Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a zatim narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Poštovano predsendištvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo predlog Odbora za pravosuđe i upravu o razrešenju pojedinih sudova i predsednika suda, ali ono što sam zapazio jeste da imamo po jednoj istoj stvari dva različita obrazloženja. U jednom obrazloženju stoji da je Vrhovni sud obavestio Narodnu skupštinu i da je na osnovu odluke ili obaveštenja Vrhovnog suda Odbor za pravosuđe pristupio i razrešio te sudije. U drugom obrazloženju stoji jedna sasvim paušalna ocena, Odbor je ocenio da su za rđavo stanje u pravnom sistemu i pravosuđu objektivno odgovorni predsednici sudova, pa u skladu sa svojom nadležnošću iz tog i tog zakona, da ih ja ne citiram, predlaže se razrešenje tih i tih predsednika sudova.
Na osnovu kojih to podataka je Odbor doneo takvu ocenu? Koliko znam, ova skupština je formirana 22. januara, nema još ni mesec dana, Odbor je verovatno nešto kasnije formiran i kada je pre stigao da obiđe taj Prvi, Drugi, Treći, Četvrti sud, da se upozna sa radom tog suda ili ima neke doušnike, pa ti doušnici tajnim kanalima dostavljaju podatke o tome da li je taj sud ažuran ili nije, da li je aljkav itd.
Mislim da je jedan od doušnika baš naš ministar pravde, ali je jako loš doušnik. On jedino poznaje te sudije o kojima se ovde radi i verovatno su tu i neki lični interesi da se baš te sudije razreše. Ja se slažem da je situacija u pravosuđu katastrofalna, ali ovo što se sada radi dovodi do toga da se ništa neće poboljšati u pravosuđu, da će to pravosuđe i dalje ostati zavisno od onoga koji je na vlasti, a vi ste se u svojoj predizbornoj kampanji zalagali za nezavisno pravosuđe.
Isto bih hteo gospodinu potpisniku ovog predloga Dragoru Hiberu, pošto su oni takvi eksperti da mogu za jako kratko vreme da ocene rad četiri ili pet sudova, da predložim da izvrši rekonstrukciju Vlade i da te ljude, tu gospodu iz Odbora za pravosuđe predloži umesto ovih nesposobnih ministara, jer će oni, ako su mogli za ovo kratko vreme takve podatke da imaju, verovatno će moći još brže da urade konkretne zakonske predloge da imamo o čemu da raspravljamo, a ne da ovde ministri vrše opstrukciju ovog parlamenta tako što izlaze sa predlozima jednog zakona, sa jednim, dva, eventualno tri člana, pa na te članove još desetak amandmana, svojih normalno, da ponište te članove.
Sve ovo ukazuje da se ne radi onako kako bi trebalo da se radi, da se poštuje zakon i Ustav, nego se radi po snazi autoriteta, po volji pojedinaca iz partija DOS-a. Kada je gospodin Đinđić ovde izlagao svoj ekspoze, ja sam stavio znak jednakosti, pitao sam se da li smem da stavim znak jednakosti između njega i Kušnera, pošto su programi slični, a izgleda da je i nalogodavac sličan. Sa ovim Predlogom zakona, ovih dva tri dana što radimo, apsolutno potvrđuje da sam bio u pravu. Zašto potvrđuje? Zato što i dole na Kosovu imamo te tzv. ekspertske sudije, sudije koje su hapsile nevine Srbe i drže ih i dan danas po zatvorima bez ikakve presude, a onda kada im presude dobiju presudu od 14, 15 i više godina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, na neustavnost i nezakonitost Predloga zakona ukazivali su, pokušali da ukažu, prethodnici koji su učestvovali u raspravi pre mene. Ja bih pokušao da vam ukažem na način na koji donosite zakone i na koji pokušavate da donesete i ovaj zakon.
Pre svega, prisutno je potpuno nepoštovanje članova Vlade prema narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini. Sem gospodina Batića koji je očigledno lično zainteresovan za ovaj zakon i nema više ni jednog člana Vlade u prvim redovima, a gospodin Batić pokušava da umesto razrešenih predsednika sudova dovede članove svoje stranke i da da ostalim sudovima jasan signal - učlanite se u moju stranku, nećete napolje i sada potvrđuje sa mesta da je to tačno ili što reče jedan poslanik iz redova DOS-a, član jedne političke partije, kaže - mnogi nam se nude, mi ih sada ne primamo, a oni idu kod Batića, pa nam se posle još javljaju kao delegacija da pregovaraju sa nama koji smo mnogo veće političke stranke.
Sednice počinju sa velikim zakašnjenjem i to je još jedan vid kako vi poštujete Narodnu skupštinu. Nikada u sali nema dovoljno poslanika iz redova DOS-a. Ovde sada, dok govorim, ima 123 narodna poslanika i radikali su ubacili svoje kartice. Vi kažete da radikali ne ubacuju kartice pa zato nemate kvoruma. Zar mislite da socijalisti ne ubacuju kartice? Pa ne bi nikada bilo više od 50 poslanika DOS-a. To je opstrukcija rada parlamenta. Ovo nije opstrukcija. Ovde poslanik treba da govori o zakonu, poslanik opozicije da na sve načine pokuša da spreči donošenje zakona za koji misli da je loš, vi tada taj predlog zakona branite i da se donose najbolji zakoni. Dalje, mislio sam da je ovo nova politička elita Srbije, a bar ste tako govorili u predizbornoj kampanji. Ovde vidimo čak i vremešne bakice, gospođice i gospođe, dobacuju, čuje se neko neartikulisano dobacivanje, lupanje o klupe. Pa, zar je to sva pamet koju je Srbija poslala u ovaj parlament? Zar ste zbog toga dobili glasove? Nema vas na sednicama....

Pređite na temu ove tačke, molim vas.

U okviru zakona je sve i u okviru vremena od pet minuta. Ja se plašim da ćete silom broja donositi zakone, a ne silom argumenata. Da ćete sve postići na mišiće. Kažete, mi smo većina, mi smo u pravu. Pa, i oni Jevreji koji su razapeli Hrista bili su u većini, ali nisu bili u pravu. Sve je u okviru teme, a ovo dokazujem da i vremešna gospoda sa sedim bradama dobacuju, a ovde se nikada nisu prijavili za govornicom. Evo, opet vremešne gospođice dobacuju sa strane.  Na kraju, budite bar malo tolerantniji i pošteniji prema onima koji su sada u opoziciji, jer ste to tražili, da prošla vlast bude to prema vama. Budite i pošteni, mada i to nije važno, jer kako reče vrhovni vođa DOS-a Zoran Đinđić, kome je do poštenja neka ide u crkvu.

Nemamo više prijavljenih poslanika. Da li predstavnik predlagača želi reč? Da. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da odgovorim na neke primedbe, koje su izrečene povodom predloženih odluka. A to, pre svega imajući u vidu pravne argumente. Istina je da su te primedbe delom i očekivane, rasprava o postupku za razrešenje predsednika sudova vođena je i na samoj sednici Odbora. Argumenti su pažljivo saslušani i pažljivo odmereni. Zakon nije dovoljno eksplicitan da bi se golim čitanjem i jezičkim tumačenjem mogao izvesti jedan ili drugi stav. Zato je potrebno nešto više pravničke argumentacije, pravničkog znanja i pravničke korektnosti.
Zakonski problem proizilazi iz odnosa između stava 6. i stava 7. člana 29. Zakona o sudovima. Dok stav 6. upućuje na primenu odredbi o sudijama na predsednike sudova, stav 7. predviđa poseban postupak za razrešenje predsednika sudova. Razmotrimo pravnički, a ovde su se svi pozivali na pravo, kao da su svi završili najviše pravne škole, pa kako tu stoje stvari. Stav 6. kaže da se neće primeniti ova njegova dikcija pravila o sudijama, ako je zakonom drugačije propisano. Zakon propisuje pravila o razrešenju sudija u jednoj posebnoj glavi, a van te glave ima posebno pravilo o razrešenju predsednika sudova. To je upravo taj izuzetak. To je upravo činjenica, da Zakon posebno uređuje razrešenje predsednika sudova od razrešenja sudija.
U prilog ovom logičnom tumačenju je činjenica da ni u jednoj odredbi koja reguliše razrešenje sudija nema aluzija na razrešenje predsednika sudova. Razmotrimo stvar i malo dublje, širim tumačenjem. Posebna pravila postupka razrešenja sudija postoje, pre svega, da bi se zaštitila stalnost sudija. Za predsednike sudova ne važi princip stalnosti. Oni imaju ograničen mandat. Ali, ne samo to, moglo bi se nekim širim i daljim tumačenjem reći da poseban postupak treba da štiti nezavisnost sudija i sudova. Ako se pogleda nadležnost predsednika sudova je predviđena zakonom, a videće se da njihovo razrešenje ili postavljenje ne može i ne sme uticati na nezavisnost sudova. Predsednik suda koji bi se mešao na bilo koji način u predmete, uključujući i razvrstavanje predmeta po sudijama i većima, grubo bi prekršio zakon i bio bi nešto što ne sme da bude.
Dakle, nema ni jednog ozbiljnog razloga da se na predsednike sudova primenjuje poseban postupak zakonom predviđen za razrešenje sudija. Ovo tumačenje je uostalom primenjivala ova skupština uvek do sada. Kada pledirate za drugo tumačenje, vi pledirate za promenu tumačenja. Ja sam za to da se promene vaša tumačenja u mnogim stvarima. U ovoj, za to nije bilo zakonskih argumenata. Druga primedba je, da li je i kako utvrđen razlog za razrešenje predsednika sudova. Ako je ono što sam do sada rekao tačno, onda je Odbor za pravosuđe i upravu taj koji je nadležan da taj razlog utvrđuje. Ceneći da nema razloga, niti inicijative za razrešenje predsednika sudova sa sudijskih funkcija, čuvajući njihov profesionalni dignitet, Odbor se zadovoljio ocenom o objektivnoj odgovornosti za rđavo stanje u našem pravosuđu, koje čini mi se niko nije porekao. Pojedini diskutanti, koji su bili na visokim funkcijama u pravosuđu, upravo su govorili o tome da postoje zagušenja u sudovima, da postoje problemi.
Kada se Odbor opredelio za ovakav predlog, on je imao u vidu i ličnosti predsednika sudova i činjenicu da po samom predlogu oni treba da ostanu sudije. Da obavljaju dužnost koja je mnogo važnija, mnogo složenija od administrativne dužnosti predsednika sudova. Mi nismo dirali u njihovu profesionalnu čast, baš zbog toga i mislim da zbog toga ova skupština treba da pokloni ili ne pokloni glasanjem poverenje po proceni Odbora, koje je doneto ako se ne varam, sa 11 glasova za i dva protiv, da se može predložiti i razrešenje predsednika sudova, uz njihovo ostajanje na sudijskoj funkciji. Time se ne krši zakon, već naprotiv omogućuje njegovo bolje poštovanje.Najzad, ne mogu da u jednoj reči odgovorim na primedbe da sam pogazio svoj profesorski i profesionalni moral. Nisam. Niko nije na mene uticao. Neću se pozvati na olakšavajuće okolnosti, da pošto do skora, dve i po godine nisam bio profesor, jer mi je dat, bez ikakvog postupka, otkaz na Pravnom fakultetu, pa da sam možda zaboravio sva njegova pravila. Hvala (aplauz).

Zaključujem pretres i prelazimo na odlučivanje.

Pre nego što pređemo na odlučivanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije, podsećam vas, da prema članu 174. stav 3. Poslovnika, Narodna skupština odlučuje o izboru, odnosno razrešenju ili prestanku funkcije svakog sudije Ustavnog suda pojedinačno tajnim glasanjem, ukoliko ne odluči da glasanje bude javno.

Predlažem da Narodna skupština o prestanku sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Da li ima drugih predloga? Nema.

Ukoliko nema, pre glasanja o Predlogu, molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.

Stavljam na glasanje predlog da Narodna skupština o prestanku sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Za 149, protiv dva, niko nije uzdržan, nije glasalo 10, a ukupno je prisutan 161 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova odlučila da o prestanku sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Pre nego što pređemo na glasanje, molim vas da donesemo odluku o radu na današnjoj sednici. Sada je 16,50 minuta, pa vam predlažem da se izjasnimo o nastavku rada do okončanja svih tačaka po ovom dnevnom redu, a preostala nam je još jedna tačka po okončanju. Da li ima drugih predloga? (Nema.)

Ako nema, molim da utvrdimo kvorum.

Molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum. Molim vas da glasate o produžetku rada do okončanja svih tačaka dnevnog reda.

Za 123, protiv 24, niko nije uzdržan, nije glasalo 10, a ukupno je prisutno 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da smo doneli odluku da ćemo danas raditi do okončanja svih tačaka dnevnog reda.

Prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije.

Prvo, saglasno odredbi člana 174. stav 3. Poslovnika, glasaćemo pojedinačno za svakog usdiju Ustavnog suda za koga je predložen prestanak sudijske funkcije.

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog da Spaseniji Babović, sudiji Ustavnog suda, prestane sudijska funkcija danom donošenja odluke, zbog ispunjenja uslova za ostvarivanja prava na starosnu penziju.

Za 153, protiv niko, nije bilo uzdžanih, nije glasalo 5, a ukupno je prisutno 158 narodnih poslanika.

Ne mogu da verujem, ovo je jednoglasno, pa konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila ovaj predlog.

Na žalost, jako dobar Poslovnik koji i dalje koristimo nalaže nam da ponovo utvrdimo kvorum, i tako svaki put pre glasanja.

Drugo, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog da Tefiku Lugićiju, sudiji Ustavnog suda, prestane sudijska funkcija, danom donošenja odluke, zbog ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju.

Molim da glasate.

Konstatujem da je za glasalo 153, protiv jedan, uzdržan jedan, nije glasao jedan, a ukupno je prisutno 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da je narodna skupština većinom glasova usvojila ovaj predlog.

Usvajanjem oba predloga za prestanak sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije, Narodna skupština je donela odluku o prestanku sudijske funkcije sudijama Ustavnog suda Srbije.

Treće, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o razrešenju dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije.

Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 151, protiv nije bilo, uzdržana su dva, nisu glasala četiri, a ukupno je prisutno 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova.

Molim da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 119, protiv 21, uzdržanih 9, nisu glasala tri, a ukupno su prisutna 152 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Četvrto, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o razrešenju dužnosti predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 118, protiv 24, uzdržanih devet, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Peto, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, privrednih sudova i sudiji porotniku Okružnog suda u Beogradu, sa izmenom i dopunom Predloga odluke.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 140, protiv nema, uzdržanih 12, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke, sa izmenom i dopunom Predloga odluke.

Šesto, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudija Opštinskog suda u Nišu i Opštinskog suda u Preševu.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 151, protiv nema, uzdržan jedan, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Sedmo, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti republičkog javnog tužioca.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 155, protiv nema, uzdržanih nema, nije glasalo sedam, ukupno su prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Osmo, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke o prestanku funkcije nosilaca javnotužilačke funkcije.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 158, protiv nema, uzdržanih nema, nisu glasala četiri, ukupno su prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.

Time smo završili šestu tačku dnevnog reda.

Pre nego što pređemo na sedmu tačku dnevnog reda želim da vas obavestim da sam primio zahtev grupe od 138 narodnih poslanika Poslaničke grupe DOS-a za što hitnije održavanje Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, sa dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Sazvao sam sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini za četvrtak, 15. februar, sa početkom u 10,00 časova. Saziv za Četvrto vanredno zasedanje, sa materijalima iz dnevnog reda sednice, uručen vam je u toku ove sednice, pa molim sve narodne poslanike da prisustvuju sednici Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

(Tomislav Nikolić, s mesta: - A da li može po Poslovniku?)

Može, nije hitni postupak, jer nije zakon, nego akt. Hitni postupak ne.

Predlagač nije tražio hitni postupak, tamo je napisano da oni predlažu da se što hitnije zakaže sednica. Ali, Poslovnik traži da se traži hitni postupak. Što hitnije zakazivanje sednice i hitni postupak za donošenje akta, to nije isto.

Ako nije zatražen hitni postupak, onda to dolazi pod odredbu Poslovnika, član 134., da to ne može da bude na dnevnom redu u roku kraćem od 15 dana i dužem od 60, izuzetno čak i od 90, ako vi to obrazložite. I, stoji u Poslovniku da se za donošenje ovakvih odluka, preporuka, deklaracija, rezolucija, primenjuje postupak predviđen za zakone.

Postoje četiri odredbe o vanrednom zasedanju koje ovu materiju regulišu na isti način. Dakle, iz saziva, da li je to omaška onoga ko je predlagao ovu tačku dnevnog reda, jasno je da on nije tražio hitan postupak. Tražio je što hitnije sazivanje, a to je minimum 15 dana.

Mogu da dozvolim da je bila i greška, ali ako hoćete da poštujete Poslovnik, sutra zasedanje ne može da se održi. A, ako ne poštujete Poslovnik, kao što ga niste poštovali ni današnjeg dana, onda može svašta. Moja dužnost je bila da vas upozorim. Možda će vam to pomoći kasnije da ovakve greške ne pravite.