Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo vi nestrpljivi narodni poslanici da čujete šta ću vam reći, drago mi je da imate takvo nestrpljenje, takvu znatiželju, meni je posebno drago kada sisteme vrednosti i kada ideje EU brani Zoran Krasić. To znači da su moja predavanja urodila plodom, znači da i za najgore đake ima šansi, ima mogućnosti da se poprave i to je dobro. To ukazuje da ideja EU polako dopire i do onih najvećih evroskeptika. To je jedna velika vrlina skupštinskih debata i jedna velika vrlina ove civilizovane komunikacije koju smo uspeli da uspostavimo u ovom sazivu ovog parlamenta.
Međutim, ne raduje me kada čujem da o ekonomskim pokazateljima, a pre svega o prezaduženosti Republike Srbije na ovakav način govore ljudi koji su bili sinonim za prekomerno zaduživanje Republike Srbije, a za one koji ne znaju šta je tema i šta je na dnevnom redu i one koji su…
(Milan Avramović, sa mesta: Tema.)

Molim vas, poput vas pravi uvod gospodin Milivojević.

Podsetiću ih, tema je garancija koju Narodna banka daje za svoju građevinsku direkciju. Molim vas, čitajte dnevni red. Pisan je ćirilicom.
Ćirilica ima 30 slova. Vrlo je lako da kod kuće pročitate šta je dnevni red i da onda pažljivo slušate, ne bi li onda nešto naučili vi, kao gospodin Zoran Krasić.
Dakle, ovde ste čuli razna obrazloženja, kada smo pričali o ovoj tački dnevnog reda, da se Srbija prekomerno zadužuje, da se neracionalno zadužuje, da se nerazumno zadužuje i kažu da je ukupni dug Srbije enorman i da mi ne možemo da ga vratimo i to je kazao potpredsednik Vlade, koliki je dug Srbije. Najmanji je spoljni dug Srbije ovoga trenutka u Evropi. I ponovo ću ponoviti, najmanji je u Evropi - samo 46%.
Kada ste vi, dame i gospodo, koji ovo ne biste tolerisali ostavili državni kasu, taj dug je bio 126%. Ja ne znam kako neko iz SRS ima uopšte obraza da govori o spoljnom dugu Srbije, jer su to predstavnici političke stranke koja nije isplatila penzije, socijalne doprinose, dečije dodatke, ratne dnevnice, to su predstavnici političke stranke, koja je o inflaciji kazala 19. oktobra 1999. godine sledeće – inflacija je opet uzela maha, ali ubeđen sam da ćemo je držati pod kontrolom. Mi smo rat dočekali sa ukupnom novčanom masom od 10 milijardi dinara, a sada imamo 14 milijardi dinara. Morali smo nešto novca da doštampamo, jer ko bi finansirao sve ove radove u oblasti izgradnje stanova i mostrogradnje?
Pazite tu genijalnu zamisao SRS, kako se finansiraju građevinski radovi - inflacijom od 30%. Mnogo je časnije zadužiti se po kreditu komercijalnih banaka iz pariskog, londonskog kluba i da taj dug ne bude toliki, nego kreirati inflaciju i na kraju kažete, rugajući se građanima Srbije, i to kaže vaš lider – imate 100 dinara u džepu, inflacija vam to obezvredi, pa imate sada 80 dinara. To je vrhunac bestidnosti u ovoj zemlji, na takav način govoriti o inflaciji i na takav način kreirati stanogradnju, a onda sada kritikovati državu Srbiju, koja na jedan razuman način, komercijalnim kreditima želi da reši problem građevinske industrije, da reši problem ljudi u Beogradu koji nemaju svoje stanove.
Opet za one koji su prespavali, tema je,- i vidim da vam smeta iznošenje istine, tema je Građevinska direkcija i komercijalni kredit koja ona dobija za završetak gradnje stanova u kompleksu Vojvode Stepe.
Vi koji ste na ovakav način govorili o finansiranju stanogradnje, kroz inflaciju, sada ste se, posle 12 godina prevaspitali u opoziciji, ali vam opet ne valjaju komercijalni krediti. Opet vi imate zamerke zbog toga što se u Beogradu gradi. Pogotovu imaju zamerke neki koji kažu – građani Srbije koji su izbegli sa KiM i dan danas žive bez struje. Znate, na Kosovu su nekada živeli sa strujom, a onda ste došli vi iz SRS, pa ste njihova ognjišta pretvorili u zgarišta i oni danas nemaju struju. Nažalost, nemaju struju i nažalost su tamo na barikadama.
Vidim da vas boli istina i treba da vas boli istina, ali dame i gospodo narodni poslanici, takođe ste kazali da nećete dozvoliti ni predsedniku Srbije, ni predsedniku Vlade, ni ministrima, ni poslanicima, ni državnoj upravi da primi platu dok poslednji penzioner i radnik ne budu namireni. Onda ste dug za penzioni fond ostavili toliki, da smo tri godine morali da se zadužujemo kod svetskih banaka da vratimo penzionerima. Morali smo tri godine da se zadužujemo i da vraćamo ne isplaćene doprinose za dečije dodatke. Od dece Srbije ste uzimali. Sram vas bilo, bestidnici. Hvala.

 Zaista bih trebalo sve da vas zamolim da koristite što manje primera. Razumeju i poslanici i građani i  bez viška primera, kreator takvog vokabulara i kazivanja, pre svega, gospodin Krasić.
Ponovo se gospodin Krasić javio, pa onda gospodin Mladenović. Kojim redosledom želite?
Gospodin Krasić, replika.

Omaklo vam se, gospođo Đukić-Dejanović, nije ovo zakon gde se zadužujemo kod NBS, nego kod komercijalne banke, ali znate,  kada navali gorčina – jeste li vi primetili koliko on mrzi SPS? Jeste li primetili? On vas patološki mrzi.
(Predsednik: Zaista ću vas zamoliti da ne činite takve komentare.)
Što?
(Predsednik: I DS i SPS pozivaju i vas, da negujemo iste vrednosti koje su u interesu građana Srbije. Ko to može, može, a ko ne može, ne može.)
Samo pokušavam da negujem istinu, gospođo Đukić-Dejanović. Negujem istinu, ako vam to ne smeta? Mislim, daleko je istina od bilo koje reči koju je rekao prethodnik. Ali dobro, to je sada deo taktike.
(Predsednik: Koristite vreme od replike.)
Međutim, morate da shvatite, gospođo Đukić-Dejanović, u pitanju su teške frustracije. Decembra 2003. godine "Otpor" nije uspeo, jer je projekat Montgomerija potonuo, zato je on i proteran da ne bude ambasador. Onda je Amerika, videćete u jednoj od depeša Vikiliksa, naredila Borisu Tadiću da se mora okružiti sa "Otporom", tako da se primerak sam javlja.

 Literatura koju koristite kao poslanik da bi ste se pripremili u učešće u raspravi je apsolutno samo vaše pravo.
Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju amandman kolege Dragana Stevanovića, on se odnosi na dan primene ove garancije. Vlada je predložila da, odmah nakon usvajanja ove garancije i nakon objavljivanja u Službenom glasniku, da se on odmah primenjuje sutradan.
Nažalost, ovo je postala praksa u parlamentu Republike Srbije. Takođe smo juče imali slučaj, prilikom rebalansa budžeta, da zakon odmah nakon objavljivanja u Službenom glasniku, da odmah počinje sa primenom. Ranije je bila praksa da je potrebno barem osam dana da prođe od objavljivanja u Službenom glasniku, da bi se neki zakon, garancija, sporazum ili nešto slično, primenjivalo.
Jednostavno, potrebno je osam dana da odleži i potrebno je osam dana da svi zainteresovani pročitaju taj zakon, da građani Srbije i svi drugi, jednostavno se upoznaju sa tim odredbama i tim članovima zakona koji treba da stupi na snagu.
Postavlja se pitanje Vladi Republike Srbije – zašto se zakoni ne urade na vreme? Zašto se zakoni ne predlože na vreme? Zašto zakoni ne uđu u skupštinsku proceduru na vreme? Zašto se onda ti isti zakoni usvajaju, idu po hitnom postupku? Zašto tražite od narodnih poslanika da izglasaju da se ti zakoni odmah i primenjuju? Zašto je Vlada neozbiljna? Zašto je Vlada neodgovorna? Zašto sve to na vreme ne pripremi?
Imali smo slučaj da smo tek juče dobili mišljenje Vlade o amandmanima na rebalans budžeta. Punih šest dana smo čekali da daju mišljenje na svega 90 i nešto amandmana. Imali smo slučaj prethodne nedelje da jedan ceo dan nismo mogli da radimo, zato što se Vlada nije udostojila da pošalje svog predstavnika u ovaj dom i na taj način je ponizila sve nas narodne poslanike koji smo došli na posao, a nismo mogli tog dana da radimo, zato što se ni jedan od ministara nije udostojio da dođe tog dana na raspravu.
Kada je u pitanju ova garancija, šta se dešava? Građevinska direkcija Republike Srbije je već uzela kredit za uređenje građevinskog zemljišta i sada uzima reprogram. Postavlja se pitanje – zbog čega? Šta je sa parama i sa onim kreditom koji je već uzet? Zašto nije odrađen?
Vlada treba da da objašnjenje zašto se sada ponovo uzima refinansirajući kredit i šta je sa tim parama? Da li je došlo do poskupljenja radova ili nešto drugo? Jednostavno, treba da date razlog zbog čega se ovo danas usvaja. Ili je možda došlo do toga da se ne prodaju stanovi – pet hiljada stanova?
Vlada je dala saopštenje da ima 10 hiljada zainteresovanih kupaca. Šta je sada sa tim kupcima? Zašto ne kupuju stanove? Vlada je unazad u nekoliko dana i nekoliko meseci, govorila kako su to izuzetni uslovi za kupovinu tih stanova i da oni koštaju samo 1.250 – 1.290 evra.
Izvinite, tada smo ukazivali da to uopšte nije komercijalna cena, da po toj ceni neće moći ti stanovi da se prodaju. Odavde kada krenete imate naselja – Dušanovac, Lekino brdo, Braće Jerković, Medaković 2, Medaković 3, pa tek onda stižete u ovo naselje. Zašto bi neko kupovao čak tamo stan po ovim uslovima? Daleko bliže centru grada, po daleko povoljnijim uslovima imate stanove da kupite.
Poslednje lamele koje ste gradile idu skroz do naselja Kumodraž 2 to je nekih 10 kilometara od centra grada. Nije uopšte, kao što vi govorite – atraktivna lokacija. Danas vidite da to nema veze, iako ste to marketinški koristili svih ovih meseci – kako je to izuzetno atraktivno, kako je blizu lokacija, kako je velika zainteresovanost za stanove, kako su svi već maltene rasprodati itd.
Šta je danas problem? Zašto Vlada ne kaže? Od 5.000 stanova, koliko je prodato? Da li treba da se spusti cena? Zašto se ne izjasnite?
Narodna banka Srbije uvela je 20% učešća za svaki kredit. Izvinite, molim vas, da li ste vi u dogovoru sa njima ili u svađi sa njima? U interesu Vlade Republike Srbije jeste da učešće bude što manje, kako bi građani Srbije mogli da kupe iste te stanove. Onda Narodna banka Srbije poveća za 20% učešće i time onemogući građane Srbije da kupuju te iste stanove. Zašto Vlada Srbije nema dogovor sa Narodnom bankom Srbije? Građevinska direkcija je bila dužna da obezbedi sredstva za otplatu kredita, a ona to nije učinila i nažalost sada Vlada Republike Srbije treba da ispravi njihovu grešku.
Sinoć sam gledao 3D video animaciju tih stanova. Znate šta vi nudite građanima Srbije? Nudite jednu lokaciju koja je prvo daleko od centra grada. Govorite kako će biti izgrađene dve osnovne škole, dva vrtića itd. Pa 21. je vek. Šta je tu sad nešto nenormalno što će to naselje imati školu ili vrtić? Šta je to što će mene motivisati da odem tamo? Gotovo sva naselja u Beogradu imaju osnovnu školu ili vrtić. Kažete imaće stanovi PVC stolariju. Zamislite! Pa, koja danas stambena jedinica, koja stambena zgrada se danas gradi u Beogradu, a da nema PVC stolariju? Kažete imaće lift koji će biti povezan sa garažom. Ko danas od privatnika ili preduzetnika gradi stanove, a da nema lift koji je povezan sa garažom? Pa sve stambene jedinice, sve stambene zgrade danas u Beogradu koje se grade imaju to.
Onda, vrhunac svega, kažete – imaće telefonski priključak i internet. Zamislite, molim vas, u 21. veku, u glavnom gradu, u Beogradu vi uvodite nešto ekskluzivno, kaže - stan će imati telefonski priključak i internet. Koga će to privući da ode tamo? Koje naselje to danas nema? To je problem, što vi ništa ne nudite povoljnije od drugih naselja, što već postoji u Beogradu. Problem je što će za taj novac ili za daleko manji iznos svaki građanin kupiti pre stan u Braće Jerkovića, u Medakoviću, na Dušanovcu, na Lekinom Brdu, zato što je mnogo bliže, mnogo će brže stići do grada i po daleko povoljnijim uslovima. Pogotovo je pitanje roka kada će se useliti. Zašto bi oni sad čekali godinu, dve ili tri da se usele u taj stan? Ovde imaju već gotove, odrađene stanove, kupe i odmah se usele.
Drago mi je što je ovaj amandman prihvaćen. Ovaj amandman je i predložen da ukažemo na neozbiljnost i neodgovornost Vlade Republike Srbije, kako i na koji način predlaže ove zakone, kako i na koji način se odnosi prema Narodnoj skupštini. Nadam se da ovo više neće biti praksa u parlamentu Republike Srbije, da tražite od narodnih poslanika da izglasavamo zakone, garancije i sporazume koji će odmah stupiti na snagu nakon objavljivanja u "Službenom glasniku". Smatramo da je uvek potrebno barem osam dana da ti zakoni odleže, da osam dana imaju fore građani Srbije i svi zainteresovani da te zakone pročitaju i da se sa njima upoznaju. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Gospodin Milorad Buha? Niste bili prijavljeni, nisam videla. Izvinite.
Izvolite.

Govoriću o dva zakona iz ove grupacije od četiri zakona koja smo u načelu raspravljali…
(Predsednik: Možete govoriti samo o zakonu koji je na dnevnom redu, ne možete o dva. Dakle, govorimo samo o davanju garancije, što znači da možete samo o tome govoriti.)
Najveće vreme ću posvetiti upravo ovom zakonu, s obzirom da se radi o pravno-tehnički nepotpunom zakonu. Ukazali smo na određene nepravilnosti. Međutim, očito da to ne izaziva nikakvu reakciju sa druge strane. Ponovo ću morati to ukazati, a radi se o čisto formalno pravnim razlozima. Jeste, iza toga postoji fiskalni i finansijski osnov, ali Vlada bi morala povesti računa. Nažalost, potpredsednik Vlade je otišao, nije prisutan ovde, ali se nadam da ćete mu preneti. Radi se o davanju garancija Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o. Beograd.
Šta je suština? Suština je u tome da se radi o refinansiranju. Znači, već je prethodio određeni finansijski posao između Komercijalne banke, kao davaoca kredita, i Građevinske direkcije Srbije. Sredstva u iznosu od dve milijarde dinara su uložena za opremanje građevinskog zemljišta na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu, sa vremenskim rokom, sa kamatom itd. Građevinska direkcija je bila u obavezi, s obzirom da nije izmirila sve u određenom roku, dat joj je nalog od strane Komercijalne banke da pribavi garanciju države.
Moramo razgovarati o ozbiljnosti pravnog posla davanja garancije. Komercijalna banka je u većinskom državnom vlasništvu. Građevinska inspekcija je državni organ, formirana od strane ove države. Znači, dve državne institucije. Jedna od tih državnih institucija je u ovom slučaju finansijska, koja ima i kapital drugih akcionara i spoljnih akcionara koji traže sigurnost. Znači, ovo nije rezultat zahteva države prema državi, nego spoljnih akcionara, jer je to praksa kod njih. Nema pogađanja, ima da pribavite garanciju države.
Ovo je neozbiljno. Ako smo ozbiljna država i ako je ozbiljan posao i ako sredstva koja ulažemo koristimo namenski, onda nema potrebe da ulazimo u ovo. Ali, očito da neke stvari nisu stavljene na svoje mesto. Zašto nisu stavljene na svoje mesto? Građevinska inspekcija države Srbije je dobila nalog od strane državnih organa, Ministarstva prostornog planiranja, Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije, da uloži sredstva i da bude na određeni način sufinansijer određenih aktivnosti oko izgradnje, što je neuobičajeno i nepotrebno, u krajnjem slučaju.
Građevinska direkcija je uložila ta sredstva i očekivala je da će biti refinansiran njen deo ulaganja. Da li je to završeno? Nije. Ko je tu sada krivac zašto Građevinska direkcija nije dobila sredstva nazad? Iz sredstava informisanja su dobijali svoje informacije – gradi se 5.000 stanova, ogromna je zainteresovanost građana, neki broj od 10.000 ljudi koji su zainteresovani, čak su i bankarske institucije izlazile sa informacijama da će propratiti taj državni posao itd. u cilju pokretanja građevinske industrije i stvaranja preduslova da se pomogne mladima, socijalno ugroženima itd. i da se dobiju ta sredstva.
Znamo u praksi da svaka stambena izgradnja, posebno kod privatnika, manje-više, 50, 60, pa i 80%, pa i 100% pre nego što se i dobije građevinska dozvola već se to proda, odnosno da određeno učešće za stan. Da li je to u ovoj situaciji tako ili nije? Nije, očito da nije, jer Građevinska direkcija je uskraćena za te dve milijarde.
E sada, radi se o garanciji. Garancija je jedno finansijsko pismo iza koga postoji obaveza onoga ko daje garanciju, da u slučaju ne izmirenja obaveza glavnog dužnika, u ovom slučaju to je Građevinska direkcija, da će država izmiriti tu obavezu. Sada je pitanje u kom iznosu?
U obrazloženju nam kažete sledeće – u članu 7. Ugovora propisano je da korisnik kredita mora najkasnije … Gledajte – mora! Ko ima pravo da da državnom organu nalog? Ako izvorno tumačimo kako je ovde napisano, to tako stoji – mora dati nalog najkasnije do 31. oktobra 2011. godine da obezbedi garanciju Republike Srbije u iznosu do dve milijarde dinara. Nema do, garancija uvek glasi na tačan iznos. Dalje se kaže – uvećano za sve pripadajuće kamate i troškove.
Kolika je tu kamata, koliki su troškovi, znamo za vremenski period na koji se kredit odobrava, a to je 30 meseci, sa periodom mirovanja glavnice od 12 meseci. Sve to ulazi u garanciju, sve to mora biti obuhvaćeno ovim zakonom.
Kad kažete u članu 2. "Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija izdaje u korist korisnika kredita na ime obaveza iz ugovora, o dugoročnom kreditu između Komercijalne banke a.d. Beograd i Građevinske direkcije Beograd, u iznosu do dve milijarde dinara". Ne može "do", mora da stoji tačan iznos na koji se daje garancija.
U obrazloženju kažete: "Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu predviđeno je davanje garancije Republike Srbije poslovnim bankama za Građevinsku direkciju Srbije d.o.o. Beograd, u iznosu do dve milijarde dinara." Otkud sada u ovom obrazloženju stoji da će garancija biti uvećana za pripadajuće kamate i troškove. Koliki su troškovi, kolike su kamate?
Ovo je način kako se ne sme raditi. Ovakav vid pisanja pravnih propisa, koji moraju biti jasni, koncizni. Garancija je obaveza države u slučaju neizmirenja od strane glavnog dužnika, a u ovom slučaju je to Građevinska direkcija.
Moramo ukazati, kao što je rekao gospodin Krasić, zašto država ulazi u ovaj posao, zašto se meša u privredne tokove. Građevinarstvo jeste u velikoj krizi, ali zbog dubioza koje ste vi stvori u građevinarstvu. Vidite kako nam ide putni priliv, koje su obaveze države prema putnoj privredi. Nema dana da nemamo u sredstvima informisanja neku informaciju o tome koliko državne institucije koje se bave tim poslovima duguju preduzećima koja se bave delovima usluga u oblasti građevinarstva.
Ne izmirujete obaveze na jednoj strani, s druge strane koristite državna sredstva, plasirate ih u stanogradnju, umesto da date privatnicima kredite, odnosno da vršite određene poslove u smislu stvaranja preduslova, čak subvencioniranja određenih kamata prema tim privatnicima, da ulažu u stambenu izgradnju, da prodaju te stanove, da omoguće mladim, perspektivnim ljudima i ljudima koji imaju mogućnost da se zaduže ili da kupe te stanove i da na taj način svi zarade, i ti privatnici, građevinska industrija u celini, koja će plasirati svoju robu i usluge i da država dobije sve što treba kroz poresku politiku.
Ovaj zakon, koji ste predložili on je protivzakonit, nema veze sa onim na šta se trebaju odnositi garancije. Nije sveobuhvatno, nije celishodno, u krajnjem slučaju je i štetno.