju politika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kine, da predlažem da iznos od nekih 42 miliona bude nula dinara. Zbog čega? Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kine je na neki način izmišljen za uhlebljavanje bivših kadrova SNS, a to je sa druge strane posao Vlade Srbije.

Međutim, ovo je zgodna prilika da sada u ove sitne sate ja kažem svoje mišljene o kineskim projektima u Srbiji na primeru već toliko puta danas pomenutih autoputeva. O čemu se zapravo radi? Kako ja to bar gledam. Recimo na primeru autoputa koji se sada gradi od Preljine do Požege kažu da je ugovorena cena sa kineskom kompanijom oko tri puta više od neke koja bi bila normalna i koja je bila za očekivanje. Dakle, to je prva stvar.

Druga stvar, taj kredit dižemo od kineskih banaka. Treća stvar, novac koji dobijamo kroz te kredite rate dajemo kineskim kompanijama za izvođenje radova, a onda ćemo opet taj kredit naravno vraćati kineskim kompanijama. Meni kao hemičaru to liči da mi zapravo taj autoput em što plaćamo tri puta skuplje, em ga plaćamo dva puta Kinezima.

Sa druge strane, i sa tim završavam, rokovi, trebalo je sve da bude gotovo za tri godine. Za tri godine, urađena je samo obilaznica od 11 kilometara. Preostalih 23 kilometra, prošlo je 5,5 godina od početka radova, još se ne vidi kraj. Verovatno će biti, Bože zdravlja, u nekoj sedmoj ili osmoj godini, a podsećam ugovoreno je bilo da se ceo projekat od Preljine do Požege završi za tri godine.

Dakle, em cena, em dva puta plaćamo Kinezima, kvalitet radova loš i četvrto ili već peto, rokovi se probijaju. Zahvaljujem se.

Na član 8. Đorđe Pavićević.

Hvala.

Poštovana gospodo, mi smo predložili amandman da se Vladi pomogne u vezi sa borbom protiv korupcije, s obzirom da imamo mnogo slučajeva koji su ostali nerazjašnjeni, a da je Vlada, Savet za borbu protiv korupcije predvidela jedva 26 miliona dinara, nešto malo preko 26 miliona dinara i mislim da bi bilo dobro da to uradi, makar iz sentimentalnosti, zahvalnosti.

Setimo se koliko su 2011. ili 2012. godine koristili njihove izveštaje vezane posebno, one o privatizaciji, a sada da neće da daju novac, nego neće ni da čitaju izveštaje ovog tela. Možda bi recimo mogli da pročitaju onaj izveštaj o privatizaciji Instituta „Jaroslava Černi“ ili banja, o poljoprivrednom zemljištu, o stečajnim postupcima ili o gondoli npr. pa bi onda da budem konstruktivan, pošto nama pomažete, razumemo prirodu naše koalicije, možda bi mogli vi da se zovete, recimo milenijalci po firmama koje se tu pominju. Možete recimo, inkopaši ili nešto slično.

Takođe bi možda to moglo da pomogne recimo i ministru Gašiću da pomene nekada ime Nenada Vučkovića i da odgovori na pitanje koleginice Jerinić – šta on danas radi, kakav mu je status u policiji? Možda, takođe, da odgovori i na pitanje da li je Veselin Milić, u stvari prekršio nekakva pravila koja se tiču privatnosti u postupku, a možda, recimo, može da pomogne i ministru Malom.

Sada ću vam pokazati ovaj grafikon, evo ovaj grafikon koji je pravio profesor Karapandža, pa od stranice do stranice stoji koliko je prepisano u doktoratu Siniše Malog. Hvala.

Dva minuta su istekla.
Na član 8. Đorđe Miketić.
Po amandmanu.

Da. Zahvaljujem.

Mene interesuje evo sada kada je pomenuo kolega ovu priču o korupciji, interesuje me kako ministar Gašić odmah ne skoči i počne da razmišlja o tome šta se zapravo dešava u Srbiji.

Mislio sam da se ne javljam za reč, ali moram da skrenem pažnju. Sada ste videli u nekoliko navrata razni iznosi nekih cena za autoputeve, kreće se od šest miliona evra, pa dođe do 13 miliona evra po kilometru.

Sada vi čujete o razvoju, čujete o tome kako se fantastično Srbija razvija, a onda u tom razvoju čujete i tu fascinaciju o stadionima i situacija sa gospodinom Rističevićem koga su vodili da vidi kako izgleda stadion u Budimpešti.

Znate, za mene je stadion samo stadion i put je samo put i on ima svoju cenu. Na stadionu se igra lopte i tu može da se za par stotina hiljada evra završi posao i sto miliona evra u jedan stadion. Onda autoput može da se uradi za deset puta nižu cenu, a mi sada čujemo da košta evo baš ovaj Šabac-Ruma košta 13 miliona evra po kilometru. Pa zar vam ne zvuči tu nešto sumnjivo?

Kako je moguće da jedan put može da košta toliko ili da može jedan stadion da košta 100 miliona evra. Ako me baš interesuje, evo mi smo radili neke puteve, nije da baš nisu ljudi radili, radilo se svašta. Na primer da ste došli, ako ste toliko fascinirani stadionom mogli ste doći u Šabac da vidite stadion. Eno ima stadion u Šapcu, ima modernu rasvetu, mogu da se igraju evropske utakmice, par stotina hiljada evra, rasveta hoćete za evropsku, lokalnu ligu, koja god, sve ima. Urađeno i zamislite, nema nikakvog kredita, ništa nije sa Kinezima, sa Azerbejdžancima, jeftino od 10 do 20 puta jeftinije nego kada vi pravite. Ako vas baš interesuje stadion.

Mogli ste da posetite najveću industrijsku zonu na Balkanu, baš tamo u tom Šapcu kuda sada prolazi ovaj najskuplji autoput. Mogli ste da vidite jedno 35 fabrika od kojih ste doveli samo jednu, ovu na kraju, ove Kineze. Ostale smo doveli mi, ja, neke moje kolege koje su sa mnom radile, bez dinara subvencije gospodo. Sve ste to mogli da vidite, samo da ste hteli dobro da gledate. I tamo neki ljudi rade, niko se ne zapošljava preko familije i stranke, niko se ne vozi na mitinge, niko ne plaća nikakav danak, nema reketa.

Znači, može i drugačije. Ali vi to niste hteli da vidite. O tome će glasati građani 17. decembra, o tome da postoji neki razvoj po pristupačnim cenama, a postoji neki razvoj uz kriminal i korupciju i uz lopovluk, pa ako nije sumnjivo da kilometar autoputa može da košta 13 miliona evra, ministru policije koji ovde sedi, ne znam šta može da bude sumnjivije. Zbog toga gospodo, zbog tog kriminala i te korupcije koju građani gledaju svakog dana, mora da košta u prodavnici i voće i povrće i mesto toliko koliko košta. Dvesta dinara paprika, pa idete u prodavnicu da vidite koliko košta da se napravi ajvar. Skupo bre. Što je skupo, zato što je ovakva korupcija. Zato što je najskuplje gorivo u regionu. Zato što ljudi ne mogu da sastave kraj sa krajem.

Možda ste vi u pravu kolega, možda je stvarno fantastičan ali je skupo. Neko to na kraju sve mora da plati gospodo. E o tome će se glasati 17. decembra, hoće li kriminalci da idu u zatvor sa nekim zaista pravim ministrima koji će da završe posao u kome će da se reši tužilaštvo i tužilačka policija, Zakon o poreklu imovine, Zakon o lustraciji, pa da se onda jednom završi stvar. Da se napravi jedna prava Vlada koja će u godinu dve da pripremi državu za neke slobodne izbore, sa slobodnim medijima pa da onda zaista ukrstimo rešenja naših politika, a ne ovako. Ovako kako stvari stoje ne ide dobro. Tako da građani Srbije 17. decembra glasate za to da kriminalci koji grade autoputeve za 17 miliona evra po kilometru idu u zatvor, za to da se ispune zahtevi protesta i da se spreči ovo krvoliptanje koje imamo u ekonomiji do koga smo došli sa ovakvim nestručnim i nesposobnim kadrovima SNS. izvolite, glasajte da uredimo državu na normalan način. Hvala.

Ministar Gašić. Izvolite.

Da vas pitam. Kako vam nije bilo čudno da vaš novi šef Dragan Đilas plati metar i po preko Ade za 450 miliona evra? Kako vam to bre nije bilo čudno?
Kako vam nije bilo čudno kada vaš šef Dušan Petrović zbog svoje reforme pravosuđa pa plati ova država 44 miliona kazne, kako vam to nije bilo čudno? Kako vam nije bilo čudno, a pitate se sada za neke cene, pri tome neko kaže ništa tačno, ništa tačno.
Drugo, nemojte vi molim vas da mi pričate o kriminalcima koji treba da idu u zatvor. Samo vi nemojte molim vas to da mi pričate.

Po amandmanu.