Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.

Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 160 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 115 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Jovanović, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Ivica Dačić i Milutin Mrkonjić.

Takođe, htela bih da vas obavestim, poštovani narodni poslanici, da će u toku današnjeg dana biti održane prve konstitutivne sednice sledećih odbora: Odbor za ustavna pitanja u 11,00 časova u Plavom salonu, Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije u 11,00 sati u Pres sali, Odbor za finansije u 11,15 u Plavom salonu, Odbor za prosvetu u 11,15 u Pres sali i Odbor za odbranu i bezbednost u 11,30 časova u Plavom salonu. Molim članove navedenih odbora da prisustvuju sednicama tih odbora kako bismo obavili konstitutivne sednice.

Takođe, htela bih da vas obavestim da, u skladu sa članom 37. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, poslaničku grupu DSS - NS - dr Vojislav Koštunica po tački 2. dnevnog reda Prve sednice Trećeg vanrednog zasedanje predstavljaće poslanik Jovan Palalić.

Još jedno obaveštenje. To je informacija o tome da ćemo imati prekid rada Skupštine zbog sahrane poslanika Dragana Tasić. Sahrana će biti na Orlovači, a opelo počinje u 14,45 časova i to od 14,00 do 16,00 časova.

Nastavljamo rad prema dnevnom redu.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O MINISTARSTVIMA (načela)

Primili ste Predlog zakona, koji su podnela 122 narodna poslanika. Primili ste izveštaje Zakonodavnog i Odbora za pravosuđe i upravu.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa SRS - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi, Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa DSS - NS - Vojislav Koštunica - 36 minuta; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Koalicije SPS - PUPS - JS - 24 minuta; Poslanička grupa LDP - 15 minuta i 36 sekundi i Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već niste učinili, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o ministarstvima i želim da kažem da je ustavno utemeljenje za donošenje ovog zakona sadržano u odredbi člana 97. stav 1. tačka 16. Ustava Republike Srbije, a po kojoj odredbi Republika Srbija uređuje organizaciju, nadležnost i rad državnih organa.

Predlagač zakona legitimisan je odredbom člana 107. Ustava Republike Srbije.

Dalje, članom 136. Ustava Republike Srbije propisano je da je državna uprava samostalna, vezana Ustavom i zakonom i da za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije. Poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom. Poslovi državne uprave i broj ministarstava određuje se zakonom, a unutrašnje uređenje ministarstva i drugih organa državne uprave i organizaciju propisuje Vlada Republike Srbije.

Sledom iznetog, ustavnih i formalno-pravnih osnova, pred nama se nalazi Predlog zakona o ministarstvima, jedan sektorski zakon kojim se obrazuju ministarstva i posebne organizacije, utvrđuje se njihov delokrug, odnosno definišu poslovi državne uprave za svaki od resora, kao i stručni poslovi koje obavljaju posebne organizacije. U glavi V Predloga zakona sadržane su odredbe koja ministarstva nastavljaju rad u skladu sa delokrugom koji je utvrđen ovim predlogom zakona, zatim ministarstva koja nastavljaju rad u skladu sa novim delokrugom, ali pod drugačijim nazivom.

Član 45. Predloga zakona propisuje da rade prema položaju i delokrugu Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Uprava za rodnu ravnopravnost. U članu 46. propisano je koja ministarstva i posebne organizacije prestaju sa radom, a u daljem toku rasprave to ćemo detaljnije analizirati.

Članovi 47 - 50. su pravno-tehničkog karaktera i odnose se na preuzimanje prava, obaveza, predmeta, opreme, arhive zaposlenih i postavljenih lica iz, tako da kažem, ukinutih ministarstava, uprava i agencija. Predlagač smatra da postoji osnov propisan članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, odnosno da postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U materijalu koji ste dobili dato je samo neko obrazloženje i osnova za primenu ove norme. Želim još da kažem da se razlozi za stupanje na snagu danom objavljivanja nalaze i u sledećem: započeti procesi evropskih integracija, implementacija međunarodnih ugovora, realizacija strateških ugovora sa "Fijatom", pitanje koncesionog ugovora sa "Alpina Porom" za put Horgoš-Požega, konstituisanje organa lokalnih samouprava, konstituisanje organa AP Vojvodine.

Dalje, potreba za daljom diplomatskom ofanzivom koja se tiče Kosova i Metohije, položaja Srba u našoj južnoj pokrajini itd, da ne nabrajam, a posebno da naglasim imperativ tzv. bele šengenske liste, odnosno stavljanja građana Srbije u bezvizni režim, isticanje statusa kandidata za prijem Republike Srbije u EU, impliciraju jednu važnu potrebu za promptno konstituisanje državne uprave koja je, kao što znamo, deo egzekutive, odnosno deo izvršne vlasti.

Ovo ističem naročito u kontekstu činjenice da dosadašnja Vlada Republike Srbije nema više ni ustavni, ni zakonski, a ni tehnički kapacitet, a time i ministarstva kao organi državne uprave. Iz ovih razloga, ovaj predlog zakona donosi se po hitnom postupku, prema stanovištu predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom obrazuju se, kao što ste videli, 24 ministarstva umesto dosadašnjih 22 ministarstva koja je predviđao dosadašnji zakon. Nema potrebe da nabrajam, odnosno da čitam tekst člana 2. Zakona o ministarstvima, ali ću da apostrofiram da su nova ministarstva: ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ministarstvo za nacionalni investicioni plan, a određena ministarstva pod drugim nazivom, pod drugim delokrugom i nadležnostima nastavljaju rad, dok su neke ukinuta.

Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova, novina u ovom Predlogu zakona jeste da je informisanje iseljenika državljana Republike Srbije u inostranstvu, o politici Republike Srbije, sada u delokrugu Ministarstva za dijasporu i ovo rešenje smatramo celishodnijim, s obzirom na veliki broj naših iseljenika u zemljama zapadne Evrope i u prekookeanskim zemljama.

Ministarstvo odbrane regulisano je članom 4, odnosno opis, delokrug poslova koje obavlja ovo ministarstvo je u ovom članu. Želim da kažem da je Predlog zakona terminološki uskladio odredbe o delokrugu ovog ministarstva sa Ustavom, Zakonom o odbrani, Zakonom o vojsci, Strategijom odbrane Republike Srbije i, što je jedan od kvaliteta, precizno definiše sistem civilne zaštite, odnosno nadležnost ovog ministarstva u ovom važnom sektoru Ministarstva odbrane.

Što se tiče organa uprave u okviru Ministarstva odbrane, zadržana su rešenja iz postojećeg zakona, tako da će i dalje egzistirati Inspektorat odbrane, kao organ uprave u sastavu Ministarstva, koji će obavljati inspekcijske poslove, kao i Vojna služba bezbednosti i Vojnoobaveštajna služba, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane, i koji će, kao što je to definisano matičnim zakonima, obavljati poslove bezbednosti značajne za odbranu koji su određeni ovim zakonima i drugim propisima.

Želim da kažem i za novinu, da Centar za razminiranje, to ćemo videti u daljim odredbama ovog zakona, ostaje u nadzoru Ministarstva odbrane.

Rešenja koja su predložena u članu 5. odnose se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, a prate zakonodavni kontinuitet koji smo imali i u prethodnom i u ranijim zakonima. Apostrofiraću samo neke od ključnih ovlašćenja i delokruga ovog ministarstva.

To su zaštita života, lične i imovinske bezbednosti građana, sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela, pronalažanje i hvatanje učinilaca krivičnih dela, održavanje javnog reda i mira, obezbeđenje zborova, obezbeđenje ličnosti, objekata, bezbednost državne granice, JMBG, državljanstvo, prebivalište, boravište građana, lične karte, putne isprave i naročito oblike, realizaciju i afirmaciju oblika međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, uključujući i readmisiju, ilegalne migracije, azil itd.

Nadležnosti Ministarstva finansija regulisane su članom 6. I ovo, kao i prethodno ministarstvo koje sam obrazložio, zadržalo je onaj delokrug ovlašćenja koje je imalo i po postojećem Zakonu o ministarstvima.

To su poslovi državne uprave koji se odnose na budžet, na politiku poreza, taksi, drugih javnih prihoda, javnih nabavki, deviznog sistema i kreditni odnosi sa inostranstvom, sistem finansijskih odnosa sa inostranstvom, carinski sistem, osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje, kreditno-monetarni i bankarski sistem, sistem osiguranja imovine i lica, korišćenje donacija evropskih fondova i drugih oblika pomoći iz inostranstva, kao i sistem plaćanja i platni promet, hartije od vrednosti i tržište kapitala, sistem računovodstva i revizije.

U nadležnosti odnosno u delokrugu rada ovog ministarstva, kao organa državne uprave, jeste i zaštita imovine Republike Srbije u inostranstvu, eksproprijacija svojinsko-pravnih i drugi stvarno-pravni odnosi, kao i nadležnosti u sprečavanju pranja novca, igrama na sreću, budžetskoj kontroli i reviziji, reviziji direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta.

U okviru ovog ministarstva egzistira Uprava carina, kao organ uprave koji obavlja poslove državne uprave i stručne poslove u okviru ovog ministarstva.

Što se tiče Ministarstva pravde, kao jednog od izuzetno važnih resora, naročito za Srbiju kao zemlju u tranziciji i zemlju u kojoj je potrebno hitno harmonizovati propise Srbije sa propisima EU, ovo ministarstvo zadržalo je dosadašnji delokrug nadležnosti. Istaći ću samo neke novine koje predviđa ovaj Predlog zakona, a to su - pravosudni ispit, veštačenje, kao i sprovođenje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva regulisano je članom 8. Predloga zakona i želim da istaknem da je jedan od kvaliteta ovog zakona racionalizacija ovog ministarstva. U okviru ovog ministarstva ostaje samo Republička direkcija za vode, kao organ uprave koji obavlja određene stručne poslove za ova ministarstva.

I dalje smo zadržali nadležnosti ovog ministarstva, izuzetno važnog, s obzirom na značaj poljoprivrede kao naše strateške privredne delatnosti.

To su strategija i politika razvoja poljoprivrede, prehrambeno-industrijski sistem zaštite prirodnih resursa, utvrđivanje bilansa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, sistema robnih rezervi.

Ono što je posebno važno, to je ruralni razvoj. Podsetiću da su doneta i određena planska i akciona dokumenta oko strategije ne samo poljoprivrednog nego i ruralnog razvoja, i implementaciju ove strategije sprovodiće državni organi, na prvom mestu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Takođe, u nadležnosti ovog ministarstva zadržana su rešenja koja se odnose na unapređenja zdravlja i dobrobiti životinja, sprečavanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, bolesti koje se sa životinje mogu preneti na ljude, veterinarska i sanitarna kontrola itd. Po difoltu tu je, naravno, i zaštita bilja od zaraznih bolesti i druge nadležnosti koje je ovo ministarstvo i do sada imalo.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja regulisano je članom 9. Predloga zakona i poslovi državne uprave koje će obavljati ovo ministarstvo odnose se na privredu i privredni razvoj, položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, poslovno i finansijsko restruktuiranje privrednih društava, privatizaciju, stečaj, podsticanje razvoja privrede, predlaganje mera ekonomske politike za razvoj malih i srednjih preduzeća, što će u narednom periodu biti od izuzetnog značaja.

Takođe, poslovi državne uprave koji se odnose na regionalni razvoj: usmeravanja aktivnosti koje podstiču regionalni razvoj, izgradnja poslovene i komunalne infrastrukture, predlaganje razvojnih projekata iz oblasti regionalnog razvoja i projekata od interesa za Republiku Srbiju, kao i vrednovanje razvojnih projekata.

Ono što je važan delokrug rada ovog ministarstva jeste podsticanje međuopštinske, međuregionalne, međugranične i međunarodne saradnje u oblastima i delokrugu ovog ministarstva.

Unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom je od izuzetne važnosti i to je ostalo u delokrugu ovog ministarstva, kao i harmonizacija spoljnotrgovinskih propisa sa EU i Svetskom trgovinskom organizacijom, kao i drugim multilateralnim institucijama i organizacijama.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obavljaće i poslove državne uprave koji se odnose na strategiju i politiku razvoja turizma, kao jedne od grana privrede koja ima perspektivu u Republici Srbiji, pa je potrebno doneti još niz sektorskih i sistemskih zakona, kao i drugih planskih dokumenata.

U delokrugu ovog ministarstva ostaće i zapošljavanje u zemlji i inostranstvu, upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo, zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih lica koja se teže zapošljavaju, višak zaposlenih, ostvarivanje prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti itd.

Poseban organ uprave u okviru ovog ministarstva jeste Direkcija za mere i dragocene metale.

Članom 10. Predloga zakona regulisani su poslovi državne uprave koje obavlja Ministarstvo rudarstva i energetike, i tu smo zadržali rešenja iz postojećeg zakona.

Ministarstvo za infrastrukturu takođe je jedno od važnijih ministarstava, važnih resora, obavljaće poslove državne uprave u oblasti realizacije projekata i izgradnje saobraćajnih infrastruktura, unutrašnjeg i međunarodnog prevoza, uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja, kao i obligaciono-pravne i svojinskopravne odnose i poslove inspekcijskog nadzora, izuzev nadzora u oblasti vazdušnog saobraćaja. Ono što je novina, to je homologacija vozila, opreme i delova vozila, a što nam je veoma važno zbog standardizacije u ovoj oblasti prometa.

Poslove prostornog planiranja, urbanizma, građevinskog zemljišta i geodezije, koji su bili u delokrugu Ministarstva za infrastrukturu, kako je regulisano postojećim zakonom, preuzima drugo ministarstvo, i to ćemo apsolvirati u daljoj analizi ovog predloga zakona.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je organ državne uprave i njegove nadležnosti i poslovi su regulisani članom 12. Predloga ovog zakona. To su dakle poslovi koji se odnose na Zaštitnika građana, izbore za republičke organe, što je novina, i radne odnose u državnim organima. Dakle, ovde imamo jednu novinu, to su izbori za republičke organe, što je preneto iz drugog organa - Republičkog sekretarijata.

Novina u delokrugu rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu jeste i pitanje položaja pripadnika nacionalne manjine i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koje će sada biti u novom ministarstvu. Znamo da je ova oblast do sada bila u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ministarstvo trgovine i usluga u članu 13. Predloga ovog zakona, zadržana su dosadašnja rešenja koja se odnose na delokrug, odnosno poslove koje će obavljati ovo ministarstvo. Tu bih samo istakao da u okviru ovog ministarstva postoji Republička direkcija za robne rezerve kao organ uprave u sastavu ovog ministarstva.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj je ministarstvo koje je preuzelo deo nadležnosti.

Praktično smo zadržali određeni korpus rešenja iz postojećeg zakona, pri čemu ima izvesnih novina, a sve usklađeno sa strategijom razvoja Srbije sa aspekta nauke i tehnološkog razvoja. Očekujemo da će poslovi koje obavlja ovo ministarstvo obezbediti stvaranje uslova za brži privredni razvoj, za funkciju nauke i tehnologije u službi jednog brzog i dinamičnog privrednog razvoja i svrstavanje Srbije u red postindustrijskih društava.

Novina u Ministarstvu prosvete, član 15. Predloga zakona, jeste jedna odredba koja se odnosi na nadležnost ovog ministarstva i praktično se odnosi na učešće u izgradnji, opremanju i održavanju objekata predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, i učeničkog standarda od interesa za Republiku Srbiju.

Smatrali smo da je ovo celishodno rešenje i da se ova nadležnost, odnosno delokrug ovih poslova inkorporira u Ministarstvo prosvete. Sva ona ovlašćenja odnosno delokrug koje je imalo ministarstvo prema važećem zakonu sadržana su i u ovom predlogu zakona.

Ministarstvo omladine i sporta, član 16. Predloga zakona, zadržava deo postojećih rešenja u pogledu poslova državne uprave koje će voditi ovo ministarstvo.

Želim da istaknem jednu novu odredbu, jedan novi kvalitet u nadležnostima Ministarstva omladine i sporta, to je i praćenje i procena mesta i uloge mladih u Republici Srbiji, stvaranje uslova za osnivanje i rad nacionalnih i regionalnih kancelarija za mlade, podsticanje razvoja omladinske politike rada kancelarije za mlade na lokalnom nivou, kao i druge poslove određene zakonom. Praktično ovo je implementacija i razrada strategije razvoja za mlade i drugih planskih i akcionih dokumenata naše države.

Razrađene su i određene odredbe u okviru poslova Ministarstva omladine i sporta koje se odnose na razvoj, unapređenje sporta i fizičke kulture u Republici Srbiji. To su pre svega sprovođenje nacionalne politike u oblasti sporta i nacionalne strategije razvoja sporta, upravni i stručni nadzor u oblasti sporta, realizacija i sprovođenje akcionih planova i programa koji doprinose razvoju sporta u Republici Srbiji, učešće u izgradnji i opremanju, održavanju sportskih objekata i sportske infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, kao i razvoj i ostvarivanje međunarodnih saradnji u oblasti sporta.

Poslovi državne uprave, koje će obavljati Ministarstvo zdravlja, ne razlikuju se od rešenja koja su sadržana u prethodnom zakonu. To su dakle izuzetno važna pitanja, pre svega za stanovništvo i za građane Srbije u oblasti zdravstvenog osiguranja, očuvanja i unapređenja zdravlja, stručnog usavršavanja i specijalizacije zdravstvenih radnika, kao i poslova zdravstvene inspekcije.

Takođe, u delokrugu ovog ministarstva su stvaranje uslova za uzimanje i presađivanje delova ljudskog tela, proizvodnja i promet lekova, medicinskih sredstava, kao i poslovi koje je ovo ministarstvo i ranije obavljalo u oblastima javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće i drugim oblastima određenim zakonom. Naravno, u delokrugu ovog ministarstva su i poslovi nadzora u raznim sektorima.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo prati, da tako kažem, intenciju strategije razvoja Srbije kao informacionog društva, prati jednu ustavnu nit u ovoj oblasti, i delokrug i nadležnost ovog ministarstva upravo će biti razrada ustavnih, zakonskih principa, razrada ove strategije i stvaranje uslova za Republiku Srbiju kao jedno razvijeno postindustrijsko informaciono društvo u svim oblastima, od prosvete, tehnologije, nauke, privrede itd.

Članom 19. Predloga zakona propisani su državni poslovi, poslovi državne uprave koji se odnose na sistem oblasti radnih odnosa i prava iz rada u svim oblicima, izuzev rada u državnim organima, koji se nalazi u resoru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Takođe, u delokrugu ovog ministarstva su i zarade i ostala primanja iz radnog odnosa, plate u javnom sektoru, izuzev u državnim organima. Bezbednost i zdravlje na radu je takođe jedna od nadležnosti koja je zadržana iz postojećeg zakona.

Ono što je važno navesti za delokrug rada ovog ministarstva jesu oblasti u kojima ono deluje, a to su između ostalih sindikalno organizovanje i štrajk.

Mislim da je ovo potrebno apostrofirati kao jedan od procesa koji predstoji našem društvu i potrebe za jednim novim političkim društvenim dogovorom, jednim konsenzusom između Unije poslodavaca i sindikata.

Očekujem da ovo ministarstvo, u okviru ovih nadležnosti koje će mu Narodna skupština ovim zakonom dati, radi upravo na implementaciji takvog jednog, slobodno mogu reći, istorijskog dogovora, koji će rezultirati jednom odgovornom socijalnom politikom i znatno kvalitetnijim položajem zaposlenih, bilo da se radi o zaposlenima u privrednim društvima, bilo da se radi o zaposlenima u drugim sektorima.

Novina koja se odnosi na nadležnosti odnosno delokrug ovog ministarstva, a koju predviđa ovaj predlog zakona, jeste saradnja sa međunarodnim organizacijama u oblasti rada i zapošljavanja, međunarodne konvencije u oblasti rada, bezbednosti i zdravlja na radu i, ono što je posebno važno, to želim da istaknem, antidiskriminaciona politika, sistem socijalne zaštite, sistem porodično-pravne zaštite, braka i ravnopravnost polova, kao i populaciona politika.

Novina, a mislimo time i jedan novi kvalitet ovog predloga zakona jeste formiranje uprave za rodnu ravnopravnost u okviru ovog ministarstva, koja će obavljati stručne poslove i poslove državne uprave, a koji se odnose pre svega na implementaciju nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti.

Mentalitetski sklop, da kažem, našeg društva i našeg sistema nalaže izvesne promene i izlazak iz jednog tradicionalnog društva u odnosu na percepciju položaja žena u našem društvu od porodice, zapošljavanja, do učešća žena u javnom životu. I očekujemo i smatramo, uostalom to je i obaveza ovog ministarstva, odnosno uprave za rodnu ravnopravnost, poboljšanje praktično položaja žena i promocija rodne ravnopravnosti, kao i politike jednakih mogućnosti, koja je, podsetiću vas, ustavna kategorija.

U svome radu Uprava za rodnu ravnopravnost sprovodiće preporuke Komiteta Ujedinjenih nacija o eliminaciji diskriminacije žena, kao i druge poslove u skladu sa zakonom. U okviru ovog ministarstva egzistira Inspektorat za rad, kao organ uprave koji obavlja stručne inspekcijske poslove u ovoj oblasti

Ono što je novina u ovom predlogu zakona to je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Znamo da smo imali Ministarstvo ekologije prema postojećem zakonu.

Samo ukratko da iznesem koji su to poslovi državne uprave koje obavlja ovo ministarstvo, najrelevantnije i najbitnije oblasti su: oblasti prostornog planiranja i urbanizam, utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, utvrđivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja, građevinarstvo, građevinsko zemljište, komunalne infrastrukture, komunalne delatnosti, poslovi inženjerske geodezije, inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma i građevine i komunalne infrastrukture, kao i drugi poslovi određeni zakonom.

Ono što je važno reći za Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u smislu njegovog delokruga jesu poslovi u oblasti osnovnih geoloških istraživanja koja se odnose održivo korišćenje resursa, naročito imajući u vidu činjenicu da je glavni problem ne samo našeg kontinenta, nego i planetarni problem, problem prirodnih resursa i problem energije, i u tom smislu ovo ministarstvo imaće značajnu ulogu na održavanju i korišćenju prirodnih resursa, između ostalog i obezbeđivanje materijalnih uslova.

Održiv razvoj je jedna komponenta koja je neizbežna i nužna, i upravo će u prostornom planiranju i životnoj sredini ona biti kohezija ova dva sistema i unapređenja životne sredine. Sve ono što podrazumeva ova sintagma i ova pravna kategorija jeste nešto što razrađuje ovaj član 20. kada govori o nadležnosti ministarstva.

U okviru ovog ministarstva postoji Agencija za zaštitu životne sredine kao organ uprave, koji obavlja poslove državne uprave koji se odnose na razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine. Naglasiću samo još jednu od nadležnosti, a to je saradnja sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje, kao i druge poslove određene zakonom.

Podsetiću da je Narodna skupština 2007. godine usvojila Zakon o ratifikaciji Kjoto protokola, jednog strateškog dokumenta planetarnog značaja, i da rešenja koja su sadržana u tom protokolu, u toj konvenciji, jesu materija koju će u svakom slučaju na prvom mestu implementirati i sprovoditi ovo ministarstvo.

Članom 21. Predloga zakona određeni su poslovi državne uprave koje će obavljati Ministarstvo kulture. Istakao bih samo neke od tih poslova, odnosno nadležnosti, a to su pre svega obezbeđivanje materijalne osnove za delatnost kulture, zaštitu kulturnih dobara, bibliotečku, izdavačku, kinematografičku, muzičko-scensku delatnost. Ono što je posebno važno to su zadužbine, fondacije i fondovi, kao i sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja itd.

U nadležnosti ovog resora ostaje zaštita kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu, kao i osnivanje i razvoj kulturno-informativnih centara u inostranstvu. Imamo ministarstvo koje predviđa ovaj zakon, novo u odnosu na postojeći zakon, a to je Ministarstvo za NIP. Znamo da smo do sada imali u Vladi ministra bez portfelja, koji je bio zadužen za NIP. Strateški projekti koji se nalaze pred nama i oni projekti koji su započeti i oni koji treba da se započnu i da se završe, spomenuću samo neke od tih strateških projekata, a to su Koridor 10, Koridor sedam, važni infrastrukturni projekti u prestonici, kao i ostali projekti od nacionalnog značaja, predstavljaju deo posla kojim će se baviti Ministarstvo za NIP.

Ono što je specifikum ovog ministarstva, ono je tako struktuirano, odnosno delokrug i nadležnosti ovog ministarstva su tako struktuirane da je saradnja i interakcija sa svim ostalim ministarstvima nužna i neophodna i ona proizilazi iz definicije nadležnosti ovog ministarstva, počev od Ministarstva vera, Ministarstva prosvete, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva za KiM, svih ministarstava. Ovo ministarstvo za NIP će biti jedno od ministarstava koje će taj impuls razvoja Republike Srbije, razvoja lokalnih jedinica, razvoja autonomnih pokrajina obavljati.

Članom 23. Predloga zakona organizuje se Ministarstvo za KiM, nama veoma važno ministarstvo.

Ono što je novina u odnosu na rešenja koja postoje u prethodnom zakonu jeste da će ovo ministarstvo obavljati poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i telekomunikacija i ove odredbe preciznije definišu obnovu i zaštitu duhovnog i kulturnog nasleđa u našoj južnoj pokrajini.

Naravno, one nadležnosti koje su postojale kao rešenje u prethodnom zakonu jeste i formulisanje predloga propisa kojima se obezbeđuje suštinska autonomija KiM i sprovođenje državne politike zaštite teritorijalnog integriteta Republike Srbije, saradnja sa civilnom i vojnom misijom UN na KiM, Unmika i Kfora, a na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244.

U članu 24. Ministarstvo vera, odnosno poslovi državne uprave koje će obavljati ovo ministarstvo prate praktično liniju i duh Ustava, odnosno ustavnih normi iz čl. 43, 44. i 48. Ustava Republike Srbije, koje se odnose na slobodu veroispovesti, verske zajednice itd.

Ministarstvo za dijasporu smatramo da je potrebno da postoji u sistemu državne uprave, s obzirom na veliki broj pripadnika srpskog naroda koji živi u dijaspori, kako u zemljama Zapadne Evrope, tako i u prekookeanskim zemljama, i ne samo Srba, nego i pripadnika drugih naroda, odnosno državljana Republike Srbije.

Novina koja se tiče poslova koje će obavljati ovo ministarstvo jeste informisanje iseljenika državljana Republike Srbije u inostranstvu o politici Republike Srbije, a koja je nadležnost prethodno bila u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Našli smo da je celishodnije, primerenije i praktičnije da ovaj delokrug bude u nadležnosti Ministarstva za dijasporu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je novo ministarstvo, od izuzetnog značaja za implementaciju ustavnih principa, ustavnih normi, svih onih dokumenata koje je Republika Srbija potpisala i koji se tiču korpusa ljudskih i manjinskih prava, i na kojima se praktično i temelji evropska civilizacija. O značaju ovog ministarstva ne moram posebno govoriti, ali ću da podsetim da Ustav Republike Srbije, u članovima od 75. do 81. reguliše principe, načela i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Ono što je jedna tehnička novina, a tiče se ovog ministarstva jeste da je vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina sada u ovom ministarstvu, a ranije je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ono što je kvalitet ovog zakona, ali uopšte jedan kontinuitet u zakonima koji uređuju ministarstva jeste poglavlje poslova zajedničkih za sva ministarstva, a odnosi se na međunarodnu saradnju, zaključivanje i primenu međunarodnih ugovora i pripremu, usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa.

U okviru zaključivanja i primene međunarodnih ugovora, sva ministarstva predlažu pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim organizacijama, kao i primenjivanje ratifikovanih međunarodnih ugovora i zaključivanje administrativnih ugovora.

Poslovi koji su zajednički za sva ministarstva, ovo želim posebno da naglasim, jeste da sva ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju, staraju se o njenom unapređenju i obezbeđuju usklađivanje propisa Republike Srbije sa pravom EU.

Glava četiri ovog zakona odnosi se na posebne organizacije kao organe državne uprave. Vidimo da ovih posebnih organizacija ima 13, u dosadašnjem zakonu bilo ih je 14. Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave sada je pripojena Ministarstvu za nacionalni investicioni plan, tako da postoji 13 posebnih organizacija.

Određena rešenja koja su postojala u starom zakonu, postojećem zakonu, zadržana su i u ovom predlogu zakona. Samo ću ukratko da kažem što se tiče Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo da su propisi koji se odnose na radne odnose u državnim organima i izbore za republičke organe su u delokrugu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a do sada su bila u ingerenciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Republički zavod za razvoj ima redukciju delokruga svojih poslova i oni su preneti u određena ministarstva. Ovde imamo Republički zavod za statistiku, Republički hidrometeorološki zavod, Republički geodetski zavod, kod koga je novina da nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda vrši Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a ne Ministarstvo infrastrukture, kako je bilo u postojećem zakonu.

Od posebnih organizacija ovaj zakon predviđa Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije, Republički zavod za informatiku i internet, kao i Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Ukratko ću se zadržati na ovoj poslednjoj agenciji. S obzirom na značaj delokruga ove posebne organizacije, a posebno imajući u vidu potrebu razvoja Srbije u kontekstu jednog investicionog zamaha stranih ulaganja, obezbeđivanja uslova za strana ulaganja, stručnu pomoć privrednim društvima i kompanijama koje nameravaju da ulažu u Srbiju, ovaj delokrug poslova sigurno ide u pravcu smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, koji je jedan od osnovnih problema naše makroekonomske politike.

U okviru posebnih organizacija postoji Centar za razminiranje. Nad njim nadzor vrši Ministarstvo odbrane i Centar za razminiranje ima svojstvo pravnog lica. Tu su Zavod za intelektualnu svojinu, Direkcija za unutrašnje plovne puteve "Plovput", Geomagnetni zavod i Zavod za socijalno osiguranje.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi kao članovi Narodne skupštine, kao najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, dakle mi koji predstavljamo građane Republike Srbije i odgovorni smo za kreiranje zakonskog ambijenta, izbor i kontrolu izvršne vlasti, polazeći od činjenica da ministarstva kao deo egzekutive, odnosno izvršne vlasti, najneposrednije primenjuju i ustavne norme, i sprovode i implementiraju zakone, smatram za potrebno da vas pozovem da glasamo o ovom važnom zakonu, koji po meni predstavlja jedan kvalitetan i optimalan normativni okvir za uređenje državne uprave u funkciji, pre svega, građana Republike Srbije.

Trenutak u kojem se nalaze naša država i društvo, a naročito izazovi koji su pred nama, determinišu upravo ovakvo struktuiranje organa državne uprave kako je predloženo ovim zakonom. Mi se kao država i društvo nalazimo u finalnoj fazi procesa tranzicije, kada moramo učvrstiti Srbiju kao pravnu državu, učvrstiti princip vladavine prava, stvoriti društvo jednakih šansi za sve, državu koja će se dinamično razvijati, pri čemu će taj razvoj biti ravnomeran. Moramo stvarati ekonomski i tehnološki kompatibilne sisteme sa sistemima zemalja srednje i zapadne Evrope.

Ovaj predlog zakona, ovaj zakonski projekat po nama predstavlja funkcionalizaciju naših strateških ciljeva, u prvom planu i prvoj fazi ubrzanog priključivanja Srbije EU, pristupanju strukturnim fondovima EU, ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, strateškog partnerstva Srbije sa Ruskom federacijom, naročito u energetskoj oblasti, odbrani našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, borbi protiv kriminala i korupcije i sprovođenja strateških socijalnih programa i reformi.

Želim da kažem, dame i gospodo narodni poslanici, da broj, struktura i delokrug ministarstava, kako je predviđeno ovim predlogom zakona, po nama je optimalan.

Uspešnost jedne vlade ne meri se činjenicom da li imamo 15, pet, 26, 24 ili 23 ministarstva. Mera uspeha jedne vlasti jeste bilans te vlade, a to je rast bruto društvenog proizvoda, smanjenje inflacije, realan rast plata i penzija i uspostavljanje jedne liderske pozicije Srbije u regionu jugoistočne Evrope, a sve sa ciljem podizanja kvaliteta života naših građana na onu ravan kakav je kvalitet života u razvijenim evropskim društvima.

Želim na kraju samo da kažem da ovaj zakon, u kontekstu i drugih zakona, i Zakona o Vladi, i Ustava Republike Srbije, nalaže jedan interaktivni odnos ovog visokog doma i Vlade i ministarstava, i da svi mi treba da predstavljamo jedan koherentan sistem u smislu ostvarivanja vlasti koju nam je dao Ustav.

Očekujem da ćemo u toku rasprave o ovom predlogu zakona u načelu i rasprave u pojedinostima, dakle po amandmanima, doći do najkvalitetnijih mogućih rešenja.

Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi da iskoristi svoje pravo kao izvestilac Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)

Da li narodni poslanici Vjerica Radeta, koja je izdvojila mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora i na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, Gordana Pop-Lazić, Aleksandar Martinović i Nebojša Ranđelović, koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, i Judita Popović, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, žele reč?

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege poslanici, poslanici SRS koji rade u Zakonodavnom odboru osporili su hitnost Predloga ovoga zakona, polazeći pre svega od Poslovnika o radu našeg parlamenta, jer je on dovoljno jasan u kom slučaju može neki zakon da se po hitnom postupku nađe na dnevnom redu našeg zasedanja i radi javnosti to moram da pročitam, jer nisam mogla da pronađem u članu 161. ni jedan element koji se odnosi na Predlog ovog zakona.

Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Dakle, ništa ovde u ovom zakonu nema što nije moglo da se predvidi, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi.

Zaista ne verujem da bi se iko razboleo ukoliko ovaj zakon ne bi danas bio na dnevnom redu ili ukoliko bi bio za nekoliko dana. Bezbednost zemlje, kao što znamo, u tom smislu nije ugrožena, doduše jeste, ali ovaj zakon sigurno neće doprineti, niti nova vlada tome da se to smanji, a rad organa i organizacija nije zaustavljen, Vlada čiji je mandat prestao i koja funkcioniše kao tehnička vlada, a u kojoj su neki ministri koji će biti i u narednoj vladi i te kako rade, donose odluke, imenuju članove upravnih odbora veoma važnih institucija i nismo primetili da ona ne funkcioniše.

Mene je u stvari najviše iziritiralo to što prateći rad parlamenta i formiranje svih ovih vlada od 2000. naovamo - svi misle da sve počinje od njih. Nije dobro što je tako, jer je to jedan od razloga zbog čega ne idemo napred, nego tapkamo u mestu ili, nažalost, u mnogim segmentima društva idemo čak i unazad.

U obrazloženju za donošenje zakona po hitnom postupku predlagač nam kaže da će se usvajanjem Predloga zakona o ministarstvima po hitnom postupku ubrzati rad na zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

Nekako iz toga može da se zaključi, odnosno da se donese pogrešan zaključak da zaista postoje udružena ljudska i manjinska prava u našoj zemlji, s tim što ako se misli na ljudska i manjinska prava Srba koja žive na Kosovu i Metohiji, to svakako jeste.

Ali, to nisam mogla da vidim u onom delu zakona koji govori o Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, tako da ne verujem da je predlagač mislio na ta ljudska prava i tih ljudi, nego aludirajući na mogućnost ili na već poremećene odnose između konstitutivnog naroda i nacionalnih manjina koje žive u našoj zemlji, a zaista ne mogu da se složim s tim da toga u Srbiji ima. Ima u delu Srbije, u našoj Autonomnoj pokrajini koja je pod okupacijom, ali u preostalom delu Srbije toga nema.

Hitnost se traži iz razloga, navodno, da bi se dao impuls daljem razvoju prostornog planiranja i da bi se nastavio rad na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.

To nije ni bilo zaustavljeno. To je jedno potpuno nesuvislo obrazloženje, pogotovu što je prostorno planiranje, kao nešto što je veoma važno za svaku državu, stavljeno u nadležnost jednog ministarstva koje nema nikakvu kompatibilnost niti dodirnih tačaka sa prostornim planiranjem, ali nažalost neko je to tako sagledao, smatrajući verovatno da niti ekologija zaslužuje veći značaj u našoj zemlji, iako je bilo puno akcidenata, niti prostorno planiranje, jer je očigledno da mi u stvari ne znamo šta želimo u narednih pet, deset ili pedeset godina i da se sve odluke u ovoj državi donose ad hok ili od vlade do vlade.

Mada je bilo kontinuiteta između ovih prethodnih vlada u mnogo čemu, mogli smo da primetimo i da osetimo i mi i obični građani - da neke vizije za budućnost prosto nema.

Iskreno rečeno jedino što je istinito jeste da je neophodno da se formira nova vlada i da zbog toga mora da se donese ovaj zakon. S tim obrazloženjem mogla bih da se složim.

(Predsedavajući: Govorili ste šest minuta.)

Na strani 17, vezano za nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u obrazloženju u vezi toga - šta je to što će to Ministarstvo raditi - piše između ostalog: "Izradu propisa o ljudskim i manjinskim pravima, položaj pripadnika nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivanje manjinskih prava, kao i antidiskriminacionu politiku".

Meni je to veoma zasmetalo zato što nisam osetila da postoji diskriminaciona politika, barem ne državnih organa, prema građanima ove zemlje različite nacionalnosti, imajući pogotovu u vidu drugi deo Ustava Republike Srbije.

(Predsedavajući: Sedam minuta.)

Evo završavam, samo još dve rečenice, molim vas za razumevanje.

Drugi deo Ustava Republike Srbije, koji govori o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, gde se jasno govori da se Ustavom jemče, i kao takva neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, i da je svrha ustavnog jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu koja služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava.

Ako je ovo ugroženo, onda razlozi za hitnost postoje, odnosno onda bih mogla da prihvatim obrazloženje koje je predlagač dao. Ovako mislim da se zaista nije potrudio da da suvislo obrazloženje i iz tog razloga je mišljenje svih članova odbora koji su tu, iz poslaničke grupe SRS, bilo da svoje mišljenje izuzmemo. Hvala što ste me saslušali.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, posle njega narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Molim narodne poslanike članove Odbora za ustavna pitanja da, ukoliko već nisu, prisustvuju konstitutivnoj sednici Odbora za ustavna pitanja, koja je zakazana za 11,00 sati u plavom salonu.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao predstavnik poslaničke grupe LDP na Zakonodavnom odboru izdvojio sam mišljenje, kao i za prethodni Predlog zakona, iz proceduralnih i iz suštinskih razloga. O proceduralnim razlozima ne bih govorio previše, jer smo ih juče sasvim dovoljno naveli. O suštinskim razlozima detalje će dati kolege, pošto smo predložili neke amandmane, tako da ćemo, dajući obrazloženje za amandmane, dati i te suštinske razloga za izdvajanje mišljenja.

Samo bih dodao da ovaj predlog zakona, po oceni Zakonodavnog odbora, jeste pravno moguć, ali je činjenica da primena ovog zakona ide u paketu sa izmenama i dopunama Zakona o Vladi o kojima smo juče raspravljali.

Član 45. Poslovnika kaže - Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom. Shodno činjenici da se razmatra usklađenost sa pravnim sistemom, Zakonodavni odbor treba da razmatra i celishodnost jednog zakona, a po pitanju celishodnosti ovaj predlog zakona ima niz nedostataka.

Neću dužiti previše, jer sam rekao da će o suštinskim razlozima govoriti moje kolege narodni poslanici, po pitanju razmatranja amandmana.

Postavio bih predlagaču samo nekoliko pitanja. Voleo bih da dobijem na njih odgovor.

Najpre, shodno činjenici da primena ovog zakona ide u paketu sa primenom zakona o vladi - ako se potvrde ocene ili recimo Ustavni sud donese presudu da je, shodno onome što smo juče naveli, ovaj predlog zakona neustavan, kako primenjivati ovaj drugi zakon?

Zatim, kako rešiti preklapanje nadležnosti pojedinih ministarstva, jer u obrazloženju, a i u taksativno navedenim članovima vezanim za svako ministarstvo očigledno se vidi da se nadležnosti nekih ministarstava preklapaju? Zbog čega se nije odustalo od uvođenja nekih ministarstava za koja je očigledno da ne postoji celishodnost?

Takođe bih voleo da mi predstavnik predlagača, ne samo meni nego svim narodnim poslanicima, objasni oko rada pojedinih ministarstava da li će se primeniti formalno-pravni princip ili princip uvažavanja faktičkog stanja. Konkretno, oko Ministarstva za Kosovo i Metohiju, primena i formalno-pravnog pristupa i faktičkog pristupa vodi ka tome da se može zaključiti da je postojanje ovog ministarstva apsolutno nepotrebno.

Takođe bih pitao na osnovu kog pravnog akta se utvrđuje broj potpredsednika? Prošla vlada je imala jednog potpredsednika, sada se govori o više potpredsednika, ali u regulativi nisam našao na osnovu čega će se utvrditi taj broj potpredsednika.

Takođe, i pitanje zašto hitan postupak? Ne bih oduzimao previše vremena, jer o tome je koleginica Pop-Lazić detaljno malopre govorila. Samo bih dodao da se iza ovakvog praznog objašnjenja očigledno krije politički dil i žurba da se taj dil sprovede u delo.

Na kraju bih postavio pitanje, shodno članu 134. Ustava, koji kaže da predsednik i član vlade uživaju imunitet kao narodni poslanici: ko ukida imunitet člana vlade? Dakle, ko ukida imunitet predsedniku vlade ili pojedinim ministrima? Očigledno da je na osnovu člana 134. imunitet garantovan. To važno pitanje niti je jasno definisano u Ustavu, niti ga jasno ima definisanog u drugoj pravnoj regulativi.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, posle njega narodna poslanica Judita Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek samom sebi kažem da me nijedna pravnička nepodopština iz DS ne može više iznenaditi, međutim, oni me ponovo ubede da je to ipak moguće.

Ako sam dobro razumeo predstavnika predlagača, ispada da je donošenje zakona o ministarstvima neophodno zato što je trenutno funkcionisanje državnih institucija u blokadi, ne postoji vlada i ne postoje ministarstva, potrebno je doneti zakon da bi državni aparat uprave konačno mogao da funkcioniše. To nije tačno.

Vlada funkcioniše, iako je u tzv. tehničkom stanju, funkcionišu ministri, svaki dan se slikaju na televiziji, daju neke izjave o tome kako se Srbija koracima od sedam milja približava EU itd.

Navodno su to i razlozi za hitno donošenje ovog zakona. Biće smak sveta ako se sačeka osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" da se zakon objavi da bi stupio na snagu. Otprilike, to je smisao ovoga što smo danas čuli, uz jedno vrlo iscrpljujuće čitanje onoga što piše u Predlogu zakona, kao da su poslanici SRS nepismeni ili slabo pismeni, pa ne umeju sami da pročitaju šta piše u Predlogu zakona, nego treba predstavnik predlagača da nam to potanko objasni.

No, detalje mojih primedbi na Predlog zakona o ministarstvima ću da iznesem u načelnoj raspravi. Ono što bih sada hteo da kažem, to je da način na koji funkcionišu pojedini odbori Narodne skupštine je do te mere skandalozan da se takvo stanje više ne može trpeti.

Juče sam ukazao, a i moje kolege iz SRS, da Zakonodavni odbor već duže vreme ima jednu praksu koja nije u skladu sa Poslovnikom, a to je da Zakonodavni odbor ne treba da predlaže Narodnoj skupštini da neki zakon usvoji ili ne usvoji, nego samo da li je predlog zakona u skladu sa Ustavom ili nije.

Mi ponovo imamo izveštaj Zakonodavnog odbora, u kome se kaže: "Odbor je razmotrio Predlog zakona o ministarstvima i predlaže Narodnoj skupštini da ga prihvati u načelu". Opet nešto što nije u skladu sa Poslovnikom

Dalje, pravni osnov za podnošenje izveštaja nije izabran onako kako je trebalo. Pravni osnov za podnošenje izveštaja nije član 79. Poslovnika Narodne skupštine, nego član 45, koji propisuje koji su to poslovi kojima se bavi Zakonodavni odbor.

Na kraju, nešto što bi bilo smešno da nije tužno, a zaista je tužno. Evo o čemu se radi. Ovo je, navodno, izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu. Meni je žao što gospodin Boško Ristić nije ovde, on je sjajan pravnik, verovatno bi mogao da mi objasni nekoliko stvari. Prvo, da li gospodin Boško Ristić uopšte zna o kom zakonu mi danas raspravljamo i da li zna ko je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu?

Zašto ovo kažem? Ovo je izveštaj o razmatranju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Dakle, mi sada ne raspravljamo o Zakonu o ministarstvima nego o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Tako bar kaže gospodin Boško Ristić. Onda kaže: "Odbor Narodne skupštine za pravosuđe i upravu razmatrao je Predlog zakona o ministarstvima...", znači, više nije zakon o izmenama i dopunama nego samo zakon o ministarstvima, "...u načelu, koji je podnelo 122 narodna poslanika".

Onda se kaže: "Razmotrivši ovaj predlog, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati u celini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, u načelu". Onda ono što je najsmešnije: "Za izvestioca Odbora na sednici Skupštine određen je narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora". U potpisu: "Predsednik Odbora Boško Ristić". Dakle, smešno je, tužno je.

Ponovo skrećem pažnju i predsedniku Narodne skupštine i gospođi koja trenutno predsedava sednicom Narodne skupštine, zaista je sramotno, zaista je bruka da odbori, na čijem se čelu nalaze diplomirani pravnici, koji bi po definiciji trebalo da znaju ove stvari, funkcionišu na ovakav način.

Ne treba čovek čak da bude ni pravnik da bi video da ovi izveštaji ne da nisu u skladu sa Poslovnikom, sumnjam da bi deca u osnovnoj školi, kada bi se igrala u pauzi između dva školska časa, mogla da napišu ovakve izveštaje.

Sada vi očekujete da mi ozbiljno prihvatimo Predlog zakona o ministarstvima ili o izmenama i dopunama, ne znam više ni sam, sjajan zakon, kako su tu sadržana neka pravnička rešenja koja niko u svetu još nije izmislio, a vi niste u stanju da sačinite jedan bedni izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, niti znate ko je predsednik Odbora, ni o kom predlogu zakona narodni poslanici treba da raspravljaju.

Zaista mislim da je krajnje vreme da se rad odbora Narodne skupštine upodobi Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, jer ovo što se sada radi i što se radi u proteklih nekoliko meseci, mi smo na to više puta ukazivali, zaista je bruka i sramota za telo koje bi trebalo da bude najviši predstavnički organ vlasti u Republici Srbiji.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću. Verovatno omaškom narodni poslanik Aleksandar Martinović nije video ili nije dobio ispravku koja je dostavljena juče u toku popodneva, koja se tiče obaveštenja predsednika Odbora za pravosuđe i upravu o grešci koja je izneta pismeno, s tim se slažem, a koju ste citirali za vreme iznošenja mišljenja koje ste izdvojili na odboru.

Nemate pravo na reč. Narodni poslaniče Aleksandre Martinoviću, vratite se na mesto i tražite reč po Poslovniku. Niko ne može prići govornici Narodne skupštine dok to predsedavajući ne dozvoli.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i bivši predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić je ovde trenirao strogoću i kaznio me je zato što sam samo citirao naslov knjige predsednika SRS Vojislava Šešelja.

Reč je o onoj čuvenoj knjizi "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić", koja je rasprodata i koja je otvorila oči i domaćoj i svetskoj javnosti šta se u stvari dešavalo u Hrtkovcima i da iza te afere stoje Vesna Pešić, Nataša Kandić i ostali koji su hteli da izjednače Srbiju i Hrvatsku i da srpskom narodu natovare na vrat navodnu krivicu za genocid i proterivanje Hrvata iz Srema.

No, ovo što ste vi rekli, gospođo Čomić, naprosto nije tačno. Kao pravnik znam šta su greške u pisanju i računanju. Ovde se ne radi o tome da je neko pogrešio zapetu, da je pogrešio datum, da je pogrešio ovo ili ono slovo, ovde se radi o kardinalnim greškama.

Ne možete da mi kažete da je tehnička omaška kada se promaši ceo naziv zakona. Mi raspravljamo o Predlogu zakona o ministarstvima, a dobijemo izveštaj u kome se kaže - Odbor je razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Da li vam to liči na tehničku grešku u pisanju i računanju? Da li vam liči na tehničku grešku kada se promaši pravni osnov za donošenje izveštaja, pa umesto člana 45. iz izveštaja u izveštaj član 79. Da li je tehnička greška kada se kaže - izveštaj će na sednici Narodne skupštine da prezentuje predsednik Odbora Vlatko Ratković, a u potpisu predsednik Odbora Boško Ristić.

Nisu to nikakve tehničke greške. To je posledica jednog potpuno nesavesnog i neodgovornog odnosa prema poslu. Baš vas briga i za EU, i za evropske integracije, i za socijalno odgovornu vladu, i za penzije, i za radnike, smisao svega ovoga što vi, dame i gospodo, radite jeste da obezbedite neku zakonsku formu za koalicioni sporazum koji ste skrpili, da napravite nešto što će se zvati vlada, da zadovoljite ove ili one pojedince. Kakav crni Poslovnik, kakvi crni penzioneri, kakva crna EU. Ovo je dokaz kako se vi odnosite prema pravnom sistemu Republike Srbije. Zamislite da ovu sednicu Narodne skupštine posmatra neko od vaših prijatelja iz SAD, Velike Britanije, Nemačke itd. Šta bi mogao za vas da kaže? To su ljudi koji će da uvedu Srbiju u EU. Vi niste ni za neke urođeničke zemlje, koje su još daleko od civilizacije, a kamoli za EU.

Prema tome, gospođo Čomić, kažite vi vašim predsednicima odbora da se malo urazume, da malo počnu da čitaju Poslovnik. Što se tiče strogoće, imate šansu da trenirate na njima.