Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/259-18

2. dan rada

31.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 12:50 do 19:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 96 narodnih poslanika.
Ujedno vam se izvinjavam zbog kašnjenja od 45 minuta, zbog neodložnih obaveza koje su imali oba ministra.
Ministar unutrašnjih poslova će nam se pridružiti za koji minut, jer njegov sastanak još uvek nije završen.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu, odnosno ne zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 24. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju ministar Nebojša Stefanović i ministarka Nela Kuburović, sa svojim saradnicima iz nadležnih ministarstava.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članovima 192, 193, 201. i 202. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Dajem reč ministarki Neli Kuburović. Izvolite.

Nela Kuburović

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, želela bih na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama o parničnom postupku i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
Kada je u pitanju Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, razlozi za njegovo donošenje su brojni. Pre svega, postojeći Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ima brojne nedostatke koji su uočeni u njegovoj primeni.
Glavni nedostaci važećeg zakona ogledaju se, između ostalog, u neadekvatno uređenom postupku ostvarivanje prava na zaštitu podataka o ličnosti i nedovoljno uređenom postupku o iznošenju podataka o ličnosti iz Republike Srbije.
Takođe, nedostaci su izraženi u nepotpunom uređenju odgovornosti u slučaju kršenja prava lica, kao i slučaj neispunjavanja zakonskih obaveza.
Bezbednost podataka je, takođe, nedovoljno uređena, a nedostaju i odredbe obaveza analize rizika po pravna lica u slučaju pojedinih obrada koje mogu ozbiljno ugroziti njihova prava.
S druge strane, kada je u pitanju proces pridruživanja Republike Srbije EU, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU predstavlja međunarodna pravna obaveza Republike Srbije.
To u ovoj oblasti konkretno znači neophodnost usklađivanja sa uredbom 2016/679 Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodnom kretanju takvih podataka, odnosno Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i Direktivi iz 2016. godine broj 680, o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti od strane nadležnih tela u svrhe sprečavanja istrage, otkrivanja i gonjenje krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija i slobodnom kretanju takvih podataka i stavljanju van snage okvirne odluke Saveta 2008/977.
Moram da napomenem da važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije bio usklađen i sa ranijim propisima EU o zaštiti podataka o ličnosti, pa je obaveza usklađenosti sa propisima EU time još veća.
Postoji i treći bitni razlog za donošenje ovog zakona. Naime, njegovo donošenje je neophodan uslov kako bi se otpočeli pregovori za zaključivanje ugovora sa organom EU za jačanje pravosudne saradnje u krivičnim stvarima, Eurodžastom.
Zaključivanje ovog ugovora će svakako značiti dalje unapređenje pravosudne saradnje sa ovim organom.
Osnovni cilj zakona je da svakome obezbedi poštovanje osnovnih prava i sloboda fizičkih lica, a posebno njihovog prava na zaštitu podataka o ličnosti. S toga, Zakon o zaštiti podataka treba da uspostavi jasan pravni okvir u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Republici Srbiji.
U skladu sa Ustavom, Zakon treba da uredi obradu podataka o ličnosti, odnosno zaštitu prava i postupak ostvarivanja zaštite prava pojedinca u odnosu na obradu podatka, zatim prava obaveze i odgovornosti rukovalaca podatka, obrađivača podataka i svih primalaca podataka, kao i nadležnosti, položaj nezavisnog organa za zaštitu podataka o ličnosti.
Pored toga, donošenjem ovog zakona ispuniće se i drugi ciljevi, a to su detaljnije uređenje postupka ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, propisivanje velikog broja različitih slučajeva kojima je u potpunosti uređen postupak iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije, čime se značajno ubrzava ovakav proces, uređenje odgovornosti u slučaju kršenja prava lica na koje se podaci odnose, kao i u slučaju neispunjavanja zakonskih obaveza rukovaoca, obrađivača ili njihovih predstavnika, potpunije uređenje bezbednosti podataka o ličnosti tako što se propisuje veći broj mera zaštite podataka o ličnosti, kao i postupak u slučaju da do povrede bezbednosti ipak dođe, uvođenje obaveze analize rizika pre započinjanja radnje obrade ako je rizik visokog nivoa propisuje se neophodnost prethodnog traženja mišljenja nadzornog organa, propisivanje novih instituta kao što su obavezujuća poslovna pravila, sertifikacija, određivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti, kao i kodeks postupanja, što će svakako unaprediti zaštitu podataka, potpuno uređenje obrade podataka o ličnosti, koju vrše nadležni organi u svrhe sprečavanja istrage, otkrivanje ili gonjenje krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija.
Svakako da ove odredbe predstavljaju jednu od najznačajnijih zakonskih novina, jer se prvi put jasno propisuju posebne odredbe koje se odnose samo na nadležne organe, čime se obezbeđuje zakonitost njihovog postupanja i istovremeno određuju slučajevi kada ograničenja opšteg režima postoje. Proširenje i preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao nezavisnog i samostalnog državnog organa nadležnog za nadzor i sprovođenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i, na kraju, obezbeđivanje usklađenosti sa relevantnim dokumentima EU, što je od velikog značaja za obaveze Republike Srbije, koje su predviđene pregovaračkim poglavljima 23. i 24.
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti sadrži deset glava. On predstavlja detaljnu jedinstvenu celinu kojom se uređuju sva bitna pitanja koja se odnose na ovu oblast.
Osvrnula bih se i na najvažnije novine koje ovaj zakon donosi. Za razliku od sada važećeg zakonskog rešenja, prema kome se pristanak može dati isključivo u pismenom obliku ili usmeno na zapisnik, ,što je u primeni zakona izazivalo velike probleme, pojam pristanka je sada precizno definisan i značajno proširen.
Naime, pristanak lica na koje se podaci odnose je određen kao svako dobrovoljno određeno, informisano i nedvosmisleno izražavanje volje tog lica, kojim to lice, izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom, daje pristanak za obradu podataka o ličnosti koji se na njega odnose.
Ovakvom definicijom pristanka obezbediće se njegovo olakšano davanje, pri čemu je veoma važno da prilikom njegovog davanja, lice na koje se podaci odnose mora biti potpuno informisano o svim bitnim elementima koji se odnose na obradu.
Kao što je rečeno, veliki broj odredaba ovog zakonskog predloga se odnosi na obradu organa vlasti koji su nadležni za sprečavanje, istragu i otkrivanje krivičnih dela, kao i gonjenje učinilaca krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija, uključujući i zaštitu i sprečavanje pretnji javnoj ili nacionalnoj bezbednosti.
Propisivanjem ovih odredbi je veoma važno, jer se s jedne strane obezbeđuje dalje unapređenje dostignutih ljudskih prava u ovoj oblasti. S druge strane, postoji potreba da se ograničenjem nekih od tih prava, imajući u vidu bezbednosne izazove koji se javljaju u današnje vreme. Zbog toga, ovakva ograničenja moraju biti precizno zakonski uređena.
Ovde treba napomenuti da ako nadležni organi ne obrađuju podatke u isključivo navedene svrhe, primenjuju se odredbe koje se odnose na sve druge organe javne vlasti.
Predlog zakona po prvi put propisuje i opšta načela, koja su značajna jer predstavljaju osnovni putokaz koji treba primeniti i čega se treba pridržavati kod svake obrade podataka o ličnosti.
Već postojeća prava lica na koje se podaci odnose, u skladu sa važećim zakonom, kao što su pravo na obaveštavanje o obradi, pravo na pristup i kopiju, kao i pravo posle otvorenog pristupa, Predlogom zakona su mnogo detaljnije propisana.
Novinu predstavlja pravo na prenosivost podataka koje podrazumeva da lice na koje se podaci odnose ima pravo da njegove podatke o ličnosti, koje je prethodno dostavio rukovaocu, primi od njega uobičajenom, korišćenom i elektronski čitljivom obliku, kao i da ove podatke prenese drugom rukovaocu, bez ometanja od strane rukovaoca koji obrađuje njegove podatke.
Predlogom zakona propisane su i opšte obaveze koje se odnose na rukovaoca i obrađivača. Obaveze rukovaoca se odnose na preduzimanje odgovarajućih tehničkih, kadrovskih i organizacionih mera, kako bi se obezbedilo da se obrada vrši u skladu sa ovim zakonom i kako bi bio u mogućnosti da to predoči.
Prilikom preduzimanja ovih mera uzima se u obzir priroda, obim, okolnosti i svrha obrade, verovatnoća nastupanja rizika, kao i nivo mogućeg rizika po ostvarivanje prava i sloboda lica.
Postoji obaveza da se i ove mere preispitaju i ažuriraju. Druge obaveze su: vođenje propisanih evidencija o obradi, kao i saradnja sa poverenikom.
Zakonsku novinu predstavlja i određivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti. Propisano je da su rukovalac i obrađivač dužni da blagovremeno i na odgovarajući način uključe ovo lice u sve poslove koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, da mu obezbedi neophodna sredstva za izvršavanje ovih obaveza, pristup podacima o ličnosti i radnjama obrade, njegovo stručno usavršavanje, kao i da mu obezbede nezavisnost u izvršavanju njegovih obaveza.
Istovremeno, ovo lice je dužno da sarađuje sa poverenikom i predstavlja kontakt tačku između rukovaoca i poverenika.
Pored toga, Predlog zakona na nov način detaljno uređuje prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije.
Za razliku od važećih zakonskih rešenja, predviđeno je više mogućnosti za prenos podataka u drugu državu ili međunarodnu organizaciju, pri čemu treba naglasiti da u svakoj od mogućih situacija postoje jasno propisani uslovi koji moraju biti ispunjeni.
Korist od ovog zakonskog predloga će svakako imati veliki privredni subjekti, čije je sedište u Evropskoj uniji, a imaju predstavništva u Republici Srbiji, odnosno veliki privredni subjekti iz Republike Srbije koji posluju sa Evropskom unijom ili planiraju da tamo otvore predstavništvo, s obzirom da će pravni režimi zaštite podataka o ličnosti sada biti međusobno usklađeni.
Jedna od najznačajnijih novina koja se odnosi na lice na koje se podaci odnose je vezana za podnošenje pravnih sredstava ako se vrši obrada njegovih podataka o ličnosti. Po važećem zakonu, lice je imalo pravo žalbe Povereniku ako smatra da rukovalac ne obrađuje njegove podatke u skladu sa zakonom, a ako je nezadovoljan odlukom Poverenika, moglo je da pokrene upravni spor.
Sada se predviđa čitav niz različitih mogućnosti za zaštitu prava, pri čemu je moguće podneti više pravnih sredstava. Pre svega, može se podneti prigovor rukovaocu na obradu podataka. Pored toga, može se podneti pritužba Povereniku. Protiv odluke Poverenika, odnosno u slučaju da takva odluka nije doneta u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe, može da se pokrene upravni spor.
Isto tako, nezavisnost drugih postupaka može se ostvariti i neposredna sudska zaštita, a na kraju izričito je propisano i pravo na naknadu štete, koje podrazumeva da lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba zakona, ima pravo na novčanu naknadu ove štete od rukovaoca koji je štetu prouzrokovao.
Kao što sam rekla, Predlogom zakona su detaljno uređeni poslovi poverenika kao nezavisnog nadzornog tela. Odgovarajućim odredbama preciziran je njegov nezavistan status, a detaljno su uređene njegove nadležnosti.
Poverenik pre svega obavlja inspekcijske poslove, ali pored toga ima ovlašćenje da preduzme odgovarajuće korektivne mere, obezbeđuje primenu zakona, obavlja i poslove međunarodne saradnje.
Dala bih i nekoliko napomena vezano za izradu ovog zakonskog predloga. Prilikom izrade teksta Predloga zakona, korišćeni su tekstovi novih relevantnih propisa EU, analize teksta važećeg zakona, inicijative i preporuke za izmenu njegovih odredaba. Imala su se u vidu i rešenja koja je izneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom modelu zakona.
O ovom tekstu sprovedena je široka javna rasprava, a bio je predmet ocene Evropske komisije i Evrodžasta. NJihovi komentari su takođe ugrađeni u ovaj tekst. Tekst je bio upućen na mišljenje velikom broju državnih organa, čije su prihvaćene primedbe takođe sastavni deo teksta.
Na kraju bih napomenula da samo donošenje ovog zakona ne predstavlja kraj aktivnostima u ovoj oblasti. Pre svega, postoji potreba da se upozna javnost sa zakonskim odredbama, da se podigne opšta svest o značaju zaštite podataka o ličnosti.
Pored toga, do početka primene zakona, neophodno je doneti predviđene podzakonske akte, sprovesti odgovarajuće obuke lica koja obavljaju poslove u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti za primenu zakona.
Isto tako, neophodno je sprovesti odgovarajuće organizacione promene u organima javne vlasti i drugim subjektima kako bi se obezbedila specijalizacija lica, odnosno unutrašnjih organizacionih jedinica za zaštitu podataka o ličnosti, kao i obezbediti tehničke i druge uslove za primenu odredaba o bezbednosti podataka i procenu rizika.
Sve ovo će svakako unaprediti zaštitu prava i slobodu građana u Republici Srbiji, obezbediti usklađenost sa propisima EU, odrediti jasna pravila u pogledu obrade podataka o ličnosti i omogućiti efikasnu međunarodnu saradnju u ovoj oblasti.
Podsetila bih na početku da je usvajanje Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeno brojnim strateškim dokumentima, kao što su strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji, Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, kao i Akcioni plan za Poglavlje 23. Istovremeno, usvajanje ovog zakona, predviđeno je i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU u periodu od 2014. do 2018. godine.
Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predstavlja samo prvi korak u ostvarivanju ciljeva koji su predviđeni navedenim strateškim dokumentima, a pre svega poboljšanjem pristupa pravdi, unapređenje pristupa sudu i povećanju poverenja građana u pravosuđe.
Svakako, ovaj korak je veoma važan u pogledu usklađivanja normativnog okvira Republike Srbije u procesu pridruživanja EU, ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23, kao i prelaznih merila.
Iako Ustav Republike Srbije još od 2006. godine garantuje pravo na pravnu pomoć, pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti je celovito uređen sistem pružanja pravne pomoći.
Odredbe o pravnoj pomoći sadržane su u više zakona koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći. Ovakvo stanje nije zadovoljavajuće, posebno ako se ima u vidu da je u Republici Srbiji potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći velika, na šta upućuju podaci o strukturi i socioekonomskom položaju stanovništva, ali trend porasta potrebe za sudskom zaštitom, tzv. „ranjivih grupa“.
Upravo iz tih razloga, usvajanje Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u Narodnoj skupštini je veoma važna za građane, s obzirom da doprinosi unapređenju pristupa pravdi za veliki broj građana slabijeg imovinskog stanja i pripadnika ranjivih društvenih grupa.
Navedeni Predlog zakona je pripremljen nakon višegodišnjeg rada i brojnih analiza postojećeg stanja u oblasti pružanja besplatne pravne pomoći, komparativnih analiza, kao i istraživanje socioekonomskog položaja stanovništva u cilju utvrđivanja potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći, neophodnih budžetskih sredstava koje je potrebno obezbediti kako bi se što većem broju građana obezbedio pristup pravdi.
Ministarstvo pravde je formiralo radnu grupu koju su činili predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, advokature, Udruženje građana, predstavnici pravnih fakulteta, tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, a sastancima radnih grupa prisustvovali su i predstavnici delegacija EU, kao posmatrači.
U cilju upoznavanja šire javnosti sa rešenjima predloženim u Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, tokom 2017. godine organizovani su okrugli stolovi u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, kao i Međunarodna naučna konferencija tokom decembra 2017. godine. Ovim događajima prisustvovali su svi učesnici zainteresovani za donošenje ovog zakona.
U radnom tekstu Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, sprovedena je sveobuhvatna javna rasprava u kojoj su sve zainteresovane strane mogle da se izjasne o predloženim rešenjima.
Konsultacije sa predstavnicima Evropske komisije vršene su još od 2015. godine, uključujući i slanje radnog teksta zakona na mišljenje, kao i organizaciju TAEKS misije.
Predstavićemo vam sada neka od osnovnih rešenja Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Jedno od najznačajnijih rešenja za građane odnosi se na određivanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći. U cilju što šireg obuhvata građana koji imaju potrebu za besplatnom pravnom pomoći, Predlogom zakona definisane su tri grupe potencijalnih korisnika.
Prvu grupu čine lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu, socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, saglasno relevantnim zakonima.
Drugu grupu čine lica koja ne ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu, socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda, u konkretnoj pravnoj stvari, ispunili navedene uslove.
Prve dve grupe korisnika vezuju se za ekonomski položaj lica koje je tražilac besplatne pravne pomoći.
Predlogom zakona obuhvaćeni su građani za koje je na osnovu raspoloživih podataka procenjeno da se nalaze u najtežoj finansijskoj situaciji, a što je utvrđeno analizom Svetske banke i podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i građani koji bi snošenjem troškova pravne pomoći, nagrade za rad advokata i troškova sudskog postupka, faktički bili izjednačeni sa prvom grupom.
Utvrđivanje ekonomskog položaja nije previše statično, već omogućava sagledavanje svih relevantnih okolnosti u konkretnom slučaju.
Treću grupu lica čine pripadnici ranjivih, odnosno društveno osetljivih grupa, koja automatski ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonima, dakle, bez utvrđivanja njihovog finansijskog stanja. Na primer, dete o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu, odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, lice koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici, lice koje traži azil u Republici Srbiji, izbeglice, lica pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljeno lice, osobe sa invaliditetom, lice koje ostvaruje zaštitu torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima.
Predlogom zakona određeni su oblici besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške koji su dostupni građanima. Opšte pravne informacije, popunjavanje formulara i pravni saveti dostupni su svima i ne podležu odobrenju.
Analize su pokazale da navedeni oblici predstavljaju skoro 80% potrebe građana za pravnu pomoć. Posebno bih istakla da Predlog zakona upravo iz tog razloga predviđa dostupnost ovih oblika besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške svim građanima.
Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova podležu odobrenju.
Usvajanje i primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći doprineće većoj efikasnosti pravosuđa u celini. S obzirom da se uz stručnu pomoć kvalifikovanih pružalaca očekuje smanjenje broja novih postupaka pred sudom, za one predmete u kojima je moguće doći do rešenja bez pokretanja sudskog postupka, a takođe doprineti smanjenju troškova vođenja sudskih postupaka, s obzirom da predviđa i mogućnost posredovanja u rešavanju sporova koje je na raspolaganju korisnicima besplatne pravne pomoći.
Jedna od važnih novina jeste svakako i odredba o pružaocima besplatne pravne pomoći. Posebno bih želela da istaknem da se ovom odredbom omogućava puno poštovanje normativnog okvira Republike Srbije i ne utiče na pravila parničnog, krivičnog ili upravnog postupka.
Predlogom zakona predviđeno je da besplatnu pravnu pomoć pružaju i advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Ovo su osnovni pružaoci besplatne pravne pomoći koji su navedeni i u Ustavu Republike Srbije.
Istovremeno, uzeto je u obzir i važno iskustvo udruženja građana koji godinama pružaju besplatnu pravnu pomoć ranjivim grupama. Imajući u vidu normativni okvir Republike Srbije, precizirana je usluga svih pružalaca besplatne pravne pomoći.
Udruženja mogu neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštitu diskriminacije.
Naročito želim da istaknem da advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja samo kada je procesnim zakonima predviđeno da zastupnik mora biti advokat.
Zatim, besplatnu pravnu pomoć u udruženju može da pruža diplomirani pravnik, ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat. Ova odredba omogućava da udruženja koja se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovani, na primer, besplatna pravna pomoć žrtvama nasilja u porodici, partnerskog ili seksualnog nasilja, zaštita prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom.
Istovremeno, kroz određivanje kruga pružalaca besplatne pravne podrške, Predlogom zakona se ostvaruje i strateški cilj, da se upotrebe svi raspoloživi resursi kako bi se odgovorilo na potrebe što većeg broja građana. Na ovaj način, obezbeđuje se dostupnost besplatne pravne pomoći koju pružaju advokati širokom krugu građana koji ne mogu da snose troškove pravne pomoći.
Kao što sam već istakla, istovremeno se obezbeđuje dostupnost besplatne pravne podrške i pravnih saveta svima, što po dosadašnjim procenama čini oko 80% ukupne potrebe za pravnom pomoći.
Jedna od najznačajnijih novina koju donosi Predlog zakona jeste i utvrđivanje načina finansiranja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, i to kroz sredstva budžeta Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje.
Iz budžeta Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova.
Konačno, važno je napomenuti da se Predlogom zakona uvodi kontrola kvaliteta i odgovornost za savesno i profesionalno pružanje besplatne pravne pomoći, što će poboljšati kvalitet pravne pomoći i podrške koja se pruža građanima.
Uvodi se registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka, što će doprineti i dostupnosti informacija građanima.
Prelaznim odredbama Predloga zakona uvodi se obaveza za jedinice lokalne samouprave koje to do sada još nisu učinile, da formiraju službu besplatne pravne pomoći, čime se unapređuje dostupnost besplatne pravne pomoći manjim jedinicama lokalne samouprave širom Srbije.
Odložena je primenama odredaba o besplatnoj pravnoj pomoći u prekograničnim sporovima do pristupanja Republike Srbije EU.
Početak primene zakona predviđen je za oktobar 2019. godine, kako bi se do tog datuma izvršile neophodne tehničke i organizacione pripreme za njegovu primenu.
Osnovni cilj Zakona o lobiranju treba da postigne da se uspostavi jasan normativni okvir za obavljanje delatnosti lobiranja u Republici Srbiji i time otklone nedostaci u našem pravnom sistemu kada je u pitanju proces donošenja zakona i drugih opštih akata.
Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes, budući da se povećava javnost rada Narodne skupštine, organa državne uprave, AP i jedinice lokalne samouprave u postupku donošenja propisa, ojačava se integritet i odgovornost javnih funkcionera i drugih lica zaposlenih u ovim organima koji učestvuju u postupku donošenja zakona i drugih opštih akata.
Zato donošenje Zakona o lobiranju, koji će jasno urediti odnose između svih aktera u procesu donošenja propisa i pristup javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti postaje imperativ koji je prepoznat u strateškim dokumentima, kao što je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcioni plan za njeno sprovođenje.
Obaveza donošenja Zakona o lobiranju proističe iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila, kao i preporuka grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO u četvrtom krugu evaluacije.
Pojedine države oblast lobiranja regulišu zakonom, dok je u drugim ova oblast izvan zakonskog okvira. Međutim, i u državama u kojima su zastupljena neformalna pravila, pitanje formalnijeg regulisanja lobističke profesije postaje sve aktuelnije.
Regulisanje lobiranja Predlogom zakona koji je pred vama usmereno je na sprečavanje mogućeg neprimerenog uticaja lobista na formiranje javnih politika, kao i podizanje poverenja građana u proces donošenja odluka, odnosno na utvrđivanje pravila u vezi sa obavljanjem lobiranja.
Predlogom zakona uređene su tri grupe pitanja koje su od značaja za lobiranje. Prvo, određen je pojam lobiranja, krug lica koja mogu obavljati delatnost lobiranja, korisnici lobiranja, krug lica koja mogu biti lobirani, kao i osnovna načela ovog procesa.
Prilikom definisanja pojma lobiranja u cilju otklanjanja mogućih nedoumica definisane su i aktivnosti koje se ne smatraju lobiranjem, a koje se odnose na radnje koje nemaju za cilj vršenje uticaja na donošenje zakona, drugih propisa i opštih akata, na primer, objavljivanje određenih informacija u medijima, iznošenje profesionalnih stavova, građanske inicijative, službene radnje.
U pogledu određivanja kruga lica koji mogu da obavljaju lobiranje, naglasila bih da su obuhvaćena sva lica koja su zainteresovana za obavljanje ove profesije, dok korisnik lobiranja može biti fizičko ili pravno lice u čijem interesu se vrši lobiranje.
Takođe, Predlogom zakona je obuhvaćen i širok krug lobiranih lica, kako na lokalnom, tako i na pokrajinskom i nacionalnom nivou. Izabrana, imenovana, postavljena, zaposlena ili na drugi način radno angažovana lica u organu vlasti, kao i lice koje učestvuje u pripremi i donošenju propisa, a na čiji izbor, imenovanje ili postavljanje organ vlasti daje saglasnost.
Predlog zakona se zasniva na načelu zaštite javnog interesa i načelu integriteta koji obuhvata zakonitost, transparentnost i odgovornost u radu, kao i etičnost u cilju očuvanja ličnog i ugleda pravnog lica koje obavlja lobiranje i ugled korisnika lobiranja.
Drugo, propisani su uslovi za obavljanje lobiranja. Prilikom utvrđivanja uslova za obavljanje lobiranja vođeno je računa o potrebnom nivou profesionalnih kvalifikacija, ali i o etičkim pokazateljima lica koja se kvalifikuju za obavljanje ove izuzetno odgovorne profesije.
Imajući u vidu da je reč o novoj profesiji Predlogom zakona je, između ostalog, predviđeno da lobista, pored visoke stručne spreme, poseduje i specifična znanja o lobiranju koja može steći pohađanjem posebne obuke.
U cilju omogućavanja efikasnog i delotvornog obavljanja posla u vezi sa kontrolom lobiranja, prilikom utvrđivanja institucionalnog okvira za njihovo obavljanje opredelili smo se za najracionalniji pristup, odnosno za postojeća institucionalna rešenja u vezi sa obavljanjem srodnih poslova, pa će ove poslove obavljati Agencija za borbu protiv korupcije.
Predlogom zakona se promoviše transparentnost lobiranja, koja dolazi do izražaja u uspostavljanju javnog registra lobista, a koji omogućava postojanje preglednih i javno dostupnih informacija o identitetu, interesu svih onih koji utiču ili žele da utiču na organe vlasti u procesu primene, pripreme i donošenja zakona i drugih propisa i opštih akata.
Na osnovu informacija koje se nalaze u javnom registru, široj javnosti se omogućava uvid u razmere uticaja lobiranja na donosioca odluka.
Treće, propisana su pravila u vezi sa sprovođenjem lobiranja. U tom smislu, najpre bih istakla da je propisana obavezna sadržina ugovora o lobiranju, pravila o njegovom raskidu, kao i prekid postupka lobiranja.
Takođe, opisani su poslovi koje obavljaju lobisti i ne registrovani lobisti i precizno utvrđeni principi njihovog delovanja i obaveze koje imaju prema korisniku lobiranja. Propisane su i obaveze lobiranog lica.
Imajući u vidu prirodu njegovog položaja, propisana je obaveza lobiranog lica da sačini izveštaj o svakom kontaktu sa lobistom ili ne registrovanim lobistom, čija je sadržina takođe uređena ovim predlogom zakona u cilju omogućavanja standardizacije podataka u vezi sa lobiranjem.
S tim je povezana i obaveza organa vlasti da vodi evidenciju o lobističkim kontaktima za funkcionere koje su izabrani, postavljeni, imenovani, zaposleni ili na drugi način radno angažovani u tom organu. Smisao evidencije, omogućavanje pristupa javnosti dovoljnom broju informacija o lobističkoj aktivnosti koje se odnose na javne politike, donošenje odluka kako bi se mogla proceniti priroda i domet lobiranja i kako bi se javnost uverila da je to u skladu sa javnim interesom.
Od naročitog je značaja uređivanje pitanja kontinuiranog izveštavanja o lobiranju. Prilikom normiranja ove obaveze lobista vođeno je računa da sadržaj izveštaja bude takav da obezbeđuje dovoljan obim informacija o lobiranju, a da ne prouzrokuje prikupljanje nepotrebnih podataka i preterano administriranje.
Izveštaj o radu lobista, odnosno pravnih lica koje obavljaju lobiranje podnose se Agenciji za borbu protiv korupcije kao organu koji vodi registre u kojima su upisani. Takođe, prilikom određivanja vremenskog okvira za izveštavanje, vođeno je računa da aktivnosti u vezi sa izveštavanjem omogućavaju praćenje stanja, ali i da ne ometaju efikasnost rada lobiste ili nadležnog organa vlasti.
Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera donet 2014. godine primenjuje se od septembra iste godine. Sistem alternativnih sankcija i mera u zemljama EU veoma je razvijen, tako da članstvo Republike Srbije u Savetu Evrope i proces pridruživanja EU zahtevaju razvijanje sistema vaninstitucionalnih mera i sankcija, njegovu širu primenu, kao i efikasnost izvršenja ovih sankcija.
S obzirom da se ovaj zakon primenjuje pune četiri godine, praksa je pokazala potrebu da se preciziraju određene odredbe kako bi se u potpunosti iskazale sve prednosti ovakvog vida sankcionisanja učinilaca krivičnih dela.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera unapređuje se zakonski okvir u cilju uspešnije primene alternativnih sankcija i mera i poboljšanja efikasnosti u radu povereničke službe.
Predloženim zakonskim rešenjima postiže se izjednačavanje prava lica kojima je određena mera zabrane napuštanja iz stana kao alternativna mera pritvora sa pravom koja imaju pritvorena lica u pogledu prava na boravak van prostorije u kojima se sprovodi mera. Izmenama u oblasti stručnog nadzora nad radom povereničke službe propisano je da ovaj nadzor vrše ovlašćena službena lica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija čime se doprinosi stručnijem i efikasnijem radu povereničke službe.
Sve navedene izmene i dopune Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera su jedan o preduslova za unapređenje sistema alternativnih sankcija i mera u skladu sa probacionim pravilima Saveta Evrope.
Zakonom o uređenju sudova predviđeno je da 1. januara 2019. godine nadležnosti Ministarstva pravde u poslovima pravosudne uprave u širem smislu prelaze na Visoki savet sudstva. U pitanju su nadležnosti koje se odnose na utvrđivanje merila za određivanje broja sudskog osoblja, svi poslovi pravosudne uprave u užem smislu za koje je nadležno danas Ministarstvo pravde, donošenje i nadzor nad primenom sudskog poslovnika, kao i predlaganje, izvršenje budžetskih sredstava i nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava za rad sudova.
S obzirom da je u toku izrada amandmana na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na oblast pravosuđa, biće neophodno da se posle njihovog usvajanja sa njima usaglase zakoni u oblasti pravosuđa među kojima je i Zakon o uređenju sudova. Iz tih razloga predlaže se odlaganje, prenošenje nadležnosti sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva za još godinu dana.
Predlogom zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku izmenjene su odredbe člana 204. tog zakona, a tako što se propisuje da lice koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo po kome teče parnica može da stupi u parnicu umesto tužioca na osnovu pismene saglasnosti koju tužilac dostavi sudu. Dakle, za razliku od važećeg zakonskog rešenja, više se ne traži saglasnost tuženog za stupanje u parnicu drugog lica umesto tužioca, a koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica.
Predlog za predlaganje ovakvog zakonskog rešenja je taj što je Strategijom za rešavanje problematičnih kredita, kao poseban problem za prodaju problematičnih kredita, istaknuta situacija prodaje problematičnog kredita od strane banke, ako je u toku parnični postupak po tom kreditu koji je pokrenula banka. U tom slučaju, shodno važećim odredbama Zakona o parničnom postupku, lice koje kupi problematični kredit ne bi moglo da stupi u parnicu umesto banke bez saglasnosti tuženog.
Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja prepreku u razvoju tržišta problematičnih kredita, pa je Akcionim planom za sprovođenje navedene strategije upravo predviđena izmena Zakona o parničnom postupku koja se predlaže.
Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa uređuje se načina na koji javni beležnik overava kopiju isprave koja se javnom beležniku podnosi u papirnom obliku. Međutim, ovim zakonom nije uređeno overavanje digitalizovane isprave. Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji, uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, pored ostalog, uređuje digitalizaciju isprave koja nije u elektronskom obliku, kao i overavanje digitalizovane isprave kojom se potvrđuje istovetnost digitalizovane isprave sa originalnom ispravom.
Sadržina odredaba koje uređuju overu digitalizovane isprave iz člana 11. tog zakona preuzima se u skraćenom obliku u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 26, čime se usklađuje pravni poredak i doprinosi pravnoj sigurnosti, jer se svi načini kopiranja i overavanja kopije koju čini javni beležnik nalaze u istom zakonskom tekstu.
Dakle, ovom dopunom zakona uvodi se još jedan način kopiranja isprave, digitalizacija isprave, kao i overavanje takve digitalizovane isprave.
Ovo su ukratko najvažnija rešenja koja sadrže navedeni zakonski predlozi.
Na kraju, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će posle rasprave u načelu i u pojedinostima Narodna skupština usvojiti Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Hvala na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, MUP uz podršku svih drugih državnih organa nadležnih za oblasti o kojima danas razgovaramo je radilo intenzivno u prethodnom periodu na izradi normativnih rešenja koja se danas nalaze pred vama, koja treba da poboljšaju uslove za očuvanje bezbednosti u Republici Srbiji.
Pre svega, pred nama su neki potpuno novi predlozi zakona koji su novi u pravnom sistemu naše zemlje, a koji uređuju vrlo važno materije sa aspekta bezbednosti građana Srbije, očuvanja njenih vitalnih funkcija, kao i podizanje kapaciteta za reagovanje u akcijama zaštite i spašavanja ljudi i imovine. Dakle, imamo pred nama četiri zakona iz oblasti sektora za vanredne situacije koji će se ticati zaštite od požara, reagovanja u vanrednim situacijama, dobrovoljno vatrogarstvo, dakle o zakonima ćemo govoriti nešto detaljnije kasnije i šest zakona koji su u jednoj meri osim zakona koji se tiče žigosanja i označavanja oružja, u većoj meri izmene tih zakona gde se faktički otklanjaju neki nedostaci koji su primenjeni u primeni ili se ti zakoni usaglašavaju sa drugim pravnim aktima da imamo efikasniju primenu tih zakona.
Iako smo bili svedoci većeg broja elementarnih nepogoda koje su izazvane kako prirodnim, tako i ljudskim faktorom, smatrali smo da su uočene situacije na terenu zahtevale stalno sprovođenje akcije unapređenja kapaciteta Republike Srbije i reagovanja u zaštiti i spašavanju, bilo da se radi o praksi koju smo uočili da se radi u našoj zemlji, bilo da smo uočili dobru praksu koju su sprovodile druge države u našem regionu ili negde drugde u svetu koje su se pokazale kao efikasne u zaštiti stanovništva.
Sada ću preći na svaki od zakona koji smo pripremili za danas. Prvo ću govoriti o Zakonu o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju u vanrednim situacijama, jer je ovo zakon kojim se vrši nadogradnja postojećeg sistema definisanog Zakonom o vanrednim situacijama. Predlog zakona otklanja ono što se u praksi učinilo i smatramo da je nedovoljno efikasno i neka rešenja su pojednostavljena i inovirana kako bi bila lakša za primenu.
Nedovoljna svest o značaju preventivnih aktivnosti i samo ne preduzimanje preventivnih aktivnosti od strane subjekata sistema je jedan od ključnih nedostataka koji se pokazao u prethodnom periodu. Poznavanje i razumevanje različitih rizika ključno je za identifikaciju njihovih uzroka i za proces planiranja i reagovanja u slučaju katastrofe. Procenu rizika od katastrofe i plan zaštite i spašavanja, kao i osnovne dokumente do danas je izradio izuzetno mali broj jedinica lokalne samouprave i privrednih društava, zbog čega želimo da novim zakonskim rešenjima pomognemo subjektima sistema da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofa.
Dakle, sve ono što smo imali prilike da vidimo što se tiče značaja uspostavljanja sistema smanjenja rizika od katastrofa najbolje smo možda videli na primeru poplava iz maja 2014. godine u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina. Ta poplava je ugrozila živote, zdravlje, imovinu za više od 1,6 miliona ljudi, u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji.
Ključno obeležje ovog zakona predstavlja stavljanje preventive u prvi plan i prema svim podacima kojima raspolažu UN i druge relevantne međunarodne organizacije koje intenzivno prate investiranje u preventivu, ukazuju da novac koji se investira u zaštitu u oblasti preventive u smanjenju posledica u smislu katastrofa i negativnih pojava u vanrednim situacijama može čak da ide u odnosu 1:8 u smislu vraćanja tog novca. Dakle, jedan uloženi dinar u zaštitu i preventivu može višestruko da nas zaštiti u smislu potencijalnih nepogoda i katastrofa.
Upravo zbog svega navedenog, mi smo pažljivo razradili norme koje uređuju planska dokumenta u oblasti smanjenja rizika od katastrofa. Takođe unapređenje procesa saradnje i dijaloga između različitih instituta na nacionalnom nivou, uspostavljanje nacionalne platforme za smanjenje rizika od katastrofa, a takođe, naglasak je i na međunarodnoj saradnji, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći i pružanja ili primanja međunarodne pomoći radi zajedničkog odgovora na posledice elementarnih i drugih nepogoda.
Želim da istaknem još jednu stvar. Građani često ne prepoznaju svoju ulogu kada govorimo o vanrednim situacijama i ulozi koju svako od nas ima u toj situaciji. Vrlo često se i delovi sistema ponašaju inertno, očekujući da će to uraditi neko drugi. Mi smo želeli da taj izostanak pravovremenog reagovanja građana i određenih institucija koje ne doživljavaju sebe kao deo sistema zaštite, istaknemo u ovom smislu i da propišemo obavezu učešća građana u zaštiti i spašavanju, po pozivu nadležnog štaba, ali naravno na bazi iskustva prilikom spašavanja građana u poplavama, predviđena je i obaveza postupanja građana po naredbi za evakuaciju.
Na žalost, imali smo situacije da su ljudski životi nekada bili ugroženi i da je bilo potrebno mnogo značajnije angažovanje policije, ljudi iz sektora za vanredne situacije i drugih državnih organa, upravo odbijanje ljudi i prihvatanje te vrste odgovornosti da napuste mesto stanovanja kada su njihovi životi mogli biti ugroženi poplavom, požarom ili nekom drugom vanrednom situacijom.
Naravno, važnu novinu predstavlja i činjenica da smo ovu obavezu koja se odnosi na lokalne samouprave proširili i na gradske opštine grada Beograda, što nije bilo slučaj do sada jer se kao lokalna samouprava tretirao samo grad Beograd i često je to dovodilo do sporosti u reagovanju, nedoumica i raznih drugih nedostataka u sistemu. Zato smo to sada predali i na jedinice koje su opštinske u gradu Beogradu, dakle koje nisu lokalna samouprava, ali imaju prenete nadležnosti, dakle imaju odluke lokalne samouprave i značajne su sa aspekta spašavanja.
Takođe, dali smo mogućnost u slučaju neblagovremenog reagovanja lokalnih štabova za vanredne situacije u lokalnim samoupravama, dali smo mogućnost da Republički štab za vanredne situacije raspusti te štabove i da uspostavi hitne vanredne štabove na mesto tih, kako bi se omogućilo delovanje u slučaju kada lokalni štab ne deluje, nepravovremeno deluje ili donosi odluke koje nisu u najboljem interesu spašavanje života stanovništva. Tako da smatramo da je to dobar mehanizam za reagovanje države u slučajevima kada su u pojedinim lokalnim samoupravama životi građana ugroženi, a nadležni organi ne reaguju na adekvatan način. Bolje nego da čekamo da se dogodi neka teška havarija, a onda da se preduzimaju neke druge mere iz nadležnosti države.
Što se tiče Zakona o kritičnoj infrastrukturi, ovo je materija koja je blisko vezana sa Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i faktički je jedan od potpuno novih zakona u našem pravnom sistemu. Pojam kritične infrastrukture nije nepoznat u jednom setu zakona koje smo već predlagali Narodnoj skupštini, ali se u nekim delovima, u nekim zakonima kritična infrastruktura pominje kroz neki drugi termin, da li kao sistem, objekti i mreže, delovi sistema itd. koji su od tolikog značaja za funkcionisanje društva da bi njihovim uništenjem, oštećenjem ili prestankom funkcionisanja nastupile ozbiljne posledice po zdravlje i bezbednost građana, njihove imovine odnosno funkcionisanja organa i organizacija Republike Srbije.
Imajući u vidu navedeno, prepoznata je potreba da se ovaj pojam identifikacije zaštite sistema, mreže i objekata označenih kao kritična infrastruktura uradi na jedan celovit i jednoobrazan način sa ciljem da se smanji rizik od poremećaja elemenata kritične infrastrukture koji mogu uticati na život stanovništva.
Mi smo na ovom Predlogu zakona radili sa Fakultetom za bezbednost, Privrednom komorom Srbije, Stalnom konferencijom gradova i opština, Asocijacijom menadžera korporativne bezbednosti i drugim subjektima, pored svih državnih organa i mislim da smo došli do dobre analize, uporedne analize kako se ova oblast reguliše ne samo u našem neposrednom okruženju, već i u EU i da na takav način faktički opredelimo koncept koji će urediti pojam i obavezne sektore u kojima se određuje kritična infrastruktura, kao i mogućnost da se na predlog nadležnih ministarstava doda određena kritična infrastruktura koja može biti određena i u nekom drugom sektoru.
U svakom slučaju, vrlo je važno da su i jedinicama lokalne samouprave i državnim organima i AP i drugim pravnim licima koji upravljaju relevantnim sistemima, data im je mogućnost da uzmu aktivno učešće i da suvereno svako u svojoj oblasti predloži kriterijume i opredele šta se smatra kritičnom infrastrukturom da bismo na takav način imali jedan širi obuhvat.
Što se tiče Predloga zakona o dobrovoljnom vatrogascu, ovo je jedan potpuno nov zakon u pravnom sistemu. Cilj zakona je bio formiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, pre svega operativnog karaktera, čiji su članovi spremni da učestvuju u gašenju požara, ali i u vanrednim situacijama kada je potrebna pomoć profesionalnim jedinicama MUP-a, odnosno Sektora za vanredne situacije, čime se doprinosi efikasnosti profesionalnog sastava. Time se naravno i Srbija uvršćuje u red onih zemalja koje počinju da grade ili nastavljaju neke tradicije koje imaju na delu svoje teritorije vezane za dobrovoljno vatrogarstvo, ali je ovde uvedena jedna potpuno nova stvar.
Dakle, najznačajnija novina nije samo formiranje dobrovoljno vatrogasnih društava kojih ima dosta na teritoriji Republike Srbije, ali su suštinski nefunkcionalna, već se ovde obezbeđuje mogućnost formiranja vatrogasne jedinice koja će faktički imati tu jednu dobrovoljnu operativnu vatrogasnu jedinicu što se tiče dobrovoljnih vatrogasnih društava, za čije osnivanje je potrebno naravno jedno navalno vatrogasno vozilo što je jedan od uslova, gde vi omogućavate da se ta dobrovoljna vatrogasna društva ne formiraju kao nekakve organizacije koje služe svemu i svačemu, a ne gašenju požara, već suštinski imaju potrebu da imaju jedinicu koja ima vozilo, koja ima dovoljne uslove i da može da se uključi i da pomaže stanovništvo na teritoriji na kojoj je formirana, kao i u profesionalnom sastavu Sektora za vanredne situacije.
Mi smo predvideli da takođe ovaj predlog zakona ostane na sistemskom konceptu finansiranja dobrovoljnih vatrogasnih društava kroz programe od javnog interesa, sticanje imovine kroz članarine, subvencije, donacije, pokloni i druge načine propisane zakonima koje uređuju udruženja, kroz obavljanje privredne i druge delatnosti kojim se stiče dobit i iz budžeta Republike Srbije, jedinica AP i lokalne samouprave kroz sredstva za podsticanje programa ili nedostajućih dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju udruženja.
Ono što će Ministarstvo unutrašnjih poslova uraditi, a svakako mi planiramo da u narednih, mi smo taj proces započeli, ove godine smo u naše jedinice primili novih 15 vatrogasnih vozila, do kraja avgusta sledeće godine, da kažem, će još postepeno od već januara pa na dalje, biti negde još otprilike još 45 novih vatrogasnih vozila i do sredine 2020. godine ukupno na to još nekih 70 ili 80 novih vatrogasnih vozila. Dakle, jedan veći broj vatrogasnih vozila koja će zameniti vozila koja više nisu dovoljno efikasna u gašenju požara, ali su još uvek operativna i upotrebljiva za dobrovoljna vatrogasna društva. Te ćemo mi ta stara vozila izvršiti kao donaciju dobrovoljnim vatrogasnim društvima koja se budu osnivala, pa će oni faktički na osnovu postojanja navalnih vozila moći da formiraju jedinice i koje će se naći kao pomoć građanima, a faktički će rasteretiti i korišćenje Sektora za vanredne situacije kada to nije potrebno, naravno, ili biti od pomoći u slučaju nekih većih požara.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, ovde se pre svega radi o novom konceptu. Dakle, ono sve što smo radili zajedno sa Narodnom skupštinom i zakon koji je usvojen ovde 2016. godine predvideo je novi koncept karijernog napredovanja kroz koncept karijernog napredovanja i u sistematsko rešavanje pitanja usaglašavanja plata u MUP, pre svega plata za policijske službenike. I ovaj novi sistem će početi da se primenjuje vrlo brzo.
Ono što smo mi uradili faktički, ovaj novi sistem plata treba da reši neku vrstu interne nepravednosti i uspostavljanje sistema, gde će se za obavljanje istih poslova u različitim delovima ministarstva, pre svega za policijske službenike, uspostaviti isti nivo plate. Imali smo situacije gde su se, mi smo naravno morali da uradimo više prethodnih radnji koje su dale opise radnih mesta, koje su dale bazične kompetencije, gde smo ustanovili šta je radno mesto u svakom segmentu Ministarstva, šta je njegov konkretan opis, da se ne bi dešavalo da se samo drugačijim nazivom u sistematizaciji radnih mesta dolazi do te vrste nejednakosti. Pa, da li je neko administrativni tehničar ili asistent u obradi materijala ili je već neki treći naziv, a da primaju za 20%, 30% različite plate na istovetnim poslovima u celom ministarstvu, što je ostvarilo jednu vrstu neujednačenosti i, da kažem, nepravde za te zaposlene. Mi smo došli do gde smo to sve u najvećoj meri uspeli da uradimo i to hoću da se zahvalim kolegama iz Ministarstva koji su danonoćno radili, pre svega i Sektoru ljudskih resursa i Sektoru finansija, zajedno sa Direkcijom policije, da su došli do toga da mi možemo da počnemo uskoro sa primenom sistema.
Ono što ja želim da kažem zbog policijskih i drugih službenika u Ministarstvu, mi smo došli do modela koji ne podrazumeva da se bilo kome u Ministarstvu smanji plata. Dakle, nikome plata neće biti smanjena ni za jedan jedini dinar. Ono što ćemo uraditi, to je da ćemo faktički povećanje plata i ove godine će biti, u 2019. godini se planira povećanje plata za pripadnika MUP-a, za te kriterijume, za one čija je plata vrednovana kao niža na određenom radnom mestu u odnosu na onu koju sada prima, njima se plata neće smanjivati, već će faktički njihov stepen uvećanja u narednim godinama biti manji u odnosu na one čija plata je vrednovana kao viša, a trenutno primaju nižu platu. Dakle, oni će imati manji procenat uvećanja plata sve dok se te plate ne izjednače. Jednog trenutka kada te plate budu izjednačene, njihov napredak će biti jednak.
Dakle, nikome neće biti umanjena plata, ali će nekima plata rasti sporije, jer danas primaju neuporedivo veću platu od ljudi koji rade isti posao na sličnim radnim mestima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tu je nekoliko izmena. Svakako da smo ocenili da su efekti zakona koji je donet i koji smo i mi u ovoj Narodnoj skupštini menjali da je dobar i da je uticao na smanjenje broja poginulih na putevima u Srbiji značajno.
Ono što sada menjamo, pre svega se radi, pošto smo doneli Pravilnik o tehničkim pregledima vozila, koji je počeo da se primenjuje u julu 2018. godine, obezbedio je faktički jedan visok standard u tehničkim pregledima vozila, jer ne želimo da se događa da se ta vozila pregledaju samo pro forme, a da se suštinski ne uradi tehnički pregled i onda kada se dogodi saobraćajna nezgoda, onda svi pitaju – a zašto taj pregled nije urađen kako treba? Danas postoji video nadzor, postoje različite procedure, mehanizmi kontrole i vrlo je teško na takav način izvrgnuti ruglu primenu ovog zakona i Pravilnika.
Što se nas tiče, imali smo u zakonu iz 2010. godine normu koja je predviđala da se za obavezu šestomesečnog tehničkog pregleda, za vozila starija od 15 godina, što bi značilo faktički da ta vozila imaju obavezu tehničkog pregleda dva puta godišnje. Ta mera nikada nije zaživela, ali nismo želeli da ostavimo nedoumicu kod građana da bi se primenom bilo kakvog pravilnika to moglo dogoditi. Mi vam predlažemo, baš zato što smo smatrali da je to nepravedno oštra mera, predlažemo Narodnoj skupštini da je ukine i da se sva vozila faktički upućuju na tehnički pregled jednom godišnje, da kažem, kako se faktički primenjivalo i do ovog trenutka.
Što se tiče drugih novina, imamo i pitanje prvog tehničkog pregleda za novo proizvedena vozila. Ovim predlogom zakona se odlaže obaveza prvog redovnog tehničkog pregleda za novo proizvedena vozila, prvi put registrovana u Republici Srbiji, najkasnije do isteka roka od dve godine od datuma prve registracije u našoj zemlji. Dakle, omogućujemo vlasnicima, potpuno novih vozila, da nemaju odmah onaj prvi obavezni tehnički pregled, već se obavezuje proizvođač i uvoznik vozila da dostave neophodnu tehničku dokumentaciju, jer se radi o vozilu koje je potpuno novo, koje je izašlo iz fabrike, da se dostavi sve ono što treba da uradi proizvođač i uvoznik, kao i sankcije i za proizvođača i za uvoznika ukoliko postupe suprotno propisanim obavezama, te faktički ne izlažemo te ljude novom trošku. S druge strane oni su dužni da pribave dokumentaciju kojom garantuju da su sva tehnička svojstva vozila dovoljno dobra za prolazak tehničkog pregleda.
Na kraju, zakonska rešenja vezana za pooštravanje kaznene politike koja se odnose na prekršaj prekoračenja brzine van naselja, jer smo vođenjem detaljne evidencije prekršaja koji su izvršeni na putevima u Srbiji utvrdili da se to prekršajno delo prekoračenje brzine van naselja čini sve češće, te smo predložili spuštanje praga tolerancije uz ostavljanje istog nivoa kazni. Dakle, novčane kazne su ostale iste, ali smo pribegli umanjenju mogućnosti, da kažem, da je faktički mogućnost povećanja brzine manja. Dakle, negde gde je bilo 20 kilometara preko ograničenja, sad je samo 10. Dali smo oštrije norme koje moraju da se poštuju pri čemu smo smatrali da su kaznene mere, dakle, da su finansijske kazne potpuno adekvatne, te nije bilo potrebe da se one povećavaju.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti, oni se usaglašavaju, između ostalog, i sa Zakonom o opštem upravnom postupku i inspekcijskom nadzoru, ali se, takođe, unapređuju postojeća zakonska rešenja. Postoje neki uočeni nedostaci o kojima smo i pričali u ovoj Narodnoj skupštini. I, naravno povećavamo efikasnost primene ovog zakona. Takođe, ovim zakonom će se, odnosno izmenama, u znatnoj meri doprineti jasnom definisanju prava, obaveza i dužnosti subjekata u ovom sektoru bezbednosti, racionalizovati određene procedure i uvesti novine tamo gde se pokazalo to kao celishodno, kao i urediti rad samih policijskih službenika na sprovođenju ovih zakona.
Prvi put se uvode pojmovi – bezbednosne provere i bezbednosne smetnje za potrebe baš tih zakona, čime će se napustiti supsidijarna primena nekih drugih zakona u kojima se ova materija do sada regulisala, čime se povećava i pravna sigurnost i predvidivost za sve subjekte koji podpadaju pod ova dva zakona.
Kada govorimo o privatnom obezbeđenju, imamo i dve nove licence, licencu za samozaštitnu delatnost i licencu za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u obavljanju samozaštitne delatnosti, čime se pravi jasna distinkcija između pravnih lica ili preduzetnika koji imaju organizovanu unutrašnju službu obezbeđenja u odnosu na subjekte koji mogu da pružaju uslugu drugima na tržištu. Takođe, izvršeno je razgraničenje licenci za vršenje poslova fizičko – tehničke zaštite, sa ili bez vatrenog oružja, što je bitna činjenica prilikom utvrđivanja uslova za izdavanje ovih licenci.
Nova stvar i nova licenca za obavljanje poslova redarske službe, zato što smo želeli da oni koji vrše održavanje reda na školskim manifestacijama i određenim sportskim priredbama to mogu raditi samo kada su redari i kada se na ovaj način može obezbediti mirno održavanje skupova.
Što se tiče fizičkih lica, novi uslovi za izdavanje licenca, kako za službenike privatnog obezbeđenja, tako i za detektive, jeste prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Pored toga, službenici privatnog obezbeđenja koji posao obavljaju sa oružjem moraće da dokazuju da su zdravstveno sposobni za držanje i nošenje oružja.
Predloženim izmenama i dopunama zakona značajno će biti unapređeni i nadzor nad sprovođenjem njihovih odredbi, biće konkretizovane uloge određenih organa i tela koja će ubuduće zajedno sa MUP-om se starati o adekvatnoj primeni ovih zakona.
Što se tiče Zakona o detektivskoj delatnosti, pored već pomenutih izmena i dopuna, imamo i obim podataka koji su detektivi u obavljanju poslova ovlašćeni da prikupljaju, proširen je sa tri nova ovlašćenja i biće im omogućeno da prikupljaju i podatke o kandidatima za zapošljavanje samo uz njihov pisani pristanak, o krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i o učiniocima ovih krivičnih dela, kao i o povredama radnih obaveza ili radne discipline.
Značajno za uvođenje većeg reda u ovom delu bezbednosnog sektora i efikasniji rad policije jeste jasno propisivanje uslova pod kojima se pravnim licima, preduzetnicima, odnosno detektivima licenca može i oduzeti. Zakon o detektivskoj agenciji, odnosno delatnosti u ovom delu je ostao nedorečen u sadašnjem zakonu i nedovoljno jasno uređen, što ćemo, smatramo, prevazići izmenama i dopunama.
Predviđamo i rasterećenje nekih administrativnih procedura. Ukida se obaveza za pravna lica i preduzetnike da policiji podnosi izveštaje o upotrebi sredstava prinude. Sada će se to raditi samo u slučaju zahteva nadležnog državnog organa, dakle, ukoliko postoji povreda tih prava ili kršenje zakona.
Jedna novina je i napuštanje koncepta obaveznog pripravničkog staža za detektiva kako bi bio u mogućnosti da nosi legitimaciju, jer je uočeno da su, faktički, najveći broj detektiva, odnosno onih koji rade u ovim agencijama prethodno radili u službama koje su poput policije, vojske ili drugim službama koje imaju u potpunosti ispunjene uslove, te smo smatrali da je pripravnički staž nepravedno otežavanje njihovih mogućnosti rada i nije se pokazao kao celishodan u prethodnom periodu, te predviđamo njegovo ukidanje.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, želeli smo da se bezbednost na ovim manifestacijama podigne dodatno na viši nivo i sve moguće posledice tako nekog negativnog ponašanja svedu na minimum.
Mi smo, kao MUP pratili stanje javnog reda na sportskim priredbama, kontinuirano i faktički ne samo način primene pravnih akata, odnosno pravnih propisa koji regulišu oblast održavanja sportskih priredbi u cilju usaglašavanja primene i adekvatnog odgovora već i preventivno delovanje i sve ono što može da unapredi rad policije i redarske službe koje imaju zakonske nadležnosti u održavanju javnog reda i mira i očuvanja bezbednosti.
Zbog nedorečenosti ovog zakona do sada počinioci krivičnih dela i prekršajnih dela su faktički prolazili sa ne adekvatnim kaznama jer su im kazne bile izricane po drugim zakonima što ne ide u prilog borbi protiv huliganizam.
Što se tiče policije, mogu da vam kažem da je za održavanje jednog skupa poput derbija visokog rizika potrebno od 2.500 do 3.000 policajaca kada sve uzmete u obzir, sve službe koje se angažuju u celokupnog periodu pre, za vreme i nakon održavanja meča, pa možete da shvatite koliko je to i trošak za državu, koliko je to upotreba pripadnika policije. Smatramo da bi generalno prevencijom koja bi se ostvarila kaznenim odredbama ovog zakona mogao da se umanji i taj broj angažovanih policajaca i da jednim preventivnim radom i upozoravanjem svih koji bi mogli da budu počinioci prekršajnih krivičnih dela utičemo i na umanjenje broja dela.
Predlog je rađen paralelno sa izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, tako da je prepoznata uska povezanost primene novih odredaba kada je u pitanju oblast organizovane sportske manifestacije i naravno nadležnosti, odgovornosti redarskih službi koje su često na našim fudbalskim utakmicama i drugim sportskim manifestacijama bile, maltene, mogu da kažem, protokolarnog tipa, a ne suštinskog tipa. Dakle, redarska služba mora da radi svoj posao i mora i klub i organizator da preuzme svoj deo odgovornosti u organizovanju bilo kakve manifestacije. Naravno, MUP je tu da zaštiti zakona i javni red i mir.
Što se tiče Predloga zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije. Ovaj zakon koji je ostao na nivoima starih zakona koji su doneti 1995. godine, odnosno 2004. godine i ono što je dobro za građane Srbije, ovaj zakon će doprineti većoj bezbednosti građana prilikom manipulacija skladištenja i upotrebe oružja, naprave i municije.
Što se tiče jedan od uslova za donošenje ovog zakona jedan je od uslova pristupanja Republike Srbije Konvencije o uzajamnom priznavanju žigova za ručno, vatreno oružje 1969. godine i povratak Republike Srbije u stalnu Međunarodnu komisiju za ispitivanje ručnog, vatrenog oružja C.I.P. jer je faktički iako je Republike Srbije u formalnom smislu bila pravni sledbenik SRJ ona je 1992. godine prestala da bude članica C.I.P. Šta je to u stvari učinila? Učinila je da svo oružje koje se čak i od naših domaćih proizvođača i oružje koje se uvozi u našu zemlju žigoše i kontroliše u inostranim institutima i da domaći proizvođači i uvoznici plaćaju novac nekome van naše zemlje da se vrši takva vrsta kontrole. Naši žigovi iz Zavoda za ispitivanje oružja, municije iz Kragujevca se od 1992. godine ne priznaju. Srbija je pokušala neuspešno 2002. godine i 2006. godine da ponovo postane članica C.I.P. Nije to uspela zbog manjkavosti i pravnog okvira i drugih stvari i faktički od tada ovo je prvi pokušaj i donošenjem ovih zakona i određenih izmena mi ponovo vratimo u Srbiju C.I.P. i da postanemo, da imamo mogućnost naše državne subjekte, da postanemo oni koji mogu da žigošu i oružje i druge delove oružja i minucije, time bi se naravno ostvarila ušteda proizvođača oružja i municije u našoj zemlji.
Takođe, veoma važna činjenica za nas je, da bi se ovim obezbedila perspektiva Zavoda za ispitivanje oružja i municije u Kragujevcu, koji je osnovan 1969. godine i koji poseduje kapacitete za vršenje poslova ispitivanja i kontrole oružja i municije, ali danas je zbog svega što sam naveo faktički, neupotrebljen.
U skladu sa ovim zakonom Zavod bi samo promenio svoj organizacioni oblik i postao agencija za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije, nad čijim radom bi nadzor vršilo MUP, a mi bi faktički sa tim postojećim kapacitetima, usluge mogli da vršimo ne samo proizvođačima oružja i municije u našoj zemlji, već i svima drugima u regionu i neposredno u našoj blizini. Dakle, i svima ostalima naravno koji nemaju svoju nacionalnu instituciju, a imaju proizvodnju oružja ili municije, koji bi mogli biti žigosani.
Dakle, stvaramo jedan finansijski benefit za našu zemlju, smanjujemo troškove i, da kažem, finansijske tokove, izvlačenja deviza iz naše zemlje, plaćanjem prema inostranim institucijama koje su do sada vršile žigosanje i činimo jednu dobru stvar za bezbednije korišćenje oružja i municije, dakle, za sigurnost svih građana koji ga poseduju ili koriste.
To je ukratko ono što je Ministarstvo pripremilo u predlozima zakona koji se nalaze pred vama, i ja, naravno, još jednom koristim priliku da se zahvalim i narodnim poslanicima koji su učestvovali u davanju konkretnih i korisnih predloga. Naravno, i svima onima koji su i kroz amandmane koji će kada dođemo na raspravu u pojedinostima uticati da ovi predlozi zakona budu bolji, a vas naravno pozivam da date podršku da bismo i naš pravni okvir učinili boljim i naravno, bezbednost građana Srbije većim. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim predsednika odbora za spoljne poslove Velike narodne skupštine Turske, gospodina Volkana Bozgira, sa suprugom i članovima delegacije koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima predstavnik predlagača Sandra Kulezić, izborni član Državnog veća tužilaca. Izvolite.

Sandra Kulezić

Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom su danas dve odluke Državnog veća tužilaca, odnosno dva predloga za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju.
Predlog od 10. oktobra 2018. godine, sadrži 37 kandidata koji se biraju u 21 Osnovno javno tužilaštvo u Republici Srbiji.
Ovom odlukom Državnog veća tužilaca o predlogu, predloženi su sledeći kandidati: za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predloženi su – Gavrić Aleksandar, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, Grujičić Maja, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Ćulibrk Vanja, korisnik početne obuke Pravosudne akadamije.
Za zamenika javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, predložena je Stojiljković Ivana, tužilački pomoćnik u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, predloženi su: Đurić Katarina, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Milekić Ivana, tužilački pomoćnik u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Petrić Nikola, viši inspektor BIA.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu predložena je Stanković Marija, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu, predložena je Crveni Bubnjević Slavica, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici, predložena je Simić Aleksandra, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, predložena je Arsić Nevena, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, predloženi su Divijak Tijana, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Jakšić Dejan, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Mastilović Dragan, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, Ristovski Zlata, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Skakavac Sanja, korisnik početne obuke Pravosudne akademije.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, predložen je Mišković Marko, policijski inspektor Odeljenja za privredni kriminal u policijskoj upravi Sremska Mitrovica.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, predložena je Molnar Aleksandra, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, predložen je Marković Marko tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, predložena je Striković Gordana, tužilački pomoćnik u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, predloženi su Avramović Saša, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu i Karić Mikica, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu, , predloženi su: Vojnilović Veselinović Bojana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu i Voštinić Mirko, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, predloženi su; Vukosavljević Goran, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu, Jovićević Sanja, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku i Milutinović Dobrivoje, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu predloženi su: Bošković Vladimir, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu i Tokmanović Nikolić Snežana, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Užicu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, predložen je Stjepović Marko, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, predloženi su: Jovoić Milica, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, dr Miladinović Papović Jelena, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Nišu i Cvetković Marija, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Nišu
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, predložen je Mlaednović Ivan, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vladičinom Hanu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu, predloženi su: Milošević Sonja, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu i Todorović Snežana, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, predložena je Debeljak Marina, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu.
Od 37 predloženih kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužioca, u skladu sa odredbama Zakona, Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca i Pravilnika u vezi sa organizovanjem ispita za proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata koji se prvi put biraju, Državno veće je predložilo kandidate koji su kao ocenu stručnosti i osposobljenosti, bilo da je reč o ispitu ili o oceni sa Pravosudne akademije, dobili ocenu pet, osim jednog kandidata odnosno kandidatkinje koja je predložena za izbor u Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu, koja je na ispitu stručnosti i osposobljenosti ostvarila ocenu četiri, zbog toga što su preostali kandidati za zamenika javnog tužioca u tom tužilaštvu koji su imali ocenu pet, izabrani u druga tužilaštva.
Budući da vi o svim ovim kandidatima imate opširne radne biografije u obrazloženju ove odluke, ja se ne bih detaljnije zadržavala na svakoj pojedinačnoj biografiji. Samo ću vam ukratko reći nešto što je karakteristično za ovaj konkurs, odnosno ovaj predlog i za sve kandidate koji su ovde predloženi.
Pre svega da istaknem da i dalje veoma veliki broj odličnih kandidata se javlja na konkurse za zamenika javnog tužioca. To je, s jedne strane, dobro, jer je znak da imamo još uvek dobrog kadra u tužilaštvima, sudovima, kao i drugim organima, kao što je policija i BIA, koji su takođe konkurisali za mesta zamenika javnog tužioca, koji će biti neka budućnost Javnog tužilaštva i na kojima će ovaj posao dalje ostati.
Na ovom konkursu je na jedno mesto konkurisalo u proseku u Srbiji pet kandidata, pet kandidata sa najvišim ocenama. Kada je reč o Beogradu, na jedno mesto je konkurisalo 12 kandidata sa najvišim ocenama stručnosti i osposobljenosti.
Jasno je da je Državno veće i ovaj put imalo ozbiljan i težak zadatak da među toliko dobrih kandidata izaberu one za koje smatra da će u ovom trenutku na najbolji i najefikasniji način vršiti ovu odgovornu dužnost, odnosno funkciju zamenika javnog tužioca.
Budući da smo zakonom i ostalim podzakonskim aktima opredeljeni, odnosno određeni da isključivo kao merilo prilikom izbora uzimamo stručnost i osposobljenost kandidata, koja se izražava ocenom na ispitu, odnosno na Pravosudnoj akademiji, osim te ocene, kojom smo se prvenstveno rukovodili, Državno veće tužilaca je u ovom izboru, kada je reč o izboru između kandidata sa maksimalnom ocenom, naročito vodilo računa o tome da predloženi kandidati treba da potiču iz svih zastupljenih grupa kandidata, polazeći od uverenja da različitost profesionalnih iskustava u oblasti krivičnog prava doprinosi unapređenju i povećanju kvaliteta rada Javnog tužilaštva. Tako je na ovom konkursu od 37 kandidata predloženo 32 tužilačka pomoćnika, tri korisnika početne obuke Pravosudne akademije i dva kandidata van pravosuđa.
Takođe, prilikom odlučivanja o predlogu kandidata sa maksimalnim ocenama Državno veće je posebnu pažnju posvetilo godinama radnog iskustva ovih kandidata u oblasti krivičnog prava, kao i vrsti posla koju su ovi kandidati obavljali. Od jednakog značaja su bili i kriterijumi koji se tiču dodatnog obrazovanja kandidata nakon završenih osnovnih studija, kao i drugi podaci iz biografije koji su ukazivali na široka profesionalna opredeljenja i interesovanja ovih kandidata kako iz oblasti krivičnog prava, tako i iz oblasti drugih grana prava, kao i njihova spremnost za obavljanje javno-tužilačke funkcije.
Ono što bih dodala to je da i svi predloženi kandidati su u svojim kolektivima gde rade, od kojih smo dobili mišljenja, ocenjeni ocenom – naročito se ističe poslednjih nekoliko godina unazad.
Naravno, ono što takođe želim da istaknem jeste da su svi predloženi kandidati na Odboru za pravosuđe, prilikom odlučivanja, jednoglasno prihvaćeni kao kandidati za izbor za zamenike javnog tužioca.
Kada je reč o drugoj odluci od 22.10.2018. godine, odnosno o Predlogu za izbor zamenika javnog tužioca za ratne zločine, predložen je Vasilije Seratlić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.
U ovom slučaju reč je o kandidatu koji je takođe, budući da ne potiče iz reda javnih tužilaca, polagao ispit stručnosti i osposobljenosti, a takođe je reč o kandidatu koji je duži niz godina proveo kao sudijski saradnik u Višem sudu u Beogradu i to u odeljenju za organizovani kriminal i ratne zločine.
Zbog toga je Državno veće tužilaca smatralo da posebna odnosno specifična osposobljenost ovog kandidata, odnosno veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih znanja iz oblasti ratnih zločina, a za koje smatramo da ih je stekao u svom dugogodišnjem radu kao saradnik u ovom tužilaštvu, dakle to je opredelilo Državno veće tužilaca da među predloženim kandidatima upravo ovog kandidata predloži za prvi izbor za zamenika javnog tužioca za ratne zločine.
Na kraju, sve vas pozivam da u Danu za glasanje glasate za sve predložene kandidate Državnog veća tužilaca, jer smatramo da će ovi kandidati opravdati naše i vaše poverenje. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima Branislava Goravica, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izvolite.

Branislava Goravica

Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi radnog predsedništva, pred nama se nalaze dva predloga odluka o izboru na sudijsku funkciju sudija koji se prvi put biraju.
Ja neću detaljno čitati ni imena kandidata, niti njihove biografije, ostvarene rezultate na ispitu koji su polagali i slično, jer su svi razlozi zbog kojih su ovi kandidati predloženi za izbor detaljno i obrazloženi u predlogu odluka koje su vam dostavljene. Samo ću navesti da se radi o dva predloga.
Prvi predlog je sa sednice Visokog saveta sudstva od 01. oktobra 2018. godine, a drugi predlog je sa sednice Visokog saveta sudstva od 19. oktobra 2018. godine. Oba predloga sadrže imena i biografije po 24 kandidata.
Ovaj predlog je samo jedan deo velikog oglasa po kome se popunjavaju upražnjena sudijska mesta u osnovnim sudovima Republike Srbije. Radi se o oglasu koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 14/18 od 23. februara 2018. godine za brojne sudove u Republici Srbiji, ali ovoga puta govorimo samo o kandidatima za osnovne sudove.
Po ovom konkursu za osnovne sudove prijavilo se 1034 kandidata, a od toga je 719 kandidata i pristupilo polaganju ispita. Naravno, postoje i kandidati koji su bili oslobođeni obaveze polaganja ispita, prevashodno oni koji su završili Pravosudnu akademiju.
Naravno, Visoki savet sudstva se prilikom predlaganja kandidata prevashodno rukovodio odredbama zakona o sudijama i merodavnih pravilnika koji predviđaju koji su uslovi za izbor i svim ostalim dodatnim kriterijumima koji su identični kao i koji su dati u obrazloženju Državnog veća tužilaštva. Dakle, na sličan način je radio i Visoki savet sudstva.
Svi predlozi su od strane Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije podržani, pa vas ja takođe pozivam da, nakon diskusije o kandidatima, i vi podržite ove predloge i da izaberemo za početak ovaj broj sudija, a mi ćemo vam u narednom periodu, po ovom istom oglasu, dostaviti predloge i za sudije sudova koji nisu sada obuhvaćeni. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zatražite reč elektronski, kolega Petroviću.

Dok ne obezbede privremenu karticu za gospodina Petrovića, reč ima narodni poslanika Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, malo pre su predstavnici, odavno već, predstavnici predlagača ovde govorili skoro sat i po vremena predstavljajući predloge o kojima mi treba da raspravljamo i glasamo.

Neću govoriti o kvalitetu rasprava, ali svakako nemamo ništa protiv i ne smeta nam, naprotiv, tu ste da biste razgovarali sa narodnim poslanicima, ali problem je što narodni poslanici nemaju mogućnost ni deo tog vremena da bi sa vama ostvarili komunikaciju.

I ovo što se dešava sa dnevnim redovima iz sednice, u sednicu, stanje je sve gore i gore i definitivno vladajuća većina se ponaša onako po sistemu „može nam se“ i uopšte ih ne zanima ni Poslovnik, ni parlamentarna demokratija, ni parlamentarna iskustva, ništa ih ne zanima.

Oni su danas predvideli za ovu sednicu, 25 tačaka dnevnog reda, objedinili ih u jednu tačku. Tu ima zaista tačaka koji nemaju veze jedna sa drugom, ima istina i nekih koje bi možda i mogle po Poslovniku da se objedine, ali 25 svakako ne i čak ni one koje su mogle da se eventualno po Poslovniku objedine, nije trebalo to da se uradi upravo zbog značaja Predloga zakona o kojima se na ovoj sednici raspravlja.

Evo, i ministri su pričali koliko je značajno, kakve novine nam uvode itd, ali nažalost teško da će moći nešto od toga da se kaže da bi pre svega građani Republike Srbije čuli o čemu se u Narodnoj skupštini raspravlja.

Sistem objedinjavanja tačaka dnevnog reda je potpuno suprotan Poslovniku, ali on u suštini znači gušenje delovanja parlamentarnih opozicionih stranaka u Parlamentu i tu više, ja mislim, da ne postoji niko kome to nije potpuno jasno.

Onda se desi, jutros sam u jednoj emisiji čula jednog narodnog poslanika iz vlasti, ime mu neću pominjati, koji kaže kako opozicija, istina, mislio je na ovaj deo opozicije koji kod usvajanja dnevnog reda potroši mnogo vremena, da opozicija pravi haos i svojim predlozima dnevnog reda i ako je to zaista apsolutno njihovo pravo, ma šta mislili mi o njima i o tim predlozima, koji su uglavnom više onako formalni da se ostavi utisak u javnosti, nego što suštinski nešto znače. Kaže, poslanik koji glasa za sve Vladine predloge, da on veoma često u toj, kako je rekao, papazjaniji ne zna ni šta piše u predlozima zakona, ne zna ni šta su amandmani. Kaže - Ja na kraju ne znam ni zašta glasam, nego moram kasnije da uzmem pa da listam te predloge zakona, a u međuvremenu zakone. Dakle, tako nešto ja ne znam da li je zabeleženo.

Šta imamo interesantno na ovoj današnjoj sednici? Recimo, jedan od Predloga zakona je zakon o izmeni Zakona o uređenju sudova i gospođo Kuburović, vi ste u obrazloženju napisali da ovde se radi samo o jedom članu, pomera se rok i rekli ste da će uslovi za ispunjenje ovog roka, odnosno ovog člana koji menjate biti ispunjeni kada se usvoje amandmani na Ustav Republike Srbije.

To je prosto neverovatno. To se dešavalo jedanput, negde 2003. godine, ja mislim kada je Gašo Knežević, kao ministar prosvete u Narodnoj skupštini rekao da donosi zakon na osnovu nekog zakona koji još nije usvojen i koji još nije u proceduri, ali za koji on zna da će biti predložen kao zakon. E, ovo liči na to.

Kako vi znate da će vam ti amandmani biti usvojeni? Kako znate da će biti usvojeni baš u tom tekstu koji vam je Venecijanska komisija zadala? Kako znate da će uopšte biti uslova da se o tim ustavnim amandmanima raspravlja i glasa?

Ili recimo, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, gospodine Stefanoviću, usklađujete između ostalog sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, a Zakon o privatnom obezbeđenju je danas na dnevnom redu istovremeno sa ovim zakonom? Šta ovo znači? Ovo znači zapravo da je vama Skupština servis Vlade Republike Srbije i da je nažalost skupštinska većina tu ulogu prihvatila, što je skandal nad skandalima.

Znači, i kada bi bio usvojen taj Zakon o privatnom obezbeđenju, vi ne možete donositi, usklađivati Zakon o sprečavanju nasilja sa odredbama tog zakona zato što on neće biti objavljen u „Službenom glasniku“ momentom usvajanja ovde.

Mnogo vam se nešto žuri dok nam predstavljate ovde ove, uglavnom prevedene i loše prevedene i suštinski loše predloge zakona i nadam se da ćemo o svakom i dalje još po nešto uspeti da kažemo ili bar onim najvažnijim, ali ministre Stefanoviću, vi ste govorili ovde i o izmenama Zakona o policiji.

Mnogo je, verujte, manje važno da li će se policajac zvati policajac ili policijski službenik. Mi ne mislimo da su trebali biti posebni platni razredi za policiju. Svakako, mislimo da policiji treba obezbediti uslove i mnogo bolje od onih koje sada imaju, da im treba obezbediti veće plate, jer ti ljudi zaista rade izuzetno značajan posao.

Evo, i danas je objavljeno da ste imali, da su imali neko značajnije hapšenje, šta beše u pitanju, pranje novca ja mislim. Onda često imate, informišete javnost da hapsite ljude ili grupe ljudi zbog distribucije droge i sve to jeste u redu i sve to jeste u vašoj nadležnosti, ali ministre Stefanoviću, mi očekujemo danas od vas odgovore na neka konkretna pitanja. Vi se zaklinjete i vi i predsednik države i predsednik Vlade i svi ministri, zaklinjete se u borbu protiv korupcije, o nultoj toleranciji na korupciju i kriminal, na nešto što ne postoji nigde na zemaljskoj kugli, ali ne reagujete na ono što narodni poslanici kažu u parlamentu. Ne reagujete na afere koje zapravo drmaju Vladu Republike Srbije.

Dokle god vi ne budete dali odgovore na ta pitanja, a reći ću vam u međuvremenu i koja su to pitanja, gde očekujem odgovor od ministra policije, vi imate problem u Vladi.

Znate, ako postoji sumnja o aferi jednog, dvojice, troje ministara i ako vi na to ne reagujete, onda to samo može da znači da je to što postoji u javnosti tačno i onda kako možete sedeti u takvoj Vladi? A ako, pak, nemate informacije i ne radite, onda opet ne možete sedeti u toj Vladi.

Ozbiljni problemi postoje, pre svega, korupcionaški, u funkcionisanju pojedinih ministarstava, pojedinih ministara.