Vrlo ću kratko. Ovo je amandman koji se odnosi na član 30. i ono što predlažemo, to je da se u stvari ne izmeni stanje koje postoji u zakonu jer je ono mnogo teže, mnogo traumatičnije po korisnike porodične penzije. U ovom slučaju, to se odnosi na muškarce. Opet ću vam reći,  na sreću nema tolikog broja ljudi koji koriste ovo pravo da bi mogli da ugroze. Naše društvo, socijalno i ekonomski nije još sazrelo za primenu takvog zakona, takvih pomeranja jer mi znamo da smo pod pritiskom EU i uopšte nekih drugih institucija koje traže da mi uskladimo, naravno, institucija koje zagovaraju ili sprovode liberalni kapitalizam, da sprovedemo ove zakone.

Znamo da je u liberalnom kapitalizmu u stvari cilj da čovek radi što duže a da penziju koristi što kraće, po mogućnosti da je uopšte ne koristi.

Mentalitetski mi još nismo dozreli za jedan takav stav. Srbija još nije spremna da otpiše svoje ljude koji su ušli u sunčanu jesen života.

Zahvaljujem.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević.

Gospodine Dimitrijeviću, izvolite.

Zahvaljujem. Dakle, meni se nametne pitanje zbog čega ste vi povećali ovu granicu starosti na 58 godina. Razmišljajući, došao sam do zaključka zato što vas socijalne kategorije uopšte ne interesuju. Zato što nemate novca u budžetu. Zato što su kolone otpuštanja sve veći. Zato što su redovi gladnih sve duži, zato što ste nesposobni, neodgovorni, zato menjate ovo, vama je u interesu da bude što manji broj penzionera. Vi ne možete da odgovorite osnovnim zahtevima. Apsite novac na nekim drugim stvarima. Za ono što su socijalna davanja za to nemate novca. Socijalno odgovorna Vlada. Kako vas nije sramota?

Na član  14. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 15. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Izvolite, gospođo Tabaković.

Izvinjavam se svim zaposlenima u Skupštinskim službama, čistačicama, svim onima koji cupkaju i čekaju da se večeras završi rad uverena da će oni dobiti prekovremene sate i uverena da razumeju da mi kao opozicija ne određujemo plan rada u Skupštini. Ako dobiju ili ne dobiju, svoje prekovremene sate, mogu da zahvale ili ljute se na one koji određuju ovakav i način i tempo rada. Ali ono što želim građanima Srbije da kažem, to je sledeće. Ovaj zakon će se odnositi na sve nas, na naše rođake, na majke koje imaju sreće da im bucu žive ili na one koji treba da žive od ovih pri nadležnosti.
Lično imam 50 godina. U 21. godini sam počela da radim kao diplomirani ekonomista. Nikad neću imati problem sa penzijom, jer imam energije dovoljno što vam i danas pokazujem da radim. Ali šta će da radi onaj član ovog društva koje definisan članom 15. gde kaže – bračni drug profesionalnog vojnog lica prema propisima u Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstva, pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na propisane godine života i sada ide onaj vrag iza zareza – pod uslovom da nije ponovo sklopilo brak, odnosno ako ima decu da su deca završila školovanje. Tražim da se ovaj dodatak članu 30, 30a briše, jer je ovo diskriminatorna odredba za onog ko je već doživeo gubitak.

Na član  15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević.

Reč ima gospođa Donka Banović.

Mi ovim amandmanom praktično predlažemo da brišete član novi koji vi ubacujete u ovaj član i to je član 30, 30a, a opet ima veze sa idejom da se penzioni fond vojnih osiguranika spoji sa penzionim fondom uopšte.
Dakle, da je ovde ministar koji je odgovoran za ovo, a to je ministar Ljajić ili da smo kojim slučajem dobili odgovor na ovaj amandman, onda bi smo možda od njega
čuli da je napravljena neka kvalitetna studija, koja pokazuje da je ovaj potez koji vi predlažete jako dobar, da će na taj način biti zadovoljni svi penzioneri.
Međutim, znajući da je do pre mesec dana preko 30 hiljada tužbi upućeno na PIO vojnih osiguranika, ovo liči da vi prosto hoćete da zabašurite čitavu tu priču.
Niste nas ubedili da je ovo dobro. Možda bi gospodine Milosavljeviću raspolažete nekom kvalitetnom studijom koja pokazuje zašto je to dobro. Između ostalog, kada je ovaj zakon u pitanju, on nije bio ni na socio-ekonomskom savetu koji postoji pri Vladi, pa su se mogle čuti sumnje nekih sindikata da to nije učinjeno, zato što nije postojala većina u tom Savetu. Dakle, nema odgovornog ministra, ministra koji nam je ovo predložio. On je u nekakvom intervjuu, on očigledno pere ruke od čitave ove priče, pa kaže, kao da je počela predizborna kampanja, kazniće sve nas koji nismo dobro radili. Pa gde je on? On je odgovoran za ovo. Čak nema ni gospodina Omerovića koji je predsednik našeg odbora kroz koji je ovo prošlo.

Na član  15. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković.

Izvolite.

Ovo je takođe jedan član zakona koji se odnosi na jednu posebnu osetljivu kategoriju građana, a to su invalidna lica. U članu 19. kojim se dodaje član, koji se odnosi na član 41, odnosno dodaje se član 41a, mi smo smatrali da u kvalifikaciji kojom se određuje potreba za pomoć i negom, treba drugačije preformulisati taj stav.
Naravno da podržavamo, svaku vrstu takve pomoći i iznalaženje sredstava u budžetu i to je nešto oko čeka smo se svi složili. Tužno je što je oko toga veliki problem, da se to ostvari, dugo se čeka na ostvarenje, nažalost takve prinadležnosti, predložena kvalifikacija glasi – potreba za pomoć i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. ovog člana koje je nepokretno ili koje zbog težine i prirode i trajne bolesti i stanja, nije sposobno da se samostalno kreće i tu se dodaje jedan deo rečenice koji glasi – ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači, da održava ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo odsjaj svetlosti sa tačnom projekcijom i lica koje postiže vid sa projekcijom do 0,05%.
Mi smo tražili da se iz ove kvalifikacije izostavi deo – ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala.
Dakle, sve ono što stoji u predlogu, prihvatamo, ali mislimo da su te kvalifikacije invalidnog lica dovoljno teške, da ne treba da ograniče, znači samo ako ni u stanu ne može da se kreće, onda ostvaruje ovo pravo.
Znači, otežano kretanje van stana i otežano kretanje, teško, kretanje lica koje ne može da se svlači i oblači, je dovoljan uslov da neko ostvari potrebu za pomoć i negu drugog lica, a mislim da to komisije mogu da utvrde.

Na član  19. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.