Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, ja ću danas da govorim o potvrđivanju Finansijskog ugovora železničke pruge Niš – Dimitrovgrad, ali ne, nažalost, sa istim žarom kao moj kolega Branimir Rančić, s obzirom da on dolazi iz Niša. Ali, s obzirom da ja dolazi iz Soko banje, nama je jako bitno da se razvija saobraćajna infrastruktura u Nišu, jer, u stvari, to je i glavno čvorište odakle smo upućeni na dolazak turista u Soko banju.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu planirao je zaduženje na ime Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je potpisan još 31. januara ove godine, na iznos od 134 miliona evra. Sredstva su namenjena za elektrifikaciju i modernizaciju signalizacije i izgradnju jednokolosečne obilaznice severno od grada Niša, kao i za rekonstrukciju i modernizaciju postojeće jednokolosečne pruge Sićevo-Dimitrovgrad. Ova pruga je jedini deo Koridora 10 koji nije elektrificiran i zato je neophodno da se ovaj pružni pravac rekonstruiše, kako bi se podstakao tranzit preko Srbije i otklonila uska grla. Ova pruga je veza Srbije i Bugarske, kojom se kreće velika količina robe iz Turske i sa Bliskog Istoka.

Takođe bi naznačila i da je skoro, u martu mesecu, 9. marta, ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja imala sastanak sa zamenikom premijera Bugarske, Tomislav Dončev, gde su takođe razgovarali o rekonstrukciji ove pruge i, između ostalog, o rešavanju problema zadržavanja robe i putnika na graničnom prelazu između Srbije i Bugarske.

Završetak radova deonice Sićevo-Dimitrovgrad je planiran za 2020. godinu, dok obilaznica oko grada Niša za 2023. godinu. Ukupna vrednost ovog projekta je 268,28 miliona evra, od kojih se 134 miliona evra obezbeđuje kreditom iz EIP-a, 61,24 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, a 73,04 miliona evra u vidu donacije Investicionog okvira za zapadni Balkan. Period otplate ovog kredita je 25 godina, uključujući i period počeka od pet godina, bez plaćanja banci pristupne naknade i provizije na nepovratna sredstva, sa prosečnom kamatnom stopom od 1,6%.

Zaista mi je žao što nisu danas ovde predstavnici opozicije, da čuju kakvi krediti se koriste za izgradnju infrastrukture Srbije, a ne kao u njihovo vreme, po 7, 8 i 10 posto su se plaćale kamate.

Na kraju, moram da istaknem da sam zahvalna Vladi Republike Srbije, kao i našem predsedniku, Aleksandru Vučiću, što smo svedoci izgradnje, modernizacije i rekonstrukcije železničke infrastrukture Srbije, kao što su i projekti Beograd-Budimpešta, Šabac-Bracina, Žeželjev most, Stara Pazova, Novi Sad, a u najavi je i rekonstrukcija pruge Beograd-Zagreb. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tijana Davidovac. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću posebnu pažnju posvetiti izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Najznačajnija izmena koja se ovim zakonom predviđa je oslobađanje od plaćanja akcize na pojedine naftne derivate koji se koriste u industrijsku svrhu. Predloženo rešenje direktno utiče na smanjenje troškova privrednih subjekata koji obavljaju delatnost u sektoru prerađivačke industrije, što za posledicu ima niže cene finalnog proizvoda koji će biti konkurentan kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

Ovim rešenjem stvoriće se i likvidna sredstva koja su neophodna za investiciona ulaganja u sektoru prerađivačke industrije.

Takođe, jedna od pozitivnih strana izmene ovog zakona jeste stvaranje stabilnog i kontinuiranog obavljanja procesa proizvodnje.

Predloženim zakonskim rešenjem navedeni privredni subjekti, kroz oslobađanje od plaćanja akcize na sirovinu, koja se koristi kao reprodukcioni materijal za proizvodnju industrijskih proizvoda, bili bi motivisani da povećaju obim proizvodnje i izvozne poslove, što je u neposrednoj vezi sa povećanjem prihoda po osnovu direktnih poreza, i to poreza na dobit pravnih lica, poreza na dohodak građana, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Privredni subjekti mogu u skladu sa važećim propisima da ostvare refakciju plaćene akcize na određene naftne derivate, ali treba uzeti u obzir to da postupak refakcije podrazumeva angažovanje značajnih finansijskih sredstava, kao i vremenski rok potreba za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize.

Ovim zakonskim rešenjem predlaže se oslobađanje od plaćanja akcize na određene naftne derivate, a u cilju nesmetanog obavljanja procesa proizvodnje od strane privrednih subjekata koji iste koriste u industrijsku svrhu.

Poslanička grupa Srpske napredne stranke će u danu za glasanje podržati predloženi set finansijskih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mi danas imamo dosta predloženih izmena i dopuna zakona i teško je govoriti o svima. Ja ću se opredeliti uglavnom za jedan, ali jedan ću samo napomenuti, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Ovde je dosta bilo reči oko toga i mislim da je dobar deo poslanika ispravno to i video i predlagao, ali ono što je suština svega ovog jeste da će igre na sreću da postoje. Bitno je samo da se zakonska regulativa tako uradi da igre na sreću budu kontrolisane, da država od njih ima koristi, da tamo ko ne treba da ide ne bude u tim objektima gde se organizuju igre na sreću. I to je suština. Mislim da svaka izmena i dopuna ili novi zakonski propis jednostavno doprinose da igre na sreću budu što bolje organizovane.

Ono što pleni pažnju, bar meni, je posebno Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji. Ovim dopunama se reguliše da osnivači društva za reviziju i samostalni revizori ne mogu biti neko ko je osuđivan, što je apsolutno u redu i to treba podržati bez obzira na političke opcije koje su ovde u Skupštini.

Međutim, danas bih se opredelio za nešto što je iz prakse i nešto iz rada DRI. Izbliza sam gledao i bio učesnik njihovog rada, njihove kontrole i mogu da kažem da imam jako pozitivna iskustva sa njima. Mislim da je uredu da se to i ovde kaže, da prvo ti ljudi koji to rade, rade jako detaljno, rade stručno i najbitnije savetodavno. Na njih nema nikakvih uticaja ni spolja ni iznutra uticaji. Recimo, ako je lokalna samouprava korektna i kvalitetno sarađuje sa DRI, to je dobro i za nju i sve direktne i indirektne korisnike budžeta. Iz toga se može mnogo toga naučiti da u budućem radu se ne prave greške i da se pravilno troše budžetska sredstva. Ima primera gde to lokalne samouprave ne rade, srećom da je to mali broj lokalnih samouprava. Moj predlog je da što više sarađuju, jer je to prvenstveno najbolje za njih same.

Ono možda što niko nije ovde pomenuo, a što je po meni jako bitno, to je da DRI iz svog rada, iz svog iskustva, iz saznanja sa terena predlaže Vladi, nadležnim ministarstvima da izrade određene zakonske propise za oblasti koje nisu dovoljno pokrivene i mislim da to i Vlada i ministarstva koriste i predlažu određena zakonska rešenja koja mi ovde razmatramo i usvajamo.

I to je jedan benefit ili veliki benefit za sve nas koji smo na neki način opredeljeni da smo u državnim institucijama i da smo u kontaktu sa državnim parama. Te predloge čak svi, ti predlozi koji idu od DRI su i predloženi i svim poslanicima dostavljeni u pisanoj formi i mislim i predlažem svim kolegama da to pročitaju, mislim da iz toga može mnogo da se nauči, a pogotovo korisnicima budžetskih sredstava bili oni sa nivoa Republike, bili oni sa nivoa lokalne samouprave.

Ja ću reći jedan mali primer sa nivoa lokalne samouprave, a to je već dugo da postoji dozvoljen budžetski, odnosno finansijski deficit koji se ne može preći, a to je 10%.

Državna revizorska institucija predlaže da to bude urađeno tako da dozvoljeni budžetski deficit bude onoliki koliko je preneto sredstava iz prošle godine u tekuću budžetsku godinu, što mislim da ima velikih opravdanja, jer pojedine lokalne samouprave, pogotovo male opštine nisu u mogućnosti da iz tekućeg godišnjeg priliva rade na velikim investicijama, svejedno koje prirode, da li je to infrastruktura, da li je to nešto drugo i one spremaju sredstva i pare, možda, dve, tri, četiri godine, da bi u jednoj godini ta sredstva iskoristila u tom iznosu ili u većem iznosu i da bi mogli nešto ozbiljnije da urade.

Iz tih razloga mislim da je opravdan i taj predlog, i da Vlada, i ministarstva treba to da razmotre i da vide mogućnost da bude usvojen Predlog Državne revizorske institucije.

Zato mislim da ova institucija, iako je mlada, radi dosta dobro, odgovorno i da svima doprinosi da što bolje trošimo budžetska sredstva, odnosno narodna sredstva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Đorđeviću, poštovani narodni poslanici, pred nama je set finansijskih zakona i dosta su važni da ih usvojimo, jer se ulažu izuzetni napori da se stvore uslovi poslovanja, učine predvidljivim i stabilnim zbog razvoja naše zemlje. Na vreme se pripremamo za umanjivanje negativnih efekata, mogućih tržišnih rizika, deviznih i kamatnih rizika. Cilj je da podstaknemo i unapredimo korišćenje osnovnih tržišnih instrumenata zaštite od deviznog rizika poslovanja. Uvoznici i izvoznici treba da budu uvereni da je potreba za zaštitom od deviznog rizika manja, jer je sada kretanje kursa povoljnije i oscilacije su niže.

Odgovorno preduzeće za to treba da ima takav princip da se poslovanjem eliminišu rizici, i to je na državi, a da se koncentriše na svoje poslovanje i svoje poslovne aktivnosti.

Što se tiče ovih izmena Zakona o deviznom poslovanju, na primer humanitarne organizacije mogu primati donacije iz inostranstva u humanitarne svrhe, u stranim valutama.

Svi rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom preko platnih institucija i javnog poštanskog operatora, zatim olakšane internet kupovine, izmene radi povoljnijeg poslovnog ambijenta, radi privlačenja što više investicija u zemlju, zatim pribavljanje garancija i jemstava od nerezidenata po dva osnova – uvoz robe i usluga i izvođenje investicionih radova nerezidenata u Republici Srbiji će biti znatno olakšane.

Što se tiče Zakona o faktoringu, već smo čuli kolege i o tome su pričale, a ja ću samo nešto ukratko. Šta znači faktoring? Faktoring u stvari smanjuje zavisnost od bankarskog sektora, odnosno smanjuje zavisnost od kredita i faktoring je prisutan u Srbiji od 2005. godine, ali je nedovoljno poznavanje ove materije, odnosno poznavanje ovih transakcija, nije dalo odgovarajuće zakonske i nepostojanje odgovarajuće zakonske regulative, nije doprinelo da se on dovoljno razvije.

Sada je omogućen i dvofaktorski sistem, što znači da može da postoji jedan faktor u zemlji, a drugi faktor koji je u inostranstvu, što do sada nije bilo moguće.

Zakonom se otklanjaju problemi u praksi i veći stepen sigurnosti učesnika je u ovim poslovima, što takođe donosi država samim zakonom.

Cilj je da se omogući, pod 1) povećanje likvidnosti firmi, pod 2) veću sigurnost, pod 3) veću konkurentnost i pod 4) bolju kreditnu sposobnost. To je osnova ovog uvođenja izmena u ovaj zakon o faktoringu.

Sledeći zakon, ovo je dosta velika oblast, jer se radi o više finansijskih zakona i ono što je važno jesu izmene i dopune Zakona o PDV-u. Porez na dodatu vrednost, osnovni razlog ove dopune je u stvari usaglašavanje sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom i sa propisima EU u oblasti oporezivanja potrošnje PDV, a sve radi stvaranja povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata. Predviđa se refundacija PDV-a za hranu i opremu za bebe, da se zameni sa roditeljskim dodatkom, uvećan za paušal za nabavku za opremu za dete i za decu rođenu, zaključno sa 30. junom 2018. godine, za koje nije u potpunosti iskorišćen pravo na refundaciju PDV, što smatram da će ovom izmenom zakona uveliko da se olakša postupak i administrativne stvari.

Poreska oslobođenja bi podstakla proizvodnju i povećala izvozne poslove domaćih kompanija i povećala konkurentnost domaće privrede na međunarodnom tržištu, što bi značilo da strani obveznici ne snose PDV za nabavku dobara i usluga u Republici Srbiji, ukoliko ne podlažu obavezi evidentiranja. Utvrđivanja ovih izmena zakona daju doprinos pravnoj sigurnosti, utiče na privredne subjekte, obveznike PDV da jednostavnije posluju, zatim veći promet roba i usluga u slobodnim zonama, što bi uticalo i na budžetske prihode. Smatram da je ovaj zakon iz tih razloga veoma bitan.

Šta bih rekla što se tiče ovih zakona? Pre bih rekla sada nešto o ministru Vujoviću koji je nosilac u Ministarstvu finansija, da je on svetski stručnjak i da imamo puno poverenja kako vodi finansije ove zemlje.

Drago mi je što je tu ministar Đorđević, ali žao mi je što tu nije ministar Vujović. Ministar Vujović će biti uvodničar konferencije u Pekingu koja je jedna od najznačajnijih događaja u svetu tog tipa i koja se bavi ulaganjem u infrastrukturu.

Ova konferencija obuhvata vodeće ministre i guvernere centralnih banaka Evrope i sveta i druge stručnjake međunarodnih institucija.

Što se tiče ministra Vujovića, 26. janura 2018. godine mu je uručena nagrada „reformator godine“ koju dodeljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, za celokupan doprinos i unapređenju poslovnog ambijenta i to za postignute rezultate u 2017. godini u domenu suzbijanja sive ekonomije, reforme poreskih nameta i stvaranja podsticajnih uslova za razvoj preduzetništva.

Srbija je mala zemlja, međutim ima velikog državnika, a to je Aleksandar Vučić. Srbija je mala zemlja, ali ima svetske priznate stručnjake kao što je ministar Vujović. Ekonomski rast Srbije je prepoznat u svetu. Iz negativne krivulje smo krenuli u konstantan rast, uz brojne tehnološke izazove za trajno podizanje produktivnosti važna je stalna mobilnost ljudi, roba, stvaranje uslova za nove i privatne investicije.

Na kraju bih rekla sledeće, a odnosi se na celokupnu našu Vladu i posebno na ministra Vujovića i Ministarstvo finansija – niko nije slučajno postao pametan, jer je znanje sticao trudom i radom, rekao je Seneka. Zato mi imamo među svojim redovima u SNS ljude na koje možemo da se ugledamo i koji su znanjem i trudom došli na najviše pozicije. Hvala svima.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Milićeviću, poštovani uvaženi ministre Đorđeviću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je napredovala za 12 mesta po indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. To je najbolji rezultat Srbije koji je registrovan prošle godine od 2010. godine, od kad je promenjena metodologija.

Poboljšanja su vidna u osam najvažnijih kategorija po kojima se ocenjuje konkurentnost jedne zemlje, a najveći pomak je u makroekonomskom okruženju, na osnovu čega je Srbija napredovala za 31 poziciju. Srbija je zaista na dobrom putu, to govore i relevantne međunarodne institucije. Dobro je kad nas rangiraju stranci.

Po efikasnosti tržišta rada, napredak je za 14 mesta, a u visokom obrazovanju i obuci za 10 mesta.

Kada sve to znamo, važno je da napomenemo koji su osnovni razlozi zašto je važno da usvojimo Zakon o planskom sistemu Republike Srbije. Predlog Zakona o planskom sistemu Republike Srbije Vlada je uputila Skupštini 6. septembra prošle godine i on ima za cilj uvođenje jedinstvenih standarda kvalitetnog planiranja i kreiranja javnih politika na svim nivoima u Republici Srbiji, čvršću povezanost planiranja i programskog budžeta, kao i bolju koordinaciju republičkih, gradskih i lokalnih nivoa.

Podsetiću vas, i najrazvijenije zemlje sveta poput Amerike, Rusije i Kine imaju svoje jasne planove, imaju određene oblike državnog intervencionizma. Mnogi savremeni teoretičari ekonomskih prilika govore o tome da su postojali bolji i jasniji planovi nama se ne bi ni desila svetska ekonomska kriza, čije negativne efekte i danas osećamo.

Koji su razlozi za donošenje Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, o kome ću danas nešto više govoriti? Osnovni razlog, zapravo, leži u potrebi da se uspostavi jedan sveobuhvatan, efikasan, transparentan, koordinisan, realistični sistem planiranja, da imamo sve ključne aspekte socijalne, ekonomske i razvojne politike, ali i regionalnog i prostornog razvoja, da koristimo optimalno naša budžetska sredstva, čime ćemo obezbediti održiv razvoj Republike Srbije ali i efikasno sprovođenje procesa evropskih integracija.

Kada smo kod evropskih integracija, želim da vas podsetim da je Srbija uspešno otvorila 12 pregovaračkih poglavlja, da očekujemo da ćemo u prvoj polovini ove godine otvoriti još poglavlja, da je naša administracija spremna. Jedno od osnovnih poglavlja, koje smo na samom početku otvorili je upravo poglavlje 32, koje se odnosi na budžetsku kontrolu, na eksternu, internu reviziju. Znači, moramo da vodimo računa da planski budžetiramo i da vodimo računa o našim finansijama.

Takođe, jedno od važnih poglavlja koje smo otvorili je i poglavlje 5, na putu Srbiji ka EU, koje se odnosi na javne nabavke i reformu sistema javnih nabavki u našoj zemlji.

Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona i šta će to dobro doneti građanima, privredi i društvu uopšte je, zapravo, ovaj zakon i ovi propisi će doprineti efikasnom planiranju u Republici Srbiji i upravljanju javnim tipologijama, ali dovešće i do toga da imamo hijerarhiju planskih dokumenata, gde imamo transparentnost donošenja i izrade dokumenata javnih politika, da znamo šta nam je strategija, šta nam je plan, šta su nam akcioni planovi, šta su nam programi.

Takođe želim da kažem da su predstavnici ministarstva, državne uprave i lokalne samouprave zaista organizovali veliki broj javnih rasprava koje su bile od decembra prošle godine do januara ove godine i da su učestvovali svi zaista na dva okrugla stola, svi relevantni predstavnici organa državne uprave, Narodne skupštine, civilnog sektora, nezavisnih državnih organa, ali i predstavnici privrednih udruženja.

Takođe, dobri zakoni vode dobroj upravi, a dobri planovi dovode do države srećnih građana, do države zadovoljnih građana, što je jedan od ciljeva ovog zakona.

Takođe, jedan od pozitivnih koraka Srbije ka članstvu u EU, ali i boljitku i dobrobiti građana republike Srbije, napravljen je u domenu kreiranja javnih politika, a mi kreiramo javne politike upravo usvajanjem zakona o planskom sistemu Republike Srbije, koji je Vlada uputila parlamentu i kojim želimo zapravo da modernizujemo sam sistem planiranja i kreiranja javnih politika.

Takođe, želim da kažem kako je to izgledalo kada država nema plan i kada država nema jasnu viziju i strategiju. Bivši režim je donosio i planove i strategije bez ikakve sprovodivosti u praksi, bez ikakvog odnosa ka građanima, ka potrebama građana, bez ikakvog osećaja za realnost i za stvarne prilike u našoj zemlji, zato što su ih i građani kaznili, i u Boru i u Sevojnu i u Aranđelovcu i u Beogradu su ih građani kaznili zato što nisu obezbedili nikakve jasne planove i projekte razvoja u lokalnim samoupravama u kojima su se kandidovali.

Takođe, vas niko u svetu neće ozbiljno ceniti. Vi ne možete biti relevantan faktor ni na evropskom ni na međunarodnom planu ako jedno pričate na unutrašnjem planu, a drugo pričate kada sedite izvan granica ove države.

Vi sami pišete zakone, vi sami pišete strategije, određene planove, a onda ih ne sprovodite. Koji će relevantan spoljno-politički partner da vas ozbiljno shvati?

Takođe, želela bih da kažem da će SNS usvojiti i podržati svih ovih 16 zakonskih rešenja i prateća dokumenta koja su teme ovog dnevnog reda. Ja bih pozvala sve svoje kolege iz pozicije i opozicije da podrže ova zaista dobra zakonska rešenja.

Srpska napredna stranka takođe nudi jasan plan i kada je u pitanju razvoj našeg sela, naših gradova, naših opština, svih delova ove Srbije. Mi se upravo od naših političkih protivnika, od naših ostalih političkih partija razlikujemo u tome što ispunjavamo obećanja data građanima.

Dobar primer za to je upravo reforma e-uprave i digitalizacija. Za kratko vreme pokazali smo kako kroz reformu elektronske uprave, državne uprave, digitalizacijom mi možemo zaista da pokažemo pozitivne efekte i kod građana i kod privrede, kako možemo da popravimo rejting naše zemlje i na evropskom i na svetskom planu i kada je reč o uslugama koje nudimo on lajn i kada je reč o građevinskim dozvolama.

Prioritet predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, celokupne Vlade Republike Srbije su zapošljavanje i bolji život građana i to su najvažnije teme i tih tema se držimo i kada usvajamo i kada donosimo ove zakone.

Reforme su bazirane na tri osnovna stuba, na ekonomiji, administraciji i pravnoj državi. Kada sve to znate, onda ste zaista ponosni kada prisustvujete na brojnim evropskim forumima i konferencijama, kada vašu zemlju, kada Republiku Srbiju zaista hvale i kada nude brojne reči pohvale, jer je Srbija zaista najviše napredovala na putu evropskih integracija kada pogledate sve zemlje kandidate, kada pogledate čitav zapadni Balkan i to zaista sa ponosom želim da istaknem i u ovom domu Narodne skupštine.

Ako vam u ekonomiji dobro ide, ako ljudi imaju posao, ako imaju pristojne plate, ako imaju mogućnost da karijerno napredujemo, onda će imati interesovanja da više rade i da se razvijaju u našoj zemlji, manje će ih interesovati politika mržnje koja deo srpske opozicije promoviše u javnoj sferi, što je loše i za našu zemlju i za naše građane.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, ja dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica. Po prvi put nakon 50 godina, nakon više od pet decenija, mi za Beograd imamo jasnu viziju i jasan plan razvoja i oporavka.

Nakon četrdeset godina, mi smo u Rakovici izgradili jedan dom zdravlja na Labudovom brdu. Mi smo otvorili policijsku ispostavu u Resniku, otvorili smo Kapitol park, investiciju vrednu više od 30 miliona evra. Mi smo obezbedili da naši građani Rakovice, ali i ostalih delova Beograda zaista bolje žive.

Prvog marta ove godine, počela je rekonstrukcija Bulevara Patrijarha Pavla. To je ona pristupna saobraćajnica koja vodi ka mostu na Adi, koju prethodno žuto preduzeće nije uspelo da uradi. Mi smo i taj most, koji je najskuplji most u istoriji Beograda platili. Evo sada ga i završavamo. Nisu mogli za tri mandata, koliko su vladali Beogradom, da završe jedan most. To vam govori o rezultatima i efektiva njihove vlasti.

Mi u Beogradu, Beograd je danas pametan grad, jedna svetska metropola, jedna ozbiljna prestonica, mi danas imamo 800 onlajn usluga. Znači, elektronskim putem građani Beograda mogu da realizuju neku od svojih potreba. Mi ćemo u narednom periodu, u naredne četiri godine, jer smo za to dobili mandat građana Republike Srbije, više da ulažemo i u naše škole, bolnice, domove zdravlja, ali i u vodovodnu, kanalizacionu mrežu.

Na samom kraju, želim da vas podsetim da smo mi u prigradskim opštinama u prethodne četiri godine uložili 350 miliona evra što je za četiri puta više od Đilasove Vlade u prethodnom periodu, kada je reč o ulaganju u prigradskim opštinama. Nastavićemo ka ambicioznim planovima. Uskoro ćemo završiti i rekonstrukciju beogradskog železničkog čvora. Želimo da naš železnički saobraćaj, da naše pruge, da srpske pruge budu bolje i efikasnije.

Videli smo kako izgleda politika bez plana u Beogradu i Srbiji. Dosta je politike bez plana, dosta je politike bez vizije.

Želim da iskoristim, na kraju, sve svoje kolege narodne poslanike da zaista podrže ove dobre i kvalitetne zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.