PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 18.10.2011.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Ako sam vas sada dobro razumeo, i ono pitanje koje ste i vi postavili, dali ste odgovor kroz potpuno široki zahvat, ovako renesansnog tipa. Hvala lepo.
Reč ima gospodin Zoran Nikolić.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani građani Srbije, siguran sam da svi dobronamerni građani pa i mi u ovoj sali, strepimo šta će se danas dogoditi na KiM.
Naime, kao što javnost i građani znaju, a i mi ovde u sali, KFOR je za danas najavio da će svim sredstvima verovatno i nasilnim sredstvima, nedaj Bože, ukinuti barikade koje su Srbi postavili posle 25. jula kada je KFOR jednostrano, ali i nedvosmisleno izašao iz svog mandata i stao na stranu, učestvovao u uspostavljanju carine na prelazima Brnjak i Jarinje.
Zabrinjavajuće je što država ćuti. Zabrinjavajuće je još više, kad država progovori o tom pitanju. Samo ću se osvrnuti na jučerašnju izjavu predsednika Tadića, koji je rekao da Srbija neće odustati od legitimnih interesa srpskog naroda i države na Kosovu, i da u kontekstu današnjih događaja, on kao predsednik Republike ima direktnu komunikacija sa našim građanima na Kosovu i ima način da im uputi poruku.
Želim da podsetim predsednika, ovaj parlament, građane da na KiM imamo legitimne predstavnike srpskog naroda, odnosno legitimne institucije, kao što su lokalne samouprave, kao što je načelnik okruga i sve ostale institucije, kao i u drugim delovima Srbije.
Ozbiljna država i ozbiljan predsednik komunicira preko institucija, a ne šalje poruke građanima, na način na koji to niko ne može da provali na koji način, zapravo, predsednik Republike šalje poruke i kome. To je zapravo nedopustivo i govori o neozbiljnosti i predsednika Republike, Vlade Republike Srbije prema delu teritorije, odnosno prema KiM.
Pitanje koje želim da postavim, postavljam premijeru, gospodinu Cvetkoviću. Želim da dobijem odgovor, a ne da se ponavlja situacija, da kada postavljam ovo pitanje i kada Vlada, nadležni organi, premijer imaju obavezu da odgovore narodnim poslanicima, to ne čine. Nadam se da će sada premijer udostojiti poslaničku grupu DSS i dati odgovor na sledeće pitanje. Ono je kratko.
Zašto nije izvršen popis na KiM? Šta je to sprečilo državne organe, a u kontekstu izjave predsednika Republike da ćemo braniti, odnosno da nećemo odustati od svojih legitimnih državnih interesa, šta je to sprečilo institucije Republike Srbije da obave popis na KiM?
Priča ima svoje konkretne posledice i pre objavljivanja zvaničnih rezultata. Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Dragan Vukmirović danas kaže, da je orijentacioni rezultat ono što se očekivalo, oko 7,4 miliona popisanih građana. On kaže da je to u skladu sa procenama Republičkog zavoda za statistiku.
Podsetiću javnost, ovaj parlament, da je 2002. godine izvršen popis na KiM i da je tamo popisano oko 120 hiljada Srba. Sada postavljam pitanje - kakve su to procene i kakvu je to procenu vršio Republički zavod za statistiku, ako nije ukalkulisao i Srbe na KiM? To je katastrofalna izjava od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku. Još, direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže da je popis uspešno obavljen. Iz tih reči direktora Republičkog zavoda za statistiku, vidimo kako je država odustala, ali on to sigurno nije uradio na svoju ruku, već je uradio zato što mu je dozvoljeno od strane Vlade Republike Srbije, da donese odluku da ne uradimo popis na KiM.
Svi znamo koliko je popis važan i svi znamo koje su posledice kada se popis ne obavi. Zbog toga još jednom postavljam konkretno pitanje premijeru Cvetkoviću, da decidno navede razloge na osnovu kog zakona, na osnovu kojih činilaca je Vlada Republike Srbije odustala od popisa na Kosovu i Metohiji? Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Nikoliću.
Reč ima gospodin Nemanja Šarović, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke.
...
Srpska radikalna stranka

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, građanima Srbije dosta je dobro poznat problem vojnih beskućnika. Nažalost, to je problem za koji se praktično nijedna od prethodnih vlada nije interesovala, odnosno nijedna od prethodnih vlada punih 20 godina nije učinila ništa konkretno za ove ljude i nije im omogućila ono što su im garantovali mnogi zakoni, a to je da postanu nosioci stanarskih prava i da konačno reše svoja stambena pitanja.
Trenutno negde oko 1.000 porodica živi u kolektivnim centrima. U Beogradu je to negde oko 650 porodica. To su takozvani vojni samački hoteli, iako se samo hotel "Bristol" zvanično može nazvati hotelom, dok su ostali ti vojni samački hoteli, kao što je ovaj u ulici Velimira Rajića i na primer onaj u ulici Cara Uroša 63 u Beogradu, zapravo bile vojne zgrade koje su bile klasične administrativne zgrade, u kojima su se nalazile kancelarije, da bi onda vojska početkom devedesetih kada se ukazala potreba za rešavanjem stambenih problema određenog broja ljudi, koje nije mogla da reši na drugi način, onda su praktično ti, kao što sam rekao, kancelarijski prostori preko noći promenjeni u stambene. Stavljene su table sa nazivima - vojni samački hotel itd, iako tim ljudima nije suštinski obezbeđen ni onaj minimum uslova za život. Tu nije bilo kupatila, to su bila zajednička kupatila. Posle je neko dobio jednu kancelariju, neko dve, neko je to posle pregrađivao, neki su uspeli sebi da naprave nekakvo kupatilo ili kuhinju, ali do dana današnjeg ostaje činjenica da su ti prostori krajnje neuslovni. Naravno, imajući u vidu status tih da kažem prostorija, oni nikako nisu mogli otkupiti to, prodati, menjati, raditi bilo šta, već su praktično bili osuđeni da provode godine u tom prostoru i da čekaju da li će se i kada će se njihova sudbina rešiti.
U Beogradu, kao što sam rekao, postoji nekoliko tih hotela i konkretan razlog zbog koga sada postavljam pitanje je to što su Ministarstvo odbrane i vojna ustanova Dedinje krenuli, kršenjem zakona, da te ljude isteruju iz tih soba u kojima su živeli godinama. Konkretno govorim o vojnom samačkom hotelu u ulici Velimira Rajića broj 2. Sada ću vam napraviti i dati malu retrospektivu toga. Dakle, još u martu 2011. godine doneta je prva privremena mera kojom je Prvi osnovni sud u Beogradu zabranio tuženoj Republici Srbiji – Ministarstvu odbrane – Vojnoj ustanovi Dedinje korišćenje i raspolaganje određenim sobama, a naročito da se započne ili sprovede postupak prinudnog iseljavanja tužilaca iz tih soba. Određeno je da će ova privremena mera trajati do pravosnažnog okončanja postupka.
Pošto organi Republike Srbije, Ministarstvo odbrane i Vojna ustanova nisu poštovali odluku suda, oni su poslali obaveštenje ovim nesrećnim ljudima, koji su proterani iz Hrvatske, Bosne i slično, da će isključiti vodu, struju, toplu vodu, električnu energiju itd. Oni su, kada su dobili tu pretnju, zatražili novu privremenu meru kod Prvog osnovnog suda u Beogradu. Dana 13. oktobra, dakle, pre nekoliko dana doneta je ta privremena mera, koja kaže – zabranjuje se tuženoj Republici Srbiji da zatraži ili izvrši obustavljanje snabdevanja objekata vojnog samačkog hotela Zvezdara, Velimira Rajića 2) u Beogradu, i to toplotnom energijom, električnom energijom, tekućom vodom, strujom itd, kao i da naloži, zatraži ili izvrši obustavljanje vršenja poslova odnošenja smeća iz istog objekta.
To nije ništa značilo Ministarstvu odbrane. Imam dopis koji kaže – Republika Srbija - Ministarstvo odbrane – Sektor za materijalne resurse - Vojna ustanova "Dedinje", upućen KBC-u Zvezdara, preko koga su ovi ljudi dobijali toplotnu energiju, gde se kaže - Vojna ustanova "Dedinje" izvršila je zatvaranje objekta "Dedinje" VSK Zvezdara, Hadži Mustafina bd). Objekat je iseljen, što nije tačno, čime prestaje potreba za isporukom toplote, toplotne energije, ugovorom tim i tim. Kaže – molimo za raskid ugovora zaključno sa 1. oktobrom 2011. godine.
Dakle, očigledno je da postoji nekoliko privremenih mera koje su donete od strane suda. Očigledno je da postoji potpuno ignorisanje civilnih struktura vlasti od Ministarstva odbrane. Postavljam pitanje predsedniku Vlade, gospodinu Cvetkoviću, i postavljam pitanje gospodinu Šutanovcu – da li postoji civilna kontrola Vojske u Srbiji i da li će poštovati odluke suda koje do sada nisu poštovali? Tamo su ljudi koji su svi preko 60 godina starosti, koji su bolesni. Tamo ima teških bolesnika i oni sada žive u nemogućim uslovima.
Ovo je možda i poslednje pitanje – ukoliko nastavi Republika Srbija prema svojim građanima i prema vojnim penzionerima, beskućnicima ovako da se ponaša, postoji li bilo kakva razlika između ustaša koji su na ovaj način istu tu vojsku izbacivali iz kasarni početkom devedesetih i onih koji sada postoje i rade u Vladi Republike Srbije? Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Nastavljamo sa radom, jer više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Željko Tomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača dr Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade i ministra finansija i mr Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, pozvala da sednici prisustvuju i Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Višnja Kuzmanović, savetnik u Ministarstvu finansija – Uprava za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vladan Jeremić, Dejan Mirović, Milorad Buha, zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović i zajedno Zlata Đerić i Srđan Spasojević, kao i amandman koji je, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za finansije.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Izvolite, gospodine Jeremiću.

Vladan Jeremić

Srpska radikalna stranka
Suština problema celokupnog jeste u tom obrazloženju kojim je Vlada Republike Srbije odbacila amandman, odnosno samim tim i potvrdila to svoje zalaganje, odnosno politiku konstantnog i neumerenog zaduživanja.
Dakle, ono što smo mi nebrojeno puta do sada ukazivali jeste da se država i privreda i te kako mnogo zadužuju, i to je po poslednjim podacima nešto oko 24 milijarde evra. Ono što je problem za državu Srbiju je svakako to što nema uređenu privredu, nema lokalne izvore i nema proizvodnju radi izvoza. Naravno, onda je posledica svega toga 24 milijarde evra ukupnog duga. Od toga je država dužna oko trećinu te sume.
Problem je i taj što je učešće izvoza u dugu skoro tri puta godišnje servisiranje spoljnog duga, koji čini 40% izvoza, a ne bi smelo da pređe četvrtinu itd. Dakle, da se razumemo, zbog javnosti, javni, odnosno državni dug je ništa drugo do obaveza koju će morati da plate svi njeni građani, na ovaj ili onaj način.
Očigledno je da ova vlada, umesto nekakvih suštinskih reformi, probleme rešava zaduživanjem. To je sve tako dok ne postoji motiv za zaista suštinske reforme i štednju.
Ono što takođe treba istaći, to je da je ova vlada za vreme svog mandata javni dug uvećala za oko pet milijardi evra. Očigledno da, kad tek budemo zaista došli u ozbiljan problem otplate dugova, tek tada će se možda razmišljati o reformama.
Ono što smo nebrojeno puta ukazivali i smatramo da je to potpuno pogrešno, to je što su sva ta zaduživanja korišćena, ne u infrastrukturne projekte, već u pokrivanje budžetskog deficita.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Reč ima gospodin Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, moj amandman se odnosi na član 3. Tražio sam njegovo brisanje i u obrazloženju naveo razloge. Jedan od razloga je da će se ovim načinom omogućiti ministru finansija da, u situacijama kada postoji mogućnost u lokalnoj samoupravi, postoje izvršenje određenih obaveza, ali rukovodioci u lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj autonomiji ne žele da izvrše određene obaveze iz njima znanih razloga.
Radi se o izvornom pravu. Izvorno pravo nema niko pravo da remeti. Ako je teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi predviđeno zakonom i Ustavom pravo da koristi određena sredstva onako kako oni to opredele svojim normativnim aktima i finansijskim propisima ne može niko, pa ni ministar finansija, da im uskrati to pravo. Evo, vi ovde omogućavate ministru da on to pravo može da remeti na način da obustavi izvršenje određenih obaveza iz budžeta Republike Srbije i da faktički izmiri u ime teritorijalne, kako vi to kažete ovde teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, on izmiri te obaveze. To je nemoguće sa ustavnog osnova i Zakona o budžetskom sistemu, zato što se radi o izvornom pravu na izvorna sredstva teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i niko nema pravo da im to pravo obustavlja.
To što određeni izvršni organi u tim jedinicama ne izvršavaju svoje obaveze, to je već drugi osnov i treba se prema njima odnositi po nekom drugom pravnom osnovu, a ne obustavljajući izvorno pravo.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Buha.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije podneo je amandman na član 4.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha i zajedno Zlata Đerić i Srđan Spasojević.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč.
Izvolite

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Zbog javnosti ću pročitati vaš predlog koji je iznet u članu 2, pa kažete ovako: "Kada je nepokretnost data u državinu i na korišćenje primaocu lizinga, po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, obveznik poreza na imovinu je primalac lizinga".
Moje amandmansko rešenje ide suprotno – da obveznik plaćanja poreza na imovinu bude davalac lizinga. Pre svega, postoji ustavno uporište, jer Ustav Republike Srbije jasno kaže ko su nosioci plaćanja poreza, doprinosa, taksi itd. po pravilu su to vlasnici, nosioci ekonomskog, finansijskog suvereniteta nad određenim pravima i određenim stvarima i primereno je da to bude davalac lizinga, jer to je uobičajena praksa.
Spomenuću vam nekoliko zakonskih propisa iz oblasti poreske politike, gde ste vi to rešili tako. Recimo, kod Zakona o porezu na promet nepokretnosti, vlasnik koji nije preneo pravo, plaća porez, bez obzira što se ugovorom može definisati da to bude kupac. Recimo, kod poreza na imovinu, uvek se javlja vlasnik. Zašto u ovoj situaciji stavljate primaoca lizinga?
Očito je da ovo nije vaše rešenje. Ovaj predlog zakona nije pisala struka. Ovo su lobisti iz lizing kuća vama predložili, vi ste to ubacili u zakonski projekat. Imaćete mnogo problema sa ovim. Zašto? Zato što je danas primalac lizinga jedan, sutra drugi itd. Šta je konstanta? Konstanta je davalac lizinga, lizing kuća i ona plaća. Daleko je lakše, sa aspekta oporezivanja, oporezovati lizing kuće koje su stvarni vlasnici, zbog evidencije, zbog kontrole izvršenja naplate poreskih obaveza itd. očito je da vi morate da prihvatite ono što vam nalaže određeni lobi, u ovom slučaju su to lobiji lizing kuća…