Imate pravo. Izvolite narodni poslaniče, prijavili ste se, na panelu stoji vaše ima da želite govorite o povredi Poslovnika. Ne želite?

Nisam se prijavio, u šta vi to gledate? Prijavio se u zelenu kalenicu, nisam se prijavio uopšte. Šta me nudite kad neću.

Onda se pojavio neko od kolega ili je greška u elektronskom sistemu.
Ne želite reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.

Mi smo bili do sada kao poslanička grupa vrlo korektni. Mi čak nismo ovde doveli u pitanje činjenicu da od pet zakona predloženih po hitnom postupku, ne postoji ni jedan razlog na kugli zemaljskoj zašto bi zakon o javnom zdravlju se usvajao po hitnom postupku.
Imate obrazloženje samo za taj zakon - u cilju što hitnijeg stvaranja uslova za obezbeđenje visokog nivoa zdravstvene zaštite građana, odnosno uspostavljanje jedinstvenog zakonskog okvira za obavljanje delatnosti javnog zdravlja, neophodno je da se ovaj zakon...
Molim vas, u cilju što hitnijeg stvaranja uslova obezbeđenja visokog nivoa zdravstvene zaštite! To je kao vic, ali mi smo ćutali i rekli u redu.
Ako je neko tražio da ova rasprava bude po hitnom postupku, da se radi svakog vikenda, da se radi do 11 uveče, minimum korektnosti je da onaj ko je predložio sedi u sali i da bude u prilici da čuje naše primedbe.
Moram da kažem da je mene kao čoveka interesovalo, izvinite, u ovoj sali sede i lekari i ljudi koji rade u zdravstvu, pa i ljudi koji imaju neki ugled u toj oblasti, šta ima neko od njih da kaže.
Ovo govorim pre svega zbog javnosti. Potpuno mi je jasno šta vi želite da kažete, da vi niste za to odgovorni. Lično mislim da postoji nešto gde jeste odgovoran predsednik Skupštine. Izvinite, predsednik Skupštine po Ustavu je druga ličnost u državi, posle predsednika države.
Trenutno vi kao potpredsednica predsedavate, ali predsednik Skupštine ima prava da da pauzu i da postavi pitanje onome ko je ovlašćeni predlagač da li može da dođe u datom vremenu i da nas obavesti?
Mi imamo prava kao predstavnici građana koji su nas birali da dobijemo tu informaciju. Mi čak nismo ni dobili informaciju zašto nije resorni ministar ovde, što bi bila neka elementarna dužnost. Ne znam gde je, pretpostavljam da je sprečen. Verujem da bi bio ovde u sali da može, ali onda je trebalo drugačije koncipirati dnevni red ili ga prilagoditi mogućnostima da on bude ovde i da odgovori na date primedbe.
Još jednom ponavljam, a to je već rečeno i kod drugih, ovo sve ima smisla ako onaj ko je ovlašćeni predlagač, a ima zašto je on ministar resorni, on ima zakonska, krupna ovlašćenja, može da prihvati nešto što mu se kaže, da se složi ili da nam odgovori, može da reaguje, može i da polemiše s nama.
Samo tako. To je parlamentarni život. Mi gradimo parlamentarizam, gospođo Čomić, to znate dobro i ja i vi i svi ljudi u ovoj sali koji trenutno sede, i oni koji nisu i svi građani. Mi uspostavljamo pravilan parlamentarizma u Srbiji posle mnogo godina kada je parlamentarizam drugačije izgledao i mi uspostavljamo neka pravila.
Prosto, nikada lično ne bih dozvolio da traje ovakva rasprava o nečemu što sam uradio, a da mene tu nema To je nekako tužan trenutak i neozbiljan, i ne može se iskristalisali mišljenje građana da li su ovi zakoni dobri ili nisu dobri. Još jednom, mogu samo sa krupnom rezignacijom da kažem da ovo ovako nešto se ne bi desilo ni u jednoj civilizovanoj zemlji sveta.

Tri minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika.
Narodni poslanik Žarko Korać, od vremena ovlašćenog predstavnika tri minuta. Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, na odobravanje narodnih poslanika, po scenariju moram da pitam da li predstavnik predlagača Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi završnu reč? Naravno da ne želi zato što nije prisutan u sali.
Zaključujem pretres Predloga zakona o transfuziološkoj delatnosti u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 18. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TRANSPLANTACIJI ORGANA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Paunović-Milosavljević, Gordana Pop-Lazić, Milan Knežević, Mileta Poskurica, Paja Momčilov, Predrag Mijatović, Borislav Pelević, Mićo Rogović, Jorgovanka Tabaković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković, Saša Maksimović, Veroljub Arsić, Zoran Mašić, Ljiljana Miladinović, Jelena Budimirović i Vjerica Radeta, kao i amandmane koje je podneo Odbor za zdravlje i porodicu.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za zdravlje i porodicu, kao i mišljenje Vlade.
Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da su amandman povukli narodni poslanici: Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković, koji su podneli na član 51.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretresa, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da)

U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 1. koji glasi -  u članu 1. stav 1. posle reči "uređuje se" dodaju se reči "pravo na". Predloženim amandmanom sam želela da se preciznije i jasnije reguliše pravo na uzimanje organa ili delova organa sa umrlog lica, koje je pre svoje smrti dalo izričit pristanak i lično potpisalo pismeni pristanak za doniranje u slučaju smrti. Isti stav imam i po pitanju uzimanja organa i od živog davaoca ako je dat pismeni pristanak.
Smatram da bi se na taj način povećao broj kadaveričnih transplantacija, izuzev u slučajevima kada se članovi porodice tome protive, uz navođenje nepobitnih činjenica da se umrlo lice predomislilo za svog života.
Na taj način lakše je shvatiti da se ne radi samo o načinu uzimanja organa, već i o pravu na uzimanje organa, što jeste osnovni problem današnjeg malog broja kadaveričnih transplantacija.
Vi ste ovaj amandman odbili i napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoji pravo na uzimanje organa ili delova organa sa živog ili umrlog lica. Da ne postoji pravo, onda niko ne bi mogao da bude davalac organa. Pravo nije prirodno pravo. Mi govorimo o pravnoj normi koju donosi zakonodavac. Kada govorimo o pravu na uzimanje organa mi ne dovodimo u pitanje dobrovoljnost doniranja organa. Na osnovu svega ovog izloženog, obrazloženje Vlade je netačno.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Podnela sam amandman na član 9,  u delu koji se tiče organizacije obavljanja poslova transplantacije organa,  stav 3. predloženog člana menja se i glasi - za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana u zdravstvenim ustanovama, direktor organizuje stručne i kvalifikovane poslove za transplantaciju.
Stav 3. člana 9. glasi - za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana u zdravstvenim ustanovama organizuju se timovi za transplantaciju. U obrazloženju o neprihvatanju amandmana se između ostalog navodi da ministar propisuje uslove koje moraju ispunjavati lica koja obavljaju poslova transplantacije, kao i timovi za transplantaciju.
Smatramo da mojim amandmanom predlažemo da u zdravstvenim ustanovama direktor organizuje stručne i kvalifikovane timove za transplantaciju organa, a da direktor ustanove poznaje ljude koji mogu da budu u timovima za transplantaciju.
Ministar treba da propiše regulativu, kao što je i predloženo ovim zakonom, ali sastav tima koji će obavljati specijalizovane poslove u oblasti transplantacije organa ipak treba da obavi direktor, jer on najbolje poznaje kadrovsku i stručnu osposobljenost lekara s kojima radi.
U obrazloženju o neprihvatanju amandmana napisali ste da i timovi za transplantaciju moraju biti propisani podzakonskim aktom. Pitala bih ministra, ali pošto ministar nije ovde, pitam ovlašćenog predstavnika, koji takođe nije ovde - kada će biti propisani podzakonski akti koji su veoma važni za timove za transplantaciju, jer oni moraju biti sastavljeni od stručnih i naučnih radnika?

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 10. amandman je podneo poslanik Milan Knežević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Milan Knežević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničkog kluba Napred Srbijo podneo sam amandman na član 10. Taj član se odnosi na izdavanje dozvole. Amandman glasi da se posle reči ministar briše tačka, stavlja zarez i dodaju reči "po pribavljenom mišljenju Uprave za biomedicinu".
Tako da sada zadnji stav bi trebalo da glasi - uslovi u pogledu prostora, opreme, kadra, odnosno timova za transplantaciju, kao i druge uslove iz stava 1. tačka 2) ovog člana propisuje ministar po pribavljenom mišljenju Uprave za biomedicinu.
Ovim zakonom o transplantaciji osniva se Uprava za biomedicinu. Mi smo u načelnoj raspravi govorili koliko je ovaj izraz apsolutno neadekvatan. Ali, ako već postoji Uprava za biomedicinu, sigurno da ona učestvuje u izdavanju dozvola, procene, kadrova, prostora i neophodne opreme. U odbijanju amandmana Vlada navodi da se podrazumeva da je Uprava za biomedicinu u sastavu Ministarstva zdravlja i da na taj način, da siže prenesem, ona učestvuje u tome. Ipak ne bi trebalo u zakonu da kažemo da se podrazumeva. I ovaj dodatak na ovaj stav stvara obavezu pribavljanja mišljenje od Uprave za biomedicinu.
Hteo bih još nešto da prokomentarišem, koristeći vreme poslaničke grupe. Odsustvo ovih ministara u stvari ponovo i s naše strane potvrđuje konstataciju koliko je nepotrebno bilo donositi ove zakone po hitnom postupku. Toliko su bili hitni da nema nijednog predstavnika Vlade da na neki način ove naše amandmane sasluša i da na odgovarajući način odreaguje.
A onda i jedna statistička analiza. Vidite, na sve ove zakone, na ovih pet, podneto je 119 amandmana. Pri tome je 114 podnela opozicija, a pet pozicija i dva poziciona su usvojena, nijedan opozicije.
Postavlja se sada jedno pitanje. Prvo, što je tako mali procenat amandmana prihvaćen? Da li je moguće da je toliko ovaj zakon savršen i nema statističke verovatnoće da neki od ovih amandmana nije bio tako dobar da učestvuje u popravljanju članova zakona? A onda i samo dva prihvaćena amandmana pozicije. Svaka čast kolegama iz pozicije, ali očigledno da tu postoji jedan neravnopravan odnos i da su svi amandmani opozicije odbijeni.
Hteo bih da prokomentarišem da se svi ovi zakoni u mnogim delovima, kao što su načela, postupci transplantacije, organizacije poslova i sve preklapaju, tako da su članovi tekstualno identični, pa smo i mi kao poslanička grupa, podnoseći amandmane, morali, pošto je jedan zakon o transplantaciji organa, gde imamo primedbe na odgovarajuće članove koji su istovetni i u drugom zakonu o transplantaciji ćelija i tkiva.
Pošto je odbijen ovaj moj amandman, vidim kasnije će moje kolege da kažu, onda se pozivaju i za neke druge amandmane, da je obrazloženje za odbijanje tih amandmana dato u obrazloženju za odbijanje ovog mog amandmana. Toliko za sada.