Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani, odmah da kažem moje kolege su rekle da će Socijalistička partije u Danu za glasanje podržati set finansijskih zakona i Zakon o reviziji.

Ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Ovim zakonom se pojačava odgovornost za priređivanje igara na sreću. Prema ovim izmenama, priređivači, ni osnivači ne smeju biti pravna lica koja su pravosnažno osuđivana za krivična dela protiv prava po osnovu rada privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti. Iskreno, bilo je vreme da se i u ovom aspektu povede računa, jer praksa govori da su priređivači i osnivači često pravno i zakonski neodgvorni.

Ovom prilikom bih se osvrnuo i na značaj i ulogu igara na sreću, s jedne strane na državu i budžet, a sa druge strane za korisnike igara na sreću. Cilj priređivanja i raspodele sredstava igara na sreću, kako piše u zakonu, priređuje se radi razonode učesnika, ostvarivanja dobitaka u novcu, stvarima, uslugama ili pravima i ostvarivanja sredstava koja su prihod budžeta Republike Srbije.

Deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40% koristi se za finansiranje Crvenog Krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti.

Priređivanje igara na sreću mora biti društveno odgovorno i usmereno ka zaštiti maloletnika, prevenciji bolesti, zavisnosti od učesnika u igrama na sreću i ka zaštiti podataka o ličnosti učesnika u igrama na sreću.

Priređivači su dužni da na najefikasniji način sprovode zabranu učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću. Svi zaposleni kod priređivača igara na sreću koji imaju direktan kontakt sa učesnicima u igrama na sreću pre stupanja na rad moraju biti osposobljeni za preventivno delovanje protiv bolesti zavisnosti prema učesnicima u igrama na sreću.

Obaveza je svakog priređivača da unutar objekta u kome priređuje igre na sreću u neposrednoj blizini ulaznih vrata istakne poster veličine 100h80sm na kojem se na nalazi odgovarajući tekst o prevenciji bolesti zavisnosti, kao i kontakt podaci ustanove koju je ministarstvo nadležno za poslove zdravlja sertifikovalo za lečenje bolesti zavisnosti od igara na sreću.

Kada se igre na sreću priređuju u kioscima, poster veličine 50h40sm ističe se na spoljnoj strani kioska.

Na svakom pultu ili šalteru preko kojeg se registruje učestvovanje u igrama na sreću mora postojati brošura, flajer sa navedenim podacima.

Priređivači su dužni da na najefikasniji način u skladu sa važećom zakonskom regulativom štite podatke o ličnosti učesnika u igrama na sreću.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje izgled i sadržinu prospekta.

Priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg interesa za Republiku Srbiju, isključivo je pravo Republike Srbije ako zakonom nije drugačije određeno.

Opšti interes u delatnosti priređivanja igara na sreću ostvaruje se naročito radi, pod jedan - obezbeđivanja namenskih primanja budžeta, pod dva - usklađivanje igara na sreću sa socijalno-ekonomskim i drugim prilikama i pod tri - izbegavanje rizika od kriminala, zaštita od obmana i otklanjanje negativnih dejstava koja imaju igre na sreću.

Namenska primanja budžeta i izvršni izdaci vodiće se odvojeno u okviru glavne knjige i Trezora na porezanim evidencionim kontima, odnosno tzv. budžetski fondovi.

Budžetski fondovi osnivaju se odlukom nadležnog organa na neodređeno vreme i njima u okviru svoje nadležnosti upravljaju ministarstva nadležna za poslove socijalne zaštite, sporta, omladine, lokalne samouprave i zdravlja.

Izvori finansiranja budžetskih fondova su, pod jedan - aproprijacija obezbeđena u budžetu za tekuću godinu, pod dva - naknada za priređivanje igara na sreću i pod tri - naknada za dozvolu i naknada za dobijeno odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću, odnosno saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama.

Namenska primanja budžeta raspoređuju se u iznosu od po 19% za finansiranje, pod jedan – Crvenog krsta Srbije, pod dva – Organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom, pod tri – Ustanova socijalne zaštite i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, pod četiri – Sporta i omladine, pod pet – Jedinice lokalne samouprave. Namenska primanja budžeta raspoređuju se u iznosu od 5% za finansiranja lečenja retkih bolesti. Načini i kriterijumi za raspodelu sredstava namenjenih finansiranju subjekata i namena utvrđuju nadležni ministri.

Zakonom o igrama na sreću uređuje se pravo na priređivanje igara na sreću, vrste igara na sreću, uslovi priređivanja, prava i obaveze priređivača igara na sreću, ostvarivanje i pripadnost prihoda ostvarenih priređivanjem igara na sreću, kao i nadzor nad priređivanjem igara na sreću.

Razlozi za usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću sadržani su i u obavezi Republike Srbije, da usaglasi svoju zakonsku regulativu sa novim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja, otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Međunarodni standardi u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, koji su doneti 2012. godine od strane Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca. Odredbe Predloga zakona odnosiće se na sva pravna lica u smislu pribavljanja odgovarajućih uverenja o neosuđivanosti za propisana krivična dela.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, šta je pokazalo nacionalno istraživanje uticaja psihoaktivnih supstanci i igara na sreću 2014. godine od strane Instituta Batut? Apsolutno, najzastupljenija igra na sreću je igranje lutrije, loto, bingo, greb kartice. Pedeset i četiri zarez šest posto odrasle populacije je u toku života igralo neki vid lutrije. Sportsko klađenje je drugi najzastupljeniji vid kockanja koje je upražnjavalo 17,2% odrasle populacije nekad u toku svog života.

Drugi oblici kockanja manje su zastupljeni. Slot mašine u toku života igralo je 5,5% odrasle populacije i to je ujedno i treći najzastupljeniji oblik kockanja.

Dok je igranje lutrije jednako zastupljeno u opštoj populaciji prema polu i godinama, drugi oblici kockanja zastupljeni su među muškarcima. Na primer, 91,5% onih koji su se kladili u sportskim kladionicama su muškarci najčešće uzrasta od 44 godine starosti.

Ukupno 3,7% populacije u Srbiji je pod određenim rizikom od problema usled kockanja. Ukoliko se ovi rezultati preslikaju na opštu populaciju u Srbiju uzrasta od 18 do 64 godine, procena rizičnog kockanja prisutna je kod 51 hiljade od 93 hiljade osoba, od kojih su od 14 hiljada do 33 hiljade patološki kockari. U najvećem riziku od problema sa kockanjem su oni koji se kockaju na kazino igrama, slot mašinama i onlajn igrama na sreću, gotovo 50%. Kod onih koji su igrali navedene igre u prethodnih godinu dana su u nekom riziku od problema sa kockanjem.

Među intenzivnim korisnicima supstanci, kao i kod nekih koji se kockaju i igraju igre na sreću, uočen je viši nivo psihološkog distresa, uznemirenost, napetost, aksioznost, naročito prisutan među svakodnevnim korisnicima sedativa, korisnicima kanabisa, kazina i slot mašina.

Do jula 2016. godine registrovano je ukupno 1.750 kladionica u Srbiji. Zakonom o igrama na sreću predviđena je obaveza plaćanja naknada za odobrenje priređivanja posebnih igara na sreću, od kojih se po tom osnovu naplaćuje ukupno 12,8 miliona evra godišnjih prihoda poreske uprave. U Udruženju priređivača igara na sreću ističu da je to samo deo nameta.

Nažalost, među maloletnicima u Srbiji sve je više patoloških kockara, uprkos zakonskim zabranama i rigoroznim kaznama za sve one koji dozvoljavaju da se kockaju. Ovaj problem je sve rasprostranjeniji, a neki od njih gube hiljade evra u kladionicama i na poker aparatima. Tu je i ta gubitnička faza očajanja, kada zavisnici rade sve kako bi povratili svoj novac i izvadili se, a tako ulaze u još veće gubitke.

U Udruženju priređivača igara na sreću kažu da su svesni da mnoge kockarnice i kladionice ne poštuju zakonske odredbe i dozvoljavaju maloletnicima da se klade čak i na crtu, zbog čega upadaju u još veći problem u kladionicama. Proveru lične karte vrši osoblje i to kada proceni da je osoba mlađa od 18 godina, što lako može dovesti do greške. Maloletnici obično ispred kladionice odluče koje će utakmice odigrati, pa onda punoletnoj osobi daju novac koja će im uplatiti željeni tiket. Ne može ništa da se uradi, jer novac uplaćuje punoletna osoba. Pored ove, postoji i druga varijanta, kada maloletnici popunjen tiket prosleđuju kladioničarima koji se u tom trenutku nalaze u kladionici. Ista je procedura i u slučaju da dobiju novac.

Osećanje dosade i želje za uzbuđenjem glavni su motivi za kocku. Posledice – slab uspeh u školi, bežanje sa časova, sukobi u porodici i agresivnost. Najviše kockaju deca iz siromašnih porodica. Kockanje kod maloletnika nije ništa manji problem od narkomanije. Prema poslednjim istraživanjima, kod patološkog kockanja stvaraju se isti biohemijski procesi u mozgu kao kada se uzima droga.

Pored kladionica kojih ima na svakom koraku, veliki problem su i mnogobrojna internet kazina. Tu je problem što dete može da sedi za kompjuterom kod kuće i da se kocka. Na sajtovima za klađenje postoji opcija za registrovanje naloga za koji je potrebno upisati ime i prezime, korisničko ime, mejl i željenu šifru. Neke internet kockarnice imaju starosnu kategoriju koju morate da popunite, godinu rođenja, pre registracije, ali neke nemaju opciju, pa je maloletnicima olakšano klađenje. Takođe, maloletnici mogu da koriste podatke roditelja, uključujući i njihov datum rođenja.

Ponavljam, na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanju podržati set predloženih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Dame i gospodo, osvrnuću se na Zakon o igrama na sreću.

Kao što ste čuli, Stranka pravde i pomirenja je već pokrenula inicijativu i tražiće da se na narednoj sednici uvrsti u dnevni red zakon o ukidanju igara na sreću, tačnije hazardnih igara.

Niti u muslimanskoj, niti u pravoslavnoj tradiciji, odnosno etnosu, ne možemo naći niti jedan jedini argument za legalizaciju hazardnih igara. A, kada je u pitanju šteta koju ova pošast izaziva kod mladih, a i kod svih drugih građana, svakako da bi nam za to trebalo jako mnogo vremena da sve aspekte zla iz ove pošasti ovde predstavimo. Ali, nema nikakve sumnje da se radi o još jednom izvoru trovanja mentaliteta, morala, psihičkog i mentalnog zdravlja celokupne nacije koja je svakako ugrožena demografskom i migracionom destrukcijom, kao i mnogim drugim problemima.

Zato ćemo mi ostati dosledni opredeljenju da tražimo da se igre na sreću, odnosno hazardne igre potpuno ukinu, a ne bismo u tome bili prvi. Podsetiću da je Rusija 2009. godine potpuno zabranila hazardne igre, a da se već decenijama, odnosno više od jednog stoleća su hazardne igre u SAD zabranjene osim u dva određena mesta.

No, dok se ne izborimo za novi zakon o zabrani hazardnih igara, nastojaćemo da damo svoj doprinos kroz zakonske promene koje su, evo, predložene, tako da ćemo imati set amandmana sa zahtevom da se oni koji se hoće baviti ovim poslom dovedu u red, sa, pre svega, zahtevom da se udalje iz naseljenih mesta, što ćemo obrazložiti kada za to dođe vreme.

No, i pored toga, fokusiraćemo se na primenom postojećeg zakona, koji se nažalost ne poštuje. Primer je Novi Pazar, u kome postoje na desetine objekata za hazardne igre, koje su bliže od 200 metara od prosvetnih objekata, i vrtića i osnovnih i srednjih škola i fakulteta. To su stecišta kriminala i nije dobro da se na partijskom nivou obračunavamo, već da napravimo jedan savez protiv ove pošasti koja preti svima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu preostalo vreme koje je kratko, ja ću se u setu ovih zakona o kojima danas vodimo raspravu posvetiti samo jednom od njih, a to su izmene i dopune Zakona o faktoringu.

Građanima Srbije sama institucija faktoringa verovatno nije mnogo dobro poznata, ali je jako korisna i izuzetno praktično primenjiva u smislu pojednostavljenja naplate potraživanja.

Ono što ste, uvaženi ministre, dobro uradili, jeste što ste ovaj zakon započeli sa usklađivanjem sa zakonodavstvom EU. Moram da podsetim da ste zaista na pravi način fokusirali nešto što je jako bitno. Faktoring kao finansijska transakcija podrazumeva u najčešćem broju slučajeva da jedno preduzeće koje ima potraživanja od nekih drugih privrednih subjekata i nalazi se u nepovoljnoj poslovnoj situaciji, to potraživanje može da proda i prodaje ga uglavnom uterivačima dugova, pod znacima navoda, naravno, to se podrazumeva, koji lakše mogu da naplate ta potraživanja i na taj način dolazi do obrtnih sredstava.

Jako dobro, i za razliku od bankarskog kredita, podrazumeva razne olakšice. Prvo, nema nikakve hipoteke, nema zaloge. Nije u pitanju zajam, već je kupoprodaja. Onaj ko preuzima potraživanje, preuzima i rizik naplate potraživanja i na taj način u našem finansijskom sistemu se omogućava da konkretno banke, kao što je slučaj sa bankom Intezom, otkupe potraživanja, ta potraživanja kasnije naplaćuju, ali zato ubrizgaju finansijsku injekciju onome ko stvarno nije u mogućnosti da posluje na pozitivan način.

U tom smislu, i tu završavam, želim da vas pohvalim što se tiče samog načina kako ste postavili zakon kada se radi o pranju nova, sprečavanju terorizma i trgovini narkoticima.

Još jednom, podrška za ceo set zakona za koji će poslanička grupa SPS nesumnjivo glasati. Hvala.

Zahvaljujem.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Miloša Boškovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Milošu Boškoviću danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, ovom prilikom bih govorio o jednoj sličnosti između Predloga zakona o dopuni Zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji i Predlogu zakona o izmenama Zakona o faktoringu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Mene lično ne dotiče to što je verovatno jedan od motiva usklađivanje sa evropskim direktivama, ali ono što je meni posebno drago jeste što će ovo imati direktnog uticaja na dalje poslovanje u Republici Srbiji i mislim da je ovo jedna dobra praksa koju treba preuzeti kada su drugi oblici privređivanju u pitanju.

Naime, ono što je po meni jako važno jeste da se ovim izmenama i dopunama ograničava mogućnost da osnivač, vlasnik, član organa upravljanja, preduzetnik ne može da bude u ovim oblastima o kojima sam govorio, lice koje je osuđeno pravosnažno za krivična dela po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranje novca, finansiranje terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti. Mislim da ovakve izmene treba postepeno uvoditi i u druge oblasti privrednog poslovanja, jer će one jako dobro doći kao dopuna krivičnog zakonodavstva.

Naime, imamo situaciju u kojoj se gospoda, koja su se ogrešila o zakon i koja će se naći pod direktnim udarom ovih zakona koje donosimo, nisu mnogo potresla, jer iz raznoraznih razloga umesto bezuslovnih kazni i zatvora dobijali su blaže uslovne osude ili kraće zatvorske kazne i onda nesmetano imala mogućnost da nastave da se bave delatnošću koju su i ranije radili.

Nadam se da je ovo samo početni korak u tom pravcu, jer na ovaj način će se ostvariti i mnogo bolja prevencija kada su u pitanju prava radnika po osnovu rada. Nakon ovoga zasigurno će svako mnogo više voditi računa da li je izmirio sve svoje obaveze, poreze, doprinose i prava po osnovu socijalnog osiguranja kada su u pitanju zaposleni tamo gde je on ili osnivač, ili vlasnik, ili preduzetnik, jer proširenjem ovakvih ograničenja i na druge delatnosti bi bilo onemogućeno da oni koji su na bilo koji način oštetili radnike po osnovu njihovih socijalnih prava mogu dalje da se bave privrednom delatnošću.

Ovo je jako značajan korak, i to je ono što bismo narodski rekli da oni koji su se ogrešili i spustili šape u med na teret radnika, na teret ove države, ne mogu više da obavljaju privrednu delatnost na bilo koji način. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Nije prisutna.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Osvrnuću se u ovom setu na promene zakona na Zakon o igrama na sreću. Prvo, to je oblast kojom sam se ja dugo godina bavio i veoma dobro poznajem i tržišta na svetu i tržište u Srbiji. Neretko ovde čujemo, nisu naravno krive kolege koje imaju ovakvo mišljenje i u samoj našoj javnosti prevladava takvo mišljenje, da je to najgora pošast, da je to potpuna katastrofa, pre svega, iz razloga zato što ono s čim se Srbija suočava, i to je suština zašto je tako negativno mišljenje, to je sa ogromnom količinom ilegalnog tržišta igara na sreću.

Naravno, lako je tako reći – hajdemo sve da ugasimo, ali kada nam je potreban novac za Crveni krst, kada nam je potreban novac za razvoj amaterskih sportskih klubova, kad nam je potreban novac za domove zdravlja itd, onda hajde ipak da ostanu igre na sreću, jer je zakonom predviđeno da se uzimaju ogromna sredstva odatle, upravo iz ove oblasti. Mi tim ukidanjem, ukidanjem igara na sreću, suštinski, imali smo ovde prilike da čujemo da neko traži, bismo ukinuli sredstva koja su veoma bitna za ovaj humani aspekat koji je i te kako važan.

Zašto govorim ovde o ilegalnom tržištu igara na sreću? Uvaženi ministre i vi ste na neki način bili uključeni u čitavu ovu tematiku kao ministar odbrane, dok ste bili ministar odbrane, i dobro znate da je bio jedan dobar pokušaj i još uvek je, naravno, implementiran i u vreme gospodina Gašića, upravo softvere Državne lutrije Srbije je radio Vojno-tehnički institut, odnosno da naša Vojska Srbije suštinski ubira veliki prihod od samih softvera u Državnoj lutriji Srbije. Ponosan sam na to što sam nekada, kao predsednik same Skupštine Državne lutrije Srbije, učestvovao u radu na tome. To su ogromna sredstva za našu Vojsku.

Ono što je problem bio oko ilegalnog tržišta, implementacija takvih stvari, je upravo što smo imali unutar samog državnog sistema ljude koji su sarađivali sa ilegalnim priređivačima i uvek su im dojavljivali kada, recimo, ide poreska inspekcija da, recimo, poseti neki ilegalni objekat, u smislu da ga zatvori. Neko iz, naravno, tada Uprave za igre na sreću ili, na kraju krajeva, iz same Poreske uprave dojavi, oni zatvore objekat i, naravno, poreski inspektor tu ne može ništa da uradi.

Zato smo došli do situacije da smo imali 50% čak nelegalnog tržišta, što je potpuna katastrofa. To je ona problematika gde imamo mlađe od 18 godina koji se klade. To je ona problematika gde imamo sve u sivoj zoni, a upravo zbog tog nelegalnog tržišta, a nije bilo dovoljno želje države da se sa tim obračuna. Zato smo mi gubili enormne svote novca i još uvek, nažalost, gubimo, a posebno sa razvojem novih tehnologija i posebno sa priređivanjem igara na sreću na internetu. Mi imamo strašan problem odliva novca koji je zastrašujući. Neke procene su bile da preko 50-60 miliona na godišnjem nivou mi izgubimo zbog nelegalnog tržišta.

Zamolio bih državu da vrati Upravu za igre na sreću. To je bila jedna neviđena glupost koju smo mi uradili, da ukinemo Upravu za igre na sreću. Jedina zemlja u Evropi je Srbija ili jedna od dve zemlje u Evropi koja nema upravu za igre na sreću. U Velikoj Britaniji je to dignuto na nivo ministarstva, jer znaju koliko novca se tu vrtu, koliko je to dobro za državu. Kada imate legalnog priređivača njemu ne pada na pamet da pušta mlađeg od 18 godina da igra bilo koju igru, njemu ne pada na pamet da dopušta da se neko, što bi naš narod rekao, raskući u kladionici zato što on želi da ima konzumenta u smislu igrača koji je došao da se zabavi, a ne da sebe uništi. Oni su dužni zato što su svuda u svetu legalni priređivači ti koji su tražili da se u zakonske okvire ubaci tzv. društvena odgovornost, i to su tražili kod nas ljudi koji su legalni priređivači da se ubaci ta društvena odgovornost, gde ste dužni da, na primer, u saradnji sa Institutom u Drajzerovoj, ako vidite zavisnika, da ga pošaljete tamo i čak su dužni svoje operatere na uplatnim mestima da obuče da takvog prepoznaju i da ga pošalju u Drajzerovu da se leči. Kada imate nelegalnom priređivača, on to nikada neće uraditi, njemu je baš dobro da se neko raskući, da potpuno uništi svoju porodicu i zato imamo danas ovo što imamo.

Molim državu da ovde stane konačno za rep nelegalnim priređivačima i posebno na internetu zato što tu imamo potpuni cirkus, jer jednostavno nema nikakve kontrole, a upravo je tu Vojno-tehnički institut koji je mogao dosta da uradi, nadam se da će uraditi, zato što su upravo kod njih te laboratorije i mogućnost da se tako nešto napravi kako bi se nelegalni priređivači apsolutno suzbili.

Neko je ovde rekao da su u Ruskoj Federaciji ukinute igre na sreću. To je potpuno netačno. Ruska Federacija ima jedan od najboljih zakona za sportsko klađenje, a što se tiče kockarskih zona, ona ih je stvorila šest u državi i samo tamo možete kazino igre da priređujete. Nešto slično imaju SAD. Ne bi bilo loš kod nas, ali mi smo mala teritorija da tako nešto uvodimo, ali Ruska Federacija, tvrdim, ima jedan od najboljih zakona za sportsko klađenje, a da ne pričam o Velikoj Britaniji koja je tako nešto donela.

Inače, najbolje zakone ima Malta koja je izvanredna država po tom pitanju i vi tamo, kada biste hteli da priređujete igre na sreću, morate da prođete bar jedno 40 instanci, veoma nezgodnih, od toga da vam proveravaju kompletno poreklo novca, da li ste se slučajno finansirali od terorizma, od kriminala, od ne znam čega. To je dobro da se uvodi i kod nas, upravo ovim članom, ovo nije loše, ali moramo da znamo, ovo što sada uvodimo ovim izmenama da ne može da bude priređivač igara na sreću neko ko je učestvovao u nekom kriminalu, on svakako nikada to neće ni biti. On će uvek otići u sivu zonu. Legalni priređivač se nikada neće time baviti. Onaj ko je nelegalni priređivač, on će se time baviti i to je ono gde država mora konačno da stane na put, ukoliko želi da iskoreni tu pošast i naravno da omogući ljudima koji legalno priređuju, da mogu to na jedan zdrav i dobar način da rade i da novac ostane svakako u državi. Da imamo onda za finansiranje i sportskih klubova i domova zdravlja i crvenog krsta itd.

Nadam se da će Vlada Srbije, a čini mi se da izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, negde i rađen, obzirom da imamo stari zakon iz 2011. godine, dosta prevaziđen, već danas, nadam se da će to konačno doći na dnevni red i da ćemo uskoro glasati o tako nečemu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.