Opet je to pitanje kako i na koji način će se utvrditi kriterijum? Ne predlagači zvanja primarijusa, toga su imali dosada dosta. Generalno u našoj istoriji medicine, u razvoju našeg zdravstva biti primarijus je zaista značilo za institucije koje nisu na nivou obrazovnih akademskih institucija, nisu fakulteti, za sredine u kojima takvi ljudi borave uvek je značilo prestižno zvanje i prestižni domet u obrazovanju, u onome što ljudi kroz svoju karijeru dobijaju – akademsko na stručno.
Zato su bili obavezni da pišu određeni broj radova, da svojoj komori, pardon to je bilo u podružnici SLD-a do osnivanja komora, svojim ograncima budu prepoznati kao nosioci različitih tematskih jedinica. Često su davali i značajan doprinos i u naučno-stručnom pristupu ozbiljnim problemima, koji su kasnije čak ulazili u vodiče ili nacionalne preporuke.
Takvi ljudi treba da postoje i dalje i u sredinama u kojima postoje visokoškolske obrazovne institucije medicinske struke. Zato mislimo da bismo na ovaj način možda ovom izmenom koju smo predložili, zvanje primarijusa, trebalo da uključimo kriterijume koji se uslovljavaju, koji se propisuje, da dodavanjem kriterijuma bude uključena i komora zdravstvenih radnika. Dakle, imamo i ispravku amandmana, to ste možda i videli, gde u konačnom tekstu mislimo da treba da budu komore zdravstvenih radnika.
Dakle, i farmaceutska i lekarska komora, komora biohemičara, stomatološka i svi oni koji mogu da predlože kandidata, ili preko SLD-a ili preko komore, za zvanje primarijusa, a da ostatak teksta ostane isti. To će ići u budžet. To će koštati toliko i toliko.
Ali da se dodaju kriterijumi kod formiranja stavova, koliko je radova potrebno, šta je potrebno da se uključi i komora zdravstvenih radnika odgovarajuće struke. Zato što smo svedoci da će se inače kriterijumi za bodovanje, za ostanak u struci, za dobijanje licence verovatno sve više i više menjati.
Vrednost jednog boda, koja se danas možda svodi na oko 3.000 dinara, verovatno će biti sve veća i veća, komora će se baviti time, a zdravstveni savet će odobravati teme za edukaciju. Već za ovih dve godine – godinu dana nepriznavanja tih bodova, koji se dobijaju na KME, u kojem smo svi radili, spremali, i nama što smo spremali, odnosno onima koji su slušali, otišlo je u vetar.
Dakle, jedna godina rada koja je značila za one koji su došli, ali sve više provejava osećaj da ljudi dolaze da bismo namakli bodove. Komora zdravstvenih radnika to neće finansirati, direktori bolnica to neće finansirati, zdravstvene kuće sve teže, čak su onemogućeni da finansiraju učešće kandidata. Vrlo je nejasna pozicija, mislim na farmaceutske kuće, kako da se u sve to uključe, tako da bi tu trebalo biti oprezan, i kod formiranja kriterijuma i dodeljivanja zvanja primarijus, da se ne oteža.
Nekada su postojale lokalne podružnice Srpskog lekarskog društva koje su imali tradicionalne zdravstvene dane. Ljudi koji su tu objavljivali svoje radove imali su određeni skor radova, koji je nekada i nama, koji smo išli u naučna zvanja, koristio, imao je određenu težinu.
Danas se to izgleda u priličnoj meri promenilo. Ono što ne prođe kroz akreditaciju i dobije bodove za KME, to očito neće više imati nekog značaja. Ako u to budemo uključivali primarijuse, onda će možda morati neko od njih da bude aktivan, da drži predavanje, ne samo da ima dokaze o prisustvu takvim stručnim skupovima. Te zato opet mislim da je mesto da komora bude uključena.
Mislim da to proceduru ne bi u značajnoj meri pojednostavilo. Sad ovog časa smo dobili odgovor Vlade, te nisam video šta u odgovoru Vlade piše povodom ovog amandmana, ali mislim da amandman umesno uključuje rad struke. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je dva minuta vremena ovlašćenog predstavnika. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Milica Vojić Marković i Donka Banović. Da li se neko javlja za reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Samo moram da proverim, gospođo predsedavajuća, to je član 2, je li tako? (Da.) Hvala.
Predlagač je u članu 2. menjao član 189. zapravo, i u stavu 3. menjao ga je na ovaj način – ministar propisuje bliže uslove, način postupaka i troškove za dobijanje naziva primarijus, iznos naknade za rad recenzenata, kao i ostala pitanja u vezi sa postupkom dobijanja naziva primarijus.
DSS je intervenisala ovde u stavu 3. tako što je tražila da se reč "ministar" promeni, da tu bude u stvari mišljenje struke, da se ovde stavi ili lekarska komora ili Srpsko lekarsko društvo, smatrajući da je to mnogo suvislije nego da to ministar propisuje. Prosto, ministar ima druge nadležnosti i nema razloga da mu se daju još nove nadležnosti.
S druge strane, intervenisali smo i u novom stavu 4. člana 189. koji glasi – sredstva ostvarena uplatom naknade za dobijanje naziva primarijus prihod su budžeta Republike Srbije, sa namenom finansiranja svih troškova vezanih za postupak dobijanja naziva primarijus.
Mi smo smatrali da treba potpuno promeniti ovaj stav 4. i mi smo ga promenili na sledeći način – sredstva ostvarena uplatom naknade za dobijanje naziva primarijus prihod su budžeta Srpskog lekarskog društva sa namenom finansiranja svih troškova vezanih za postupak dobijanja naziva primarijusa.
Zapravo, naša intencija je bila da se struka umeša u ovo, smatrajući da ministar treba da radi neke druge stvari i da samim tim to ne mogu da budu sredstva budžeta, nego da u ovom slučaju treba da budu sredstva ili Komore lekarskog društva ili Srpskog lekarskog društva. Dakle, ponovo mišljenje struke.
Ovo što ste uradili na ovaj način, uvođenje i formalno u zakon nadležnosti ministru da propisuje bliže uslove, način, postupak i troškove za dobijanje naziva primarijus, plus da propisuje i naknadu za članove komisije, zapravo je pravi školski primer centralizacije. Znači, ministar je taj koji treba da se pita o svemu i svačemu, a oni koji su u struci, koji treba da brane interese svoje struke, nemaju nikakav način da pokažu svoje mišljenje u ovome.
Smatramo da ovo treba promeniti, da to ne bude ministar nego da treba da bude pitanje struke i da u njihov budžet idu ova sredstva koja se dobiju na ovaj način, a nikako u sredstva budžeta.
Dalje, uspela sam vrlo kratko da pogledam šta je odgovorio ministar zbog čega nije prihvaćen naš amandman. On se ovde poziva da treba da pogledam šta je obrazložio gospodinu Martinoviću, a obrazložio je sledeće: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je Predlogom zakona izvršeno usklađivanje člana 179, odnosno odredaba kojima se uređuju naknade za polaganje stručnih ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, za dobijanje naziva primarijus, za sprovođenje inspekcijskog postupka po zahtevu stranke, sa novim propisima u oblasti budžetskog sistema, odnosno budžeta za tekuću godinu."
Dakle, on se poziva da je budžet za sledeću godinu dokument na osnovu koga se odbija amandman u ovom trenutku. Vi volite da se pozivate na realnost, pa vas pozivam da se i ovog trenutka vratite realnosti. Mi ne znamo da li će budžet biti usvojen onako kako je tamo planirano ili vi možda znate, ministre? Ne može nešto što će biti ne znamo kada, biti razlog da odbijete nešto što piše sada. Ne znamo kako će se to dogoditi. Volela bih da uvažite realnost. Hvala vam.

Ukupno četiri minuta, znači, dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, gospodine ministre, na početku bih htela, u ime poslanika SRS, da izrazim protest zbog ovako nekvalitetnog rada.
Da li je slučajnost ili namera Vlade da dezavuiše narodne poslanike da ne mogu adekvatno da se pripreme za amandmane, jer smo mišljenje Vlade o zakonu koji je danas prvi na dnevnom redu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, dobili na samoj sednici, u raspravi u pojedinostima, a mišljenje Vlade o Predlogu zakona o psihoaktivnim supstancama dobili smo nešto pre toga. To postaje pravilo i način rada ove vlade, ne samo za zakone iz zdravstva nego i za druge zakone.
Prvo, zakone upućujete u Narodnu skupštinu po hitnom postupku, a zatim, po ustaljenoj praksi, imali smo objedinjenu raspravu o setu zakona iz zdravstvene sfere. Znači, od tri zakonska predloga, dva zakonska predloga su bila izmene i dopune zakona i jedan za koji bih rekla da bi trebalo da bude sistemski zakon.
Smatramo da se na ovaj način narodni poslanici dovode u nezgodnu situaciju, da ozbiljne zakone, koji su važni za život i zdravlje građana Srbije, naročito mlade populacije, razmatraju na brzinu, navrat-nanos, kako bi naš narod rekao, tako da ne možemo da radimo kvalitetno na adekvatan način.
Nedopustivo je čestim izmenama zakonskih odredaba pokušavati da se održava nerealno zamišljena i zacrtana politika organizacije zdravstvene službe. Potrebno je doneti ozbiljne izmene svih odredbi zakona koje nisu izdržale proveru vremena i realnog života. Želimo da ukažemo na ozbiljnost problema koji se javljaju u Narodnoj skupštini i takođe na to da se više ne ponavljaju.
U okviru Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti govorila sam mnogo više u načelu i samo ću kratko da se osvrnem, kasnije, u okviru amandmana i o njemu ću govoriti. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, ni onaj donet 2005. godine, kao ni ove izmene i dopune zakona, nisu donele suštinsku promenu u smislu unapređenja organizacije zdravstvene službe, pa ni nešto što ste ovim izmenama i dopunama pokušali da promenite.
Zakon nije regulisao mesto i ulogu primarne zdravstvene zaštite, nije uredio način uspostavljanja i funkcionisanja zdravstvenog sistema i nije obezbedio mehanizme za reorganizaciju zdravstvenih centara ka unapređenju zdravlja i prevenciju bolesti.
I ove izmene i dopune ovih zakona prepune su ovlašćenja ministra zdravlja. To nije kritika lično na ministra zdravlja, ali bi hteli da ukažemo na nešto što smatramo da ne treba da postoji. U članu 1. Predloga zakona ministar je taj koji propisuje program, sadržinu, način, postupak i troškove polaganja stručnog ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, zatim, obrazac, uverenje o položenom stručnom ispitu, utvrđuje iznos naknade i rad članova komisije.
Smatramo da ovo, pored ministra, treba da rade i druge stručne službe koje se nalaze u ministarstvu, odnosno ministarstvo kao jedinstven sistem.
Zatim, u članu 2. ministar propisuje bliže uslove, način, postupak i troškove za dobijanje naziva primarijus. Takođe, mislim da to nije adekvatno, kao i iznos naknade za rad recenzenata. Zbog čega postoje u okviru ministarstava pravne, finansijske i druge službe koje mislim da su kompetentnije od ministra da, bar što se tiče iznosa naknada za rad recenzenata, treba da odrede.
Ono što mislim da je jako smešno, da u članu 3. ministar propisuje uniformu jednog inspektora. Mislim da ministar treba da se bavi mnogo važnijim poslovima, a ne da se bavi ovako nevažnim oblastima za koje smo mi u našim amandmanima predložili i da se brišu.
Zbog toga smatramo da, umesto deregulacije i debirokratizacije, što je opšti trend u svetu, ovaj predlog zakona je primer obrnutog procesa. Zbog toga smo mi i na ovaj predlog zakona, kao i na sledeći predlog zakona i na Predlog zakona o psihoaktivnim supstancama, podneli veliki broj amandmana, kao odgovorni poslanici. Žao nam je što niste imali dovoljno sluha da prihvatite neke amandmane.
Mislim da su nedovoljna ova dva koja ste prihvatili, da smo mi veoma temeljno i veoma ozbiljno čitali ove zakone i da ovi amandmani nisu samo formalno napisani nego da imaju neki smisao. O tome ću govoriti kasnije, u obrazloženju Predloga zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Posebno mislim da ste te amandmane trebali da uvažite.
Zatim, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, takođe izražavamo neslaganje…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, rasprava je pretres u pojedinostima o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kada obavimo pretres u pojedinostima o tom zakonu, prelazimo na sledeći, tako da vas molim da, u skladu sa obavezama iz člana 106, koristite svoje vreme.)
Mislim da imam pravo kao ovlašćeni predstavnik da u okviru vremena govorim o svim zakonima. Mislim da je objedinjena rasprava i u pojedinostima.
(Predsedavajuća: Zajednički načelni pretres, kada Skupština donese odluku o tome, podrazumeva odluku o ukupnom vremenu koje će Narodna skupština utrošiti na raspravu o zakonima.
Pretres u pojedinostima mora da se obavlja zakon po zakon, a svaki zakon amandman po amandman. Trenutno smo u pretresu u pojedinostima izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Vi za sva tri zakona u pretresu o pojedinostima imate na raspolaganju vreme iz Poslovnika, znači 15 minuta. Samo vas podsećam na obavezu o dnevnom redu da govorimo. Do sada ste iskoristili šest minuta od svojih ukupnih 15.)
Dobro. Hvala.

Zahvaljujem. Šest minuta iskorišćeno vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 3. amandman u istovetnom tekstu podnela je grupa od 22 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Dušan Marić. Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, predložio sam brisanje ovog člana Predloga zakona koji predviđa da zdravstveni inspektor ima uniformu, posebnu uniformu, posebnu službenu garderobu, a da izgled te uniforme propisuje ministar.
Brisanje sam predložio zato što smatram da nije presudno kako će zdravstveni inspektor biti obučen, nego kako će raditi svoj posao. Lično smatram da će poslove nadzora obavljati uspešnije ukoliko nema uniformu, ukoliko bude manje uočljiv.
Drugi razlog zašto sam predložio brisanje ovog člana jeste taj što za nabavku novih službenih odela trebaju nove pare, a mi pare za i mnogo važnije stvari nemamo. Ovo sirotinje što imamo možemo potrošiti i mnogo pametnije i za zdravstvo korisniji način.
Smatram, to sam rekao i u načelnoj raspravi, da će odlaganje roka u kojem će domovi zdravlja preći u nadležnost lokalnih samouprava u mnogim domovima zdravlja odložiti rešavanje problema koji postoje i koji znatno otežavaju njihov rad, a za čije rešavanje Ministarstvo zdravlja nije imalo dovoljno sluha ili nije imalo dovoljno novca. Ovde nije bilo rasprave u oblasti zdravstva da nisam pominjao problem funkcionisanja doma zdravlja u Velikoj plani i zdravstvenih stanica u Lozoviku i Miloševcu, pa i u Starom Selu, Markovcu i Krnjevu, ako je posledica činjenice da dom zdravlja kuburi sa manjkom lekara.
Za normalno funkcionisanje doma zdravlja neophodna su tri lekara opšte prakse i jedan lekar pedijatar, koji bi vodio brigu o zdravstvenoj zaštiti dece u Miloševcu i Lozoviku. Ukupno je u pitanju oko 600 dece. Za njihovo angažovanje Vlada Srbije bi trebala da izdvoji oko pet miliona dinara.
U Vladi, kada razgovaramo sa nadležnim predstavnicima Vlade, uglavnom tvrde da smo u pravu, međutim, objašnjavaju da oni za rešavanje ovog problema nemaju potrebnih para.
Mislim, bez obzira na ekonomsku krizu, da novca za rešavanje ovakvih problema mora biti. Smatram da ga ima, ali da je problem u tome što se on često nedomaćinski troši. Sada ću navesti jedan primer, napraviću jednu paralelu. Prilikom nedavne posete Svilajncu, potpredsednik Vlade Republike Srbije, Božidar Đelić, obećao je, citiram, da će Republika finansirati izgradnju prirodnjačkog centra u Svilajncu, svojevrsnog muzeja istorije evolucije.
Kako je slikovito objasnio ministar, u tom centru deca će istovremeno moći da se igraju uz makete majmuna, dinosaurusa, mamuta i drugih vrsta iz životinjskog carstva i da uče istoriju evolucije. Ministar je izjavio da će izgradnja ovog prirodnjačkog centra koštati oko 500 miliona i da će sav novac dati Vlada Srbije.
Sad postavljam pitanje – kako je moguće da Vlada Srbije ima 500 miliona dinara budžetskih sredstava, 500 miliona dinara građana Srbije za izgradnju nekakvog prirodnjačkog muzeja, za evociranje uspomene na dinosauruse i mamute, a nema pet miliona dinara za zapošljavanje neophodnih lekara.
Ima 500 miliona dinara za mamute i dinosauruse, a nema pet miliona dinara, 100 puta manje, za lečenje dece.
Šalje se jedna vrlo ružna poruka, da je vlasti u Beogradu važnija zabava dece u Svilajncu, koji se nalazi 20 kilometara daleko od Velike Plane, od zdravlja dece u Velikoj Plani, Lozoviku i Miloševcu.
Pre pola godine u Domu zdravlja u Velikoj Plani smo imali još jedan problem zbog dotrajalosti, zbog godina starosti, pokvario se biohemijski analizator. On košta između 2,5 i 3,5 miliona dinara, otprilike 170 puta manje nego što će Vlada, kako je najavio potpredsednik Đelić, dati za ovaj prirodnjački muzej, muzej gluposti u Svilajncu, ali za njegovu kupovinu Vlada nije imala novca.
Rekli su nam da nema i iz tog razloga su bolesni ljudi iz Velike Plane, među njima i deca, to je trajalo nekoliko meseci, svakodnevno morali zbog najobičnijih laboratorijskih analiza da idu u susednu Smederevsku Palanku i objektivno se izlažu i materijalnim troškovima i dodatno ugrožavaju svoje narušeno zdravlje. Sve dok opštine i dom zdravlja od svoje sirotinje nisu uspeli da skrpe ta tri miliona i kupe ovaj preko potrebni aparat.
Samo pravim jednu računicu, kada bi se ovih 500 miliona za ovaj Đelićev muzej gluposti u Svilajncu iskoristilo za ovu svrhu, za kupovinu ovih biohemijskih analizatora, moglo bi da se kupi 170 aparata, što bi bilo dovoljno da se bukvalno pokriju svi domovi zdravlja u Srbiji.
Na kraju se postavlja jedno suštinsko pitanje – šta je društveni interes, da li je društveni interes da jedan grad u Srbiji, pa taman da je u tom gradu pre mesec dana održana sednica glavnog odbora DS dobije jedan spomenik gluposti, da deca u tom gradu dobiju makete dinosaurusa, mamuta, majmuna itd. ili je važnije da svi gradovi u Srbiji, svi domovi zdravlja u Srbiji dobiju jedan medicinski aparat koji svakodnevno koristi na desetine hiljada ljudi?
Mene na kraju zanima – da li je ova genijalna ideja rođena u nekoj ekspertskoj glavi ovde u Srbiji ili je u pitanju opet neko nakaradno naređenje iz EU, sa porukom da će Srbija u EU biti primljena zajedno sa mamutima i dinosaurusima? Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, pa narodni poslanik Miroslav Marinković i narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je Zakon o zdravstvenoj zaštiti ono što mi poslanici volimo da kažemo - sistemski zakon, krovni zakon.
Mislimo da ovim predlogom člana 3. se ovaj zakonski tekst unižava, zato što se propisuje, kao što je i samo rešenje problematično, zato što se tim predlogom člana 3. propisuje da inspektor obavlja poslove nadzora u službenim odelima, čime se dopunjava član 243. zakona.
Nismo u ovom obrazloženju Vlade prepoznali zbog čega je neophodno da inspektor obavlja poslove nadzora u službenom odelu. Mislimo da uz to što ta tematika treba da bude tematika nekih podzakonskih akata stvara utisak da je neophodno da inspektori prilikom nadzora budu na neki način nenajavljeni, da se onemogućavaju da sami nenajavljeni, po svojoj volji, ubeđenju, vrše nadzor u zdravstvenim institucijama.
Osim toga, smatramo da je i činjenica da svaki inspektor ima svoju legitimaciju sasvim dovoljna da taj inspektor može da se na korektan način legitimiše i da može da obavlja taj službeni nadzor i čini nam se da sa ovakvim zakonskim rešenjima, koja su često formalna, koja suštinski ne menjaju tekst zakona, omalovažavamo, kao što sam u početku rekao, tekstove zakona, koji su izuzetno bitni i činimo da kompletno naše zakonodavstvo ima jedan niži kvalitet nego što to treba i nego što to zaslužuju sve institucije i građani Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.