Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da u sali postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Nikola Novaković, Branče Stojanović, Željko Tomić i Vukosav Tomašević.

Nastavljamo rad po utvrđenom dnevnom redu.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Paja Momčilov, Momir Marković, Vjerica Radeta, Dragan Čolić, Petar Jojić, Nemanja Šarović, Milan Stevović, Aleksandar Vlahović, Boris Karaičić, Jovan Todorović, Živojin Stefanović, Jovan Palalić i Žarko Obradović.

Primili ste izveštaje Odbora za privatizaciju i Zakonodavnog odbora.

Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, neprihvatljivo je što predstavnika Vlade, a naročito ministra, nema ovde, jer rasprava u pojedinostima o predlogu zakona o privatizaciji bi, kroz dodatnu argumentaciju poslanika Srpske radikalne stranke, trebalo da utiče na to da se ovaj zakon poboljša i da bude u funkciji, pre svega, zaposlenih u Srbiji i onih čija preduzeća tek treba da uđu u proces privatizacije.

Moj amandman se odnosi na veliko ovlašćenje koje je još u Zakonu o stečajnom postupku dato Agenciji za privatizaciju, a sada se potvrđuje ovim zakonom kroz činjenicu da se daje mogućnost da Agencija imenuje i obavlja poslove stečajnog upravnika. Postavlja se pitanje odakle Agenciji licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika i kako zaposleni u onim preduzećima kod kojih se pokrene stečajni postupak mogu da veruju Agenciji koja je u više navrata, kroz nekoliko stotina slučajeva u kojima nije postupila i reagovala kako treba, pokazala da nema nikakav kredibilitet i da ljudi, a pre svega direktor Agencije, nisu za tako nešto sposobni i očigledno da nisu imali dobru nameru da pomognu zaposlenima u Srbiji.

Mnogo je preduzeća u kojima je pokrenut stečaj i to su danas krupni problemi za sve veće i manje gradove u Srbiji. Izneću vam samo slučaj Fabrike mesne industrije "Crvena zvezda" - Kragujevac, nekada najpoznatije i veoma profitabilne mesne industrije, koja je imala veliki izvoz u zemlje na zapadu i širom sveta izvozila svoje proizvode, a danas fabrike u koju je pre dve i po godine uveden stečaj, u kojoj radnici sada preko nadležnog trgovinskog suda pokušavaju da zaštite svoja prava.

Mnogo je pitanja vezanih za stečaj u ovom preduzeću i s obzirom da su me radnici, sada potpuno obespravljeni, zamolili da iznesem neke od nepravilnosti kada je stečaj uveden, budite ljubazni i saslušajte bar deo onoga što su oni tražili da čuju i poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Troškove stečajnog postupka za mesnu industriju "Crvena zvezda" - Kragujevac predujmio je dužnik "Zvezde", "Sport" d.d, tada po savetu lokalnih dosovskih vlasti, kako je sam vlasnik naveo, a ne predlagač ZOP, filijala Kragujevac, što je van Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji je tada bio na snazi, i van sudske prakse. To je zaista nezabeleženo u dosadašnjoj praksi, ali je, nažalost, istinito. Odluka o stečaju nije doneta u Trgovinskom sudu Kragujevac, kao stvarno i mesno nadležnom, već zamislite, na sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada Kragujevca, čak i to postoji. I, zakupac MAP internacional koristio je robnu marku "Zvezde" u proizvodnji i pakovanju svojih proizvoda, iako to ugovorom nije bilo predviđeno.

Međutim, ove obespravljene radnike, koji su kod nadležnog trgovinskog suda zatražili svoja prava, naročito je intrigirala činjenica da ni veterinarska, ni inspekcija rada nisu ništa preduzele, iako im je ta činjenica bila dobro poznata, jer su obišli pogone "Zvezde", ali 26.2.2003. godine u njima nisu zatekle nikoga, dok je 26.3.2003. godine inspekcija rada zatekla, navodno, četiri administrativna radnika bez ugovora. U isto vreme, stečajni upravnik navodi da je tekla proizvodnja paštete pod robnom markom "Zvezde", bez ikakvog nadzora koji je za tako nešto potreban. U toku postupka stečaja je trajao postupak po žalbi pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu.

Takođe, njima nije poznato i tražili su u dopisu, koji su uputili i gospodinu ministru i gospođi Zori, objašnjenje kako je moguće da se firma "Zvezda-mesopromet" pojavljuje kao ponudilac sadržane sirovine MAP-a internacional, "Juhor-eksport" a.d. Jagodina. Isti je sirovinu odbio zbog neispravnosti, a radi se o oko 27 tona sirovine. Čija je to sirovina, "Crvene zvezde" ili firme "Zvezda-mesopromet", kada je jasno da je MAP-a internacional zakupila kapacitete "Crvene zvezde"? Kome je ta roba prodata, kada je uništeno samo 9.300 kilograma sirovine?

Mnogo je još pitanja, između ostalih i to šta je sa manjkom, koji je utvrđen prilikom imenovanja stečajnog upravnika u ovom preduzeću, od 814.063 dinara osnovnih sredstava.

Gospođice Jovanović...

Evo, završavam. Radnici kojima su ta sredstva poverena na čuvanje i raspolaganje ili stečajni upravnik moraju da dobiju saznanje o tome. Kako je moguće da neko na takav način barata i operiše, prilikom uvođenja stečajnog postupka, osnovnim sredstvima? Kada je na ovakav način urađen stečaj u nekada najpoznatijoj mesnoj industriji u našoj zemlji, u "Crvenoj zvezdi" iz Kragujevca, možemo samo da zamislimo na koji način će, ako ne prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kriminal, u pravom smislu reči, da cveta i da vlada, dok radnici...

Gospođice Jovanović...

.... nedužni, bez hleba, bez mogućnosti da izdržavaju sebe i svoju decu, stradaju pod ovom i ovakvom vlašću koja nastavlja, nažalost, kontinuitet ove prethodne.

Molim da stvarno vodimo računa o Poslovniku.
Da li se još neko po članu 1. javlja za reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona odnosi se pre svega na stečajeve i na kontrolu koju vrši Agencija za privatizaciju. Rekao bih par reči o stečaju. Mi smo Zakon o licenciranju stečajnih upravnika doneli još u julu mesecu prošle godine. To je bio uslov da bi Zakon o stečaju mogao da se primenjuje. Koliko vlast vodi računa o stečaju i stečajnim postupcima i svim malverzacijama i kriminalu koji se dešava u okviru tih postupaka pokazuje činjenica da do dana današnjeg nemamo formirano i nemamo licencirane stečajne upravnike i da to ide jako sporo.
Zakon o stečaju stupio je na snagu 2. februara. Agencija je u svom operativnom planu, verovali ili ne, za ovu godinu predvidela 12 preduzeća u kojima će sprovoditi stečaj. Bilo bi zanimljivo od ministra dobiti informaciju koja su to preduzeća i zbog čega baš tih 12 preduzeća, kada smo svi svesni da postoji par stotina preduzeća koja su u društvenom vlasništvu, u kojima se trenutno sprovodi stečaj.
Očigledna je selekcija na preduzeća koja su nekome interesantna iz nekih razloga. Očigledno je da je Vlada svesna da trgovinski sudovi ne rade svoj posao onako kako treba i da je nezadovoljna. To je bio razlog zbog čega se stečaj predaje Agenciji za privatizaciju u ruke i pruža joj se mogućnost da daje stečajne upravnike. Činjenica je da se vlast uplašila tog posla koji je pred njom, da nije istrajala i da se povlači iz postupka stečaja i ostavlja da stvari teku onako kako to trenutno ide, a ide loše. Naveo bih primer jednog preduzeća, imam obavezu prema radnicima Građevinskog preduzeća "Rad" iz Beograda, u kome je stečaj u oktobru mesecu bio priveden kraju. Isplaćena su sva dugovanja prema radnicima, sa svim firmama koje su imale potraživanja sklopljen je dogovor o nadoknadi svih potraživanja; bilo je potrebno samo da se to ozvaniči na jednom od sudskih ročišta.
Istog trenutka kada je do toga došlo, kada je gospodin Goran Kljajević shvatio da je sa stečajem u "Radu" završeno, smenjen je stečajni upravnik, i njegov zamenik, a na njegovo mesto postavljen je novi čovek, koji je u toku novembra i decembra pokušavao na sve načine da što više rasproda bez tendera, bez ikakvih kriterijuma svu imovinu "Rada", odnosno onih 50% koliko je bilo potrebno da bi se izbegao ovaj zakon koji je stupio na snagu 2. februara.
Bez obzira na to, išlo se na prodaju preduzeća sa početnom cenom od milion evra, mada se na osnovu one dokumentacije koja je pripremljena u prethodne tri godine, pre nego što su bivši stečajni upravnici smenjeni, vidi da je imovina 50, a možda i sto puta veća nego što je početna cena.
Kada je u pitanju kontrola, imamo loše stanje u oblasti kontrole u Agenciji za privatizaciju. Tu se ne radi ništa od onoga što bi trebalo da se radi, ili se ne radi na pravi način. To su, uglavnom, falš kontrole. Isto tako bih na primeru jednog preduzeća iz Pomoravskog okruga, na primeru "Ravanice" iz Ćuprije, pokazao kolika je nebriga i nezainteresovanost Agencije za privatizaciju za sudbinu preduzeća nad kojima treba da sprovede privatizaciju.
Naime, pre godinu dana raspisan je tender za preduzeće "Ravanica" iz Ćuprije. Javilo se šest interesenata, a nisu mogli da uđu u fabrički krug zahvaljujući jednom ćuprijskom mafijašu – Radetu Bilderu, koji je zaustavio kupce i nije im dozvolio da uđu u krug fabrike i da provere navode iz dokumentacije koju su otkupili. Agencija za privatizaciju ništa nije uradila po tom pitanju, a godinu dana je prošlo, proizvodnja je desetkovana, polovina radnika iz tog preduzeća je otpuštena...

Gospodine Antiću...

Tek su dve sekunde prošle, nije valjda toliki problem.