Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi iz Zeleno-levog fronta smo takođe podneli predlog da se briše predloženo rešenje, jer je predloženo rešenje povezano i sa prethodnim amandmanom i članom i svodi se na isto, da vi ovim predlogom želite da skrnavite sudsku granu vlasti i da Visokom savetu sudstva oduzmete dosadašnju nadležnost, da organizuju proveru, stručnosti i osposobljenost kandidata za one koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. To sada želite da prebacite kao isključivi ekskluzivitet Pravosudnoj akademiji.

Protiv toga vam se pobunila i struka i ja ću sada pročitati jedan deo od onoga što je Društvo sudija poslalo svim narodnim poslanicima, tražeći da predsednica Skupštine povuče predloženi akt sa dnevnog reda sednice i tražeći, takođe, da se u ovom predlogu zakona povede adekvatna javna rasprava u kojoj bi učestvovala struka. Oni upozoravaju na jednu činjenicu, a to je da se u pravosuđu nužno dešava jedna smena generacija, da će tokom ove decenije u penziju da ode preko 1.500 sudija, negde oko 60% ukupnog sudijskog kadra. Sa druge strane, za 14 i po godina kroz Pravosudnu akademiju početku obuku završilo je oko 250 polaznika za sudije. Poslednje tri godine ukazu da nije ni vršen upis novih polaznika. To jasno ukazuje da Pravosudna akademija na onaj način na koji je do sada radila pokazuje da nema adekvatne kapacitete i da neće moći da odgovori na ovu smenu generacija, a da sad ne ulazimo još u to da, prosto, kvalitet koji je do sada rađen ne može da se meri sa onim ispitom koji organizuje Visoki savet sudstva i, s tim u vezi, prosto pitanje koji kvalitet sudija ćemo mi dobiti nakon ove smene generacija. Zato predlog je da se briše dato rešenje i da se o ovakvim velikim izmenama povede adekvatna javna rasprava. Hvala vam.

Hvala vama.
Idemo dalje.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.
17/2 AL/JG

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Pa pošto ne možemo da kažemo brišu se ustavne promene koje su se desile i vraća se sve u prethodno stanje, mi smo se onda zadržali na tome da amandmanski reagujemo na član 2 i to na stav 4, gde smo uočili jedan problem koji bi mogao da dovede do toga da u prvu nepovoljnu poziciju u budućem periodu dođu sudijski javnotužilački pomoćnici, a samim time i da izgube svoj interes da ostanu da rade u sudovima. Uostalom znamo da u sudovima i ovako ima nedovoljan broj javnotužilačkih i sudijskih pomoćnika prema potrebama koje pravosuđe ima.

Tako da, amandman, koji smo mi predložili, u suštini će dovesti do toga da stav 4 ubuduće glasi – na kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju iz reda sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika koji u radnom odnosu na dan stupanja na snagu člana zakona primenjuju se odredbe člana 51 stav 1, 2 i 4. Zakona o sudijama i posle stupanja na snagu člana 1 ovog zakona. To znači da sudijski pomoćnici i javnotužilački pomoćnici koji budu bili u radnom odnosu na dan stupanja ovog zakona neće morati da prolaze kroz trijažu na Pravosudnoj akademiji, već će sa sudijskim ispitom, kao što je to dosad bilo, imati priliku da budu birani za sudije.

Ovim se samo delimično, po nama, ispravlja i jedna diskriminacija koja postoji kada je u pitanju odredba člana 48, ali smatramo da u pretežnom delu ovaj amandman ukoliko bude usvojen i ukoliko ovaj zakon bude usvojen će bar obezbediti da oni koji su sada u sudovima kao sudijski i javnotužilački pomoćnici ne budu ovim izmenama oštećeni. Hvala.

Hvala.
Ministar Nenad Vujić ima reč.
Izvolite.

Predlog je prihvaćen zato što se izbegava tumačenje i norma je onda mnogo čistija i jasnija. Hvala vam.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ahmedin Škrijelj, Minela Kalender i Šaip Kamberi.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Dakle, mi ovim amandmanom uređujemo prelazak na novi sistem i čuvamo pravni položaj kandidata i rezultate koje su već ostvarili. Kandidatu koji prethodno obuku na Pravosudnoj akademiji završi do 1. januara 2030. godine priznaje se završna ocena i on ne polaže ispit pred Visokim savetom sudstva. Po završetku obuke završna ocena priznaje se i kandidatima koji su do 1. marta 2027. godine primljeni na početku obuku po ranijem Zakonu ili su je do tog datuma započeli ili završili. Dakle, prema našem amandmanu ni oni ne polažu ispit.

Kandidat koji je do 1. januara 2030. godine položio ispit pred Visokim savetom sudstva zadržava ostvarenu ocenu i ne polaže ispit ponovo. Tražimo i da Savet do 1. marta, Visoki savet sudstva, 2027. godine donese propis o programu i načinu polaganja ispita i uporedivom vrednovanju priznatih ocena. Promena Zakona ne sme da obezvredi završnu obuku, položeni ispit, niti vreme i trud koje su kandidati već položili. Vladin predlog zadržava izuzetak za sudijske pomoćnike i zaposlene određenog dana. Naš predlog položaj kandidata vezuje za prijem, početak ili završetak obuke i položeni ispit. Promena Zakona mora čuvati položaj kandidata i obezbediti jednaka pravila za sve, uključujući Bošnjake i druge pripadnike nacionalnih manjina.

17/3 AL/JG

Hvala.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Branko Pavlović, poslanička grupa Narodni pokret Srbije, poslanička grupa Srbija centar SRCE, poslanička grupa Pokret slobodnih građana i poslanička grupa Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Verica Milanović.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar SRCE podnela je amandman i na član 3 predloženih izmena Zakona o sudijama, na član koji definiše datum stupanja na snagu ovog zakona. Logično je, s obzirom da smo predložili brisanje i 1. i 2. člana ovog zakona, da se predloži i brisanje i ovog 3. člana koji definiše stupanje na snagu ovog zakona, a i bez toga, generalno, ovaj zakon, gospodo, uopšte ne treba niti da bude usvojen, niti da stupi na snagu.

Ovako, lepo branjenje Pravosudne akademije i obrazlaganje na neka pitanja gospodina poslanika Pavlovića od strane ministra su i logična, s obzirom da funkcionisanje Pravosudne akademije ministar Vujić najbolje zna, jer je pre stupanja na ministarsku funkciju, ja mislim, ako ne grešim, 12 godina bio i direktor Pravosudne akademije. Tako da, savršeno dobro poznaje sve mane, nedostatke i prednosti verovatno Pravosudne akademije. Zahvaljujem.