Na član 32 amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč. Izvolite.

Član 33. se odnosi na saglasnost Ministarstva za projektnu dokumentaciju, u delu koja se odnosi na zaštitu od požara za izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju i sada se navodi za koje se to sve objekte traži saglasnost ministarstva, poslovne objekte, objekte javne namene, a onda smo mi, posle ovih objekata javne namene, tražili da se precizira i da se ubaci „vrtići, predškolske ustanove, fakulteti i domovi za smeštaj učenika i studenta“, tako da postojeća tačka 3), a to su zdravstvene ustanove, stacionari i domovi za smeštaj lica sa posebnim potrebama, postaje tačka 4) i dalje se one potpuno drugačije obeležavaju.
Dakle, smatrali smo, kao i u onoj tački kada smo insistirali na tome da se zaštite deca do 18 godina, jer su u pitanju konvencije čiji smo potpisnici i modernih trendova u društvu i u svetu, ne samo u Srbiji, smatrali smo da ovde mora da se vodi računa o adaptaciji, rekonstrukciji i izgradnji objekata predškolskih i školskih ustanova, vrtića, fakulteta, domova za smeštaj učenika i studenata.
Vrlo nerado hoću da vas podsetim na nekoliko situacija kada su bili u pitanju objekti za decu gde su izbili požari i da se uvek radilo o tome da dokumentacija ili nije urađena ili da je prilično traljavo urađena.
Zato smatram da u cilju zaštite ove dece i povećanja bezbednosti objekata u kojima borave deca mora Ministarstvo davati saglasnost za te dozvole, zato što je to obaveza države da zaštiti svu decu u Srbiji.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Gospodin Lazić želi reč. Izvolite.

        Ovaj amandman prati nit predloga prethodnog amandmana koji je podnela poslanička grupa DSS sa idejom da se preciznije definiše i apostrofira potreba za izradom kvalitetne i standardizovane projektne dokumentacije kada je u pitanju zaštita od požara.
Sakralni objekti su, sa jedne strane, mesta od ogromnog duhovnog i kulturnog značaja, a sa druge strane su mesta na kojima boravi veliki broj ljudi, tako da ne treba posebno trošiti reči o tome da je neophodno obezbediti zadovoljavajući nivo protivpožarne zaštite, bilo da se radi o izgradnji novih ili adaptaciji postojećih sakralnih objekata.
Sistemi protivpožarne zaštite su svugde u svetu zastupljeni u objektima od duhovnog, kulturnog, istorijskog značaja, jer se veoma često dešava da zbog dotrajalih instalacija ili nemara postoji opasnost od izbijanja požara.
U svom odgovoru zašto je odbila ovaj amandman, Vlada je navela da se ne prihvata amandman iz razloga što su crkve i verske zajednice, prema članu 11. Ustava Republike Srbije odvojene od države. Moram da kažem da taj odgovor ne smatram za adekvatan, jer čini mi se da onaj ko je odgovarao na ovaj amandman nije razumeo suštinu ni ovog člana 11. Ustava Republike Srbije, a ni drugih akata koji definišu odvojenost crkve od države. Nisu sakralni objekti građevine koje su ni na nebu ni na zemlji. Kada se zidaju određeni objekti, normalno je da je neophodno da postoji određena odgovarajuća dokumentacija, kojom se upravo određeni standardi i poštuju, kako bi ti objekti bili bezbedni.
S druge strane, čini mi se da sa žaljenjem možemo konstatovati da su neki sakralni objekti od neprocenjivog značaja za Srbiju upravo i stradali od posledica požara. Iako manastir Hilandar nije na teritoriji Srbije, to jeste pravi primer koliko bi značilo da je postojala adekvatna protivpožarna zaštita.
Inače, govoreći o Hilandaru, postavlja se pitanje - koliko aktuelna Vlada vodi računa o tome da Srbija kao država pomogne obnovu ove svetinje?

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? Gospodin Mijaljević. Izvolite.

Podneo sam amandman da se u članu 40. stav 3. reč "periodično" zameni rečima "najmanje jednom u tri meseca".
SRS smatra da je neophodno definisati jasan vremenski rok za obavljanje kontrole ugrađenih instalacija u objektima. Ovaj termin "periodično" može da bude i na tri meseca, a može da bude i na godinu dana, može da bude na dve, na pet godina itd, ali može da bude.
Mora se precizirati neko tačno vreme. Ne može se ostaviti nekom lokalnom čoveku koji radi u obezbeđenju da on procenjuje da li je periodično potrebno uraditi na dva meseca ili na pet godina. Moramo da poboljšamo dosadašnji zakon, a ne tako što ćemo da određene vremenske periode totalno isključimo, kada se radi po slobodnom nahođenju ili slobodnom sudijskom uverenju.
Do sada smo imali da se na dva meseca radi kontrola centrala i da se radi makar po jedan javljač u jednom sektoru, da se na godinu dana radi obavezno jednom periodično, da se čak jednom u pet godina radi toliko ozbiljno da se kompletan sistem rastavi na sastavne delove da bi se proverio maltene svaki kabl i svaki javljač da li radi ili ne. Ne moramo biti baš toliko precizni i toliko da idemo u detalje, da rastavljamo sve na šrafove i na deliće, na dužinu kablova, ali, recimo, na tri meseca bi bilo adekvatno da se definiše određeni vremenski period kada nešto mora biti urađeno.
Znate kako je ovde kod nas u zemlji Srbiji, kada nekome ostavite neko slobodno uverenje kada šta može biti urađeno, neko će da kaže - mogu sada, a neko će da kaže - nije potrebno, uradili smo pre godinu dana itd. Ipak je to sistem koji nekome treba, ne samo jednom čoveku, nego desetinama i desetinama ljudi, naročito u nekim institucijama, zgradama, bolnicama, sportskim objektima, sakralnim objektima itd, da spasi glavu. Ako ne radi jedan javljač ili ako zakasni da se javi na vreme, požar čini čuda. Ne moram vama da govorim šta požari mogu da čine.
Adekvatno je odrediti neko vreme. Predložio sam tri meseca. Bilo bi dobro usvojiti.

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Gospodin Marić želi ipak da obrazloži svoj amandman. Izvolite.

Dame i gospodo, ovaj amandman reguliše kontrole protivpožarnih uređaja i protivpožarnih instalacija, broj tih kontrola. Vlada je u Predlogu zakona predložila da se kontrole vrše jednom godišnje. U ime SRS predložio sam da se te kontrole obavljaju dva puta.
Češće kontrole će iziskivati veće angažovanje ljudstva, iziskivaće verovatno i dodatna materijalna sredstva. Međutim, bolje je potrošiti malo više para, a manje gasiti požare i plaćati štetu koja nastaje od tih požara.
Češće kontrole su posebno važne iz dva sledeća razloga. Prvi je razlog uglavnom zbog nemaštine, protivpožarni uređaji i protivpožarne instalacije u Srbiji su, da tako kažem, narodski, u godinama, prosečno su stare po 20-30 godina. Drugi razlog je - u velikom obimu građevinske radove u Srbiji izvodi građevinska mafija, a ne treba dodatno objašnjavati i ubeđivati javnost da oni ne vode dovoljno računa da se protivpožarne instalacije postavljaju na propisani način.
Da su kontrole bile češće, verovatno se ne bi dogodio ovaj najnoviji, najpoznatiji slučaj požara u Kliničko-bolničkom centru "Dragiša Mišović" u Beogradu. U pitanju je jedna bitna suštinska izmena koja će poboljšati zaštitu od požara. Iz tog razloga, dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman.

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslanike grupe "“Napred Srbijo”". Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Mićo Rogović. Izvolite.

Gospodine ministre, evo da iskoristim priliku, amandman koji je SNS podnela na član 51, sopstvenici, odnosno korisnici šume ili drugog zemljišta, u slučaju povećane opasnosti od požara u prirodnoj okolini, dužni su da organizuju protivpožarnu stražu. Prihvaćen amandman.
U članu 49, to govorim ne zbog nas, to govorim zbog poljoprivrednika, gde se u kategoriju privrednih društava, zemljoradničkih zadruga, ustanova i drugih pravnih lica svrstavaju pod posebnim merama zaštite i poljoprivrednici.
Predloženim amandmanom smo pokušali da razdvojimo tu kategoriju, ne da izbacimo poljoprivrednike iz mera zaštite, samo da ih ne definišemo u toj meri kao pravna lica. Gledajte jednu stvar, govori se da su to sledeće mere - organizovanje stalnog dežurstva. Možete li da zamislite period od početka setve, žetve, do perioda uskladištenja i kasnije čuvanja u magacinu do trenutka prodaje ili eksploatacije setvenih useva, odnosno žetvenih proizvoda?
Radi se o dugom periodu. Individualni poljoprivrednik nije u mogućnosti da sve ove mere preduzme. Neki drugi zakoni ga obavezuju, čak i deo ovog zakona, na mere. Podnetim predlogom amandmana stavljamo u situaciju poljoprivrednika da preduzme mere, ali ne posebne mere koje su zaista rigorozne i koje poljoprivredni proizvođač ne može organizovati, a to su stalna dežurstva, osmatračke službe, službe veze i obaveštavanja.
To je bila isključiva namera da zakon zaista bude u funkciji, odnosno da poljoprivrednici ne dođu u situaciju da, i pored niskih otkupnih cena svojih proizvoda, imaju mogućnost i organizacije tipa voda ili odeljenja u MUP-u ili vojsci da bi obavili ove poslove iz tog razloga, a nigde se predloženim amandmanom ne izostavljaju mere zaštite koje poljoprivrednik mora da preduzme vezano za žetvene uslove i njihovo skladištenje i žetvu.