Opet laž, opet neistina. Kruševac ima jednu od najmoderniji fabrika za prečišćavanje otpadnih voda isto od 2017. godine, ali očigledno se niste dobro raspitali. Leskovac ima, i da vam ne nabrajam mnogo gradova u Srbiji koji su u proteklih šest sedam godina uradili prečišćivače. Samo toliko. Hvala.

Reč ima Nebojša Zelenović.

Da, ovo je interesantno i ovome će građani glasati 17. decembra.

Znate, mislim da je pošteno da kažete to kako ste vi povezali „Volvo“ i nekog od nas i nekakve nemačke ili Albanske plaćenike. Suština je litijum. O tome se radi. Znači, o litijumu se ovde radi.

Ovo na šta se žale predstavnici SNS, njima je žao što se ne kopa litijum u Srbiji. On se ne kopa zato što mi nismo dozvolili da se kopa i nećemo dozvoliti da se kopa. O tome će glasati građani 17. decembra da li će da se kopa litijum u Srbiji ili neće.

Mi smo protiv toga i čim pobedimo na izborima prvi zakon koji će ovde u parlamentu biti usvojen će biti Zakon o zabrani rudarenja litijuma i bora u Srbiji.

Šta nije jasno? Mnogo mi je žao zbog „Volva“, znate, ali viš volim našu vodu i našu njivu i našu pšenicu… (Isključen mikrofon.)

Samo da znate zašto to nikad neće da se desi, jer dok ste bili na vlasti litijum vam je bio dobar i jer ste već rekli da će vam ponovo litijum biti dobar kada budete na vlasti, ako vam se to ikada ostvari, tako da od tog posla nema ništa.
Reč ima Marijan Rističević.

Pa, meni su se obraćali neki šabački gangsteri. Oni su doslovce priznali, dragi moji građani, da su oterali investitora. Znači, kada se litijum eksploatiše u Nemačkoj, to može, a kada treba naškoditi, recimo, nemačkoj auto-industriji i kada Srbija treba da bude proizvođač električnih automobila, da tako uveća BDP za pet milijardi, da zaposli 3.300 ljudi, da se investira 1,2 milijarde evra i onda mi nismo dovoljno dobro, onda se spominje litijum, on je bio protiv litijuma, on koji je u Zajači, zajedno sa Dušanom Petrovićem, a to svakako ministri znaju, napravio rudnik olova, trovao ljudi i jalovinu ostavio. Zamalo celu Drinu nije potrovao.

On priča o zaštiti životne sredine? Od te zelene agende on ima samo prezime i misli zato što ima prezime, pa sad ono – priznaću da sam šabački gangster, nema veze, ali Haki Abazi, to vam je ovaj „ćutfa“, kako se zvao, priznao da je dobio od Haki Abazija pare, taj zeleni blok itd, a koliko ja znam, on je poslanik samoopredeljenja. On je iz Prištine. Ja ne mislim da su strani plaćenici, ja mislim da su oni šiptarski plaćenici. Za mene je Priština unutrašnji problem Srbije.

Hvala.

Za onaj prvi deo ste bili u pravu, kada su na vlasti, sve je ekološki - i bakar i nikl i litijum, sve, a kada nisu na vlasti, onda nije ekološki i uvek tako.
Kada mogu da uzmu pare od nečega, to je najbolje na svetu.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Robert Kozma.

Predsedniče Skupštine, kako vodite sednicu? Pod jedan, trebali ste da date repliku poslaniku Jovanoviću. To je jedna stvar. Drugo, nije u redu da zbunjujete vaše koalicione partnere iz koalicije inkopaša i milenijalaca. Očekivao je poslanik da dobije reč u 2.30 ujutru, a vi mu hteli dati reč u 1 ujutru.

Mi smo hteli i predložili smo amandman koji se tiče zaštite životne sredine, ali sada ne znam kome da predstavim, s obzirom da ministarka nije tu, možda ministru bez portfelja zaduženom za ravnomerni regionalni razvoj. Možda njega bude interesovalo.

Predložili smo da se povećaju sredstva za sanaciju nesanitarnih deponija i smetlišta u Srbiji. To je stvarno jedan gorući problem kako u metaforičkom značenju, tako i u bukvalnom, jer nam deponije nažalost gore i time zagađuju vazduh i ugoržavaju zdravlje građana.

Predložili smo da se povećaju sredstva kako bi se sanirale 138 nesanitarnih deponija koje postoje u Srbiji i 3.000 divljih deponija.

Požari. Samo prošle godine bilo je 1.760 požara na ovim deponijama i jasno je da kada one gore dodatno se zagađuje vazduh, a u Srbiji, nažalost, prerano premine 15.000 građana na godišnjem nivou usred zagađenja vazduha, a ovi požari na deponijama to dodatno doprinose zagađenju.

Problem je što redovno nadležno ministarstvo budžetira da će povući sredstva iz prepristupnih fondova, a onda to ne urade, a na kraju dođemo do toga, verovatno, da će biti zaduživanja u inostranstva, da ćete povlačiti kredite koji će nas koštati, umesto da uzmemo sredstva iz prepristupne pomoći koja nas ne bi koštala i koja bi bila besplatna, ali, nema veze, tako nabacujete poslove vašoj koaliciji inkopaša i milenijalci.

Isteklo je dva minuta.
U oba sektora gde sede ovi iz bivšeg režima, koliko vidim, četiri reda prva prazna, dibidus. Otprilike, blizu pa više predstavnika Vlade nego svih vas zajedno u sali.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Radomir Lazović.
Nije tu.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Tasić Knežević.
Reč ima Nataša Tasić Knežević.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici i svi građani Republike Srbije, danas govorimo o ljudima o kojima se retko ili nikada ne govori niti u Skupštini, a ni u javnosti, a na kojima počiva svaki deo našeg društva, a samim tim i svaki kutak pozorišnog sistema.

Danas predstavljam glas svih onih koji se ne vide, a to su električari, obućari, garderoberi, scenski radnici, šminkeri, vlasuljari, kafe kuvarice, svi oni koji čine matice pozorišnog sistema, života bez koga mi na scenu ne možemo da izađemo. Oni su razlog za moj amandman kojim bi se mogao makar minimalno poboljšati iznos plate i ispoštovati njihovo majstorstvo, jer oni zaista jesu majstori svog zanta.

Dav najveća pozorišta u Srbiji čine tri plus jedan ansambl, a to su opera, balet, drama plus tehnika. Operu i balet sačinjavaju hor i orkestar sa solistima i dirigentima i korepetitorima, kao i statistima. Mi imamo manjak tehnike, te jedna ili dve na primer šminkerke ne mogu da urade, to jest da šminkaju 200 ljudi na sceni. Tu spadaju garderoberi, obućari, scenski radnici, svi oni koji moraju da pripreme ovako veliki ansambl da bi bio spreman za izlazak.

Ja veoma dobro znam da Vlada Republike Srbije nije ostavila svoje umetnike na cedilu kao većina zemalja za vreme kovida, koji nisu mogli da rade zbog pandemije i zatvaranja, već im je pomagala, pa se nadam da će tako biti i dalje i da će plate biti povećane u skladu sa ekonomskim mogućnostima Srbije u ovom trenutku.

Ali, moram da naglasim da je Srpsko narodno pozorište zbog ovako teške situacije ostalo bez radnika, pa sad imamo jednog korepetitora već godinama i trenutno jednog dirigenta zaposlenog za stalno. Kako je ko odlazio u penziju ili, ne daj bože, preminuo, ta mesta su gašena, a mnogi su davali otkaze, što je alarmantno, jer je u pitanju najstarije pozorište u regionu, ali i jedno od najstarijih u Evropi.

Takođe, moram da se zahvalim upravama Srpskom narodnom pozorištu Željku Andrić i Sonji Damnjanović i Narodnom pozorištu Buletu Gonciću, kao i pokrajinskim i republičkim institucijama koje su imale razumevanja za ova dva pozorišta i u poslednjih šest meseci od smene bivše uprave, pokušavali da nađu rešenje ne samo za ekonomsko osnaživanje, već i za jačanje tehnike i umetničkog ansambla.

Ja iskreno verujem u politiku Vlade Republike Srbije, kao što verujem maticama bez kojih ni jedna konstrukcija ne može stajati čvrsto, te se nadam da ćemo naći adekvatna rešenja za ova dva najveća teatra u Republici Srbiji, kako bi se ekonomski i umetnički osnažila i svi ljudi u tim pozorištima. Hvala.

Na član 8. podnela je Snežana Paunović.
Član 8. Biljana Đorđević.