Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, strah od zagađenja životne sredine, koji je drugi na listi strahova kod građana Srbije, nakon egzistencijalnog straha od gubitka posla, i stoga ekološka politika ove zemlje mora biti usmerena i formulisana kroz izbor građana Srbije da se kroz približavanje standardima zaštite životne sredine približe boljem životu i pozitivnim rezultatima visoko razvijenih zemalja u ovoj oblasti.
Čovek koristi sve moguće resurse do kojih se dokopa, ne obazirući se na kapacitet životne sredine. Čovek prvo koristi resurse a tek kada počnu da nestaju počinje da razmišlja o tome šta mu je činiti kada ostane bez njih.
Poremećaj prirodne ravnoteže pod uticajem tehničko-tehnološkog razvoja započeo je u 17. veku industrijskom revolucijom,. Od tog vremena naglo dolazi do razvoja industrije, poljoprivrede i urbanizacije. Zagađenje životne sredine je po obimu, vrstama i posledicama dobilo takve razmere da je postalo preokupacija čitavog čovečanstva.
Razvojem svesti o stepenu degradacije životne sredine, koja je jedan faktor u razvoju čovečanstva, javile su se i prve organizacije za borbu protiv degradacije životne sredine. Prva međunarodna konferencija UN o čovekovoj sredini održana je 1972. godine u Stokholmu i na njoj je doneta Deklaracija o čovekovoj životnoj sredini.
Načelo 2. ove deklaracije glasi: prirodni izvori zemlje, podrazumevajući vazduh, vodu, zemljište, floru i faunu, naročito reprezentativne primerke prirodnih ekosistema, moraju se sačuvati za dobro sadašnjih i budućih generacija brižljivim planiranjem i upravljanjem".
Dakle, to je bilo 1972. godine. Preskačemo ceo jedan period i 20 godina kasnije, u Rio De Žaneiru 1992. godine održana je konferencija UN o životnoj sredini i razvoju, na kojoj je doneta deklaracija o životnoj sredini i razvoju. Deklaraciju čini 27 načela koja su polazna tačka za uspostavljanje novog, globalnog sistema partnerstva među državama u pogledu zaštite i upravljanja prirodnim resursima za razvoj i očuvanje biološke raznovrsnosti, kao i ekološko upravljanje biotehnologijom.
Zaštita životne sredine, operativno znanje, predstavlja skup mera i postupaka koji se koriste u sprovođenju i cilju očuvanja životne sredine, u stanju koje obezbeđuje opstanak i normalno funkcionisanje eko-sistema i bio sfere.
Gde se Srbija danas nalazi?
Gospođa Gordana Čomić, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe DS - Boris Tadić, već je i rekla o ovom razvoju i odnosu prema zaštiti životne sredine globalno, uzimajući u obzir celu planetu. Mi se nalazimo negde gde su se nalazile evropske zemlje u sedamdesetim godinama. Dakle, to je na nivou sedamdesetih godina u razvijenim zemljama, a naši zakoni pisani su početkom devedesetih godina.
Šta predlaže ovaj zakonski set koji se danas nalazi pred poslanicima parlamenta Republike Srbije. On predlaže Zakon o zaštiti životne sredine. To su tri pravilnika koji su pretvoreni u zakone, u saradnji Ministarstva inostranih poslova Republike Finske i Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.
To je projekat razvoja propisa o zaštiti životne sredine i tri pravilnika, pravilnika o proceni uticaja na životnu sredinu, pravilnika o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i pravilnika o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, pretvoreni su u zakone. Mi smatramo da su oni mogli da ostanu na nivou pravilnika, upravo zato što život nameće određena rešenja i što će biti mnogo teže na neki način menjati zakone, nego što bi to bilo u situaciji sa pravilnicima.
Što se tiče samog zakona, to je u osnovi zakon o sistemu zaštite životne sredine koji je pripremljen u prethodnom sazivu ove skupštine, pripremljen od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine i prirodnih bogatstava 2003. godine i koji je urađen u okviru projekta ''Razvoj, zakonodavstvo u oblasti životne sredine'', koji je takođe realizovan uz pomoć Finske vlade.
Ova tri zakona u potpunosti je pripremila prethodna Vlada, ova tri pravilnika, o kojima sam govorio, a Vlada je o njima napravila zakone. Zakon osnovni i okvirni je 80% prepisani tekst Predloga zakona o sistemu zaštite životne sredine koji je uradila i predala još uvek aktuelnoj Vladi prethodna Vlada.
Pored toga što su prepisana ova tri teksta ovih pravilnika ovih 20% mislimo da su napravljene neke izmene. Samo da kažem oko ovih pravilnika su izostavljene neke tabele, formulari za ekološku dozvolu itd. koji su bili sastavni deo ovih pravilnika. Ono što je dobro pripremila prethodna Vlada, a i zbog budućnosti Srbije i interesa građana Srbije mora da ukaže šta je izostavljeno i šta su direktne negativne posledice za građane Srbije.
DS zalažući se da građani Srbije imaju bolje uslove života i životnu sredinu kakva je u evropskim zemljama, mora da ukaže, a pred poslanicima je odgovornost da nas čuju, da se prirodna bogatstva i resursi ove zemlje moraju pošteno davati na korišćenje, tako da ostanu i za našu decu i za buduće generacije.
Bez naših amandmana ovaj osnovi zakon ostaje na nivou eksploatacije prirodnih bogatstava, i u tom delu na štetu građana Srbije. Dakle, odnosi se pre svega na održivo korišćenje resursa i na one zamerke koje se odnose da je u jednoj ruci i nož i pogača, da neko propisuje i uslove korišćenja i ko koristi, ko naplaćuje i ko zagađuje. Dakle, ostvaruje se monopol i potencijalno to može biti uzrok korupcije.
Mi ćemo ove zakone podržati u situaciji ukoliko budu prihvaćeni amandmani DS-a, a ovi amandmani mogu se svrstati u tri grupe amandmana. Tražimo amandmanima ustanovljavanje uslova održivog korišćenja resursa. Do sada se radi od slučaja do slučaja, bez sistematskog pristupa. Resursi su vode, mineralne sirovine, šume, lov na divljač, ribe itd. i ispunjavamo zahtev građana koji je bio jasan kada je prethodna Vlada uz pomoć OEPS-a uključila građane u pisanje zakona da se upravo uradio ono što sam malopre rekao, odvoji nož od pogače.
Druga grupa amandmana jeste da ustanovljavamo efikasnije približavanje načinu života kakav imaju građani u zemljama EU, čistiju i zdraviju životnu sredinu, veći korak, veću viziju, veći boljitak za građane Srbije. Između ostalog ustanovljavanjem prave Agencije za životnu sredinu, jer Agencija za zaštitu životne sredine je u okviru Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i kontroliše je ministar, a treba da predstavlja nezavisno stručno kontrolno telo radu Ministarstva.
Treća grupa amandmana, želimo da doprinesemo amandmanima da ovaj zakon bude realno sprovodljiv. Znači, prelazni rokovi, nagli nameti industrije, jer je predviđeno da faktički nema perioda u kome industrija treba da se prilagodi, jer on iznosi svega godinu dana.
Ja dolazim iz Vrbasa grada, koji je faktički obeležen kao jedna crna tačka ekološka na mapi. Vrbas je prehrambeni centar, to je bila jedna kuhinja u kojoj je pedeset godina spremana hrana. "Vital" , "Karneks" "Šećerana", a ta kuhinja pedeset godina nije očišćena. Izlivalo se u veliki bački kanal i industrijski otpad iz fabrika vrbaskih, ali takođe i iz susedne Kule. Direktno zagađujući ne samo četiri opštine, kao što su Kula, Vrbas, Srbobran, Bečej, nego i ceo Podunavski sliv.
U tom kanalu koji na potezu od šest kilometara protiče kroz Vrbas faktički nema vode. Prepun je mulja, u tom mulju iz fabrike "Istra" u Kuli ima i teških metala, olova itd. Upravo je ''Češka dekonta'' donacijom od 300.000 evra izvršila između ostalog i analizu tog mulja, gde su pronađeni pored otpada organskog porekla, i teški metali, koji direktno ugrožavaju zdravlje stanovništva i primećeno je da stanovništvo koje živi u području blizu kanala oboljeva od bolesti pre svega od kancera.
Mi smo pokrenuli nešto sa mrtve tačke uprkos tome što na neki način ova zakonska regulativa nije bila donesena, ali uz pomoć Evrope mi smo pokrenuli neke stvari sa mrtve tačke. Tačnije, lokalna samouprava u prethodnom mandatu je uspostavila saradnju sa norveškom vladom, sa norveškim institutom za vode "Niva", dobili smo donacije 1,3 miliona evra i taj projekat rešavanja zagađenja velikog Bačkog kanala treba da bude završen u januaru naredne godine.
Da bi onda faktički mogli da tražimo mogućnost za rešavanje ovog ogromnog ekološkog problema. Donošenjem zakona učestvujemo aktivno u strategiji izrade nacionalnog ekološkog plana od vrha ka dnu, od međunarodnih propisa, uslova i zahteva. Ali je podjednako važno razvijati i aktivnu politiku zaštite životne sredine, od dana ka vrhu, izradom lokalnih ekoloških akcionih planova. Moram da kažem da je Vrbaska opština ušla u izradu lokalnog ekološkog akcionog plana zajedno sa opštinama Valjevo, Čačak, Bujanovac i sa Borskim okrugom u kome se nalaze Bor, Kladovo, Majdanpek i Negotin.
Da smo u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju konkurisali za rešavanje kolektora. Investicija koja je vredna blizu dva miliona evra i taj projekat je ocenjen visokim ocenama. Međutim čujemo da iz nekih razloga nije potpisano, jer tu postoje partneri Evropska agencija za rekonstrukciju, lokalna samouprava i Uprava za zaštitu životne sredine, odnosno Ministarstvo za nauku i tehnologiju i zaštitu životne sredine'.
Mislim da je to trebalo završiti sa gospodinom Pitersenom, jer to predstavlja ključ dešavanja jednog ekološkog problema konkretnog, jer ćemo moći ne samo otpadne vode, kanalizaciju da prikopčamo na taj veliki kolektor, a taj kolektor je tako dimenzioniran da jednog dana bude povezan i sa susednom opštinom Kula, nego ćemo moći i deo otpadnih voda iz industrije takođe u taj kolektor da upuštamo i da onda rešavanjem sekundarnog prečistača i rešimo problem onako kako je to rešavano u visoko razvijenim zemljama.
Očekujem od Uprave za zaštitu životne sredine i od ovog Ministarstva aktivan odnos u rešavanju i konkretnih problema, kao što je ovaj problem, posebno zato što smo imali jako dobru saradnju i sa norveškom vladom, norveškim institutom za vode "Niva". Očekujemo završetak tog velikog projekta u januaru 2005., očekujemo realizaciju, konkretne rezultate izrade lokalnog ekološkog akcionog plana u čemu su učestvovali građani opštine Vrbas, kako bi ova velika fabrika hrane očistila najveću otvorenu septičku jamu u Evropi zvanu veliki Bački kanal.
Nadam se da će amandmani koje je predložila DS - Boris Tadić biti prihvaćeni i da ćemo donošenjem zakona učestvovati aktivno u strategiji izrade nacionalnog ekološkog plana na dobrobit svih građana naše zemlje.