Zahvaljujem.
Ovo je bila replika. Vreme koje ste iskoristili preko dva minuta će se oduzeti od vremena poslaničke grupe.
Poslovnik, Dejan Bulatović.

Hvala, predsedavajuća.

Ukazao bih na povredu Poslovnika član 107. i citiraću deo Poslovnika koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Kada poslanik koji je govorio o poštenju, koji je govorio, to je tako licemerno sa jedne određene tačke, a ja ću vam napomenuti kako je to sad kršenje Poslovnika. Tako što je, recimo, Dragan Đilas, kada je bio u mom domaćinstvu, on je došao sa svojim psom i taj pas je napao moju živinu i taj njegov pas je počeo, sačekajte, pa sačekajte, i Đilas kaže svom psu: „Prestani“. Pas nije prestao i on je počeo da tuče svog psa.

Uzeo je i pesnicama ga je tukao, tu je bila i njegova ćerka koja je plakala, dobila je bukvalno napad kako da vam kažem – bilo je užasno, plakala je, ali Đilas nije prestao da tuče svog psa. E, to vam je tako i empatija i prema ljudima, kako je Đilas tukao svog psa u mom dvorištu, tako on i cedi i iskorišćava ljude koji su oko njega. Mnogi ljudi su to videli, nekoliko meseci, mnogo ljudi je i napustilo stranku u kojoj sam ja bio i oni će biti svedoci vrlo uskoro svega onoga što se dešavalo, a onda taj isti Đilas tim ljudima kaže – nemojte da pišete na „Tviteru“ tj. „X“ nalogu dok meni ne pošaljete tekst pa, ja odobrim. Dakle, oni ne smeju da napišu jedan tekst dok im Đilas ne odobri.

Onda ima i sledeća stvar, onda oni kada se nešto malo pobune, nešto su nezadovoljni Đilas ih pita – a koliko košta? Koliko treba da dam para? Ko god malo podigne glas, on odmah da para. Znate to je, to je isto ponašanje kao prema životinjama, tako se ponaša i prema ljudima.

Sada oni poput ovih koji se javljaju i brane, brane Đilasa, a napadaju „Telekom„ napadaju Srbiju, napadaju sve ono što je dobro za Srbiju i sada oni žele nama da objasne i da nam ukažu na to koliko je Đilas pravedan sa sve 619 miliona evra. To može da priča vama, jer vi ste pristali na taj način da vas plaća kada govorite, ali građanima Srbije neće.

Vama je jedini problem što sam vam ja bio potpredsednik stranke, bio sam jedanaesti na listi cele opozicije, znam vas sve u glavu, tačno znam šta mislite šta razmišljate i to je ono što vas najviše boli. Hvala.

Dva minuta, molim.
Hvala, gospodine Bulatoviću.
Saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika obaveštavam da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji akte sa dnevnog reda.

Član 106. predsedavajući.

Hajde, ja vas stvarno molim, od vas zavisi da prekinemo ovo, ovaj čovek, ja razumem priča nam stalno basne o Đilasu i psu, da prekinemo i da nastavimo da radimo ako možemo da pređemo na dnevni red, stvarno ovo više nema smisla. Evo, ja se više neću javljati za Poslovnik, ali upozorite gospodina Bulatovića, dajte da nastavimo da radimo.

Dobro, samo obraćanje povrede Poslovnika je obraćanje predsedavajućem, ne drugim narodnim poslanicima.
Samo trenutak, znači ovo je bilo 107. i ovo je bilo 107. i 106. a 107. ne može to je već bilo znači, 106. pišemo.
Slušam dalje, članovi.

Član 103. u vezi sa članom 108.

Ja sam poslednji koji bi branio Dragana Đilasa, verujte ja sam poslednji, a ovog puta moram, zato što je prethodni govornik koga verovatno on isplaćuje u vinjaku, a ne u novcima.

Dakle, rekao da je priča o Đilasu i psu basna, ja ne mislim da Đilas životinja za razliku od njega i zato moram da se založim za Đilasova prava da ne bude životinja, jer basna je uglavnom priča o životinjama. Ako neko kaže priča o Đilasu i psu je basna, onda on smatra da je Đilas životinja i na Đilasovo mesto ja bih debelo razmislio da li dotičnu personu da i dalje plaćam u vinjaku ili da ga eliminišem sa buduće izborne liste? Hvala.

Član 103. sam zabeležio, pretpostavljam da je bio trenutak nepažnje prošlo je 12,00 časova prošli smo podne, tako da Ćuta Jovanović je verovatno iz tog razloga napravio omašku.
Trebali da se glasa za 107. 106. odnosno 103.?
Niko ništa, idemo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.

Konačno da se malo priča o temi.

Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe, pošto se našem predsedniku Narodne skupštine sinoć mnogo žurilo da se što pre ide na te izbore i da se što pre situacija u ovom domu promeni, nisam imala prilike u tom smislu da govorim tada, pa ću sada iskoristiti priliku da prvo nešto kažem generalno o budžetu, a onda i o našem amandmanu.

Dakle, Zeleno-levi front, neće glasati za budžet za 2024. godinu, kao ni na završni račun za 2022. godinu, niti za zakon o pljački veka, što je nešto što vi nazivate projektom EKSPO 2027, a ni za medijske zakone ukoliko ne prihvatite razumne amandmane koje smo podneli. Nećemo podržati ni zaduživanje zemlje koje sada je više nego duplirano u odnosu na prošlu godinu.

Sada moram da kažem, na početku, bilo je nekih zakona u skupštinskoj proceduri za koje sam se ja vrlo rado spremala da ovde kažem da ću glasati za njih, nažalost niste ih stavili na dnevni red. To je recimo zakon kojim mi pozivamo da bude ovde na dnevnom redu i da podržimo, Zakon o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuje opasne supstance, to je zakon kojim se prenosi evropska SEVESO tri direktiva u naš pravni poredak. Dakle, to je konačno ušlo u skupštinsku proceduru, posle osam godina, raznih verzija, nacrta i predloga, ali opet nije zaslužilo da bude na dnevnom redu. Iz nekog razloga vaši poslanici nisu došli na Odbor za zaštitu životne sredine da to izglasaju.

Mislim da je to jedna veoma poučna priča o tome da neki zakon, na njemu se radi osam godina, samo treba da se prenese direktiva u naš pravni poredak. Znači nije se sada izmislio potpuno novi zakon, naravno treba da se prilagodi našem kontekstu, ali vi to osam godina ne možete da uradite. To dosta govori o zaštiti životne sredine, o zaštiti građana od velikih udesa, a tu i tamo i dalje imamo različita izlivanja amonijaka i incidente situacije, to i te kako govori o procesu evropskih integracija, ali bogami i o kapacitetima SNS kadra, pogotovo kada recimo, vodi Ministarstvo za životnu sredinu.

Ministar finansija se juče hvalio da je nešto ne čuveno što mi dobijamo budžet i završni račun na jednoj sednici, kao da je time sav posao završen. Ja bih da to dovedem malo u pitanju. Dakle, šta mi iz tih dokumenata zapravo vidimo? Pa, vidimo, a ja sam o tome govorila i prošle godine na sednici o budžetu, pa ću samo praviti neku komparaciju, jednu ne transparentnost u prikazivanju toga kako se mimo redovne budžetske procedure troše tekuće budžetske rezerve. To je zapravo način na koji mi tek godinu dana kasnije možemo da ispratimo, ali ne baš da iskontrolišemo kako ste vi trošili novac.

E, sada, to je nešto što ste pogotovo vi kao SNS vodeći ovu državu 11 godina stalno uvećavali. Dakle, od jedan i po posto, došli smo do toga da na takav način možete menjati budžetske aproprijacije, do četiri posto planiranih prihoda. Dakle, to ste vi uradili. Ne možete se vi sada pozivati na neku prethodnu vlast.

Kada to radite, dakle, postoji mogućnost da proglasite za državnu tajnu ukoliko se radi o nekim bezbednosnim razlozima i recimo to je onda kada tako menjate mimo redovne budžetske procedure kako se troše tekuće budžetske rezerve, recimo za MUP ili BIA, znači za neke sektore bezbednosti, ali vi vrlo često to ne radite samo za ove sektore bezbednosti nego i za neke druge budžetske korisnike.

Pa, sada da napravimo jedno poređenje u odnosu na prošlogodišnju situaciju. Dakle, prošle godine promenjena aproprijacija, dakle, to smo videli u završnom računu za 2021. godinu, dakle za 22 milijarde dinara koje su proglašene državnom tajnom, a sada dođemo u 2022. godinu završni račun nam kaže da ste promenili, dakle preko budžetske rezerve, promenili aproprijaciju u iznosu od rekordnih 122 milijarde dinara, preko jedne milijarde evra, dakle rekord od kada postoji taj institut, a takođe da je od toga 61 milijarda dinara proglašena državnom tajnom. Niste dali nikakav razlog zašto je to tako.

Pa, ministar finansija je možda pre nekih sat vremena, pre nego što je krenula ova saga o psu i živini, rekao da mi vodimo, odnosno vi vodite računa o svakom dinaru. Mislim da je naš posao da vodimo računa, jer mi imamo kontrolnu funkciju, pa da vidimo kako, gde odoše tih 61 milijarda dinara koji su državna tajna. Šta nama kažu, odnosno šta kaže državni račun. Dakle, kaže da je samo jedan i po milijarda otišla za MUP i BIA, znači, nešto malo manje od 60, državna tajna, a nije bezbednosni sektor. Prošle godine koje su to institucije koristile, dakle, ovo što je bilo proglašeno državnom tajnom, Ministarstvo finansija, dakle vi ministre, Generalni sekretarijat Vlade i službe Vlade.

Ove godine, to su Uprava za rezerve energenata, Republička direkcija za robne rezerve i ponovo Generalni sekretarijat Vlade koji očito nešto tajno radi sa budžetom Republike Srbije. Pa, ja moram da pitam šta to tajno radi generalni sekretar Novak Nedić sa moguće, mi ne znamo pošto nije uopšte transparentno, desetinama milijardi dinar, kome ih on to raspoređuje?

Imaju li osiromašeni građani Srbije poverenja u jednog takvog čoveka, samo u kontekstu ovog trošenja novca koje je potpuno nevidljivo za sve nas, dakle, ne samo za njih nego ni za nas kao narodne poslanike, a kamo li za čoveka koji ima bogami takvu biografiju da bi samo zbog njega vaša Vlada trebala da padne više puta.

Dakle, sastaje se sa članovima kriminalne grupe, koristi vojna strelišta sa ljudima, druži se sa ljudima optuženim za šverc narkotika, pranje novca, organizuje batinaše, dovodi se u vezu sa klanom Belivuka, dakle, ja bih rekla da građani Srbije apsolutno nemaju poverenja u takvog čoveka i nemaju poverenja to kako vi trošite novac i to će se pokazati na predstojećim izborima.

E, sad pored toga što vi trošite novac na načine koje proglašavate državnom tajnom i mi to ne možemo da ispratimo, vi ste čak i nesposobni da novac koji imate potrošite na način koji bi bio u korist građana koji bi poboljšao njihov kvalitet i tu posebno mislim na stvari poput zaštite životne sredine, već pomenute prosvetu ili zdravstvo.

Ako pogledamo na šta je najviše otišlo neiskorišćenih sredstava to je baš za ove oblasti. Pa recimo, projekat za koji mi čak mislimo da nije dobar, čista Srbija, vi niste potrošili novac, dakle, niste potrošili novac IPA programa u oblasti zaštite životne sredine, niste potrošili novac programa u okviru Zelene agende, niste potrošili novac u projektu Svetske banke za digitalizaciju zdravstva i obuke za zaposleno zdravstvo, za program lečenja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, za rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Novi Sad.

S druge strane, Ministarstvo odbrane potroši sav novac, BIA potroši sav novac, ali zašto ova ministarstva koja se bave pitanjima od osnovnih značaja za zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba građana Srbije, poboljšanje njihovog životnog standarda, vi to ne umete da potrošite, vi ste nesposobni očito pored toga što krijete na šta drugo trošite novac zašta se očito sposobni.

Dakle, kako to tehnički štedite na razvoju od koje bi građani imali koristi, ali ne štedite nego ste čak nonšalantni sa bacanjem novca, zaduživanje u naše ime za velike projekte poput EKSPO 20-27. od kog obično ljudi neće imati ništa.

I najzad moram da kažem pored toga što ste nesposobni da iskoristite sredstva koja imate, vi ste sposobni da plaćate i te kako mnogo za kazne i penala, to zapravo plaćamo mi.

Pa recimo, od kako ste vi došli na vlast od 2013. do 2022. godine, isplatili ste 131,3 milijardi dinara na kazne i penale i to najčešće ide na isplaćivanje od strane sudova zbog toga što kod nas nije moguće suđenje u razumnom roku očigledno iako se vi hvalite da smo mi neka zemlja od vladavine prava.

Dakle, očito je dok vi vladate mi nećemo imati dobre radne uslove za radnike, narušavaju se prava građana u zatvorima, vi pritvarate ljude bez dokaza, a nekim se kaznama i penalima Ministarstvo odbrane uopšte i ne može ući u trag. Dakle, eto to su neka moja pitanja za ministra finansija, možda bi mogao da nam pojasni na šta se troši taj novac koji je proglašen državnom tajnom.

E, sad bi prešla na naš amandman. Naš amandman se tiče uvećanje poreza na dobit pravnih lica, mi smatramo da bi prihodi u budžetu mogli da se povećaju ukoliko bi se porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću povećao za 50%. U Srbiji ima 2.900 kockarnica.

To je tri puta više po glavi stanovnika od Italije, pet puta više po glavi stanovnika od Velike Britanije, šest puta više po glavi stanovnika od Španije, u ovim zemljama kao i brojnim drugim evropskim zemljama i te kako se vodi javna rasprava o tome kako destimulisati igre na sreću koje izazivaju jedan ozbiljan oblik bolesti i zavisnosti, to je kockanje.

Tako da je naš predlog da se poveća stopa kojom se Srbija oporezuje dobit priređivača igara na sreću umesto opšte stope od 15%, po stopi od 50%, za sve obveznike koji ostvaruju prihode od igara na sreću bez obzira da li im je to pretežna delatnost ili nije.

Ja bih podsetila da smo mi prošle godine na istoj ovoj sednici o budžetu podneli jedan sličan amandman zato što smo isto tada podneli jedan predlog zakona koji bi isto uvećao prihode o budžetu, to je tada bio zakon o vanrednom kriznom porezu na dobit pravnih lica i već tada smo predvideli da bi tim vanrednim porezom bile obuhvaćene i delatnosti kockanja i klađenja.

Dakle, pokušali smo da vam skrenemo pažnju na to, građani pričaju o tome, to ih jako boli, to ih jako brine, a vas to baš i ne interesuje. Dakle naš je predlog da prosto na ovaj način uvećate prihode, a da onda taj povećani prihod koji bi država ostvarila, usmerite na podršku lečenja od bolesti zavisnosti.

Mi imamo još neke predloge kada je reč o borbi onoga što vi radite, a to je prosto apsolutna promocija industrije kockanja i klađenja u ovoj zemlji na račun zdravlja građana, i njihovog prosperiteta, i to su mere poput ukidanja faktičkog totalnog oslobođenja od poreza na dohodak od igara na sreću, tako da se ukinu sva oslobođenja od poreza na dohodak igara na sreću, za iznose veće od 20 hiljada dinara itd, neću sada sve detalje o tome, tehničke, mogu o tome kasnije, dakle povećanje stope, to sam već navela kojom se u Srbiji oporezuje dobit priređivača igara na sreću od 50 posto, ali bih istakla i jednu meru koja je dosta laka da se uvede, a to je potpuna zabrana reklamiranja igara na sreću i to su mnoge evropske zemlje uvele.

Dakle, ako mogu da se zabrane reklame alkoholnih pića sa više od 20 posto alkohola, duvanskih proizvoda, reklamiranja lekova, mislim da mogu da se zabrane i reklame kockarnica i kladionica.

I najzad, tražimo obavezno navođenje jasno postavljenih upozorenja o štetnosti kocke i bolesti zavisnosti, koju kocka izaziva, na svim objektima u kojima se priređuje igre na sreću sa istim spoljnim izgledom. Eto, to je naš amandman i nadam se da ćete ga razmotriti.

Znam da ste prošle godine ministre govorili da vam ne pada na pamet da pričate o vanrednom kriznom porezu da bi to upropastilo privredu ove zemlje, i nisam sigurna da se to baš pokazalo u praksi sa privredama evropskih zemalja, ali dobro, vi govorite šta vi govorite, a građani će reći svoje 17. decembra, proleće može da bude i u decembru ove godine. Hvala.

Potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, iskoristiću priliku da narodnog poslanika naučim nešto što očigledno ne zna , a to je da kada se poverljivost i kada se posmatraju podaci ili dokumenti koji su poverljivi, znate imate četiri nivoa poverljivosti u strukturi državne uprave.
Prvi nivo je interno, drugi poverljivo, treći strogo poverljivo, a četvrti državna tajna. Vi sve vreme iz neznanja očigledno ili zle namere pričate o državnoj tajni, a recite mi gde ste videli državnu tajnu u bilo kom od ovih dokumenata?
Ne pa niste, niste ni pročitali, neko vam je napisao, ali ajde sada pošto vam je neko napisao, nije ni važno, radi se o strogo poverljivom dokumentu, a sa druge strane kažete netransparentno i ne zna se na šta smo potrošili te novce, pa zna se.
To zna i Fiskalni savet i to je rekao na Odboru u petak, na odboru za privredu i finansije, dakle novac sa jedne strane, ti veliki novci, ne znate gde je i šta otišlo, otišlo je na uvoz gasa, da bi naši građani i domaćinstva imali za grejanje, da bi im stanovi bili topli, baš kao što smo i obećali.
Da bi naša preduzeća imala čime da svoje pogone greju i na osnovu čega da rade, kako bi pak sačuvali radna mesta i to je odgovorna politika i da li ste vi možda u pravljenju budžeta za 2022. godinu, negde u novembru 2021. godine, mogli da znate da će biti konflikta u Ukrajini, pa da će biti energetske krize, pa da će cene energenata otići u nebesa, pa nismo mogli da znamo, ni vi, ni mi.
Kao odgovorna Vlada odmah smo reagovali kako je kriza krenula. Predsednik je, takođe, rekao - nema predaje, izborićemo se i sa ovom krizom, kao i sa svakom drugom tako što smo obezbedili i dovoljne količine gasa i otvorili novo skladište u Mađarskoj i obezbedili dovoljne količine uglja za naše EPS i obezbedili dovoljne količine struje, tako da mi nismo imali nestašice struje kao što je bilo u nekim drugim zemljama. Mi nismo imali nestašice gasa kao što je bilo u nekim drugim zemljama. Zato smo se pokazali kao odgovorna vlast i zato je naša privreda postala otpornija nego mnogo veće privrede.
Nema tog izazova, nema te krize sa kojom se uspešno nismo izborili. Dakle, nema tu ništa netransparentno.
Jasno se i u bilansima i EPS-a i „Srbijagasa“ vidi koliko su novca dobili i od države Srbije, na šta je taj novac utrošen i to su upravo te cifre o kojima govorite.
Za državnu tajnu, što nije državna tajna, nego strogo poverljivo, sami ste, pak, i rekli gde se novac utrošio. Imate robne rezerve kada je nabavka pšenice u pitanju, imate takođe i Upravu za energente kada je nabavka dizela i goriva u pitanju. Pa, to radi odgovorna država.
Dakle, imajući u vidu krizu, a setite se kako je bilo prošle godine, konflikt u Ukrajini, nemate nikakav način da iskontrolišete transport ni gasa, ni goriva, ni bilo čega. Pa, šta smo trebali, da ne nabavimo gorivo, da ne napunimo naša skladišta? Mi smo ih napunili odgovorno i tu je novac otišao.
Napunili smo skladišta goriva dizela i benzina i takođe kupili smo neophodnu količinu hrane, svake moguće hrane koja tada nije bila u Srbiji, pošto smo, ako se sećate, da bi sačuvali životni standard građana Srbije, imali kontrolu cena osnovnih životnih namirnica.
Ako malo razmislite, kontrola cena, naravno, može da izazove nestašice. Mi smo hteli da kontrolišemo cene, da time doprinesemo da se životni standard građana Srbije očuva, a s druge strane, ukoliko se desi mogućnost nestašice, da mogu robne rezerve brzo da reaguju. Pa, to radi odgovorna država, to radi odgovorna Vlada -donosimo hrabre odluke, dobili smo poverenje naroda i od 2020. godine, od kada je krenula korona, podsetiću vas sve ovde, Srbija je bila prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je imala sve četiri vakcine i naši su građani imali sve četiri vakcine protiv korone na raspolaganju.
Tri nove kovid bolnice smo izgradili u periodu od šest meseci. Sve respiratore, sve potrebne lekove smo nabavili. Pa, to rade odgovorne države. Tako se razlikujemo u odnosu na one koji vas finansiraju, koji vas trenutno okupljaju.
Kada je od 2008. godine do 2012. godine pola miliona ljudi ostalo bez posla, a nije bilo neke velike krize, neka kriza je bila 2008. godine, a gde je kriza bila 2010, 2011. i 2012. godine?
Dakle, da bi građani Srbije znali i potvrđujem još jedanput, vodimo odgovorno računa o svakom dinaru. Nekoliko puta sam ovo čuo, odgovarali smo nekoliko puta i na Odboru za privredu i finansije na ovo, naravno, oni neka vode svoju priču bez znanja i šta je interno i šta je poverljivo i šta je strogo poverljivo i šta je državna tajna, a šta njih briga šta je istina, na kraju krajeva, bitno je da dobro zvuči, jer, vidite, idu nam izbori.
S druge strane, hoću da iskoristim prethodnog govornika ili nekog od prethodnih govornika koji je pomenuo temu akciza. Hoću da građani Srbije znaju da nama su akcize veoma važan izvor finansiranja. Rekao sam to i juče i govorio sam o tome. Dakle, naši prihodi u budžet su prihodi od PDV-a, poreza na dodatu vrednost i akcize, zato što gledamo da oporezujemo potrošnju, a ne rezultate rada, jer nam je porez na dobit preduzeća i porez na dohodak građana niži nego u većini zemalja u svetu.
Pogledajte kako smo odgovorno implementirali akciznu politiku. Od 2021. godine, i precizno ću vam pročitati svaki datum, država Srbija se odrekla preko 100 milijardi dinara akciza samo da bi obezbedila da cene u Srbiji ne divljaju i ne rastu koliko su rasle u nekim drugim zemljama i tu govorim o izgubljenom novcu kada su akize u pitanju i na gorivo i na neke druge akcizne proizvode.
Dakle, da budem precizan, poslednje usklađivanje dinarskih iznosa akciza sa rastom cena na malo, dakle usklađivanje i sa inflacijom znate kada je izvršeno? Izvršeno je 15. februara 2001. godine. Dakle, zakonsku obavezu koju smo imali da usklađujemo, akcize da podižemo shodno stopi inflacije mi nismo od 2021. godine. Zašto? Pa, upravo da bi sačuvali životni standard građana Srbije i da cene ne bi rasle koliko su rasle u nekim drugim zemljama.
Onda smo poslednje akciza na cigarete izvršili u julu 2021. godine, pazite, pre više od dve godine. Umanjenje akciza na derivate nafte su vršena od 11. marta 2002. godine, pa do 30. aprila 2023. godine.
Kao što znate, umanjivali smo akcize na derivate 5%, 10%, 20%. Kada sve to saberete, poslednje tri godine država je izgubila 1,3% BDP-a. To je 100,5 milijardi dinara.
Onda kada imate malo povećanje akciza od 8%, malo, zato što na nivou do kraja godine to je 4 milijarde dinara. Pa, uporedite 4 milijarde dinara sa iznosom akciza u protekle dve i po godine koji nije naplaćivan, a koji je preko sto milijardi dinara. Dakle, to je odgovorna politika.
Pre nego što ne razmišljajući uđete u cifre, pre nego što na bilo koji drugi način krenete da interpretirate neke brojke iz budžeta, morate da razmislite šta je iza toga, morate da razumete suštinu. Tako se vode odgovorne javne finansije.
Poslednja informacija. Hoću da razjasnim, što se akciza na goriov tiče, kada su naši poljoprivrednici u pitanju, u budžetu za narednu godinu imate 14 milijardi dinara dodatno na osnovni budžet Ministarstva poljoprivrede, koji je upravo usmeren ka refakciji akciza na gorivo koji nabavljaju naši poljoprivrednici. Da ne govorim o tome da je za poljoprivrednike i dalje cena dizela 170 dinara po litru. Dakle, vodimo računa o svemu. Vrlo pažljivo vodimo ekonomsku politiku. Nema ništa slučajno. To su delovi jedne slagalice koji se slažu jedan uz drugu i koji čine Srbiju tako uspešnom ekonomijom kao što danas jeste.
Hvala puno.