Hvala gospodine Arsenoviću.
Mi smo podnele četiri amandmana, mislim da ima nekih 11 izmena u Zakonu o vanrednim situacijama. Suština, a i obrazloženje tih amandmana je isto tako da se ja neću javljati po svakom amandmanu, ali ću sada prosto da objasnim zbog čega smo i podneli ove amandmane. U obrazloženju smo i naveli da smatramo da se ugrožava bezbednost građana, ukoliko se prihvate sve ove predložene izmene Zakona o vanrednim situacijama.
Dakle, mi već nekoliko dana menjamo neke zakone, pod firmom da će država ostvariti neku veliku uštedu u budžetu itd, da će se olakšati situacija u ekonomskom smislu. Međutim, mislimo da su ove izmene veoma opasne.
Predlagač zakona ukida obavezu investitorima da, u skladu sa urbanističkim planom obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata. Dakle, prema važećem Zakonu, investitori imaju obavezu da izgrade sklonište ili drugačiji prostor za zaštitu stanovništva, a ukoliko to ne želi ili ne može, onda ima obavezu da uplati 2% od ukupne investicije u JP "Skloništa Srbije", pa onda to javno preduzeće koje praktično ima jedan jedini i osnovni zadatak, a to je da vodi računa, bilo o tome da održava postojeća skloništa i objekte ili izrađuje nove objekte. Dakle, to je preduzeće koje je praktično se finansira tim sredstvima. Dakle, pod firmom da se napravi neka ušteda, još se i osiguravajuća društva takođe oslobađaju obaveza uplate 5% od naplaćenih premija takođe u Fond.
Ako vi to sve ukinete, pitam vas ko će i kako će graditi nova skloništa i objekti zaštite i ko će održavati i kako postojeća? Čule su se u razgovoru, recimo, sa ljudima sa lokala koji negoduju, kažu – ta javna preduzeća, oni ništa, javna preduzeća "Skloništa", pa oni baš i ne rade i ne obavljaju svoj posao, odnosno, to je doživljaj iz nekih lokalnih samouprava, ali to je onda neki drugi problem, onda treba videti kako to javno preduzeće obavlja taj posao zbog čega i postoji.
Dakle, ako vi usvojite ovakve izmene zakona, onda vi zaista ugrožavate bezbednost svakog građanina Srbije. Mislim da ne moram da vas podsećam kakvu istoriju ima Srbija i svi građani Srbije. Ne smem ni da pomislim koliko je u poslednjih 100 godina, da uzmem taj najdrastičniji primer ugrožavanja bezbednosti, koliko je puta Srbija bombardovana.
Pa, ja sam u svojih 40 i nešto godina zbog toga što sam živela u Sarajevu, provela sam vreme i u skloništima i u Sarajevu i 1999. godine, kada je Srbija bombardovana od strane naših velikih NATO prijatelja, provela vreme u skloništima u Srbiji kada je Srbija bila napadnuta od NATO pakta. Vi ste svi doživeli, takođe, to bombardovanje i verovatno ste proveli vreme u skloništima. Znači, ja sam uzela ovaj najdrastičniji primer, naravno, postoje i druge situacije kada bezbednost građana Srbije može da bude ugrožena.
To što vi kažete da će sada investitorima ovo mnogo da olakša položaj, mislim da to nije tačno, jer ako neko uloži pet miliona evra u neki objekat, onda on stvarno ima novca da napravi odgovarajuće sklonište ili ako ne može ili neće ili nema uslova onda će dati državi pa će država obezbediti sklonište za svoje građane.
Neću se više javljati po ovom pitanju, ali mislim da treba da razmislite ako ste namerili da ovde štedite.

Obaveštavam poslanički klub DSS da je vaše vreme utrošeno. Imate pravo samo onih dva minuta po amandmanu, pa vas molim da to poštujete. Hvala vam lepo.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč želi narodni poslanik gospođa Milica Vojić Marković. Izvolite.

Predsedavajući, prosto moramo da podsetimo i mislim da je  trenutak da podsetimo da smo svesni da su uštede potrebne i da su one vrlo značajne za našu državu, ali predlagač je morao da vodi računa da ne ugrozi bezbednost građana.

Moja koleginica Donka Banović je skrenula pažnju na to ako se ovo ukine da ćemo ostati jednostavno bez mogućnosti da se grade nova skloništa, a postojeća skloništa, od kojih su mnoga u stvarno jadnom stanju, neće imati ko da održava.

Naravno, malopre kad smo govorili o onom PDV na bebe rekli smo da moramo da napravimo razliku između dece siromašnih roditelja i dece bogatih roditelja. Ovde su investitori uglavnom vrlo, vrlo bogati ljudi i ovde je interesantno da vodimo računa o njima da ih ne preopteretimo, a u onom prethodnom slučaju smo jednostavno došli u situaciju da jel ako stoje deca u redu za topli obrok ili već šta, preskočićemo ono dete bogatih roditelja.

Interesantan je pristup Vlade kao predlagača ovog zakona. Interesantan je zato što ne drži se principa. Princip je nekako od slučaja do slučaja, a nama to ne predstavlja jednostavno način na koji razmišljamo. Mislimo da moramo voditi računa šta je interes građana. Hvala.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Moram da kažem da se ipak radi o dve različite stvari. Bogati ljudi pojedinci  je jedna stvar, a investitori potpuno druga stvar. U investitore ne spadaju samo oni koji grade građevinske objekte.
Traženo je to da se ko god da radi neki pogon, halu, on mora da plati taksu za sklonište.
Mi treba da stimulišemo ljude što više da grade fabrike, da zapošljavaju ljude, a ne da im za to plaćamo takse, a naravno da vanredne situacije i odbranu finansiramo direktno iz budžeta. Mi ćemo imati budžet za vanredne situacije, a nećemo ga finansirati tako što će se taksa naplaćivati onima koji investiraju. To je suština.
Ovde kada smo govorili o povraćaju PDV-a za bebe radilo se o pojedincima, o bogatim ljudima. Kada firma investira, koja god firma investira i gradi fabrike treba da se podstakne, a ne da se naplaćuju dodatne takse, zato smo skinuli ovu taksu za skloništa, dok budžet za vanredne situacije će postojati i dalje, ali će se puniti iz opštih prihoda države, tako da neće nestati funkcija.

Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Dobro, ovo je u stvari formalno replika.
Ono što smo hteli da kažemo to je da mislimo da ste ovo mogli bolje da rešite. Spominjete investicije u privrede, pa sada da oslobodimo one koje ulažu u izgradnju privrednih objekata. Tu je onda moglo drugačije, takođe, da se reši, pa da se kaže da onaj ko gradi to i to, nešto što će zaposlite ljude, grade se i velelepne zgrade itd, sve u privatnom vlasništvu, pa se onda ti stanovi zaista prodaju po nekim enormnim cenama. Ovako, kada je ovo sve ujednačeno, možda niste imali vremena da pravite tu neki ozbiljniji pristup ovom problemu, onda nije trebalo njih osloboditi ovoga.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 24. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ENERGETICI.
Primili ste amandman koji su na predlog zakona zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Primili ste izveštaje Odbora za privredu za regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, govoriću dva minuta po amandmanu, a ostatak od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Gospodine ministre, DSS u načelu podržava koncept da se suvišne agencije, kancelarije i uprave, koje su osnovane prethodnih godina, smanje i da se dobar deo njih ukine, a da se ti poslovi prebace organizaciono u Ministarstva u skladu sa opredeljenjem Vlade da se racionalnije odnosi prema budžetskim sredstvima, prema sredstvima poreskih obveznika.
Tu zaista imamo razumevanje za određene poteze koje i vaše ministarstvo i čitava Vlada su predložili izmenama ovih zakona, međutim mislimo da u Predlogu zakona o izmenama Zakona o energetici, koji suštinski ima samo jednu značajnu odredbu, a to je ukidanje Agencije za energetsku efikasnost, mislimo da ste napravili grešku. Pokušaću da vas u svom obrazloženju ubedim da ipak ova stvar ne ide, jer smatram da ima mnogo razloga zbog čega bi Agencija za energetsku efikasnost trebala da bude samostalna i da radi mnogo više i mnogo šire poslove, nego što je do sada radila zato što Srbija ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi, a verovatno među najnižim u svetu.
Države zapadne Evrope po kvadratnom metru potroše manje od 100 kilovata sati energije godišnje. U našoj zemlji potrošnja se kreće od 150 do 180 kilovat sati po metru kvadratnom. Od ukupne potrošene energije u Srbiji skoro polovinu potroše građani u svojim stanovima, a čak 65% te energije se odnosi na grejanje. Ne treba da pojašnjavam dalje neko opšte stanje izolovanosti i energetske efikasnosti u našem zgradarstvu, naročito kada je u pitanju grejanje. Znate da skoro 90% zgrada, naročito privatnih nema dobro urađenu izolaciju u zgradama i da su to bukvalno rasipači energije.
Specifična potrošnja energije, recimo, u Danskoj je 96 kilovati po kvadratu u sezoni za grejanje.
U Srbiji se to kreće oko 230 kilovat sati po metru kvadratnom u javnim zgradama, one koje su, da kažemo, prilično dobro izolovane, u privatnim kućama se to kreće i do preko 300 kilovat sati po metru kvadratnom.
Utrošak energije u nekim sektorima je čak 4-5 puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga naša privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više para za uvoz struje, gasa i drugih energenata. Tako smo postali svetski šampioni u neracionalnoj potrošnji energije, zak i za javnu raspravu. trošimo 50% više energije za javnu rasvetu nego zemlje EU. U rebalansu budžeta je predviđeno da za Agenciju za energetsku efisasnost se izdvoji ukupno na godišnjem nivou oko 19 miliona dinara.
Rekao sam na početku da podržavamo koncept da se ne potrebne agencije, duplirane agencije, kancelarije i slične organizacione celine, koje su formirane ranijih godina, ukinu, da se prebacu posao na ministarstvo da bi se napravile uštede. Nije nam jasno kako vam nije upalo u oči, recimo da, ukinete Kancelariju Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, 32 miliona, Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom 38 miliona, Kancelarija za legulatornu reformu analliza efekata propisa 18 miliona, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU 38 miliona, Kancelarija za stručne i operativne poslove 33 miliona. Imamo Upravu za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, pazite, posebnu upravu za utvrđivanje plovidbe brodova, koja troši na godišnjem nivou 42 milina, a paralelno sa time imamo i direkciju za vodne puteve, koja troši mnogo više. mislim da je moglo da bude racionalnije da se nešto od toga spoji, a ne da se ukida Agencija za energetsku efikasnost.
Šta je posao agencije? Agencija pored nekih projekata koje treba da odobrava, treba i da širi svest o racionalnoj upotrebi energije. Slažem se da jedan od razloga, koji je verovatno vas vodio bio i taj da Agencija za energetsku efikasnost nije obavljala posao za koji je osnovana tokom ovih godina, da je to moralo da bude daleko efikasnije i prisutnije u javnosti i da sprovodi strategiju razvoja energetike Republike Srbije, koja u sebi predviđa da se osnuje i fond za energetsku efikasnost koji bi imao početka sredstva u visini od 40 miliona evra, koji bi bili dovoljni za početak da se daju povoljni krediti, pre svega građanima za izolaciju svojih objekata, za promenu tehnologija u industrijama i sličnim stvarima, kako bi se stepen potrošnje energije smanjio bar za jedan deo.
Samo ekonomski siromašne zemlje, nedovoljno edukovane, nerazvijene i energetski zavisne troše ovoliko energije i ne vode računa o tome. Mislim da nemamo prava na to. Ne kažem da će sada ovi poslovi, koje je trebala da obavlja Agencija za energetsku efikasnost, naročito u marketinškom smislu, da stalno popularizuje ovaj način očuvanja energije, da bude potpuno ukinut. Vidim ovde da ste predvideli da će te poslove u buduće obavljati samo ministarstvo i imati jedan poseban odsek za to, ali verujem da ministarstvo pored mnoštvo poslova, koje treba da obavlja, neće na pravi način sagledati ovu specifičnu oblast.
Stručnjaci su izračunali da samo u oblasti zgradarstva, ukoliko bi uložili da izolujemo sve objekte, da se ne bi rasipala energija, možemo da sačuvamo energetske kapacitete jačine jedne Termoelektrane Nikola Tesla. Ne treba da vas podsećam koliki su to kapaciteti, koliko struje potroši, odnosno proizvede Termoelektrana Nikola Tesla. S obzirom da je u zadnjih mesec dana vrlo aktuelna priča o izgradnji novih energetskih kapaciteta, mislim da je to način kako Srbija može da, prvo smanji potrošnju svoje energije, da time ne rasipa novac, jer rasipanjem energije se rasipaju i novci, a da pri tom ne ide u izgradnju novih kapaciteta, pre nego što je svoje unutrašnje iscrpla. Ti unutrašnji resursi upravo leže u energetskoj efikasnosti.
Pretpostavljam da će vaš odgovor biti da ste predvideli da se ti poslovi rade u okviru ministarstva ali vas molim da imate ovo na umu kada se bude radio nacrt budžeta za narednu godinu, da se predvidi mnogo više sredstava i da se osmisli način kako da se podstiče energetska efikasnost. Da se konačno stavi u funkciju Fond za energetsku efikasnost koji će promovisati ove aktivnosti, koji će davati ljudima podsticaje za ugradnju energetski efikasnih uređaja, za izolacije itd, itd. Čak možete onda razmišljati i o smanjenju poreza na izolacione materijale i na slične stvari koje mogu da dovedu do energetski efikasnih objekata. Time ćemo sigurno podstaći ljude da to rade, a krajnji rezultat će biti pozitivan efekat i za državu i za građanina pojedinačno. Hvala na razumevanju.

Prijavite se, molim vas.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomović.