Hvala.

Ovaj amandman podneli smo zato što smatramo da pravo crkava i verskih zajednica da osnivaju obrazovne ustanove mora da bude praćeno jasnim pravilom, da svi to pravo ostvaruju podjednakim uslovima.

Dakle, mi ne sporimo pravo SPC, niti bilo koje druge crkve ili verske zajednice da osniva škole, fakultete ili univerzitete. Naprotiv, to pravo već postoji. Problem nastaje kada se zakonom otvori mogućnost da neke verske zajednice važe drugačija pravila.

Zato predlažemo da se u zakonu izričito propiše da sve crkve i verske zajednice prava u oblasti obrazovanja ostvaruju podjednakim uslovima i u skladu sa zakonima koji uređuju obrazovanje i visoko obrazovanje.

Naše rešenje, dakle, ne ograničava ničija prava, već štiti ravnopravnost jer država ne treba da odlučuje koja crkva je važnija, niti da zakon koji prema jednom konkretnom osnivaču, važi za nekog, ne važi za drugog.

38/2 JD/JG

Ako postoje pravila za osnivanje i rad obrazovanih ustanova, onda ta pravila moraju da važe jednako i za pravoslavne, katoličke, islamske, jevrejske i za sve druge verske zajednice.

Ovo nije pitanje odnosa prema veri već pitanje odnosa prema Ustavu i jednakosti pred zakonom. Dakle, naša poruka je da sloboda vere podrazumeva slobodne crkve, ali pravna država podrazumeva ista pravila za sve.

Dakle, SPC ima pravo na svoj univerzitet ali nijedna crkva nema pravo na svoj poseban zakon. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA-PDD i narodni poslanik dr Slobodan Cvejić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem, već sam govorio o problemima sa ovim zakonom i o tome da se kriše tri člana Ustava – 11, 22. i 44., ako se dobro sećam. Argumentaciju ste već čuli i od moje prethodnice, još jednom.

Ja ne bih ponavljao to, osvrnuo bih se malo na neke argumente koje smo čuli od predsednika Odbora za manjinska prava i argumente koje smo čuli od pomoćnika ministara pravde na sednici Odbora da bismo ovu stvar razjasnili.

Znači, naš zahtev ne dovodi u pitanje to da li u svetu postoje univerziteti koje su osnovale crkve ili verske zajednice, niti pravo crkava i verskih zajednica da organizuju obrazovane ustanove.

Što se naše stranke tiče, Srbije centra, pod uslovom da te ustanove posluju po zakonima koje donose relevantna ministarstva za obrazovanje u datoj zemlji, odnosno u slučaju Srbije da ispune uslove za akreditaciju.

Nije to sporno. Ono na šta mi imamo primedbu je da se ovim zakonom predviđa da država i crkva budu zajedno osnivač tog univerziteta. Negde u drugom stavu se kaže – može biti fizičko, pravno lice ili država Republika Srbija, a već dva stava ispod toga se kaže – kada država Srbija i Crkva osnivaju to je već gotova stvar, rešeno.

Neću da ulazim u motive zašto se traži takvo rešenje, koje sve dažbine se ne plaćaju u tom slučaju, ko ima pravo na koje zgrade da koristi koje pripadaju državi i tako dalje. O tome možemo da pričamo kasnije ako insistirate da ovu stvar realizujete.

Samo ću vas zamoliti jednu stvar. Gospodin Marković se pozivao na to da u svetu postoje neki univerziteti. Recimo, katolički Univerzitet u Luvenu (Levenu) koje je iz 15. veka, Univerzitet u Milanu i tako dalje. Kaže pogledao je veštačku inteligenciju da bi video šta se tu dešava.

Moja je preporuka kada se koristi ta veštačka inteligencija malo koristite i prirodnu da biste odabrali ono što je pravi uporedni okvir. Nemojte pričati o nečemu što se planira u Srbiji u 21. veku i porediti to sa nekim 15. vekom. Ako hoćete da poredite nešto iz Srbije, imate u Manasiji Resavsku školu do tog nivoa. Zbog već poznatih istorijskih okolnosti je stigla naša zemlja u razvoju nekog obrazovanja, poredite sa relevantnim okvirom.

Hvala.

Minut od grupe, ako može.

Nemate više vremena od grupe ali završite.

Završavam u jednoj rečenici.

38/3 JD/JG

Ja sam isto pogledao tu veštačku inteligenciju, dao referentni okvir od 60 godine na ovamo. Kada je gotov Drugi svetski rat sve su zemlje mogle da se modernizuju, našao sam četiri univerziteta koji su osnovale crkva i država zajedno. Imate u Indoneziji i u Džakarti jedan, katolička crkva i država, imate u Palestini, zajedno palestinska država i katolička crkva, imate u Kamerunu centralnoafričke biskupe i državu Kamerun i imate jedan u Australiji.

Prema tome, sa ovim što vi radite ovde gurate nas u taj uporedni okvir. Hoćete argumentima iz 15. veka da nas vratite u to vreme, a u 21. veku nas primičete centralnoafričkim zemljama.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zaprepašćen sam količinom bezobrazluka, malicioznosti ali i pokvarenština od strane prethodnog govornika. Mislio sam da se ne javim kada me prvi put spomenuo ali onda je postao toliko bezobrazan i toliko maliciozan da stvarno nemam reči.

Nisam to očekivao od njega. On je moje reči sa sednice Odbora za ljudska i manjinska prava koja postoji na sajtu Narodne skupštine, dakle, građani mogu preko sajta da odgledaju snimak te sednice, dakle potpuno izvrnuo i na najgori mogući način obmanjuje javnost onim što sam rekao.

Dakle, istina je samo jedna, a to je. Pozvao sam građane da običnom letimičnom pretragom na Google-u, nikakva veštačka inteligencija niti prirodna koju ne pokazujete ni vi mogu videti da svuda u demokratskom svetu, svuda u civilizovanom svetu, u svim demokratskim zemljama, u svim zemljama Evropske unije postoje crkveni univerziteti, a onda sam i nabrojao neke od njih, a mogu i sada da ih nabrojim, imam toliko vremena, imam još minut.

Dakle, Univerzitet Notr Dam u Sjedinjenim državama, Univerzitet Džordžtaun, Katolički univerzitet Svetog srca u Italiji, u Milanu, Katolički Univerzitet u Leuvenu, Belgija, Papinski univerzitet „Gregorijana“ i tako dalje.

To je dobra praksa razvijenih zemalja. Neki od tih univerziteta ne samo da su crkveni nego su i prestižni u raznim oblastima ne samo teologijom.

39/1 GD/MJ 17.20 – 17.30

Ali kada neko želi zlonamerno da napadne Srpsku pravoslavnu crkvu, to je ono što njima ovde smeta. Ovde se samo radi o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i znamo mi naše motive, ali smo pokušali da budemo pristojni i da na pristojan način završimo ovu sednicu, ali vi nam ne dozvoljavate. A onda budite iskreni i kažite zbog čega je ovo - zbog Srpske pravoslavne crkve. Smeta vam crkva, smeta vam patrijarh, smeta vam sinod, smeta vam sabor. Sve vam smeta. Smeta vam srpska tradicija, kultura, identitet i uvek se javite kada su u pitanju identitetska pitanja.

Dozvolite da Srbi kao većinski narod u ovoj zemlji imaju pravo da očuvaju svoju baštinu, svoj identitet, svoju kulturu, svoju tradiciju, pa i svoju crkvu. Zahvaljujem.

Gospodine Cvejiću, samo ste dobili odgovor.
Nemate vremena po amandmanu.
(Slobodan Cvejić: Po Poslovniku.)
Reč ima Slobodan Cvejić, po Poslovniku.
Izvolite.