Ova elektronika, digitalizacija u punom sjaju radi i funkcioniše.
Ovde je dosta stvari koje su nejasne. Pre svega, iz ovog dnevnog reda proizilazi da su ovo tzv. iznuđene tačke dnevnog reda. Ove tačke dnevnog reda su stavljene na insistiranje Agencije za borbu protiv terorizma i pranja novca. To je međunarodna asocijacija koja je jasno dala do znanja se Srbija nalazi na tzv. crnoj listi. To se dugo krilo od javnosti, vremenski gledano. Međutim, očigledno da i ta Evropa, taj zapad je izgubio strpljenje sa ovom Vladom, odnosno sa vlašću u Srbiji, pa je morao da prinudi da kroz sistem zakona reguliše tu borbu, a ne da prepušta pojedincima.
Ima jedna druga nejasnoća, a to je da Vlada kada predlaže određene zakone, ne vodi računa o aktuelnosti tih zakona, pa imamo jednu tačku koja se odnosi na planski sistem u Republici Srbiji. Zamislite koliko je to aktuelno, stupa na snagu 2021. godine. Mi smo u 2018. godini, ali hajde da razumemo i to da se uklapamo u te evropske okvire da je jednim delom to jedna od obaveza u sklopu čitave ove borbe protiv terorizma i pranja novca. Da bude jedan sistem u kome će biti objedinjeno funkcionisanje svih nivoa vlasti, od prostornog plana, od finansijskih planova, od svega gde će biti jedinstven stav, gde će jasno Vlada imati, što je po nama veoma značajno, da će imati uvid u sve što se dešava na teritoriji Srbije.
Ali, postoji jedna opasnost, da se ne uvede tzv. uravnilovka, jer videli smo sada na najnovijem primeru gde predsednik države jasno govori, iskazujući svoj stav o tome kako će se ubuduće ponašati Vlada, konkretno prema građanima Niša, da kako on to kaže, neće više davati pare građanima Niša, ako se oni i dalje odluče da upravljaju aerodromom. Bez obzira što ne postoji ni jedna logična, a ni zakonska mogućnost da se tako postupa, ali po onoj narodnoj – veži konja gde ti gazda kaže, moraće i građani Niša da razmisle dobro kako će ubuduće da žive, jer dok ne stupi ovaj zakon na snagu 2021. godine, kako to se kaže tačno 1. januara 2021. godine će Vlada da izađe pred parlament sa konkretnim predlogom ovog zakona, a svedoci smo da sa druge strane ta ista Vlada, koja predviđa da će 2021. godine, obavezuje se, evo već dugi niz godina ne izlazi sa završnim računom, odnosno sa pregledom potrošenih sredstava za prethodni period.
To nije samo zakonska, nego i ustavna obaveza Vlade i ko sada može da poveruje da će 2021. godine biti drugačije u odnosu na ovu ustavnu, odnosno zakonsku obavezu koju ima Vlada?
Što se tiče drugih predloga zakona, malo je zabrinjavajuće da u periodu kada je u jeku poljoprivredni i prolećni radovi, odnosno sada tačnije može da se govori o završetku tih poljoprivrednih radova, Vlada izlazi sa predlogom smanjenja akciza i to na tečni gas, na kafu i na neke druge proizvode. Zar nije bilo logično i potpuno razumljivo da Vlada izađe sa predlogom da se smanje akcize i da se na taj način direktno utiče na smanjenje cene dizel goriva koje je preko potrebno seljacima koji sada uvom trenutku privode kraju te poljoprivredne radove, nego to isto gorivo plaćaju po ceni koju plaćaju oni koji koriste putničke automobile?
Malo ste u raskoraku očigledno sa, ne životom, nego sa realnošću u životu. Predlažete da se smanji akciza na tečni gas, obrazlažući to da se na taj način pospešuju svi oni koji koriste taj tečni gas kao osnovnu sirovinu ili ga koriste kao pogonsko gorivo. Ovo nas podseća na pripremu ili bolje reći na primoravanje situacije da se već dugo najavljivani tečni gas iz Amerike, kada se bude uvozio, da bude oslobođen akcize. Nas, srpske radikale to podseća. Možda smo mi ptice zloslutnice, možda nismo u pravu, a možda sa druge strane, nešto najavljujemo ranije, pre nego što uopšte bude obelodanjeno.
Kada smo govorili da se kriminal, pranje novca ne može sprečiti tako što će se pojedinci sa određenih funkcija i na određenom nivou vlasti zaklinjati da će krenuti u beskompromisnu borbu protiv kriminala, to mora da se obavi tako što će svi biti spremni i koristi zakonske mogućnosti da spreče te protivzakonite radnje.
Mi imamo situaciju da se u Srbiji masovno pere, tzv. prljav novac koji se najvećim delom stvara prodajom i pretprodajom narkotika. Pogledajte samo gospodo Zlatibor. Svaki stanovnik Zlatibora, Užičkog okruga će vam reći iskreno o čemu se tu radi. Ne radi se samo o divljoj gradnji, nego se radi o jednoj opštoj pojavi, gde se novac zarađen švercom, trgovinom droge, pretvara u nekretnine. Opere se na taj način i vraća se najvećim delom, kako nas upućuju u Crnu Goru. Ovo ministre, nije ono kako bi vi rekli, trenutno stanje, ako sam dobro razumeo da je to stanje. Ovo je nešto što traje. I dalje se na Zlatiboru i u svim urbanim sredinama, najviše u Beogradu i većim gradovima u građevinskoj operativi masovno ili najvećim delom pere taj tzv. prljav novac i vi mislite da Evropa to ne primećuje, da će Evropa to pustiti u nedogled. NJima je samo izgovor ili plašt pod kojim oni upozoravaju Srbiju.
Što se tiče finansiranja terorizma, pa tu smo valjda svi izašli iz zablude. Najveći finansijer terorista u čitavom svetu je Amerika, iza koje stoji CIA, zatim ništa nisu manje dali doprinos tome i zapadnoevropske zemlje. Vidite da je sada velika afera u Francuskoj oko novca koji je Gadafi dao bivšem francuskom predsedniku, a mi ovde slušamo priče koje nas uveravaju da će pojedinci, da će određeni ministri, ministarstva, stupiti u beskompromisnu borbu protiv kriminala. Svi znaju, da ne kažem i vrapci na grani, da je jako bliska veza, gotovo da nema razlike između pojedinih ministara i ministarstava i onih koji se bave kriminalom. Ne samo da to pišu tabloidne novine, na stranu to, svedoci smo, živimo u Srbiji u kojoj se sve zna. U nekom širem smislu Srbija vam je kao jedna malo poveća varoš u nekim svetskim nivoima, sve se zna. Tačno se zna ko se s kim nalazi u letovalištima.
Evo, imate jedan slučaj, samo da vas podsetim, vi se sećate afere koja je pratila guvernera NBS prilikom boravka na nekom od savetovanja ili samitu u Budvi, saopšteno je javnosti da je nepoznato lice upalo u sobu guvernerke, da je imalo nameru da je životno ugrozi, tako što joj je uzelo lekove koje koristi za saniranje problema koje ima sa srcem. Kada je objavljeno to zvanično, obaveštajna služba Crne Gore je brzo reagovala i rekla je da je predočila sve podatke vezano za taj slučaj i da je guvernerka lično upoznata i sama Vlada Srbije. Onda se jednostavno prekinulo sa bilo kakvim optužbama, ne samo optužbama, nego bilo kakvim informacijama na tu temu. Veoma je bitno, to je značajna funkcija, da vidimo ko je to imao interesa. Kako u jedan objekat koji je tog trenutka bio najobezbeđeniji u čitavoj Evropi, a to je hotel gde su bili smešteni svi gosti, kako u takav jedan objekat u sobu ulazi nepoznato lice? Ali, kada je obaveštajna služba Crne Gore ponudila dodatne informacije, zaćutalo se. Šta se krije iza dodatnih informacija, da li je to neka finansijska transakcija o kojoj mi nismo upoznati, treba da nagađamo?
Sada bi mogli mi srpski radikali da govorimo ono što znamo iz privatnih izvora, da je tu bila i određena količina novca. Pa se postavlja logično pitanje otkud tako visokom funkcioneru toliko stotina hiljada evra? Sa kojom namerom je to nosila? Možda ja malo ovo i emotivno nosim, zato što znam, ministre, da vi poznajete osobu i da vam je stalo, kao i meni, da se zaštiti njen integritet, tako da nema ništa što bi moglo da ima primesu da je to neki politički revanšizam ili bilo šta. Ali, možda je crnogorska obaveštajna služba imala u vidu da se radi o osobi koja je ranije ukrala nešto što ne pripada njoj. Znate kako kažu u narodu – jednom lopov, uvek lopov, nema veze šta krade.
Kako da verujemo da će se boriti protiv kriminala i protiv terorizma i pranja novca oni koji su ukrali intelektualnu svojinu, oni koji su pozavršavali kojekakve akademije po Grčkoj, a kasnije došli, to pretvorili u fakultetsku diplomu? Kako? Svaki od tih kriminalaca ili većina njih zna za to. Naravno da će biti predmet ucene, da neće moći da se suprotstave tome. Suština je u sledećem, i ta Evropa kojoj vi težite je očigledno izgubila poverenje i krenula u žestok obračun.
Da je ovo većim delom tačno evo vam i jedna tačka dnevnog reda koju ste vi predložili, a to su ovi krediti koje je uzimala „Srbijagas“. Zamislite, u svim ovim bankama, da ne ulazimo u to da li su privatni kapital ili ne, to sad nije bitno, da li je to AIK banka, na čijem čelu je Miki Kostić, pa se promenilo sedište i sada zbog promene sedišta iz Niša se prebacuje u Beograd, mora da se izvrši ta zakonska korekcija. Ali, vi imate banku sa Malte gde je podizan kredit za „Srbijagas“, a Malta je prepoznatljiva kao ofšor destinacija gde se pere novac, pa treba da otkrijemo kroz ovako neke tehničke izmene da se to radi. Pa čemu to vodi?
Imate jedan predlog oko povraćaja PDV-a. PDV se vraća roditeljima čija su deca rođena do 31. juna, mislim da je tako, zaključno sa 31. junom ili 30. junom, nebitno, otprilike je to tako i tu se vraća, kasnije se paušalno isplaćuje. Suština tog PDV-a nije samo u tome, nego oslobođeni su plaćanja PDV-a svi koji uvoze robu preko slobodne zone, uz obrazloženje da će to koristiti domaćim proizvođačima da naprave proizvodnju, a onda tu proizvodnju da izvezu u inostranstvo. Mi smo bukvalno u svemu ovome kao kolonija dovedeni u situaciju da sami sebe potcenjujemo, sami sebe. Sada se postavlja logično pitanje – ko može da poveruje u ovakvu jednu priču? Ko se razume u ekonomiju i ko vidi kakvo je stanje privrede, odavno je jasno da domaće privrede i domaće proizvodnje više nema, u pravom smislu reči. Ono što je bilo, u međuvremenu je počelo da jenjava ili gotovo nestaje. Vi onda objašnjavate tako što ćete tu dobronamernost koja se odnosi na refundiranje sredstava na ime PDV-a jednostavno pokriti sa tim da oni koji uvoze, a to su pre svega stranci, pa mi stvaramo, ministre, raj za uvoznike, pa ovde samo profitiraju uvoznici. Ovde onaj ko uvozi, šta ga boli briga, oslobođen je svih dažbina, nema nikakvih obaveza, čuva mu se vrednost koju dobija prodajom te robe tako što je stabilan dinar.
Onda slušamo bezbroj puta u beskonačnost jednu te istu priču – otkad smo mi, tj. vi, došli na vlast, Srbija je krenula putem preporoda, putem blistave budućnosti i svetlosti na kraju tunela, a u stvari dug ukupan Srbije se povećava. To što vi pričate nije ubedljivo i nije utemeljeno da je vašom politikom smanjen i da je počeo da se smanjuje dug. Dug se većim delom smanjuje zato što je došlo do promena kamata na svetskom tržištu i došlo je do promene kursa dolara za koji je vezana Srbija. To su jedni od glavnih argumenata. Šta mislite, da će kamata ovako niska ostati? Neće, gospodo, promeniće se, a onda će Srbija da uđe u pravo dužničko ropstvo.