Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu.
Dolazim iz opštine u kojoj to nije problem, pošto je Požarevac u proseku skoro, nešto malo i nedostaje, međutim, tu ima jedna stvar koja je čisto ekonomske logike. Znači imamo dva privredna subjekta. Jedan posluje na teritoriji opštine koja ima visok prosek zarada i drugi posluje na teritoriji opštine koja ima niži prosek zarada. Obavljaju sličnu delatnost, imaju sličan promet u smislu dohotka koji ostvaruju, jedan već zbog velike ponude za radnom snagom plaća radnike niže nego što se to plaća u opštinama gde je prosečna zarada na nivou Republike Srbije, jer nivo zarada zavisi od ponude radne snage koja se nalazi na tržištu. To znači da smo ne prihvatanjem ovog amandmana omogućili da onima koji već kroz isplate većih zarada pune budžete lokalnih samouprava nastave da ih pune još više, za razliku od onih gde je prosečna zarada ispod proseka Republike, na teritoriji te jedinice lokalne samouprave, koji manje plaćaju radnike i manje će da plaćaju taksu, a iskazuju istu dobit.
Jednostavno, poreski sistem, stope poreza, takse su fiskalna davanja, treba da budu u skladu sa ekonomskim mogućnostima poreskog obveznika. Ne prihvatanjem ovog amandmana, jednostavno, stvaramo jednu određenu situaciju da do nečega takvog i dođe.
Poštovane kolege, ja sam iz grada kome su najveće prosečne zarade, ali želim da podržim kolegu koji je podneo ovaj amandman.
Ovaj amandman suštinski predstavlja odgovor na onu politiku koju smo svi vodili u predizbornom periodu. Zalaganje svih političkih stranaka je bilo tako da treba pre svega pomoći onim opštinama i omogućiti da one opštine koje su nerazvijene ostvaruju veće prihode i kroz to se i brže razvijaju, imaju veći nivo ulaganja u infrastrukturu, koja će im kasnije omogućiti, da kažem i nove investicije i biti podsticaj na novi razvoj.
Mi ne možemo isključivo ovakvim merama učiniti da te opštine ostvare, da kažem neke elemente, da bi mogle da se razvijaju. One mogu da se razvijaju jedino ukoliko u svojim budžetima budu imali sredstva da opremaju lokacije, da dovode infrastrukturu i kroz to dovode investitore.
Ponavljam, ovo je bilo zalaganje svih. Svi smo na ovom zalaganju dobili po neki poen. Neki su čak na kontu toga značajno napredovali u odnosu na mnoga istraživanja javnog mnjenja. Ovo je bila politika pred kraj prošle Vlade i molim da se takvom politikom oni koji su je vodili i nastave.
Očekivao sam od ministra da će u svom obrazloženju i u svom javljanju dati razloge za odbijanje ovog amandmana, a ne za to kakav je kvalitet obrazloženja. Voleo bih da ih čujem, ako je moguće.
U svakom slučaju, pozivam narodne poslanike, pošto ovaj amandman ne utiče na bilanse u našem budžetu, već je, da kažem, odnos između lokalne samouprave i pravnih subjekata na teritoriji te lokalne samouprave, da podrže ovaj amandman i da svi zajedno podržimo najnerazvijenije opštine. Hvala.
Obrazložiću zašto sam protiv ovog amandmana. Zato što ako bi uzeli prosečnu platu u Republici Srbiji kao osnov za utvrđivanje maksimalne firmarine za, na primer, srednja i velika preduzeća u nerazvijenim opštinama, onda bi pobegli od logike i pitanja zbog čega su zapravo plate u nerazvijenim opštinama manje nego u Beogradu. Zato što preduzeća koja finansiraju suštinski radnike koji dobijaju te plate su manje ekonomske snage. Logično je da iznos firmarine u Babušnici bude niži nego iznos firmarine u Beogradu, jer ta preduzeća ne mogu da plate firmarinu koja mogu preduzeća u Beogradu.
Ako hoćemo da opteretimo preduzeća u Babušnici, u Crnoj Travi, u Vlasotincu na isti način kao što su opterećena preduzeća u Beogradu, ja se sa vama ne slažem. Mislim da oni treba da imaju manje firmarine da bi mogli da zaposle više ljudi. Tamo je nezaposlenost najveći problem. Nisu tamo toliko opštinski budžetu u problemu, koliko su ta preduzeća u problemu i zato ih oslobađamo. Vrlo oštro sam protiv ovog amandmana, odmah da vam kažem, ali nisam hteo na početku da diskutujem, misleći da sam bio dovoljno jasan na Odboru za finansije.
Ne želim da polemišem sa ministrom. Naravno uvažavam stav Vlade i to razmišljanje, ali ipak moram da kažem radi i ovih ljudi koji ovde sede i radi javnosti da nije predlog ovog amandmana da se firmi u Babušnici obračunava prosečna zarada u Beogradu, nego da joj se obračunava prosečna zarada na teritoriji Republike Srbije, što su dva različita pojma. Znači, ne tražimo i ne predlaže niko da firma u Babušnici, koja jedva sastavlja kraj sa krajem, ima kao obračun 29.000, da ima obračunu 80.000 ili 60.000, koliki su poslednji statistički podaci, nego da ima ono što je za Srbiju – 30 i nekoliko hiljada. Ne pričamo sada o dramatičnim razlikama, ali pričamo o značajnim prihodima za opštinu Babušnica koja, ponavljam, će ostati nerazvijena sve dok ne bude u svom budžetu raspolagala određenim sredstvima kojima će moći da unapredi nivo svoje infrastrukture i time privuče investitore.
Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
| Predsedava
Poštovani poslanici, dame i gospodo, nastavljamo sa radom i pre nego što pređemo na dalju raspravu po amandmanima, obaveštavam vas da na osnovu člana 27. Poslovnika danas ćemo raditi do 22,00 časa, a istovremeno vas obaveštavam da ćemo nastavak ove sednice otpočeti u utorak u 10,00 časova i završiti nedovršene amandmane, a novu sednicu ćemo početi u 14,00 časova, znači u utorak, ne znam koji je datum. Mislim da sam bio jasan.
Ko je tu za njega je jasno.
Na član 6. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Bojana Božanić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatile amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nisu izjasnili.
Odbor za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman sa ispravkom.
Da li neko želi reč?
Bojana Božanić. Izvolite.