DVANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.05.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

25.05.2004

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:30 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad  Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 132 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, prema tome imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, Slobodan Mihajlović, Ivana Kovačević, Leila Ruždić-Trifunović i Dragor Hiber.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU (nastavak načelnog pretresa)
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Ištvan Išpanovič, izvolite. Odustaje.
Narodni poslanik Petar Jojić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović.
...
Demokratska stranka

Slobodan Pajović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonik o krivičnom postupku donet je bez javne i stručne rasprave i mislim da to nije dobro. Praksa je pokazala da je potrebno izmeniti neke odredbe ovog zakona po hitnom postupku i po hitnom postupku mogle su se izmeniti odredbe zakona za koje je to bilo nužno, a ostale izmene trebalo je da se učine u jednoj ozbiljnoj proceduri kojoj bi prethodila javna i stručna rasprava.
Težnja ovih izmena zakona je da se krivični postupak učini efikasnijim i da se spreči opstrukcija rada suda. To je učinjeno samo u odnosu na odredbe koje se odnose na branioca i na okrivljenog. Ostali učesnici u krivičnom postupku nisu obuhvaćeni ovim izmenama i dopunama, mada je njihov uticaj na neefikasnost rada i odugovlačenje krivičnog postupka veliki.
To se u prvom redu odnosi na javnog tužioca; nijednom rečju nije pomenuto da javni tužilac doprinosi odugovlačenju krivičnog postupka. Bilo je nužno da se donesu odgovarajuće odredbe koje bi obavezale javnog tužioca da je pre pokretanja krivičnog postupka dužan da iznese sve dokaze kojima raspolaže i da iznese sve radnje na osnovu kojih je osumnjičeno neko lice.
Postupak u pritvorskim predmetima je hitan i sud je obavezan da postupa efikasno. Međutim, svesni smo da i sud svojim radom doprinosi odugovlačenje postupka, a nemamo odredaba koje bi ga obavezivale.
Izmene Zakona uglavnom čine pojašnjenje nekih već postojećih odredbi i učinjene su nužne ispravke, ali ima i delova koji se tiču pritvora, izuzeća i disciplinskog kažnjavanja, koji su, po mom dubokom uverenju, neprihvatljivi i moraju se menjati. Tako je izmenama zakona predviđeno da se pritvor može odrediti i za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to, kako se u zakonu navodi, opravdano zbog načina izvršenja krivičnog dela ili drugih posebno teških okolnosti. Radi se o jednoj veoma nepreciznoj formulaciji koja se može veoma široko tumačiti i zbog toga dozvoljava mogućnost zloupotrebe.
Žao mi je što ministar nije prisutan, jer on je bio svedok da je primena istovetne odredbe u Zakonu o krivičnom postupku iz 1994. godine dovodila do velikih zloupotreba u određivanju pritvora. Opozicija se sve vreme borila da se odredba ranijeg zakona ukine. Međutim, sada donosi jednu takvu odredbu. U ranijem zakonu umesto sadašnje formulacije - posebno teških okolnosti, bilo je navedeno da se radi o uznemiravanju građana.
Oni koji su učestvovali u krivičnom postupku znaju da je u to vreme ova odredba uvek navođena uz druge razloge za određivanje pritvora i kada prestanu drugi razlozi zbog kojih je pritvor određen ostaje ova široko određena formulacija.
Bojim se da će u slučaju da ova odredba zakona ostane postojati još jedan slučaj koji nije formalno određen, ali koji će se koristiti kao obavezan pritvor za sva krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora preko 10 godina. Navedenim izmenama i dopunama Zakona predviđeno je da pritvor može trajati teorijski 7,5 godina, a i duže. Ako postoji potreba da za neka krivična dela pritvor traje u ovom periodu, onda to nije slučaj za sva krivična dela, ali se vidi iz izlaganja ministra da će se prihvatiti amandmani u ovom smislu, pa to više ne bih komentarisao.
Izuzeće sudije takođe nije na najbolji način rešeno. Trebalo bi dozvoliti da se o izuzeću odlučuje, ali da se krivični postupak po zahtevu za izuzeće ne prekida, i time bi se onemogućila opstrukcija rada suda. Jer, u konkretnom slučaju, kako je to predviđeno ovim izmenama i dopunama, možemo doći u situaciju da se predmet ukine zbog postojanja razloga o izuzeću i da postupak počne da teče ispočetka samo iz tih razloga. U stvari, neprihvatljivo je da o izuzeću odlučuje sudija čije se izuzeće traži.
Takođe je nejasna i odredba koja se odnosi na rokove, odnosno na period kada rokovi ne teku zbog odsustva okrivljenog i branioca. Nije jasno određeno od kada ti rokovi teku i šta se dešava u slučajevima opravdanog odsustva npr. branioca, ako je recimo bolestan.
Što se tiče disciplinskih kazni koje su predviđene izmenama i dopunama, smatram da su i suviše stroge. Nije bilo nekih posebnih ekonomskih promena koje bi doprinele da dođe do izmena već predviđenih kazni. Same izmene ovog zakona ukazuju da opstrukcije više neće biti, jer zakon neće moći da se zloupotrebljava i zaista nisu postojali razlozi za višestruko povećanje disciplinskih kazni.
Ukoliko se usvoje amandmani koje smo predložili, smatram da će se ovaj zakon znatno popraviti.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Evo, u međuvremenu je došao narodni poslanik Petar Jojić. Pošto je opravdano odsustvovao, daću mu reč. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kakva je demokratija u jednoj državi, to se u  prvom redu ogleda u tome kakva su prava građana, gledano kroz krivični postupak i druge postupke pred nadležnim državnim organima.
Prema Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora, nakon donošenja ove ustavne povelje prioritet ovog parlamenta i Vlade Republike Srbije morao je biti Ustav Republike Srbije.
Prema Ustavnoj povelji države članice su bile dužne da u roku od šest meseci od dana usvajanja Ustavne povelje donesu nove ustave ili da izvrše izmene i dopune svojih ustava, a istovremeno da upodobe svoje zakone sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Ustavna povelja želeo bih da istaknem sledeće, usko je vezano, pa bih skrenuo vašu pažnju. O ljudskim slobodama i pravima se danas piše i govori više nego ikada do sada. To ne treba da čudi, jer su ljudske slobode i prava podjednako predmet filozofskih, pravnih, političkih, književnih i drugih istraživanja u svetu.
Ovde treba posebno istaći načelo suverenosti naroda, kao osnovni obrazac za organizaciju vlasti, i vladavine prava i otpor svakom ugnjetavanju i svakom bezakonju i nasilju, kao i torturi. Suštinu pravne države novijeg doba mora da čini neprikosnovenost područja ljudskih prava i ljudskih sloboda. Ta osnovna i neotuđiva prava jesu prava i slobode, prvenstveno shvaćena kao prava pojedinaca naspram države. Zato u pojam ljudskih prava spadaju i ona prava koja se ne duguju državi i njenoj volji.
Zato, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija mora da postane savremena pravna država, koja mora da ispoštuje sva ljudska prava, ako želi da se veže za osnovno načelo liberalne demokratije i načelo vladavine prava.
Dame i gospodo, kada ovo govorim imam u vidu da se u našem parlamentu već skoro četiri godine grubo krše ljudska prava i slobode donošenjem brojnih zakona koji su u suprotnosti sa međunarodnim pravom, suprotno Ustavu Republike Srbije i Ustavnoj povelji državne zajednice Srbija i Crna Gora.
To se posebno manifestovalo uvođenjem vanrednog stanja i mera koje su preduzimane u akciji "Sablja", kada je uhapšeno 12.000 građana Republike Srbije, a ne zna se broj onih koji su bili privedeni na informativne razgovore, imam saznanja da ih je bilo duplo. Među njima računajte da je bilo privedeno i hapšeno najmanje 11.000 svedoka. Hapšeni su ljudi, držani u zatvoru, puštani iz zatvora, a da nikakva procesna radnja prema tim licima nije preduzeta.
Postavlja se ovde jedno pitanje - koliko je uhapšeno? Protiv koliko lica je podneta krivična prijava? Koliko je krivičnih prijava odbačeno i šta je u procesu, odnosno koliko je podignuto optužnica? Ogroman je broj i preko ovoga ovaj parlament, preko svojih organa, ne bi smeo i ne bi trebalo da pređe.
Univerzalna Deklaracija Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 1948. godine, usvojena je kao neobavezni pravni dokument. Danas je u pravnom smislu obavezujuća, jer su mnoga prava koja su sadržana u Deklaraciji kasnije uneta u međunarodne ugovore.
Znači, suština ljudskih prava nije sadržana u dokumentima pozitivnog prava, već ona proizilaze iz morala države.
Moderne demokratije, zasnovane na načelima vladavine prava, koriste dragoceno iskustvo koje je sticano još od građanskih revolucija u Engleskoj, Francuskoj i Americi. Zato SRS neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, jer se ovim izmenama i dopunama grubo krše osnovna ljudska prava.
Dame i gospodo, kada to kažem imam u vidu u prvom redu Ustav Republike Srbije i usvojenu Povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora. Odredbe čl. 8. do 10. (ljudska i manjinska prava i građanske slobode) u stavu 2. kažu - dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i građanskih sloboda ne može se smanjivati. A, Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda i obezbeđuje njihovu zaštitu, u slučaju kada ta zaštita nije obezbeđena u državama članicama.
Šta će da kaže sada gospodin Marović, i šta će da kaže parlament Srbije i Crne Gore? Po ovoj odredbi Povelje, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da svi verujete u nju i da želite dobronamerno da se ista poštuje, morali bi da reaguju drugi organi, da se ne bi dogodilo da dođe do ovakvih izmena koje sužavaju osnovna ljudska prava i slobode.
Dame i gospodo, zabrinjava i to što neko pokušava da ukine državnu zajednicu Srbija i Crna Gora unapred. Naime, u ovom predlogu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku na strani 18 stav 1. piše: "Sudbina državne zajednice je neizvesna, tako da se može desiti da i Ministarstvo nacionalnih i etničkih zajednica bude ukinuto". Prema tome, vidite i sami da onaj ko predlaže ovo zadire duboko u opstanak državne zajednice i dovodi u pitanje državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Ovaj deo koji sam pročitao iz predloga odnosi se na to koji će državni organ iz poglavlja postojećeg Zakonika o krivičnom postupku, iz poglavlja 32. i 33, izvršavati sada i pružati međunarodno-pravnu pomoć i vršiti ekstradiciju naših građana drugim državama, drugim organima, organizacijama ili izručenje stranaca.
Dame i gospodo, predlog koji sadrži da će to da se odvija i vrši po posebnom propisu i da će to da izvršava posebni organ, stavlja moritoring na ugovor koji je naša država i naša zajednica potpisala sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Dakle, ne može se niko izručiti, nema nikakve saradnje sa međunarodnim sudom, ni sa drugim organima i organizcijama, ukoliko se ne bi brisalo iz postojećeg Zakonika o krivičnom postupku poglavlje o međunarodnoj pravnoj pomoći i o ekstradiciji. Koji je to drugi organ? Koji je to drugi propis? Nije rečeno, jer ga nemamo.
Dakle, nemamo osnovan drugi organ, ne znamo da li će to biti na nivou zajednice Srbija i Crna Gora ili će to biti na nivou članice ove zajednice.
Isto tako kaže se i za propis; nema tog propisa, dame i gospodo, mi taj propis ne vidimo. Šta će biti sa predmetima u međuvremenu? Ko će da rešava predmete ekstradicije i ukazivanja na međunarodnu pravnu pomoć posle usvajanja ovakvog predloga? Neće moći niko. Prema tome, ovde su brojne zablude, brojni problemi zbog čega SRS smatra da ovaj predlog ne treba prihvatiti.
Ovaj predlog ne treba prihvatiti iz više razloga. Kada je u pitanju pritvor, vrsni pravnik koji je sa najboljim ocenama završio Pravni fakultet u Beogradu, gospodin Aleksandar Vučić juče je zaista plastično i detaljno objasnio šta znači produženje pritvora sa dve na četiri godine, šta znači produženje pritvora posle izricanja presude umesto ranijeg rešenja od godinu dana i da se sada ide na dve godine, šta to znači, gde ulazi broj meseci i godina kada se sprovodi istraga.
Osim toga, predlog koji se odnosi na neračunanje rokova u slučaju da se očigledno ide na odugovlačenje postupka ili postavljenje ili imenovanje novog branioca nema uporište, nema pravne logike da se taj period i to vreme ne računa. Zašto? Dame i gospodo, ako je neko nedostupan i ako je odsutan kao okrivljeni, Zakonik o krivičnom postupku predviđa suđenje u odsustvu. Taj institut ne može da se zaobilazi.
Prema tome, ako je neko nedostupan sudu, sud je po zakonu dužan da mu sudi u odsustvu i sudiće mu u odsustvu. Ako je u pitanju postavljanje branioca, nije taj branilac otišao na Mesec, pa ne možemo da nađemo drugog. Drugi branilac se može postaviti po službenoj dužnosti i sud može da obezbedi nastavak suđenja.
Dragi moji drugovi, kolege, poštovane kolege, ovde nije problem u tome, već je problem u efikasnosti suda. Dame i gospodo, problem je u efikasnosti i celishodnosti rada suda. Ukoliko je sud efikasan, nema odugovlačenja postupka. U tom slučaju treba ojačati sudove, treba Vrhovni sud ojačati, odbor za nadzor pri Vrhovnom sudu angažovati, da bude brojčano ojačan i da na taj način efikasnost sudova bude daleko veća nego što jeste.
Zato srpski radikali ne mogu podržati ovaj predlog, iz prostog razloga što se njime zadire u najgrublje kršenje međunarodnog prava i osnovnih i ljudskih prava.
Što se tiče izuzeća sudije ili suda, ne vidim nijedno obrazloženje da se sudija čije se izuzeće traži može naći u veću koje treba da odlučuje da li će se izuzeće prihvatiti ili neće. To je neprihvatljivo. Traži se izuzeće čoveka za koga postoje razlozi za izuzeće. Hoćete da njegov glas bude preovlađujući sutra, odlučujući kod donošenja tog rešenja.
Drugo, šta će se dogoditi kod izuzeća ako se naknadno nakon otvaranja glavnog pretresa otkrije i pronađe novi razlog koji kaže da sudija mora biti izuzet. Prema tome, ni ovaj predlog ne može biti prihvaćen. Može biti prihvaćen, ali neće dobro doneti, gledano sa stanovišta procesnog prava, čak će naneti velike štete pravnoj nauci i našem pravnom poretku.
Dame i gospodo, ne radi se zakon dva meseca. Ja ću vas podsetiti na postojeći Zakonik o krivičnom postupku. Ja sam sa grupom eksperata kao savezni ministar skoro godinu dana radio, ali na ovome sam radio zato što sam angažovao najbolje stručnjake sa pravnog fakulteta, iz saveznog suda, iz Vrhovnog suda, iz Republičkog tužilaštva, okružnih sudova i drugih institucija, dakle, eksperte iz pravne nauke.
Dame i gospodo, nekome može da padne na pamet da kaže da treba da uvedemo telesne kazne, da neke želja mine, kako bi trebalo postupati sa političkim protivnicima. Mogu da vam kažem da je Srpska radikalna stranka bila za to da bude donet nov zakon o krivičnom postupku koji je ocenjen za najnapredniji zakon o krivičnom postupku u Evropi.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Mamula.

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću, zarad javnosti, da kažem par uvodnih reči o Predlogu zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Evo zbog čega. Mi danas raspravljamo o jednom predlogu zakonskog teksta iz koga studenti uče, iz koga studenti polažu, iz koga profesori predaju i koji je obavezan predmet na katedri pravnog fakulteta, odnosno na krivičnom smeru. Dakle, moramo sa posebnim stavom nastupiti kada je u pitanju ovaj zakon.
Moramo reći i nekoliko osnovnih stvari. Krivični postupak je postojao kroz istoriju, i to u obliku ovakvog zakonskog krivičnog postupka, inkvizitorskog i mešovitog. Ovaj poslednji datira još kao tekovina Francuske buržoaske revolucije i 1808. godine donet je tzv. Zakonik o istražnom postupku, u Francuskoj. To je alfa i omega svih krivičnih procesnih zakonodavstava u savremenoj Evropi. Na bazi toga, celokupna Evropa, počev od nemačkog prava, francuskog prava, italijanskog prava, ruskog prava, pa i svih istočnih zemalja, počiva na ovom zakonu. Koliko je vredan taj zakonik govori i činjenica da je u Francuskoj on još uvek na snazi, uz vrlo male izmene.
Koliko smo mi skloni ovim promenama, reći će i činjenica da smo od 2000. godine imali tri izmene, od toga čak jednu kodifikaciju, pa smo umesto zakona o krivičnom postupku koji je ranije postojao uveli tzv. Zakonik o krivičnom postupku.
To je Zakonik od 28. decembra 2001. godine, koji je stupio na snagu 28. marta 2002. godine. U decembru 2003. godine doneli smo izmene, i to je druga izmena, a ovo o čemu danas raspravljamo, to je treća izmena.
Dakle, trebalo bi ipak malo da revidiramo sve ove izmene. Znam da je Ustavna povelja usvojena, ali je možda i ranije bilo mesta da se usaglasi ova izmena. Iz tih razloga predlažem da se ova rasprava usmeri u jednom krajnje stručnom i podobnom pravcu, da više o ovome ne raspravljamo.
Kada je u pitanju prvi i polazni institut, rekao bih, oko prezumpcije nevinosti, tu nema nikakve pogodbe. Naš Zakonik o krivičnom postupku ima tu prezumpciju nevinosti. Postojala je u jednom obliku, pa je ranije bila u drugom obliku, sada se predlaže nova izmena. U suštini, lice se smatra nevinim dok ne bude pravosnažno osuđeno. Smatram da ovde treba prihvatiti stav evropskog prava, koje je propisano u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i sloboda, gde se kaže da se svako ko je optužen za krivično delo, ima smatrati nevinim dok se ne dokaže krivica na osnovu zakona. Treba izbeći pominjanje da li je to pravosnažna presuda ili odluka.
U prethodnom zakonu o krivičnom postupku figuriralo je - nakon pravosnažne presude, pa je došlo do izmene u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine. On je umesto "presuda" upotrebljavao termin "odluka" itd. Međutim, ovo je jedna najšira formulacija koju upotrebljava Evropska unija, pa bi bilo zgodno da i mi prihvatimo ovakvu formulaciju.
Što se tiče daljih odredbi, u pogledu lica koje je lišeno slobode i koje se mora obavestiti o razlozima lišenja, smatram da se mora obavestiti i o svemu onome za šta se to lice optužuje. U Predlogu zakona je stavljeno nešto drugo, da se lice informiše o svemu onome što mu se stavlja na teret. To je jako široka formulacija. Ipak, treba to svesti na ono što predviđa evropsko pravo, a to je da se licu predoči za šta se optužuje. Nema nikakve opasnosti da se ovde stvori jedna zabuna koja je data u obrazloženju ovog predloga, gde se kaže da se ovaj termin ne upotrebljava upravo zbog toga da ne bi došlo do mešanja oko optuženja, akta optuženja itd.
Moram naglasiti da je lišavanje slobode određenog lica prvi korak koji može da se dogodi nekom protiv koga postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo. Svakome je jasno da tu nema optužnog akta. Prema tome, taj optužni akt dolazi u nekoj kasnijoj fazi krivičnog postupka, a znamo da je krivični postupak jedno postepeno kretanje unapred, od sistema osnova sumnje, preko osnovane sumnje, do izvesnosti i istine na kraju, koja bi trebalo da figurira u odluci. Iz tih razloga, založio bih se, u ime SRS, da ovde upotrebimo terminologiju koju upotrebljava i većina evropskih zakonodavstava.
Što se tiče zahteva za izuzeće, biću kratak i jasan. Sa ove govornice sam upozorio da izuzeće sudija ne funkcioniše upravo zbog toga što je ovaj institut paralisan i zbog toga što on nije funkcionisao na onakav način kako je to predviđeno u Zakoniku o krivičnom postupku dolazi do zloupotreba od strane branioca, odnosno odbrane optuženog.
To se može na vrlo jednostavan i lak način regulisati, a to je da se stavi u obavezu da predsednici sudova koji odlučuju, odnosno lica koja su pozvana da odlučuju o zahtevu za izuzeće rade svoj posao, a ne da apriori odbacuju te zahteve kao neosnovane zato što ne mogu sutra da se na hodniku sretnu sa kolegom koga su izuzeli, neprijatno im je da gledaju kolegu kojeg su izuzeli itd. Zaista, u izvesnim slučajevima postoje razlozi za izuzeće i treba ih usvojiti. Kada se takva praksa bude stvorila, apsolutno neće nikome pasti na pamet da bezrazložno podnosi neke zahteve za izuzeće sudija. Zbog toga smo se mi založili ovde za amandmansku izmenu ovog teksta predloga.
Kada su u pitanju kazne, kazne se povećavaju i za svedoke koji krše disciplinu postupka, i za veštake, za ustanove koje veštače itd. Kolike su te kazne? Smatram da su one neprimerene i enormne za naše uslove života. Pre bih ministru i Vladi savetovao da vode malo računa o institutima svedoka, a to je kako svedok polaže zakletvu, kada polaže zakletvu. O tome je trebalo ovde da raspravljamo, a ne sa kolikom će cifrom da bude svedok kažnjen ukoliko ne dolazi i time ometa rad suda. Osnovno građansko pravo svakoga je da se pojavi pred sudom i da svedoči. To građansko pravo mu treba omogućiti. Ne treba ga sada nekako i sankcionisati. Svi ljudi koji znaju nešto uglavnom se odazivaju na poziv suda, uredni su. Prema tome, ovaj jedan deo bi možda trebalo i korigovati, odnosno smanjiti.
Kada je u pitanju pritvor, moje kolege iz SRS su vam dale dosta iscrpnih podataka. To je čuveni član 142. Zakonika o krivičnom postupku, koji govori o dužini pritvora, o razlozima pritvora itd, do 146. člana. Međutim, iako su ovde pritvori povećani za duplo, što smatram da nema nikakvo realno objašnjenje, moram reći tri stvari. Da bi se pritvor odredio, on mora da bude zakonom propisan. To je prvi uslov. Drugi uslov je da se u tom sistemu pritvora mora postupati hitno. Dakle, svaki pritvorski predmet dobija poseban pečat, od strane suda, na omotu spisa, gde se kaže da je taj postupak hitan. Treći razlog je da se pritvor ukida odlukom suda odmah, čim prestanu razlozi za određivanje tog pritvora. Ovakvim zakonskim tekstom, kakav je ovaj predlog, anuliraju se sve ove tri zapovesti koje smo imali u opštem procesnom pravu. Zato se SRS zalaže da ovde revidiramo ovu odluku i da se zadrži onaj stari sistem.
Kada je u pitanju ovaj pritvor, moramo da kažemo da je u našem krivičnom zakonodavstvu postojao tzv. obavezan i fakultativan pritvor. Obavezan pritvor je bio regulisan članom 142. stav 1, a fakultativan pritvor članom 142. stav 2. Sada dolazi do mešanja i kolebanja. Mi hoćemo da ukinemo obavezan pritvor, ali to radimo na jedan nespretan način. Ovakva formulacija, kakva je upotrebljena, nije adekvatna.
Zaboravili smo da ovaj član 142. stav 1. ima dva stava. U prvom stavu je došlo do korekcije, a u drugom stavu nije bilo korekcije. Dakle, u drugom stavu je ostavljeno da se pritvor određuje u slučaju ukoliko lice bude pravnosnažno osuđeno na kaznu dužu od pet godina.
Prema tome, to je jedan od segmenata obaveznog pritvora. Ukoliko želimo da eliminišemo obavezan pritvor, moramo eliminisati i ovaj stav 2. ili ga na neki način korigovati. O tome se nije vodilo računa u ovom predlogu.
Kada govorimo uopšte o pritvoru, moramo napomenuti vrlo bitne stvari, a to je da je pritvor samo jedan od načina ili razloga za obezbeđenje prisustva optuženog ili okrivljenog na glavnom pretresu i za uspešno vođenje postupka; pre toga ima čitav niz segmenata koji obezbeđuju prisustvo okrivljenog, a to je poziv, dovođenje, obećanje da neće napustiti boravište, prebivalište, jemstvo itd. Dakle, pritvor ide samo ukoliko su iscrpljene sve ove stvari.
Kada je u pitanju odredba člana 146. koja se odnosi na produženje pritvora, odnosno uvećavanje za duplo, rekao sam da se mi tu ne slažemo, ali bih obratio pažnju i na još jednu vrlo bitnu stvar (i dobro je što je kolega ministar stigao), a to je stav 7. U pogledu stava 7. bez razloga se pominje da rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog. Stavovi 3. i 4. odnose se na lice koje je u pritvoru. Dakle, to lice je prisutno. Tu korekciju je izvršio sam ministar u jučerašnjem obraćanju i ja sam mu na tome zahvalan.
Moram da napomenem i dalji nastavak ovog člana, jer nije u redu. Dakle, isto važi ukoliko je njegov branilac odsutan. Molim vas lepo, ukoliko se radi o pritvoru, a radi se o pritvoru ,ovde je u pitanju obavezna odbrana. Dakle, lice koje je u pritvoru mora imati branioca po službenoj dužnosti, a ako je lice određeno po službenoj dužnosti, ono mora biti i prisutno. Dakle, to je lice koje je postavljeno od strane suda i koje je dužno da se odaziva sudu na određene pozive. Prema tome, ovaj drugi deo nije u redu i treba ga korigovati u svakom pogledu.
Što se tiče otkaza punomoćja i izbora ili postavljenja novog branioca, smatram da ne stoje razlozi. Otkaz punomoćja je legalno pravo optuženog i legalno pravo branioca, nema niko pravo da utiče na to da li će branilac dati otkaz punomoćja ili ne.
Ali, to ne odugovlači postupak, jer koristi određeno pravo. U svim komplikovanim slučajevima optuženi imaju više branilaca i vrlo teško će doći do primene ovog instituta. Zato smatram da treba prihvatiti amandman koji je na ovaj tekst uložila SRS.
Još nešto bih rekao o vršenju uviđaja, a to je propisivanje da za krivična dela do 10 godina zatvora uviđaj mogu da vrše organi unutrašnjih poslova. Smatram da je ta odredba iluzorna i da ne treba dozvoliti organima unutrašnjih poslova, ma koliko oni bili kadrovski osposobljeni, da vrše uviđaj, jer to su vrlo teška krivična dela koja su zaprećena kaznom do 10 godina zatvora. To su dela o kojima najviše vode računa opštinski sudovi i faktički opštinske sudije, krivičari i istražne sudije, ne bi izlazile na te uviđaje. Ja ne znam kakva je tehnička procedura oko izlaska istražnih sudija, međutim, ukoliko se na adekvatan način organizuje dežurstvo sudija, ova odredba se pokazuje nepotrebnom.
Smatram da je uviđaj jako komplikovana procesna radnja koju treba da vrše stručna lica, ona lica koja će znati kako će ono što su oni zabeležili biti verifikovano od strane suda. Dakle, osnovno pravilo je da ono što je uviđajem postignuto može da bude dokaz u krivičnom postupku. Samo sudija krivičar koji je sudio i koji je aktivno učestvovao u presuđenju može adekvatno izvršiti uviđaj. Dakle, ne može nam kriminalistički tehničar govoriti o nekim pravnorelevantnim i pravnoodlučnim činjenicama o krivičnom postupku, on je tehničko lice i to lice može da uradi taj deo posla, a još manje ukoliko govorimo o milicionerima, da ne pominjem sve.
Druga stvar, u vezi ovih krivičnih dela preko OUP se može i veštačenje odrediti. Smatram da je ova odredba vrlo diskutabilna i da ovde ministar, a i Vlada kao predlagač treba da prihvate korekciju. Ja vam se zahvaljujem.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Đorđe Mamula

Demokratska stranka Srbije
Zakonik o krivičnom postupku donet je 28. decembra 2001. godine i vrlo loša rešenja u tom zakonu se sada pokušavaju popraviti. Ceh je prilično veliki, jer su autori tog zakonika zaboravili na stvarnost države u kojoj živimo.
Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku dolazi u trenutku kada moramo biti svesni da smo država koja je u relativno kratkom periodu došla do toga da su ubijena dva generala policije, četiri političara SPO-a, bivši predsednik države Stambolić, bivši ministar vojni Bulatović, bivši predsednik vlade Vojvodine Boško Perošević, predsednik Vlade Zoran Đinđić, vlasnik lista "Dnevni telegraf" Ćuruvija i dopisnik "Večernjih novosti" iz Jagodine.
Izdvajam samo one slučajeve koji su uticali na javnost, izazvali šok i kolektivni stres i ne može se reći da to ne može da utiče na državne organe.
Dakle, nema države u Evropi u kojoj se u relativno kratkom vremenu desilo toliko likvidacija javnih ličnosti iz političkog života. To je nešto što uvek utiče u svakom društvu na promene u zakoniku. Dakle, pojedinačni slučajevi utiču tako da se zakon menja zbog svih budućih sličnih slučajeva.
Ja sam predložio više amandmana, međutim, vidim da se ne uklapaju u koncepciju ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Pre svega, jedan od temelja za rešenje pitanja pritvora je Evropska deklaracija o zaštiti ljudskih prava. Ona je ovde sa zakašnjenjem ratifikovana decembra prošle godine, a doneta je 1950. godine u hladnoratovskoj atmosferi ondašnje Evrope, a nije najbolje rešenje. Prema tome, nemojmo veličati sva evropska rešenja i sve evropske zakone.
Naravno, vreme je pokazalo, pa su Evropski sud za ljudska prava i Evropska komisija počeli da pronalaze skrivene odredbe u članu 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima i zaštiti ljudskih prava, tako da kada pogledate praksu Evropskog suda za ljudska prava, videćete da se sa promenama u poslednjih par decenija menjao i odnos prema ljudskim pravima, a posebno prema pritvoru.
Ovde je najviše pažnje, koliko sam mogao da primetim, izazvao predlog o izmenama odredbi koje se odnose na pritvor. One su zaista uopštene i biće veoma teško pisati žalbe na takva rešenja koja se ne moraju zasnivati na činjenicama. Međutim, kada se pogleda praksa Evropskog suda za ljudska prava i kada se pogledaju zakoni o krivičnom postupku u Evropi, videće se da sva rešenja nisu takva da se sudske odluke u pogledu pritvora zasnivaju na činjenicama, već u mnogim zakonima ima takvih rešenja da su dovoljni vrednosni sudovi.
Inače, kada je reč o trajanju pritvora, moram da kažem da po nekim zakonima o krivičnom postupku u Evropi pritvor zaista može dosta dugo trajati. U Italiji pritvor može da traje i preko šest godina za krivična dela za koja je predviđena kazna preko 20 godina. Tako da treba pogledati, pre svega, države koje su imale i imaju ozbiljne probleme sa organizovanim kriminalom, a ne tražiti rešenja za našu situaciju u zakonima Norveške, Danske, Luksemburga, kao i nekih drugih država koje nisu imale ozbiljne probleme sa organizovanim kriminalom. Naravno, da bi bilo veće efikasnosti potrebno je imati na umu da te države imaju daleko veće budžete, kao što znamo, i za policiju i za tužilaštvo i za sudove, tako da mislim da bez uzimanja u obzir tih okolnosti primedbe nemaju nekog posebnog značaja.
Pored toga, mislim da je nužno, a ovde je preovladalo to u diskusiji, da se donese potpuno novi zakon o krivičnom postupku, jer mislim da su autori prethodnog želeli da uđu u istoriju kao veliki liberali, a da nisu bili baš dobri poznavaoci naših prilika, javnosti, našeg života. Moram takođe da kažem da bi bilo neophodno da se izmeni sistem školovanja na pravnim fakultetima, kako nam sa pravnih fakulteta ne bi dolazili diplomirani studenti koji nemaju veze sa sudskom praksom, a još manje sa realnim životom.
Ipak kada je reč o pritvoru, želeo bih da kažem da je ovde obavezni pritvor ukinut već 2001. godine, ali da se sada u predloženim izmenama člana 142. može donekle prihvatiti onaj prvi stav o pritvoru, da posebno teške okolnosti mogu biti razlog za opravdanje pritvora; kod onog drugog razloga mislim da je bilo bolje da se precizira da se pritvor može odrediti ako je reč o krivičnom delu za koje je predviđena kazna 10 godina ili teža kazna zatvora, a da je to neophodno zbog nesmetanog vođenja krivičnog postupka ili bezbednosti ljudi. To bi ipak moglo lakše da se brani činjenicama, i u sudskoj odluci koja se odnosi na pritvor, a i u žalbama u kojima bi se takav pritvor osporavao.
U pogledu prava okrivljenih u članu 5. koji se menja, mislim da nije moguće lice lišeno slobode u svakom slučaju odmah obavestiti o njegovim pravima; a recimo kada je reč o jeziku, s obzirom na brojnost jezika i na to da je naša zemlja tranzitna zemlja, nije moguće svakog na njegovom jeziku ili jeziku koji razume obavestiti o razlozima pritvaranja, odnosno lišavanja slobode; tako da je amandman koji sam predložio bliži životu.
Takođe, predložio sam u članu 2, kada je reč o slučaju zločinačkog udruživanja, da ako bi svaki član zločinačkog udruženja odmah prilikom prvog ispitivanja obavestio sudiju ili nadležne organe o tom udruženju i rekao da se pripremaju krivična dela koja bi potom bila sprečena, mogao bi da pripomogne odmah u borbi protiv kriminala obelodanjujući činjenice iz rada zločinačkog udruženja čiji je član. Ovako, ako bi se to izostavilo i pomerilo za neki kasniji trenutak gubilo bi se u efikasnosti.
U pogledu izuzeća, smatram da je i to rešenje relativno dobro, s obzirom da se do sada izuzeće veoma često zloupotrebljavalo, a posebno od strane branilaca koji su pokušavali da greške svojih klijenata u istrazi ili svoje taktičke poteze iz istrage isprave neumerenim i nerealnim zahtevima za izuzeće. To se pretvorilo u zloupotrebu prava.
Ipak, pošto se predloženi amandmani na članove 2, 8. i 14. ne uklapaju u koncepciju, odustajem od njih, pa predlažem da sledeći put u novim izmenama Zakonika budu uzeti u obzir. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Krstin.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku je rezultat ucene jedne od poslaničkih grupa koje čine većinu u Skupštini i posebno je iznenađenje da je gospodin ministar Stojković prihvatio da učestvuje u takvim ucenama, s obzirom da je u pitanju ozbiljan i odgovoran čovek. Gospodine ministre, videćete da vam se ova ucena neće isplatiti, zato što će se ova vlada i ova skupštinska većina ionako vrlo brzo rasturiti. Vi ste danas prihvatili ovu ucenu. Biće ucena i sutra i prekosutra i neko će jedanput, hteli ne hteli, morati da kaže - dosta, nećemo više, radićemo onako kako od nas građani Srbije očekuju.
Na ovom zakonu prekršen je i Poslovnik Narodne skupštine, i Ustav i sve međunarodne konvencije i deklaracije o ljudskim pravima. Poslovnik je najgrublje prekršen; juče smo dovoljno govorili o tome, a nisam čula da je neko primetio da su narodni poslanici o redosledu stavljanja na dnevni red ovog zakona saznali u nekom kasnom TV dnevniku od predsednika Skupštine koji se pojavio obučen u dres na nekom fudbalskom igralištu i na taj način obavestio narodne poslanike da će raspravljati o ovom zakonu.
Što se tiče odnosa ovog zakona prema međunarodnim propisima, rekla bih da je najsličniji međunarodnim propisima koje primenjuje Haški tribunal. Tamo ljudi sede u kazamatima više godina i nikom ne pada na pamet da vodi bilo kakav postupak protiv njih.
Tako je, evo, naš predsednik gospodin Vojislav Šešelj skoro 15 meseci u Hagu; tamo je otišao zato što su potpuno neosnovanu optužnicu protiv njega napisali predstavnici bivšeg režima ovde u Srbiji, a Karla del Ponte je samo to potpisala i nikom, naravno, ne pada na pamet i verovatno neće ni voditi nikakav postupak protiv Vojislava Šešelja, zato što oni koji su ga primili u Haškom tribunalu znaju da nije učinio nikakvo krivično delo za koje su pokušali da ga terete.
Gospodin Momčilo Krajišnik je četiri godine bio u Haškom tribunalu i nikom nije padalo na pamet da započne postupak protiv njega. Vi sada, dame i gospodo, i vi gospodine ministre, pokušavate da takvu klimu i takvu situaciju stvorite i u Srbiji.
Znači, po ovom vašem predlogu zakona moći ćete da pritvorite bilo koga zato što imate, naravno, neki određen razlog, ali ćete da mu stavite na teret neko krivično delo za koje treba po ovom zakonu da bude pritvoren. Taj neko će biti četiri godine u pritvoru. Sudije neće morati ništa da rade.
Biće dovoljno da se pojavljuju za te četiri godine političari i da kažu da je taj i taj ubio tog i tog, kao što se to i danas dešava, kao što i danas predstavnici političkih stranaka obaveštavaju javnost da je, ne znam, Zvezdan Jovanović ubio Zorana Đinđića, da je, ne znam, Rade Marković organizator zločina na Ibarskoj magistrali.
Naravno, ne mislim ni da to tako jeste, ni da nije, ali ne može o tome da se govori na taj način, ne poštujući prezumpciju nevinosti. Upravo da bismo vam tačno objasnili šta znači ta prezumpcija, stavili smo amandman, moj kolega Stevović je stavio amandman na član 1. i on će to svakako da vam objasni u obrazloženju svog amandmana.
Poslanička grupa SRS uložila je amandmane na sve suštinske članove ovog zakona. Mi smo ulagali amandmane na one članove koji treba da se menjaju, a te izmene se odnose samo na to da se umesto - SRJ, napiše - zajednica Srbija i Crna Gora; ili da se umesto - državni tužilac, napiše - javni tužilac. To nije sporno, a sve ostalo jeste sporno.
U članu 2. govorite - lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno na svom jeziku itd. o razlozima lišavanja slobode. Ja sam podnela amandman na ovaj član, pa neću sada da ga obrazlažem. Govoriću o tome kad budem govorila o amandmanu.
U članu 8. ovog predloga zakona imate jednu besmislicu, u tački 5) stoji - ako je zahtev za izuzeće podnesen (govori se o zahtevu za izuzeće sudija) protivno odredbi člana 42. stav 3, 5. i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka itd. Interesantno je ovo - očigledno upravljen na odugovlačenje postupka. Vi ovim zakonom, umesto da dajete neke čvrste pravne norme, otvarate mogućnost zloupotrebe od strane onoga ko primenjuje ovaj zakon.
Takođe, u ovoj istoj tački u poslednjoj rečenici se kaže da u donošenju tog rešenja (misli se na rešenje o izuzeću) od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži. Ovo je čudo neviđeno! Kadija te tuži, kadija ti sudi. Kako može neko da raspravlja o izuzeću koje se na njega odnosi?
U članu 9. predvideli ste kazne za svedoke, sa 10.000 ste povećali kazne na 100.000 dinara. To zaista nije upriličeno ekonomskoj snazi građana Srbije, bez obzira koliko je potrebno da neko svedoči; može da ima neke svoje razloge zbog kojih nije spreman da to učini, ili iz opravdanog razloga koji će neko protumačiti kao neopravdan, ali da plati kaznu od 100.000 dinara je neprimereno.
U članu 14. stav 1. tačka 1) kažete - pritvor će se odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od 40 godina, a vi u izmenama dodajete - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela.
Ovo je potpuno nepotrebno, jer te posebno teške okolnosti su već sastavni deo bića krivičnog dela. Nema potrebe da se i u ovom zakonu na taj način o tome govori.
Suština ovog zakona je produženje pritvora sa dve na četiri godine, pa onda još ona jedna godina, pa ona jedna godina puta dva, juče smo to učili od predstavnika SRS, da je to ukupno 7,5 godina pritvora do donošenja odluke. O ovoj odredbi je kolega Stevović vrlo iscrpno govorio, a ona najviše podseća na odredbe Haškog tribunala.
Bilo bi bolje, gospodine ministre, da ste ovaj zakon menjali u smislu da obezbedite efikasnije vođenje krivičnog postupka, bez obzira na činjenicu kakvo je stanje u pravosuđu. Vi ste ministar koji je prihvatio obavezu da stanje u pravosuđu uredi i to morate da radite na drugi način, a ne na način da ovoliko dugo držite ljude u pritvoru; ne mislim vi lično, naravno, nego na osnovu predloga zakona koji ste vi dali.
U članu 23. govorite o obaveznom braniocu. Opet me ovo asocira na onog nesrećnog Lazarevića koji je pokušao na silu da se nametne kao advokat prof. Šešelju. Naravno, svi znate, cela srpska i evropska javnost, kako je prošao.
U poslednjem stavu ovog člana novina koju ste predvideli glasi - ako je postavljen zahtev istražni sudija će doneti odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled. Tu odluku i zapisnik o saslušanju lekara istražni sudija će priložiti istražnim spisima. Ovo je potpuno besmisleno. Ovde lekar nije u ulozi veštaka. Valjda po svim međunarodnim konvencijama lice koje je u pritvoru ima pravo na ličnog lekara. Ovde nigde ne govorite ni o nalazu lekara, nego nešto što nema mesta u ovoj odredbi.
U članu 41. koji govori o članu 449. osnovnog zakona inače je bilo predviđeno nešto što je neprimereno i našem pravnom sistemu i krivičnom zakonodavstvu, odnosno, potpuno je u suprotnosti sa opštim načelima krivičnog postupka, a to je pogodba. U stavu 1. ovog člana stajalo je - za krivična dela za koja se može izreći novčana kazna kao glavna kazna sudija može, na predlog državnog (sada javnog) tužioca, doneti rešenje o kažnjavanju i bez održavanja glavnog pretresa. Vi ste ovde dodali da se to odnosi - ili na kaznu zatvora do tri godine.
Mi iz SRS mislimo da nikakve pogodbe ne mogu da budu predmet krivičnog zakonodavstva, već naprotiv, da se krivični zakon primenjuje u skladu sa učinjenim krivičnim delom i u skladu sa okolnostima koje utvrdi sud u sudskom postupku.
Iz svega ovoga što ste predvideli u ovom zakonu, gospodo iz DSS, nikada više ne smete da kažete da ste legalisti i da vam je stalo do pravnog poretka, do pravne sigurnosti građana.
Jer ste pokazali, ako su to bili vaši principi, bar deklarativno, da ste se odrekli tih principa zarad malo vlasti, a kako su počeli da vas ucenjuju izgleda da nećemo morati tražiti zahtev za razrešenje Vlade, sami ćete da odete.