Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/139-17

19.07.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nisam videla osnov za repliku.
Vi ste govorili kao ovlašćeni ispred grupe?
(Marinika Tepić: Pomenuta sam kao pokrajinski sekretar.)
Ne, nije bilo ništa u skladu sa članom 104.
Da li se neko od ovlašćenih javlja ili da pređemo na listu?
Nemojte, molim vas, da me dovodite u situaciju da svakih deset minuta pitam da li uopšte neki poslanik želi da govori.
Reč ima narodni poslanik Maja Videnović.
...
Demokratska stranka

Maja Videnović

Poslanička grupa Demokratska stranka
Hvala poštovana predsednice.

Koleginice i kolege, dame i gospodo, danas svi personalni predlozi koji su danas na dnevnom redu o kojima bi trebalo da govorimo, danas zapravo govorimo o vladavini prava. Govorimo o ljudskim pravima, o slobodama, o poštovanju, nezavisnosti institucija, o njihovom značaju, o problemima sa kojima se građani suočavaju, sa svim onim oblastima koje truju naše društvo koji udaraju na demokratiju, koji nas onemogućavaju da kao uređeno demokratsko društvo postanemo članica EU. Mislim da nema važnije teme od te i onespokojava način na koji je počela ova sednica, važnost koju ova tema zaslužuje, zahteva od nas posebnu pažnju.

Znate, društvo se brani, a demokratija se jača time tako što se jačaju nezavisne institucije. Nezavisne institucije, državni organi, saveti, o čijim kandidatima mi danas govorimo u proseku beleže jednu deceniju svog rada. Prvu polovinu njihovog rada je obeležila borba da uspostavi institucije, borba za nezavisnost, borba da uopšte počnu da funkcionišu kao nezavisne institucije, organi, saveti, a nažalost, drugu polovinu njihovog mandata obeležava nezapamćen udar na njihovu nezavisnost.

Ova vlast, moram sve zajedno da vas podsetim, je svoj mandat počela udarom na nezavisne institucije. Vlast 2012. godine, kao prvi svoj potez je učinila smenu guvernera Narodne banke i postavila, izabrala ovde u Skupštini zamrznutu stranačku funkcionerku SNS i tog dana najavila kako će ova vlast izgledati. Nažalost, po građane Srbije mi tu realnost živimo svih ovih pet godina.

Opasna je vlast koja udara na ljudska prava, koja zloupotrebljva, u čijoj politici fokus nisu ljudska prava, nekoliko argumenata koji potvrđuju ovu tezu koja je nažalost danas svima jasna. Prvo je da odnos ove vlasti prema ljudskim pravima je činjenica da i poslednja tri izveštaja, a sada ću govoriti o izboru za Zaštitnika građana, za novog ombudsmana, da poslednja tri izveštaja nisu bila razmatrana u plenumu. To nije samo odnos prema instituciji i odnos prema jednom čoveku, niti je to izveštaj jednog čoveka same institucije, to je izveštaj o tome građanke i građani Srbije žive, sa kojim problemima se oni suočavaju. Kada vi ignorišete na taj način, kršeći zakon, instituciju zato što vam smeta u nekom trenutku jedan čovek, vi se zapravo rugate i to je nedopustiv odnos i prema građanima.

Zapravo u tim izveštajima govorimo koji su tu najveći problemi sa kojima se građani suočavaju, koji su najveći problemi sa kojima se danas suočavaju žene, deca, naši najstariji sugraćani, koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Sve to ova vlast. Sve to ova vlast ignoriše, kršeći zakon i onemogućujući da o tome u Skupštini, gde je mesto, razgovaramo.

Dakle, predsednica Skupštine je juče, na nečemu, što bi mogli da nazovemo javnim servisom SNS izjavila, da će funkcija ombudsmana nakon izbora Pašalića, koji je kandidat Odbora o kome mi danas govorimo, dobiti smisao. Moram sve zajedno nas da podsetim, da je smisao institucije Zaštitnika građana da štiti prava građana, da brani građane od loših poteza vlasti. A izjava predsednice možemo da tumačimo kao najavu namere da će ta promena smisla dovesti do toga da će to biti Zaštitnik građana koji će braniti vlast od loših građana. To je nažalost sve ono što živimo već pet godina i to nije prvi put da smo tako nešto čuli.

Dakle, u prvim danima mandata budućeg, gotovo izvesno izabranog Zaštitnika građana, on će se suočiti sa očekivanjima građana i sa potrebom javnosti da na neki način odgovori na goruće probleme koji opterećuju našu demokratiju. Mnogo važnije od njegovih konkretnih odgovora su sve one aktivnosti koje su neophodne da uslede nakon toga. Ovu priliku ću iskoristiti da kandidata za novog Zaštitnika građana, a malo je toliko važnih institucija bilo kada, a posebno danas u Srbiji, zemlji, kandidatu sa toliko urušenim nezavisnim institucijama, sa toliko ugroženim ljudskim pravima, nekoliko stvari.

Prvo, da li je pravo na štrajk ustavno ili zakonsko pravo. Da li vlast ima pravo da radnike, zaposlene koji ostvaruju svoje zakonsko pravo na štrajk proglašava krivcima i optužuje ih da će oni biti krivi zbog navodnog odlaska nekih stranih investitora. Da li tako vlast poštuje pravo svih zaposlenih u ovoj zemlji da ostvaruju pravo na štrajk? Da li vlast poštuje slobodu izražavanja koje je ustavno i zakonsko pravo, ljudsko pravo, elementarno bez čijeg poštovanja nema ni demokratije tako što etiketira novinare, tako što im preti, tako što huška ljude. Tako što za državne neprijatelja danas u Srbiji već pet godina proglašava svakog ko se usudi da slobodno misli, a čije se mišljenje ne dopada jednom čoveku ili jednoj stranci. Da li je sloboda izražavanja koje je danas više nego ugroženo u Srbiji kada se prestave skidaju sa repertoara, kada se emisije skidaju sa televizije, kada se ubija svaki prostor za dijalog bez koga nemamo šanse da budemo u uređeno i demokratsko društvo? Da li građani ostvaruju svoje pravo da budu informisani, a to je, podsećam vas pravo svakog građanina da bude istinito i blagovremeno i informisan u zemlji u kojoj redovne programske šeme prekidaju konstantne vanredne emisije, konstantne vanredne konferencije za štampu, gde se najbrutalnije zloupotrebljava nacionalna frekvencija koja je javno dobro, time što ona postaje najglasniji i najubojitije oružje u rukama jednog čoveka samo zbog toga što se nečije mišljenje u nekom trenutku nije dopalo.

Da li je praksa čiji smo svedoci, nažalost, pet godina, našta upozoravaju i poslanici DS važnija od toga u poslednjim izveštajima o napretku zemlje kandidata koji bi trebalo to da interesuje, na činjenicu da ova vlast presuđuje pre suda, da vodi javne istrage. Da imamo činjenicu da se brutalno krši pretpostavka nevinosti koja je ne samo ustavna i zakonska kategorija, ako hoćete to je civilizacijska norma. Na taj način se brutalno krše prava građana onih koji prolaze kroz nezapamćenu medijsku hajku, prevashodno od najviših funkcionera vlasti, koji proglašavaju ko je kriv, a ko nije, ko je odgovora, a ko nije i da se za jedinu isključivu istinu proglašava ono što oni u tom trenutku misle.

Da li je vanredno stanje koje obeležava sve lokalne izbore u prethodnih pet godina u Srbiji gde batinaši u crnim džipovima, zastrašuju građane, gde se kidnapuju aktivisti stranaka, gde se prebijaju kandidati za odbornike i predsednike opština, da li je to zemlja kandidat u kojoj je omogućeno pravo na slobodan izbor. Da li su nezamislivi pritisci na zaposlene, takođe, prevashodno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, u javnim preduzećima kojima se preti pod pretnjom otkazom ili izmenjenom sistematizacijom koja će dovesti do toga da se oni degradiraju kao ličnost, samo zato što su oni pritisnuti da moraju da glasaju za jednog čoveka. Da li je to neometano i zaštićeno pravo i na slobodan izbor i pravo na rad.

„Savamala“, ja znam da svi to vrlo dobro znaju i znam da kandidat za narednog Zaštitnika građana to vrlo dobro zna, da je „Savamala“ simbol udara na pravnu državu. Te noći, ja bih želela sve nas iz dva konteksta da podsetim na taj slučaj, su još uvek nepoznata lica koja su se sakrila iza fantomke, te noći neovlašćeno lišavali građane slobode, oni su se sakrili iza fantomke koja je u tom trenutku sakrila lica, ali je otkrila karakter ove vlasti. Dakle, građani su protivzakonito i protivustavno lišavani slobode. Ti zastrašeni građani u tom trenutku su zvali policiju u pomoć i ono što je najstrašnija stvar koja obeležava ovu vlast, jer je ta „Savamala“ i simbol ove vlasti i ta fantomka, je činjenica da je policija imala naredbu da policija ne sme da reaguje na pozive građana i građanki koji su zastrašeni, uplašeni, čija je ne samo imovina nego i bezbednost u tom trenutku bila ugrožena. Policija u zemlji koja ima naredbu da se ne odaziva na pozive građana i građanki u pomoć je država u kojoj ti se svakom čoveku sledi krv u žilama.

Dakle, prekid saradnje, i to je drugi kontekst koji je jako važan za budućeg, za nekog ko je pokazao spremnost da se kandiduje za Zaštitnika građana, taj kontekst je posebno važan, da je prekid saradnje svih onih koji su dužni po zakonu da sarađuju sa Zaštitnikom građana, je apsolutno u tom trenutku prekinut i onda je krenula jedna nezapamćena, brutalna, medijska i svaka druga kampanja na čoveka koji je u tom trenutku bio Zaštitnik građana, koji je predstavljao instituciju i štitio građane.

Ono kroz šta je prolazio prethodni Zaštitnik građana, mnogo važnije od toga šta to lično znači za njega i za instituciju koju je on u tom trenutku predstavljao, je svojevrsna pokazna vežba za sve građanke i građane ove zemlje, kako će proći svako ko se usudi da poštujući Ustav i zakon, radeći svoj posao, stane na put namerama jednog čoveka ili jedne stranke. To je pokazna vežba koja je vrlo važna i za čoveka koji je iskazao spremnost da bude uopšte kandidat za narednog Zaštitnika građana.

Mi smo svi u situaciji da trenutni predsednik Republike Srbije ne može da podnese da ima predsednika koji zvoca, te se zato kandiduje za predsednika, ne može da podnese novinare koji postavljaju pitanja te ih zato nedopustivo etiketira, ne može da podnese građane koji slobodno misle pa pokazuje njihove privatne fotografije, predstavlja njihove lične tvitove, itd. Sa druge strane, to je čovek kome ne odgovara Zaštitnik građana koji štiti građanke i građane, poštuje Ustav i zakone, to je čovek kome ne odgovara predlog za Zaštitnika građana koji su predložile nevladine organizacije koje se godinama bave zaštitom ljudskih prava, nego neko koga predloži jedna stranka i jedna većina – i onda predlaže gospodina Pašalića.

Gospodin Pašalić ima prostor da opravda sve opravdane sumnje koje mi i danas iznosimo i koje sam sigurna da će biti iznete u narednoj diskusiji i ima prostor da mi njegovu spremnost, da znajući sve ovo, njegovu spremnost da uopšte bude kandidat za Zaštitnika, tumačimo kao njegovu neverovatnu hrabrost i beskompromisnost, jer je on spreman da prolazi kroz iste stvari kroz koje je prolazio njegov prethodnik, zato što će beskompromisno poštovati Ustav i zakone.

Što se tiče zakonskih uslova, to je ono što je moja koleginica malo pre govorila, koji su neophodno potrebni po zakonu da bi građanin Srbije uopšte bio kandidat za Zaštitnika građana, tu tema vremena studiranja i prosečne ocene, po meni, je možda trebala da bude tema koja je trebala da bude onda kada je on bio biran za sudiju. To je loša poruka. Ali, ono što je tema i što nas kao odgovorne ljude obavezuje su zakonski uslovi za koje ja imam problem da vidim da su oni poštovani.

Dakle, zakon precizira da kandidat mora da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana. I pored sudijske biografije koju smo imali prilike kao narodni poslanici i javnost da se upoznamo, mi smo iz javnosti dobili informaciju da je budući kandidat za Zaštitnika građana, pored toga što je radio kao sudija Prekršajnog suda, bio član skupština fudbalskih klubova Zvezde, Partizana. Moram da vam kažem da sam se zaista prilično trudila da nađem vezu između toga i između zapaženog iskustva u zaštiti ljudskih prava, i to je ono što je problem. Ne sme da postoji, za bilo koju, a posebno za ovako važnu instituciju, u ovako krhkoj demokratiji koja je napadnuta, bilo koji prostor za nešto što može da bude sporno, a mislim da je ovo više nego sporno.

Demokratska stranka je zajedno sa Socijaldemokratskom strankom podržala predlog više od 80 nevladinih organizacija da kandidat za Zaštitnika građana, da budući Zaštitnik građana bude gospodin Miloš Janković, koji je zamenik Zaštitnika građana, a u ovom trenutku vršilac dužnosti Zaštitnika građana. Nažalost, taj predlog nije prošao Odbor. To je porazna činjenica, ali je prilično tačna slika ove vlasti.

Ignorisanje predloga kredibilnih nevladinih organizacija, predstavnika civilnog sektora, koji se godinama, a neki i decenijama, bave zaštitom ljudskih prava, predstavlja problem iz nekoliko aspekata. To je, prvo, odnos prema civilnom sektoru, drugo, i kao što smo imali prilike da čujemo, je odnos prema kontinuitetu rada i treće, ako hoćete, je odnos i prema preporukama i prema mišljenjima i evropskih institucija kojima je ovoj vlasti u prethodnih nekoliko godina, kada su se opredelili da im to bude politika a ne nešto drugo, su im puna usta evropskih vrednosti usklađivanja. Dakle, činjenica da nije postojao ni pokušaj traženja konsenzusa da budući Zaštitnik građana ne bude proizvod samo puke matematike većine, činjenica da nije postojao ni dijalog sa civilnim sektorom, da je njihov predlog grubo ignorisan, je nešto što govori da nisu uvažene ni preporuke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Venecijanske komisije, ako hoćete, i elementarnih demokratskih principa.

Jednog kandidata su, dakle, predložile nevladine organizacije, aktivisti za ljudska prava, drugog kandidata je predložila jedna stranka i većina, a uz to, većina najavljuje promenu smisla institucije. To je strašna poruka za građane. Znate, za građane koji su u prethodnih 10 godina prepoznali važnost ove institucije, jer se više od 100 hiljada građana obratilo instituciji Zaštitnika građana, preko 35 hiljada pritužbi je podneto Zaštitniku građana i njegovom timu, što samo dokazuje da su te pritužbe vremenom postajale sve konkretnije, na isti onaj način na koji su napadi onih koji nisu imali pravo da imaju bilo kakve dileme oko te nadležnosti postajali sve glasniji.

Ova vlast misli da je bezgrešna. Misli da je svaki zakonski pokušaj kontrole ove vlasti bezmalo pokušaj državnog udara. Misli da svako ko se usudi da govori i da misli drugačije je, najblaže rečeno, državni neprijatelj. Ovoj vlasti su potrebni bolji građani, a ne bolja uprava. Potrebni su joj građani koji ćute, institucije koje ne zvocaju, vlast koja apsolutno nema nikakvu kontrolu.

Ono što je važno za gospodina Pašalića, ja verujem da on pomno prati ovu današnju diskusiju, da se on kandiduje za funkciju čiji je posao da štiteći prava građana od loših poteza vlasti, zapravo kontroliše tu vlast. Karakter ove vlasti je, nažalost, vrlo dobro poznat svima nama jako dugo, a gospodin Pašalić će imati šansu da svoj karakter pokaže već u prvim danima svog mandata, odgovarajući, i mnogo važnije, ne samo odgovarajući, nego ponašajući se i preduzimajući aktivnosti u odnosu na pitanja koja sam na početku diskusije ne postavila nego podsetila, i njega i javnost, a koja opterećuju naš rad.

Na kraju diskusije o Zaštitniku građana, ja želim da svim zamenicima Zaštitnika građana, svim ljudima koji su vredno, posvećeno, radili u onoj instituciji, koji su pokušavali da od nje naprave instituciju koja ima ne samo kredibilitet nego i mnogo važnije, poverenje građana, sve pohvale za njihov dosadašnji rad i mnogo važnije od toga, sva podrška za ono što ih čeka u budućnosti, a to je borba da očuvaju nezavisnost te institucije, jer će jedino tako moći da štite prava građana.

U nekoliko reči, s obzirom na činjenicu da smo mi objedinili tačke dnevnog reda i da danas, pored najvažnije teme, govorimo o takođe izuzetno važnim temama, a to je predlog izbora članova odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koje je gotovo dve godine u blokadi, u Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja je otvorila poglavlja 23 i 24, u kojoj vlast neguje korupciju, jer mi imamo blokiranu Agenciju za borbu protiv korupcije, sa neverovatnim pravnim igrarijama oko izbora. Kao što smo bili svedoci da ste radili oko izbora članova regulatornog tela za elektronske medije, tako, ako ne i gore, imamo nedopustive igrarije ove većine i oko predloga za članove Agencije za borbu protiv korupcije, te tako ova Agencija ne može ni da rešava, više od 40, 50, predloga su trenutno na čekanju, ne može da analizira finansijski izveštaj stranaka sa prethodnih izbora, a svedoci smo da jedan čovek i jedna stranka su nesrazmerno više potrošili sredstava od svih drugih kandidata.

Sa druge strane, vezano za borbu protiv korupcije, gde se apsolutno ništa ne dešava u ovoj zemlji, imamo i apele i mišljenja i izveštaje i Biroa za društvena istraživanja i svih drugih koji govore da vlast prosto ignoriše borbu onih čiji je to posao za borbu protiv korupcije i ono što je nažalost činjenica, da će borba protiv korupcije očigledno sačekati neku drugu vlast.

Na kraju, predlog da gospoda Petrović i Vučković i Ante Primakov kao kandidati za predsednika i za članove Fiskalnog saveta koji su, podsetiću vas, kandidati koji su na tim mestima još od 2011. godine, je samo izuzetak od pravila da istorija ne počinje sa Srpskom naprednom strankom. Čak i mišljenja i preporuke Fiskalnog saveta koje je javnost, a i mi kao narodni poslanici, prevashodno kada govorimo o budžetu, nas Fiskalni savet upoznaje sa time, on govori o problemu netransparentnosti subvencija, da mi ne znamo kojim firmama se daju subvencije, koji su iznosi, ko to određuje, govore o problemima tajnih ugovora, govore o mnogim problemima oko kojih se vlast oglušuje, sa jedne strane.

S druge strane, Fiskalni savet je poslednjih dana, poslednjih nedelja upozorio Vladu Srbije na nešto što poslanici, što DS upozorava već godinama, a to je da je neodgovorna ekonomska politika činjenica da vi otimate od gradova i opština i time ne otimate samo tih lokalnih samouprava, nego i od građana čiji je obim prava manji u tom slučaju. Govori o tome da preko 1,2 milijarde evra danas nedostaje, da su u tolikom problemu naše opštine i gradovi. Na to, naravno, Vlada ne reaguje, kao što ni MMF nije tražio da se nastavnici otpuštaju i to je neverovatna podvala koju vi nudite građankama i građanima Srbije, nego je tražio da se naprave uštede. Kao što MMF nije tražio da se protivustavno smanje penzije, nego da se smanje uštede, a Vlada naplaćujući sopstvenu neodgovornost i nesposobnost od građana Srbije, se hvali da je najvažnija stvar time da je smanjen deficit. Pa, znate šta, ako uzmete od svih opština i gradova sve, pa vi ćete deficit smanjiti još više.

Ono što obeležava izbor članova Fiskalnog saveta, a mnogo važnije je čitav kontekst svih ovih izbora koji su danas pred nama je da je razlog zbog koga su ovi kandidati predloženi za članove Fiskalnog saveta jedino i isključivo to što se njihovo mišljenje, bar za sada, u ovom trenutku ne smeta mišljenju jednog čoveka jedne stranke. Kada to bude zasmetalo svima je jasan scenario koji će nakon toga uslediti.

Da zaključim, borba za vladavinu prava, a to je ključna tema današnjih izbora, sve tri tačke dnevnog reda govore o tome, borba za prava građana, za jake i nezavisne institucije, jer samo tako imamo šansu da, pod jedan, imamo slobodne građane i, važnije, kontrolisanu vlast. Borba za demokratiju je neprestana. Neki građani su se za nju borili dok su neki drugi radili nešto drugo. Neki građani su zajedno sa ljudima pokušavali svih prethodnih godina da je uspostave. Nažalost, mi danas moramo da je branimo i to je obaveza DS. Hvala vam na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Rasprava je objedinjena. Imamo tri tačke dnevnog reda. Ja ću na početku reći nešto što je zapažanje zajedničko za sve tri ove tačke.

Prvo, malo smo iznenađeni zašto se ovoliko kasni. Nismo navikli na efikasnost i Narodne skupštine i vladajuće koalicije. Očekivali smo da bi i ekonomija i efikasnost mogli da budu naredba da smo sve ove tačke završili još možda pre nekoliko meseci, ali dobro.

Šta je još zajedničko? Pa, sve tri odluke su izbor. Međutim, izbor je proces, a ja stičem utisak da su predlagači shvatili da je izbor samo čin glasanja, izborna radnja. Izborna radnja je glasanje i, naravno, ako veliki broj narodnih poslanika svojim potpisom podrži nečiju kandidaturu, odluka se unapred zna i to ništa nije problematično. Međutim, mora da se da odgovor na neka vrlo važna pitanja - da vidimo šta se to radi, kako se to radi, da li većina baš to dobro radi?

Znam da u fazi ovog postupka radi se o očekivanjima i ja ne sumnjam da postoje dobra očekivanja i dobra nadanja kod onoga koji je predložio ovaj dnevni red i kod onih koji su predložili ove kandidate, ali jedno su očekivanja i nadanja, a dugo je nešto kakvi ti rezultati mogu da budu, a mi već sada možemo da kažemo kakvi će rezultati da budu na bazi iskustva i jednog objektivnog prosuđivanja stanja stvari kako u socijalnom okruženju, a tako i sa pogledom na biografije ovih kandidata.

Naravno, ja podsećam da nismo se kao država, kao narod i kao Narodna skupština proslavili kada smo birali razne kandidate za razne funkcije, obzirom da, pored onoga što je političko, rukovodili smo se, pre svega, diplomom iskustvom, nekim znanjem, nekim renomeom, nekim ugledom i nažalost praksa pokazuje da smo kolektivno grešili. Polagali smo velike nade u kandidate koji imaju slabi kapacitet. Nemaju ni hrabrosti, ni kuraža da krenu u nešto ozbiljnije.

Sada, povodom ove prve tačke dnevnog reda, a to je izbor pet članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ja ću da krenem pod bojem jedan, a to je predlog kandidata koji je podneo predsednik Republike. Neću da navodim imena i prezimena, jer to može malo da unese zabunu, ali moram da kažem da pre nego što je formiran ovaj predlog da se nešto desilo. Desilo se februara meseca ove godine da je predsednik Republike u to vreme podneo predlog i nije mogao da se opredeli za jednog kandidata nego je podneo listu kandidata. Dva kandidata njemu bliska, iz njegovog neposrednog okruženja i on je shvatio da izbor znači kada se bira između jednog i drugog. On je rekao Pera ili Mika, pa vi sada u Skupštini odlučite. Važno je da i Pera i Mika ispunjavaju uslove. I, šta se desilo? Dana, 22. februara 2017. godine, nadležni odbor, a to je Odbor za pravosuđe, je na osnovu člana 51. Poslovnika napravio Izveštaj, ne mišljenje, molim vas, po Poslovniku i po Zakonu treba mišljenje, ali oni su napravili Izveštaj i to njihovo mišljenje glasi da mi u Skupštini razmotrimo i donesemo odluku o izboru jednog od ta dva kandidata, ali to nije došlo na dnevni red od 22. februara. Šta se onda dešava? Onda se dešava da 6. jula taj isti Odbor isto se poziva na član 51, pravi pismo, ne čak ni izveštaj, ne daje ni mišljenje, i on kaže da povlači svoj predlog. Ko povlači svoj predlog? Odbor. Pa, Odbor može da povuče mišljenje, a ne može da povuče predlog. Predlog je podneo predsednik Republike, ali taj predsednik Republike u međuvremenu je postao bivši predsednik Republike. Šta da radimo sada?

Vidite, nije samo kod kandidata kojeg predlaže predsednik Republike, koji je propao zato što je predsednik Republike postao bivši predsednik Republike, ali mi sada vidimo da to u stvari nije mišljenje nego naš Odbor stoji glavom i bradom iza toga. I, šta se dešava? Oni kažu da je predsednik Republike povukao svoj predlog. Dešava se da dobijamo novog predsednika Republike, bivši više ne postoji i sada novi ne predlaže dva kandidata, listu kandidata, Pera, Mika da se bira. Ne, on kaže moj kandidat je Đoka i vi morate da izaberete Đoku i vi podržavate taj predlog i to tako je došlo. Znači, od 22. februara od Mike i Laze, mi smo krajem jula došli do jednog jedinog i to sada nije izbor, to je glasanje.

Molim vas, ja ne pominjem imena kandidata da ne bih dobio opomenu. Ja samo pokušavam da objasnim o čemu se radi i šta se sve desilo u međuvremenu i zašto Narodna skupština nije efikasna i zašto ljudi koji vode Narodnu skupštinu, kada je to bilo sve u redu, nisu stavili na dnevni red. Ja o tome pričam, a kako vi to tumačite, ja to ne znam.

Molim vas, mi od 22. februara čekamo ovog jednog kandidata Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, a znate da je to tako važna agencija koja čak ne može da pokrene ni prekršajni postupak. Znači, nema status ovlašćenog predlagača za vođenje prekršajnog postupka, ali mora da se ispune evropski standardi, moramo da imamo institucije koje se bore protiv svega i svačega i eto to se dešava.

Drugi koji se bira je predlog Vrhovnog kasacionog suda. Isto Odbor 22. februara podnosi Izveštaj umesto mišljenja. Oni predlažu tog kandidata i to tek sada dolazi na dnevni red od 22. februara.

Trećeg kojeg predlaže, to je DRI. Oni su 8. marta 2017. godine dostavili svoj predlog. Opet je naš Odbor za pravosuđe razmatrao tek 13. juna, i tek sad dolazi na dnevni red ovo.

Što se tiče Socijalno-ekonomskog saveta, oni svoj predlog uputili juna meseca 2017. godine i opet naš Odbor ne daje mišljenje, nego daje izveštaj, i naravno to sve podržava. I, imamo ova novinarska udruženja koji su predlog podneli još, molim vas, u avgustu mesecu 2015. godine. Udruženja su predložila svog kandidata. Isto je to prošlo kod Odbora za pravosuđe, ali ne ove godine, nego prošle godine, 20. septembra 2016. godine.

Ja stičem utisak da neko u Narodnoj skupštini namerno blokira ove vrlo važne institucije bez kojih nema ulaska u EU. Zašto je to neko blokirao? Mogli smo mi to da odlučujemo u međuvremenu.

Onda dolazimo do još jednog, to je ovaj poseban predlog koji je zajednički predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja. Oni su predlog uputili još 31. marta 2015. godine. O tom predlogu je 13. juna ove godine razmatrao Odbor za pravosuđe i dao mišljenje u vidu izveštaja, gde se to podržava. Ali, onda, 6. jula rekli su - povlači se i taj predlog. Zašto? Pa, onaj Zaštitnik građana je bivši Zaštitnik građana, a onda praktično jedini koji postoji je Poverenik, a ne može samo Poverenik, mora zajedno sa Zaštitnikom, a sad nemamo Zaštitnika, imamo bivšeg Zaštitnika. Ali, da bude situacija još čudnija, 13. juna Odbor prihvata i bivšeg Zaštitnika kao ovlašćenog, a onda 6. jula dešava se nešto, pa ako može predsednik da bude bivši predsednik, onda može i Zaštitnik da bude bivši Zaštitnik.

Vidite i sami, vrlo efikasno radimo. Sve je u rukama većine, od predloga preko odbora, do rukovodstva Narodne skupštine. Sve su ovo uslovi za put ka EU. Mi moramo da budemo efikasni i da završavamo te poslove.

Mi imamo izvestioca Odbora koji je ujedno i predlagač. Zašto? On konstatuje da je zvanični predlagač odustao od predloga i da je povučen predlog, a to se nije desilo. Da sad ne bi ispalo kao da ja tu nešto retorički vas uvlačim u neku priču koja nema nikakvog smisla, ova priča stvarno nema nikakvog smisla.

Zaštitnik građana je još interesantnija priča. Ja ću priču o Zaštitniku građana da počnem rečenicom koja je juče bila udarna vest u novinama - šta kaže vladajuća koalicija povodom Zaštitnika građana. Izjava koalicione vlasti glasi – napokon ćemo da dobijemo Zaštitnika građana koji će da štiti građane. Sad se postavlja pitanje, znači, prethodni Zaštitnik ili bivši Zaštitnik nije štitio građane, a ovaj će da štiti, a ko ga predlaže? Vladajuća koalicija. A od koga on treba da štiti građane? Zadatak Zaštitnika građana jeste da obezbedi dobru upravu.

Znači, Zaštitnik građana se bori protiv loše uprave. I vi kažete - naša je uprava loša, ali je naša, treba nam naš Zaštitnik da zaštiti nas od nas. Tako smo dobili kandidata koji je sa jednom sedmicom pokvario dobar prosek. Tako smo dobili jednog Zaštitnika koji će stvarno da zaštiti građane. U biografiji piše da je sasvim solidno plivao u reformi pravosuđa i verovatno pripada onoj grupi sudija koji se bunio zbog reforme i u borbi za prava sudija našao da se obrati onima koji su ukrali mandate i pare SRS.

Znači, velike sudije, veliki borci za ljudska prava i za zakon nisu se obratili onima koji su čestiti i pošteni, nego baš onima koji su ukrali mandate i pare. Onda, šta da mislimo o tim sudijama? Ja neki put kritikujem tu reformu pravosuđa, a neki put mi dođe da kažem – demokrate, bili ste u pravu, vi ste znali

kakav je specifični sastav tih sudija. Evo, na jednom primeru se pokazalo ko su, šta su. Bore se protiv kriminala i traže zaštitu od onih, što je očigledno, opšte je poznato, krađa mandata i krađa para. To su neke interesantne stvari.

Što se tiče ovog Fiskalnog saveta, ja moram da vam kažem, i kad se to uvodilo, DS, koja je bila vladajuća, nije baš sa oduševljenjem prihvatila Fiskalni savet. Ja ne smem da lažem, moram otvoreno da pričam. Zašto? Zato što nikakva vajda ne postoji od Fiskalnog saveta. Kakva vajda od njih postoji? Još samo jedan mali instrument pritiska na Republiku Srbiju i na sve one koji su na vlasti, bez obzira kako se to šta promeni. Oni su klasični primer pritiska koji dolazi od MMF, Svetske banke i drugih institucija.

Zamislite, pod pritiskom MMF, hajde što smo dobili taj Fiskalni savet, nego smo dobili i fiskalna pravila u Zakonu o budžetskom sistemu, i to dobili pravila po preporukama i direktivama koje se čak i ne primenjuju u EU. Zato sidra fiskalne politike kod nas su svetski standardi koje niko živi ne može da ispuni, a naš Fiskalni savet daje za pravo sebi, krijući se iza prof, dr, mr, sad čujem i ovaj je postao dr, koji ne moraju da budu u radnom odnosu, koji navodno odgovaraju samo Narodnoj skupštini, koji su navodno nezavisan državni organ, a onda ministarstvo kaže – nisu nikakav organ, oni su organ državne uprave, oni su samostalno pravno lice koje se bavi izdavačkom delatnošću, pišu knjige, pišu analize. I oni kažu svima nama – morate da prodate NIS, morate da prodate EPS, morate ovo, morate ono, morate ovako, morate onako.

Ko su bre oni? Šta se to dobro desilo od kad smo dobili Fiskalni savet? Jel ima jedna stvar da se dobro desila? Jesu li nam urađene javne finansije na neki bolji način? Da li je taj Fiskalni savet izvršio pritisak na sve u Srbiji da se obezbedi fiskalni suverenitet Republike Srbije? Ma jok, bre, ljudi, obična tezga gde plaćamo diplome nekim ljudima i penzionerima.

Devedeset posto rukovodstva koje je zaposleno u Fiskalnom savetu ne mora da bude u radnom odnosu u Fiskalnom savetu. Zašto postoje? Da bi MMF i Svetska banka znali da postoje, pored nevladinih organizacija, pored stranih banaka, pored Narodne banke koja sve prihvata iz MMF, postoji Fiskalni savet koji će da pritiska i da u dogovoru sa onima na vlasti pravi izveštaje.

Pre godinu dana smo upozoravali na loše stanje javnih finansija u jedinicama lokalne samouprave. I onda Fiskalni savet uzme podatke Uprave za javni dug, podatke statistike, podatke Stalne konferencije gradova i opština i naprave svoju neku veliku analizu da nam objasne šta se dešava, ko da mi to ne znamo. Pa, mi to znamo i upozoravamo već godinama. Oni su sad našli za shodno zašto nekome na vlasti odgovara da se stegnu lokalne samouprave. I stegnuće se lokalne samouprave. Da li će one moći da dišu, ko to zna.

Mi danas možemo da konstatujemo da smo postali žrtva lažnih diploma, krađa mandata, pa bogami, i plaćanja birača da pobede moji. I imamo generalno jedan sunovrat.

Kako to funkcioniše? Pa, medijski vrlo lepo. Na početku godine se kaže – naš cilj je 60. U toku godine napravi se rezultat 55. I onda kažemo, eto, nismo napravili 60, napravili smo 55, to je dobro. Umesto sledeće godine da bude cilj 55, ne, sledeće godine je cilj 65. Pa se opet napravi rezultat 60. A kad se pogleda realno minus, minus, minus, minus. Ako je toliko to dobro, kao što se priča, kako to da ne osećaju ljudi? Kako to nezadovoljstvo?

Ove tri institucije, čiji članovi se danas biraju, nažalost nijedan problem iz njihove nadležnosti neće biti u stanju da reše. To svi znamo. I pre zakazivanja ove sednice, znali smo kakav će biti rezultat glasanja, šta će da se odluči, to je legitimno pravo većine. Ali većina postoji da bi rešavala probleme, da rešava probleme.

Naš zadatak ovde jeste da kritikujemo, da ukazujemo na druga rešenja, da skrećemo pažnju i mi to i radimo u ovoj Skupštini i na ovaj način. Ali se problemi ne rešavaju. To je problem. Problemi se samo generišu. Računa se sve će da se reši kada uđemo u Evropsku uniju. Zaboravite tu priču, ljudi, od toga nema ništa. Problem je što na tom putu ova tranzicija postaje dugotrajno trpno stanje sa maglom. Nama ne treba magla, nama trebaju ljudi, propisi koji odgovaraju ovom narodu i ovoj državi.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Krasiću.
Koleginice Tomić vi se javljate kao predstavnik predlagača, odnosno predsednik Odbora koji je formulisao Predlog oduke o izboru članova Fiskalnog saveta, je li tako? Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Fiskalni savet i na jedan flagrantan način prekršena uopšte priča o tome da je Fiskalni savet institucija koja je u nadležnosti Narodne skupštine jedna ustavna kategorija, morala sam da se javim da reagujem, iako je tačka dnevnog reda i započeta rasprava o izboru Zaštitnika građana i člana Agencije za borbu protiv korupcije. Ono što smo imali prilike da čujemo to je dezavuisanje javnosti uopšte o temi i o izboru članova Fiskalnog saveta.

Godine 2011. kada je izabran isti ovaj Fiskalni savet nije postojao MMF, ali je postojao Fiskalni savet. A Fiskalni savet je institucija koja ima svoje određene tačno određene zadatke Zakonom o budžetskom sistemu član 92b i 92a. Prema tome, oni se tačno kreću u svojim nadležnostima ono što im je zakon dao i propisao, a ono u čemu se oni nalaze i njihova uloga je, pre svega, ocena fiskalne politike, odnosno dela kada ministar finansija treba da uradi predlog budžeta i da određeno mišljenje i svoj predlog fiskalne politike za narednu godinu ili naredne tri godine. Fiskalni savet je institucija koja vrši ocenu svega toga.

Znači, taj Fiskalni savet je funkcionisao i 2011. i 2012. godine i danas, ali u svojim ocenama je decidno davao određena rešenja i velike kritike na ekonomsku politiku koja je vođena i do 2012. godine i dao predlog rešenja potpuno apolitično kada je trebalo rešavati najveće probleme koje su SNS i njenim koalicionim partnerima ostavljeni da rešavaju od 2012. godine do danas.

Tako da kada govorimo uopšte o tome da treba predložiti Fiskalni savet u skladu sa zakonom, onda govorimo o tome da predloge za predsednika Fiskalnog saveta, prema zakonu koji sam navela, daje predsednik Republike Srbije, za članove daju ministar finansija Republike Srbije i guverner Narodne banke Srbije. Znači, mi ne dovodimo u pitanje ovde da li to treba ili ne treba. To mora, jer tako piše u zakonu i ti zakoni funkcionišu mnogo pre nego što je vladajuća većina u ovom sastavu.

Prema tome, ne vidim zbog čega je sada potreba tolika da se negde u javnosti navodi da su to u stvari neki eksperti MMF-a koji ovde sada nama nameću određena rešenja. Niko ništa ne nameće, već jednostavno kroz svoja ekspertska znanja oni daju svoja mišljenja i ocene. Na kraju krajeva, na te ocene i ta mišljenja su se mnogi ovde iz opozicionih stranaka u prošlosti pozivali kada su hteli da upute najveće kritike vladajućoj većine.

Treba reći da na sednici Odbora 11. jula 2017. godine je usvojen Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta u skladu sa članom 92b. Zakona o budžetskom sistemu, a nakon čega smo dobili u pisanom obliku predloge kandidata, i to za predsednika Fiskalnog saveta Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, gospodina profesora dr Pavla Petrovića, za člana Fiskalnog saveta od strane ministra finansija gospodina Dušana Vujovića dr Nikolu Altiparmakova i za člana, takođe, Fiskalnog saveta od strane guvernera Narodne banke guvernera gospođe Jorgovanke Tabaković prof. dr Vladimir Vučkovića.

U raspravi smo mi tada imali prilike da čujemo različita mišljenja. Znači, od ovoga da su oni eksperti MMF-a, nalogodavci, do toga da ne vide koja je uloga Fiskalnog saveta, do toga da smo čak imali sumnje određenih članova Odbora o tome da li prof. dr u skladu sa svojim godinama može da obavlja svoju funkciju. Sve u svemu, ono oko čega se svi slažu jeste da oni ipak imaju svoju biografiju koju niko ne može da porekne, da su stručne osobe, da je prepoznata kritička dimenzija uopšte njihovog rada i da se radi o kvalitetnim ljudima koji daju svoje određene ocene koje su u skladu sa profesijom.

Kada govorimo uopšte o biografijama, pre svega, rekla bih da zbog javnosti moramo da znamo o kojim kandidatima mi danas govorimo. Kada govorimo o prof. dr Pavlu Petroviću, treba reći da je u obrazloženju predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić dao - sa svojom snažnom, ozbiljnom i konstruktivnom kritikom prof. Pavle Petrović je pružio veliki doprinos uspešnoj ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu i da je predsednik Srbije uveren da njegov profesionalni, lični integritet, kao i dosadašnje delovanje na funkciji predsednika Fiskalnog saveta predstavlja garanta, svrsishodnog i kvalitetnog rada Saveta u novom mandatu.

Zašto je to rekao? Sve ono što smo imali prilike da čujemo i sve velike kritike su bile glavna korektivna dimenzija i negde pokazatelj kojim putem treba ići u smislu fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi, ali i na osnovu onoga što je gospodin Petrović u svojoj biografiji radio, zaista se kandidovao, da je čovek od najvišeg integriteta koga treba čuti i zaista poslušati u mnogim stvarima.

Treba reći da je gospodin Pavle Petrović bio pomoćnik ministra finansija od 2001. do 2002. godine, od 2003. do 2004. godine predsednik Saveta Narodne banke Srbije, od 2007. do 2011. godine je bio urednik „Mata“, jednog časopisa koji se upravo bavio ekonomskim trendovima i fiskalnom politikom, da bi od 2011. godine postao predsednik Fiskalnog saveta. Uporedo sa tim, do 2015. godine je predavao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ali je bio gostujući profesor na mnogim prestižnim univerzitetima, kao što je Harvard, Prinston, Koreli. Treba reći da je u svojim bezbrojnim radovima u kojima je davao svoja stručna mišljenja bio ocenjen najvišim ocenama od strane svojih kolega sa prestižnih univerziteta, ne samo na kojima je gostovao, već i kojima su kao članovi Fiskalnog saveta postali sastavni deo evropske mreže fiskalnih organizacije, znači EU.

To je negde gde mi danas pričamo i o njihovim ocenama koje smo dobili, ove poslednje koje se odnose na veliku analizu kritike, ali i preporuke kako da se urede javne finansije kada govorimo o lokalnim samoupravama. Nisu oni napravili svoj izveštaj i analizu ad hok i na osnovu nekih tamo saznanja, nego pre svega na osnovu finansijskih izveštaja koje je radio Državni revizor u protekle četiri godine, ali i na osnovu određenih makroekonomskih istraživanja i analitičkih podataka koji su dali ne samo Zavod za statistiku, već i direktno ljudi koji su ulazili u lokalne samouprave i radili finansijske izveštaje koje imamo prilike u javnosti da nađemo na zvaničnim sajtovima institucija. Na osnovu toga su radili jedan program, platformu kako Srbija, kojim putem treba da ide u ovom drugom koraku fiskalne konsolidacije, da uredi svoje finansije kada su u pitanju lokalne samouprave.

Stoga, smatram da od 2007. godine su ovi ljudi u javnosti davali svoje mišljenje kako treba da izgleda uređenje javnih finansija, kako javni dug ne sme da pređe 60% BDP, kako 3% rasta mora da se obezbedi ukoliko želite da imate održive finansije, kako treba kontrolisati inflaciju koja mora da bude u određenim granicama do 3% da bi državna kasa funkcionisala na krajnje realan i normalan način.

Međutim, niko nije imao da ih čuje, pa i 2011. godine kada je ova Skupština izabrala, kao sada što je predlog da se izabere i da funkcionišu kao institucija, bilo je prilike da ih neko čuje od državnih organa. Tadašnji predsednik Vlade i tadašnji ministar finansija su davali svoje ocene, pogotovo kada je bila u pitanju regionalizacija uprava, ako se sećate, koje su predlagali URS. Oni su dali svoju ocenu šta misle o tome i kojim putem treba zaista krenuti u fiskalnu konsolidaciji lokalnih budžeta, ali niko nije imao prilike ni da ih čuje, ni da ih posluša.

Onda, kada je posle 2012. godine ova skupštinska većina slušala šta govore državne institucije, šta govori Fiskalni savet i našla snage i mehanizme institucionalne da zaista sprovodi programe koje je Fiskalni savet dao kao niz preporuka šta treba uraditi, onda su potrčali svi da se pozivaju na Fiskalni savet, kako vladajuća koalicija ne želi da sluša sve te preporuke.

Korak po korak, slušale su se te preporuke, radilo se mnogo na tome. Čak ni sam Fiskalni savet nije verovao da je Srbija spremna da zajedno sa Vladom Republike Srbije sprovede najteže ekonomske reforme, da bi upravo ekonomski rast porastao i došao do 2,7 procenata 2016. godine. I oni sami su davali da će realan rast biti 1,7%, pa su na kraju promenili svoje mišljenje. Nisu verovali da će javni dug početi ovom brzinom da pada. Došli su do toga da su zastupali da Fiskalni savet u stvari vreme kritikuje ovu vlast.

Upravo zbog takvog kritičkog stava ova vladajuća većina je shvatila da na krajnje prijateljski način ovakva institucija u ovom sastavu treba da postoji, zato što uvek treba da postoji u društvu kritičko mišljenje na koje treba da se osvrnemo i zaista treba da primenimo određene faze u preporukama takvih izveštaja i takvih ocena zarad svih nas, zarad toga da nam svima bude bolje, da jednostavno imamo održivo funkcionisanje naših javnih finansija. Zbog toga mi danas imamo i puteve i mogućnost da određene velike države dođu i investiraju ovde i u infrastrukturu, ali da dođu i da otvore mala i srednja preduzeća, pa i velike fabrike, da zaposle svoje velike industrije i prebace proizvodne kapacitete ovde u Srbiju.

Ono što se pokazalo kao neodgovorno poslovanje do 2012. godine, sklapanje ugovora kakve smo imali sa Fijatom. Ne možete da objavite koji su uslovi ugovora sa Fijatom zato što je neko tamo napisao da je to poslovna tajna, zato bi država morala da plaća velike penale, velike štete, ali država mora da pomogne ostatak i ostajanje ovakvog funkcionisanja autoindustrije kao što je Fijat, jer tamo radi veliki broj ljudi. Kragujevac više nije dolina gladi, kao što je bila u vreme dok Fijat nije došao u Kragujevac.

Prema tome, samo odgovorna politika pokazuje da ukoliko ekonomski održivo vodite svoje javne finansije imate mogućnost da otvorite prostor za priliv stranih direktnih investicija, ali i domaćih investicija. Imate prilike da posle toga iz proizvodnih kapaciteta koje ostvaruju prihode u budžetu na osnovu poreza i doprinosa kao država, finansirate u izgradnju škola, bolnica, kulturnih dobara, odnosno kulturnih objekata i samim tim finansirate i taj neproizvodni deo svakog društva i ulažete nova znanja i pre svega otvarate mogućnost da naši mladi ne odlaze i ne traže svoj posao negde van zemlje, nego u Srbiji gde treba i da planiraju svoju budućnost.

To je suština podrške uopšte svih ovih predlagača koje smo imali prilike da vidimo za članove Fiskalnog saveta. Danas, sutra Fiskalni savet kao institucija treba da postoji i da nastavi svoj rad u cilju dobrobiti svih građana Srbije. Na kraju krajeva mi smo ovde zarad svih tih građana i da jednostavno čujemo i rešavamo njihove probleme.

Stoga, svaka diskusija u tom delu da je Fiskalni savet nepotreban i da se minimizira njihovo postojanje ovde, u svakom trenutku treba građanima Srbije da bude jasno da je to institucija Narodne skupštine Republike Srbije definisana zakonom, ustavna kategorija i da ona mora da postoji. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija, Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Ovde imamo tri predloga, tri kadrovska predloga i bilo bi lepo posvetiti se bilo čemu od toga, najviše medijske pažnje je imao predlog za Zaštitnika građana. Imamo vrlo važnu Agenciju za borbu protiv korupcije i članove Fiskalnog saveta.

Srećom, kolege su već nešto rekle o pojedinim rešenjima, pa ću se nadovezati. Odmah da kažem da ja i moje kolege, bar kada je reč o izboru ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, glasaćemo protiv, a kada je reč o drugim predlozima, tu prepuštamo savest svakom od poslanika, odnosno člana poslaničke grupe i ima razloga da se tu ako ne glasa za, bar bude uzdržan.

Ovi predlozi članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije po onome što smo mogli da vidimo su relativno pristojni predlozi. To su ljudi koji su više ili manje kompetentni, mogu da obavljaju taj posao, nema nekih vidljivih prepreka. Neki su čak i vrlo dobri. Dakle, nije nam cilj da odbacujemo automatski svaki predlog koji dođe ili iz vladajuće većine ili iz institucija aktuelne vlasti, nego razmatramo stvari kako treba od slučaja do slučaja.

Kada je reč o članovima Fiskalnog saveta, tu je stvar malo specifičnija i o tome ću govoriti u drugom delu današnjeg izlaganja. Tu imamo više ili manje nesporne biografije i kompetentne ličnosti, ali dosta spornu instituciju i tu bih se složio sa jednim delom u onome što je govorio i kolega Krasić, a verovatno će na toj liniji govoriti još neke kolege iz opozicije. Dakle, kako rekoh oni su više-manje dobri protagonisti, govorim o članovima Fiskalnog saveta, više ili manje dobri protagonisti jedne generalno problematične ili po mom mišljenju problematične ekonomske politike.

Kada je reč o Zaštitniku građana, što je tema koja najviše zanima javnost u ovom trenutku iz više razloga, tu ima jedna proceduralna stvar koja je više od proceduralne i koja ne može da ne bude apostrofirana. Ja sam o tome govorio i prilikom nekih prethodnih sednica ovde. Ne volimo da vidimo i mislim da nije dobro da vidimo biografije koje su nepotpune na elementarni način, biografije u kojima su, ne znam pet, šest, sedam, osam stranica gde su relativno nebitni podaci, a podatak koji je bitan i koji je od opšteg značaja za bilo koju funkciju, za bilo koju dužnost ili mesto da se kandidujete i konkurišete, dakle na najvažnija mesta, imate godine studiranja, šta ste završili i prosečna ocena.

Mi imamo kandidata koji nema tu navedenu sitnicu, onda mi iz medija moramo da saznajemo da je on studirao 13 godina i da ima, navodno, prosek 6,75. Sada, pazite, postoje izuzetni pojedinci koji nisu ni završili škole i fakultete i mogu da budu jako dobri u nekim oblastima. Mogu da budu sjajni pronalazači, mogu da budu sjajni novinari, neki od najboljih srpskih novinara nisu završili fakultete, ne znam, od Miroslava Radojčića, što znaju stariji, do Tirnanića ili Tijanića, koje pamtimo, manje više svi.

Dakle, nije to neophodno, ali ako vršite funkciju, državnu funkciju, na ovakav način, na ovakvom nivou, onda je potrebno, naravno ne samo da imate fakultet, nego da budete istaknuti u struci i da se ta istaknutost, između ostalog, manifestuje i može videti i po tome kako ste, gde ste, kako i koliko studirali.

Čak, imao bih razumevanja da se kaže, i da predlagači kažu, da je reč o čoveku koji je bio veoma uspešan, ne znam, tokom svoje karijere, uradio je to i to, i zbog toga može da se ignoriše, ili zanemari, ili suspenduje, ili stavi u zagradu taj njegov očajno neslavan, školski bilans, barem na početku njegovog školovanja, zato što je, kažem, bio sjajan. Tako je svojevremeno kada je biran gospodin Tijanić za direktora RTS-a, on nije kupovao diplome, a mogao je da je kupi kao mnogi drugi, nego se kandidovao bez i bio izabran za direktora RTS, i bio je dobar direktor, to će reći i oni koji su bili tada i vlast i opozicija.

Dakle, u ovom slučaju pak, ja bih pozdravio, ili barem imao razumevanja da je neko naveo te podatke pa rekao, ali uprkos tome mi smatramo iz tog i tog razloga, da gospodin, nije bitno, Pašalić, u ovom slučaju, treba da bude izabran na mesto Zaštitnika građana. Ali ne, ovde je taj podatak skriven, i to je ono što nije dobro. Posebno nije dobro kada vidimo da ima to, i to se često dešava, bilo je to i u slučaju ovih tužilaca, gde je takođe bilo takvih skrivenih podataka, i sve češće nam dolaze takve biografije.

Nasuprot tome, istakao bih i kao pohvalan primer, ali istovremeno i kao komparaciju koju treba da imate na umu i koja mi služi za kritiku, a to je predlog, i to, pazite, predsednika Republike za člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Znači, predsednik predlaže gospodina Miloša Stankovića. Rekao sam da svi manje ili više ispunjavaju uslove, i mislim da mogu dobro da se snađu na tom mestu, videćemo da li će se snaći, da li će biti samo transmisija aktuelne vlasti, ili će raditi samostalno. Ali, bilo kako bilo, gospodin Stanković u svom CV namerno stavlja rezultate svog školovanja, navodi srednju ocenu koja je izvanredna 9.55, stavlja čak i to da je završio Dvanaestu beogradsku gimnaziju kao nosilaca Vukove diplome, dakle u

srednjoj školi, što nije uobičajeno, i nije neophodno, to se ređe stavlja, pa čak stavlja da je završio osnovnu školu Karađorđe u Beogradu, kao nosilac Vukove diplome i najbolji učenik u svojoj generaciji.

Dakle, gospodin Stanković, koga predlaže predsednik Republike, naglašavam kao dobrog kandidata, stavlja i osnovnu školu, i srednju školu, i da je bio Vukovac, i naravno, godine studija i koju je srednju ocenu imao na studijama. Što je lepo i za pohvalu. Kažem, možda je malo štreberski, moglo je bez ove osnovne i srednje, ali ništa tu nemam da zamerim.

Ali, utoliko pre, utoliko više bode oči činjenica da kada je reč o predlogu za Zaštitnika građana, nema ni elementarnih podataka. Nije morala osnovna i srednja škola, ali mogao je fakultet, a ne da kao što rekoh, i ponavljam, i naglašavam, 13 godina i 6,75 srednja ocena.

Ponekada iz nekih razloga profesionalnih, biografskih, porodičnih, ljudi se opredele za brzo završavanje i onda ne obraćaju pažnju na prosek, nego idu samo da završe, pa onda dalje nastavljaju na postdiplomskim i kasnije se usavršavaju u struci, i mogu da budu vrlo dobri stručnjaci.

Znači, hoću da kažem, nije prosek uvek važan pokazatelj, ali problem je u tome što je ovde problematična i prosečna ocena i dužina studija. Znači, nije on završio za četiri godine, pa kažete - nije važno kolika mu je srednja ocena, samo je ganjao da završi, i obrnuto.

Dakle, za ovako važnu i delikatnu funkciju, za ovako važno i delikatno mesto, mislim da dolazi čovek koji, već samim tim mu je to ozbiljan hendikep. Na stranu što, o tome će govoriti više moja koleginica Dijana, na stranu to što je njegova karijera nakon diplomiranja i završetka školovanja tekla tako da se vidi da se on zapravo nije bavio ljudskom pravnom problematikom. Dakle, najmanje u njegovoj biografiji, ili skoro ništa, na to je takođe skrenuta pažnja, se tiče te tematike kojom bi trebalo sada da se bavi.

Suviše je to važna i istaknuta funkcija da bi mogle preporuke biti ono što se nalazi ovde u biografiji. U tom smislu pitam i kolege iz vladajuće većine, a onda posebno i šefove stranaka, bar dve glavne stranke koje su predložile ovog kandidata ili ove kandidate, znači gospodin Vučić i gospodin Dačić. Gospodin Vučić se više puta hvalio svojim ocenama, sam govorio da je štreber, da je bio jedan od boljih studenata, najboljih studenata, Ivica Dačić, takođe na Fakultetu političkih nauka. Kada je tako, kako se onda nisu potrudili, kada su oni takvi bili, i jako im je stalo do toga i ponosni su na taj deo, s razlogom, svoje biografije, što se onda nisu postarali da onda njihove poslaničke grupe, ako ih nisu lično imali u vidu, malo više pažnje obrate na tu sitnicu, tu sitnicu koja se zove, ne znam, 13 godina studiranja i prosečna ocena ispod sedam, kandidata koje predlažu njihove poslaničke grupe, koje vi predlažete i istovremeno u njihovo ime.

Kao što je, ponavljam, naglašavam, neću se više na to vraćati, gospodin Stanković, kojeg predlaže predsednik Republike, i te kako vodio računa da stavi sve što mu odgovara, sve što je pozitivno i sve čime ima da se hvali.

Voleo bih da to bude princip, ne da zavisi od dobre volje kandidata. On može porodično stanje, seminare koje je pohađao, kurseve, itd, može da stavi ili ne stavi, po nahođenju, ali koji je fakultet završio, u kom roku i sa kojom srednjom ocenom, mislim da to mora da bude standard od kojeg polazimo, a ne da ovde iz medija, indirektno, preko društvenih mreža se informišemo. Čak i ne znam da li je tačno ovo sve što sam čuo o Zvezdi i Partizanu, da je reč o osobi koja ima tako univerzalan i široki zahvat, da je stigao da bude član uprave i fudbalskog kluba Crvena Zvezda i fudbalskog kluba Partizan. Ne znam da li je to preporuka, možda za obavljanje ove dužnosti Zaštitnika građana, pošto ima razumevanja, valjda će onda imati i za navijače Zvezde i Partizana.

Šalu na stranu, dakle, prosto mislim da za sve funkcije i za sve biografije koje nam ovde stižu, o kojima se mi pitamo i odlučujemo, molim, i to molim rukovodstvo Skupštine čak da automatski vrati takvu vrstu predloga, ako nije kompletna, i ako u njemu nema ovog detalj koji se tiče fakulteta, škole, dužine studiranja i prosečne ocene. Ne mora to, ponavljam i završavam sa tim, ne mora to biti glavni i jedini razlog, ali jeste bitan i treba da ga imamo na umu, a ne da se indirektno, privatno ili preko medija o tome obaveštavamo.

Što se tiče Fiskalnog saveta, i time ću da završim ovaj deo, tu je problem nešto drugo, tu imamo kompetentne kandidate, ali instituciju koja je po mnogo čemu problematična i koje se, evo, i bez obzira što sam slušao koleginicu Tomić koja je to pokušala da jednim delom objasni, znači slažem se sa onim što je rekla što se tiče ličnosti i biografije kandidata, tu stvarno ne bih sporio više ili manje, naravno. Ali, jeste sporno nešto drugo, a to je uloga Fiskalnog saveta u našoj politici, našoj ekonomskoj politici, koja se vodi i koja nije najnegativnija, daleko od toga. Ona je takođe rekla da se nekad i kolege iz opozicije, mi se iz opozicije ponekad pozivamo na neke podatke koje Fiskalni savet objavio, kritikujući i nudeći argumentaciju za kritiku te aktuelne ekonomske politike.

Dakle, Fiskalni savet je jedna od institucija koje je, po mom mišljenju, jedna od nezavisnijih u odnosu na aktuelnu izvršnu vlast, što je pozitivno i oni se i usude da kažu, a imaju načina da se to i čuje, da kažu i po nešto kritički na račun ove oficijalne mantre o sili na ekonomskim uspesima. To je dobro, i zaista su ti podaci više-manje relevantni.

Ono što je sporno, a o tome ću, kao što je rekoh, pričati kasnije, jeste što oni zaista nastupaju, i tu i njihovi članovi ovde, koji u intervjuima, pitaju ih i novinari, i oni se od toga brane, zaista ponekad deluju kao veći MMF od MMF. Dakle, zaista nekad deluju nezavisno od toga što su oni, njihova misija je naravno nezavisna od misije MMF, ali vrlo često deluju ili kao produžena ruka ili čak kao radikalniji od onoga što sam MMF nudi i predlaže. Evo sad, upravo, pre neki dan, jedan od članova Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković, i kaže to da je on nezadovoljan što je MMF ponekada suviše blag u svojim zahtevima, znači oni bi bili još čvršći u tome i po tom pitanju.

Nije loše imati nezavisno telo koje brine o fiskalnoj stabilnost, ali nije dobro ako je samo to imperativ, jer da ne bude da, kao što ona stara poslovica kaže – operacija uspela, a pacijent umro. Kada je reč o našim merama fiskalne stabilizacije, ponekad imam taj utisak da se ide upravo u tom pravcu da brojke budu sjajne, da se kaže da je deficit pao, da su bilansi pozitivni, a da je stanovništvo i da su građani Srbije na neki način, ako ne baš umrli, ali u vrlo teškom položaju. Dakle, ili teško žive, štrajkuju na svakom koraku ili gledaju što pre da pokupe pasoš i da odu iz Srbije.

To je nešto što je veoma važno i o čemu čak i telo poput Fiskalnog saveta, bez obzira što je njegova misija specifična, ipak o tome mora voditi računa. Hoću da kažem da mora voditi računa i o socijalnoj ceni tih naizgled dobrih i pozitivnih ekonomskih i fiskalnih mera koje predlažu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovani građani Srbije koji očekujete zaštitu od pogubnih efekata vlasti SNS u prethodnih pet godina, građani Srbije koji očekujete drugačiju ekonomsku politiku posle pogubne DOS-ističke politike koja traje od 5. oktobra 2000. do danas, jer je SNS zapravo vrhunac DOS-a, i naravno, poštovani građani Srbije koji očekujete borbu protiv kriminala i korupcije koje nema već pet godina od kako je SNS došla na vlast, a pobedila je na priči i lažnim obećanjima o borbi protiv kriminala i korupcije, siguran sam da vas interesuje naša današnja tema dnevnog reda zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.

Koliko je SNS-u i SPS-u važno da rade kako treba institucije Zaštitnika građana, Fiskalnog saveta i Agencije za borbu protiv korupcije, najbolje govori to što su mesecima upražnjena mesta u ovim važnim nezavisnim regulatornim telima. Razumljiva je motivacija vlasti da članovi ovih regulatornih tela budu što kasnije izabrani da bi bila što manja kontrola njihove vlasti, a to je i motiv zašto stalno ograničavaju rad Narodne skupštine Republike Srbije, jer je ključno, ne to što imaju svu vlast i mogu da rade šta hoće, nego kako zaustaviti opoziciju da se čuje drugačije mišljenje i različiti stav i kako sprečiti nadzorno-kontrolne organe da uopšte kontrolišu rad ove vlasti.

Zato ja ovde pred vama postavljam sledećih nekoliko veoma važnih načelnih pitanja. Ako već ne mogu da spreče izbor ovih članova, a evo mesecima su odlagali da ove institucije uopšte ne bi mogle da rade, onda je najbolje da izaberu one koji će ćutati o ovoj vlasti. Tako se postavlja pitanje da li mi biramo Zaštitnika građana ili biram zaštitnika interesa SNS od građana koji su opravdano buntovni protiv komunalnih policajaca, parking servisa, zelenaških banaka ili, recimo, javnih izvršitelja koji ih izbacuju iz porodičnih domova?

Dakle, da li ćemo imati, a imali smo, kako vi to kažete i to je tačno, Zaštitnika građana Sašu Jankovića koji je sa tog mesta otišao u politiku, a da li ćemo sada imati novog Zaštitnika građana Zorana Pašalića koji će sa političke pozicije SNS doći na mesto Zaštitnika građana? Uostalom, da li je on jedan od onih 600 sudija koji nikada nisu vratili člansku kartu SNS i nisu se iščlanili iz SNS, što samo govori o tome da mi imamo najmanje 600 partijskih sudija danas u Srbiji?

Kada je pitanje Fiskalnog saveta, onda je načelno pitanje veoma jednostavno - da li Fiskalni savet služi da pokriva ono što radi ova Vlada u katastrofalnoj ekonomskoj politici koja traje pet godina? Da li je Fiskalni savet zapravo još radikalniji neoliberalni ekonomski koncept koji bi još više štedeo na građanima i domaćoj privredi, a još više davao stranim firmama i stranim bankama? Takav Fiskalni savet, koji nas savetuje da investiramo naše pare u strane investitore, nama apsolutno nije potreban. Takav Fiskalni savet koji služi interesima MMF i savetuje isto ono što savetuje MMF je prosto suvišan, odnosno nepotreban. Već imamo MMF koji nas tako sjajno savetuje kao i mnoge druge države širom sveta koje su unesrećene savetima MMF.

Naravno, kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, onda se kao ključno pitanje postavlja pitanje da li će se Agencija za borbu protiv korupcije ikada baviti kriminalom i korupcijom u najbližem okruženju novog predsednika države Aleksandra Vučića ili će, recimo, njegova braća, kumovi i partijski prijatelji biti izuzeti od borbe protiv kriminala i korupcije? Dakle, da li će ovi članovi, koje mi treba da izaberemo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, smesti da udare na SNS kao izvor kriminala i korupcije u vrhu držanog sistema. To je ključno pitanje. Ako oni neće to smeti, nema potrebe da ih biramo, oni će kao Ana Brnabić biti najobičnije ikebane i fikusi u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije.

Dakle, nama ne treba Zaštitnik građana koji će da nas podučava o Srebrenici i o zaštiti promocije homoseksualizma u Srbiji. Nama treba Zaštitnik građana koji će da pomogne onim građanima koji deset godina ne mogu da reše nijedan problem u katastru. Nama treba Zaštitnik građana koji će da stane na stranu naših građana koji su uhapšeni i još leže po zatvorima u Crnoj Gori zbog nekog izmišljenog puča koji je podržao Aleksandar Vučić kao veliki prijatelj mafijaškog bosa Mila Đukanovića. Nama treba Zaštitnik građana koji će zaštiti naše građane kojima, recimo, još uvek nisu vraćena oduzeta imovinska prava u Hrvatskoj, ili Zaštitnik građana koji će se setiti da postoje Srbi na Kosovu i Metohiji, jer je Kosovo i Metohija takođe u Srbiji i oni su naši građani koje Zaštitnik građana treba da štiti.

Ili, recimo, nama treba Zaštitnik građana koji će da štiti interese naših građana u inostranstvu, koji nemaju osnovo pravo, biračko pravo i raznim metodama svih vlasti u poslednjih 15 godina su onemogućeni da normalno glasaju. Vi imate tragično smešnu situaciju da u čitavoj srpskoj dijaspori na izborima glasa jedva nekoliko hiljada ljudi, a ima ih stotine i stotine hiljada, neki kažu i nekoliko miliona, koji su građani ili državljani ove zemlje. Da li je Zaštitnik građana ikada stao u njihovu zaštitu? Nikada.

Da li je Zaštitnik građana, recimo, stao u zaštitu porodica koje javni izvršitelji izbacuju iz porodičnih domova? Da li je stao u zaštitu onih 20 hiljada porodica koje oni zelenaši, pljačkaši iz banaka, stranih banaka pljačkaju ovim neverovatnim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima? Kada smo čuli Zaštitnika građana da zaštiti građane tamo gde su najviše pogođeni, od bankarskih derikoža koji deru kožu s leđa građana Srbije?

Imamo tu i niz drugih dobrih pitanja, kao recimo jedno krajnje humano pitanje – gde je Zaštitnik građana kada nekome isključite struju u 21. veku zato što nije imao da plati struju? A nije imao da plati struju, zamislite iz kog razloga, zato što u toj porodici nijedan član nije zaposlen. Onda dođe neki pametnjaković iz vlasti, iz nekog javnog preduzeća, koji ne sme nijednom tajkunu da naplati porez, koji ne sme da dodatno oporezuje nijednu stranu banku koja nas pljačka, i naplati se na sirotinji, isključi struju u 21. veku porodici koja nema od čega da je plati, jer ljudi jednostavno nisu zaposleni ili su izgubili posao u pljačkaškim privatizacijama, za koje još uvek niste otkrili one koji su odgovorni i koji su nas opljačkali i danas ne leže u zatvorima Srbije. Obećali ste pre pet godina da ćete uhapsiti sve tajkune i sve političare koji su nas opljačkali, a evo pet godina nema nijednog u zatvoru.

Da li, primera radi, Zaštitnik građana brine i radničkim pravima radnika koji rade u stranim firmama u Srbiji? Gde je Zaštitnik građana da ustane i da kaže da su to nehumani uslovi u kojima se tamo radi? Gde je da zaštiti ta sindikalna i radnička prava? Nema ga. Takav nam Zaštitnik građana, dakle, ne treba.

Ono što ovde, naravno, jeste veoma zanimljivo, jeste biografija budućeg Zaštitnika građana. Ja ću, naravno, upoznati javnost sa nekoliko veoma interesantnih detalja. Naime, budući Zaštitnik građana Zoran Pašalić je diplomirao sa 32 godine, ako je tačno da je studirao 13 godina, a to ćete nam vi reći koji ste ga predložili. Ne znam zašto krijete ovu važnu informaciju. Ovo je dobra informacija zato što to znači da je on temeljno studirao 13 godina spremajući se za najviše funkcije u ovoj državni. Pravosudni ispit je položio sa 37 godina. Ovo je tek sjajan podatak. Magistrirao je prošle godine sa 58 godina, što znači da poštuje doživotno učenje, a doktorske studije su u toku. Naravno, prilikom dolaska SNS na vlast, 31.10.2013. godine, imenovan je za predsednika Prekršajnog apelacionog suda. Dakle, samo jedan od predsednika koji su partijski postavljani i kontrolisani od strane SNS.

Kaže on u svojoj biografiji jednu interesantnu formulaciju, da je sarađivao, a i danas sarađuje sa određenim međunarodnim organizacijama itd. Nadam se da nisu iste one s kojima je sarađivala i Ana Brnabić, a koje su agenti stranog interesa u Srbiji, ali takođe predlagač može da nas obavesti sa kim je sarađivao Zoran Pašalić od međunarodnih organizacija.

Tu dolazimo do dve zaista simpatične pikanterije koje su vezane za biografiju Zorana Pašalića. Jednu smo čuli i deluje zaista genijalno. Poslednji koji je uspeo da pređe sa severa na jug, ili sa juga na sever što se tiče fudbalskih klubova Partizan i Zvezda, bio je legendarni Sale Mutavi koji je od vođe navijača Crvene zvezde prešao da kontroliše navijače Partizana po nalogu vlasti SNS, ali evo vidimo da imamo još jednog izuzetnog kandidata koji je uspeo da bude u upravama i fudbalskog kluba Crvena zvezda i fudbalskog kluba Partizan.

Ali, nije to ništa prema ovoj pikanteriji koju sada imamo ovde, da vas obavestim, iz biografije Zorana Pašalića. Naime, u toku 2011. godine nekoliko zaposlenih radnica, odnosno radnika ženskog pola, Prekršajnog suda u Čačku su i usmeno i pismeno lično dale izjavu Prekršajnom sudu u Čačku, tada predsedniku Višeg prekršajnog suda, Zoranu Pašaliću, u kojoj su ga lično obavestile o seksualnom uznemiravanju od strane sudije Prekršajnog suda u Čačku, povodom čega ništa nije preduzeo, niti obavestio Visoki savet sudstva, već je sve pisane izjave zadržao za sebe.

Posle izvesnog vremena, kada su novinari pisali o tome, on je te izjave prosledio Visokom savetu sudstva, međutim, već je nastupila zastara za vođenje disciplinskog postupka protiv sudije koji je prijavljen od 10 svedoka, radnika, sudija, zapisničara, pripravnika i samih klijenata da je seksualno uznemiravao sve njih, o čemu su pisale i novine iz toga vremena, u šta se možete i sami uveriti. Svi dokazi se nalaze u Visokom savetu sudstva, a taj sudija je i do dana današnjeg nekažnjen.

Interesantno je sada, ako će na ovaj način da štiti građane, kao što je štitio prava ovih 10 žena koje su seksualno uznemiravane u Prekršajnom sudu u Čačku, pretpostavljam da će tako onda raditi efikasno i sklanjati u fioku predmete i na mestu Zaštitnika građana, a posebno ako ti predmeti imaju ikakve veze sa Srpskom naprednom strankom, koja ga ničim zasluženo postavlja na ovu funkciju. Pazite, on ne bi smeo nikada da bude ni predsednik Prekršajnog apelacionog suda, a kamoli da bude izabran za Zaštitnika građana.

Imam tu i nekoliko citata, ako želite, iz ovih prijava žena koje su seksualno uznemiravane, tipa – mogli bismo da skratimo vreme i da odemo do moje kancelarije, mogli bismo da odemo na Zlatibor, iznajmiću nam sobu, hajde sa mnom pa će ti zastareti postupak, sada ću da dođem kod tebe, ja sam potentan muškarac, mogu pet puta za veče, itd, itd.