Predloženim članom 7. dodaje se novi član 16a. kojim se uređuje institut lica od poverenja, ali se istovremeno propisuje da lice može samo imati jedno lice od poverenje i smatramo da takvo ograničenje nije opravdano, pa smo stoga podneli amandman da može imati jedno ili više lica od poverenja, jer jedna osoba može pružati podršku u komunikaciji sa zdravstvenim radnicima, druga da pruži emocionalnu podršku, treća pomoć u razumevanju medicinskih informacija. Omogućavanje izbora jednog ili više lica od poverenja bolje odgovara principu te individualizovane podrške i autonomije osobe.

40/2 TĐ/MO

Hvala vam.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Marina Mijatović.

Podneli smo amandman na ovaj član 8. On je veoma sporan zato što sva lica sa mentalnim smetnjama stavlja u istu kategoriju i u isti stav, iako navodi da ovaj član reguliše položaj lica koja su starija od 15 godina, koja su mlađa od 15 godina, kojima je oduzeta poslovna sposobnost i kojima nije oduzeta poslovna sposobnost.

Mi smatramo da se njihova prava i obaveze moraju detaljnije regulisati. Dakle, nije isto da li određeno lice ima 15 i više godina, što je u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata da može samo odlučivati o svojoj zdravstvenoj zaštiti, načinu lečenja. Lice koje mlađe od 15 godina ono mora imati zakonskog zastupnika, ali ovde je sporno šta je sa licima kojima je oduzeta poslovna sposobnost i onim licima kojima nije oduzeta poslovna sposobnost, a ne mogu da shvate značaj zašto su hospitalizovana bez pristanka. Dakle, to u ovom zakonu, odnosno predlogu ovog zakona apsolutno nije odvojeno i mi smatramo da treba odvojiti ove kategorije i usaglasiti sa Zakonom o pravima pacijenata i Porodičnim zakonom – kada odlučuje staratelj, kada odlučuje zakonski zastupnik i koja su to lica koja mogu sama odlučivati i kada o svojim pravima.

Zato je neophodno da se izmeni ovaj član.

Ovde je takođe najspornije: to su lica koja su zadržana, odnosno hospitalizovana bez pristanka, što znači da se na njih mora primeniti sve ono što se nalazi u ovom zakonu, a vezano je za hospitalizaciju bez pristanka. Hvala.

Hvala.
Na član 8. amandman su zajedno podnele narodne poslanice dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Reč ima Ana Eraković.
Izvolite.

Znači, predloženim amandmanom Narodni pokret Srbije dodaje stavove kojima se usklađuje u suštini… Ovaj amandman ima za cilj da se zakon uskladi sa međunarodnom praksom ljudskih prava, kao i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Takođe, uporedna praksa pokazuje da je vrlo važno da nevladine organizacije mogu zastupati interese lica lišenih slobode u psihijatrijskim ustanovama i drugim tipovima smeštaja gde dolazi do faktičkog ograničenja slobode.

Takođe, u skladu sa tim neophodna je i bolja zaštita prava osoba pod starateljstvom od arbitrarnog lišenja slobode u psihijatrijskim ustanovama i stoga predlažemo da se ovaj amandman usvoji.

Hvala vam.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Marina Mijatović.

Da, ovde je najsporniji rok u kome lekar treba da pregleda pacijenta koji je hospitalizovan. Ovde piše „u najkraćem roku“. Mi mislimo da nije ta odredba dobra. Ne znamo šta to tačno znači najkraći rok i zbog toga smo u našem amandmanu predložili da pregled psihijatra mora da se izvrši najkasnije u roku od dva sata. Dakle, mora da postoji tačno preciziran rok kako bi ta lica koja su hospitalizovana mogla da dobiju punu zaštitu, jer od tog roka dalje teče njihovo, odnosno obraćanje zdravstvene ustanove sudu, centru za socijalni rad, sa zakonskim zastupnicima i teku prava ovih lica koja su hospitalizovana. Dakle, ovaj rok, da ga tako nazovem, potpuno je neprihvatljiv koji se nalazi u predlogu zakona.

40/3 TĐ/MO

Hvala vam.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Marina Mijatović.

Ovo je jedan od najspornijih članova. To je član 12. ovog predloga. Odnosi se na hospitalizaciju bez pristanka i šta se dešava ukoliko je lice hospitalizovano u toku vikenda ili neradnih dana. Predlog kaže da je nadležan lekar koji je dežuran, a da kasnije preispituje odluku lekara koji je odlučio o hospitalizaciji lica sa mentalnim smetnjama lekar koji nije u tome učestvovao i da on prosto nema obavezu da obaveštava sud, centar za socijalni rad i druge nadležne organe. Mi mislimo da se tu apsolutno moraju promeniti rokovi. Taj lekar koji je primio i odlučio o hospitalizaciji, on odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, mora obavestiti sud da je lice hospitalizovano bez pristanka kako bi sud mogao da omogući punu pravnu zaštitu licu koje je hospitalizovano.

Takođe, ovde zakon kaže i da može da se sačeka prvi radni dan, može da bude, na primer, i posle četiri-pet dana, pa se pitamo – na koji način će to lice koje je hospitalizovano bez pristanka dobiti pravnu zaštitu? Hvala.

Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Marina Mijatović.