Samo ću kratko.

Ovde je u pitanju lečenje dece i posebno je definisano sada ovim predlogom da će se deca lečiti u ustanovama koje su specijalizovana za lečenje dece. Međutim, to je već negde jasno. U zdravstvenom sistemu imamo posebno ustanove koje su nadležne samo za lečenje dece.

Ono što je sporno u ovom predlogu jeste da to sve što se predviđa, odnosno kao ustanova za lečenje dece ne predviđa se da je to u skladu sa potrebama dece i da te ustanove moraju imati sredstava, mogućnosti da budu prilagođene zaštiti dece sa mentalnim smetnjama. Hvala.

Hvala vam.
Na član 4. amandman je podnela poslanička grupa Zeleno-levi front.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marina Mijatović.
Izvolite.

Taj amandman naš je usvojen. Ovde se podrazumeva da bude prevencija predviđena na svim nivoima zdravstvene zaštite. Mi smo sa tim saglasni. Međutim, ono što je ovde problem, da sva ta prevencija i lečenje, od primarne do tercijalne zdravstvene zaštite mora biti u skladu sa potrebama pacijenata. Dakle, ne može samo paušalno da se kaže da će se omogućiti zdravstvena zaštita i na primarnom nivou, već ona mora biti u skladu sa potrebama pacijenata i da mora biti personalizovana. To je ovo što nedostaje u ovom članu. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.
Kao što ste rekli, ovaj amandman je prihvaćen.
Postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je poslanička grupa Zeleno-levi front.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marina Mijatović.
Izvolite.

Što se tiče lica sa mentalnim smetnjama, ovaj zakon kaže da treba da postoji zaštita ovih lica. Međutim, u nekim članovima ovog Predloga zakona vidimo da ne postoji i nije u skladu sa tom rečju: zaštita lica sa mentalnim smetnjama.

Šta to znači za ovaj član 5? Znači da licu sa mentalnim smetnjama mora da mu se omogući da može da učestvuje u lečenju, odnosno u planu lečenja i da taj plan lečenja mora biti individualan.

Što se tiče informacija koje treba da dobije od zdravstvenih radnika, one moraju biti izložene na jasan način, u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata. Iz Predloga zakona to se ovde ne može zaključiti i ono što je najbitnije, dakle ne može se više dati prava zakonskom zastupniku ili staratelju da odlučuje o planu lečenja lica sa mentalnim smetnjama.

Lice sa mentalnim smetnjama mora imati više prava u odnosu na ova dva lica. Zakonski zastupnik, staratelj, lice od poverenje mogu samo pomoći ovom licu da donese odluku ukoliko su tom licu data tačna i precizna obaveštenja.

Hvala vam.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ana Eraković.
Izvolite.
39/4 GD/MJ

Poštovani građani, predložene izmene Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama predstavljaju korak ka unapređenju zaštite prava osoba sa mentalnim smetnjama, posebno kroz jačanje prava pacijenata, uvođenje lica od poverenja i preciziranje određenih procesnih garancija.

40/1 TĐ/MO 17.30 – 17.40

Međutim, pojedina pitanja ostaju nedovoljno uređena, kao što su podrška u donošenju odluka, pristupačne informacije o podrškama, onda zaštita od prekomerne upotrebe restriktivnih mera i nezavisnih mehanizama zaštite prava. I u tom smislu je Narodni pokret Srbije i predložio amandmane, tako da ovaj glasi, gde se menja stav 2, „ukoliko lice sa mentalnim smetnjama ima teškoće da razume dostupne informacije, izrazi svoju volju ili učestvuje u kreiranju individualnog prava.“ Predložena izmena predstavlja unapređenje, jer uvodi mogućnost podrške licu sa mentalnim smetnjama u učestvovanju u kreiranju individualnog prava.

Predložena formulacija u ovom predlogu izmena i dopuna zakona, gde psihijatar procenjuje da lice nije u stanju da rasuđuje, zadržava pristup zasnovan na proceni sposobnosti osobe umesto na proceni potrebe za podrškom, a u skladu sa članom 12. Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, osobe sa invaliditetom imaju pravo na jednako priznanje pred zakonom i na podršku koja im omogućava ostvarivanje prava. Stoga predlažemo da se ovaj amandman usvoji.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Marina Mijatović.

Ovaj član sadrži dosta nedostataka, a najviše se odnosi na definiciju lica od poverenja, odnosno na njegovu ulogu, način na koji se bira i da li to lice od poverenja može licu sa mentalnim smetnjama dostaviti pisanu saglasnost ili da li može odbiti da želi da učestvuje kao lice od poverenja. Dakle, u celom ovom zakonu, odnosno Predlogu zakona nedostaju procesni momenti, nedostaju podaci, nedostaje regulacija koja se tiče načina kako može lice od poverenja da učestvuje u procesu lečenja lica sa smetnjama.

Zbog toga smo mi u ovom amandmanu predložili da se potpuno izmeni ovaj član i da se dodaju odredbe koje se tiču načina izbora, opoziva, dakle, da li lice sa smetnjama može da opozove lice od poverenja – naravno da može, mi to ovde ne vidimo, dakle ni u jednom članu se to ne pominje – zašto lice sa mentalnim smetnjama može da ima samo jedno lice od poverenja. Mi smatramo da treba da se dopuni; da to lice može imati više lica koja mogu biti od poverenja; i da se izjasni pisano u svakom trenutku kada se nalazi u zdravstvenoj ustanovi. Jer ukoliko je neko hospitalizovan bez pristanka ili sa pristankom, to je ipak neka vrsta lišenja slobode. To lice koje je lišeno slobode, koje je zatvoreno, ono mora imati mogućnost da ima neku određenu pomoć koja može komunicirati i sa drugim nadležnim organima kao što su centri za socijalni rad ili sudovi. Zbog toga je neophodno da ovaj zakon sadrži ove dopune, što se tiče lica od poverenja. Hvala.

Hvala vam.
Na član 7. amandman su zajedno podnele narodne poslanice dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Reč ima Ana Eraković.
Izvolite.