Zahvaljujem.
Ovo dodato vreme će biti oduzeto od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrola trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Kao što možete da zapazite, amandmani DSS se nižu jedan za drugim i potpuno su u skladu jedan sa drugim. U ovom amandmanu mi smo u članu 2. dodali novi stav 4. koji glasi: "Saglasnost na svaku pojedinačnu odluku Vlade da pristupi podizanju kredita ili prodaji bilo kojoj vrsti obveznica namenjenih pokrivanju deficita daje Narodna skupština Republike Srbije."

Narodna skupština Republike Srbije inače raspravlja o takvim stvarima i bilo bi dobro da se ovo stavi kao stavka, odnosno da se pravno pokrije u rebalansu budžeta, Zakonu o rebalansu budžeta i zbog toga je vrlo važno ovo izglasate, odnosno da prihvati Vlada.

Zahvaljujem.
Za reč se javio Marijan Rističević.

Ja sam na dobrom putu da, koristim priliku što je ministar finansija tu, da eventualno podržim ovaj amandman, bez obzira od koga dolazi i reći ću i zašto, ako mi to dozvolite. U praksi smo, ne tako davno, četiri dana posle poraza 24. maja imali priliku da premijer bivše Vlade donese odluku o emitovanju 85 miliona državnih obveznica za konsolidaciju banaka. Dvedeset i petog NBS, gle čuda, kao da su bili u dogovoru ukida "Agrobanku", a 26. tim obveznicama osniva se i registruje nova "Agrobanka".
Sad ja pitam i vas a i ministra finansija, kako se državnim obveznicama koje su u stvari kredit javni dug može osnivati bilo koja firma, a posebno banka? Dakle, nešto što je javni dug, nešto dospeva tek 2015. godine, nešto je Vlada na brzinu emitovala iskorišćeno je da se osnuje nova "Agrobanka". Sa hartijama od vrednosti od 85 miliona je pokrivena brljotina stare "Agrobanke", ja bih rekao brljotina sa punim umišljajem bili najviši državni funkcioneri.
Kad uzmemo u obzir i to, ali voleo bi da mi ministar finansija to objasni, da je likvidacijom stare "Agrobanke" preti opasnost da prevareni manjinski akcionari, uglavnom Slovenci, tuže državu Srbiju i da još moramo dodatno da platimo oko 200 miliona evra, to nisu moje procene, to su procene stručnjaka, odštete ukoliko država Srbija bude tužena zbog slučaja "Agrobanke".
Zato bi voleo da ministar finansija nam objasni da li se tim hartijama mogu osnivati preduzeća, s obzirom da se radi o kreditu o javnom dugu? Svi sa kojima sam kontaktirao rekli su da ne mogu i voleo bi da vidim da li će nova Vlada za ovo što je učinjeno, dakle za ovaj po meni organizovani kriminal najviših državnih funkcionera, nekog teretiti ili će ovaj slučaj biti zataškan. Hvala.

Ja nisam pravnik ali proveriću zaista koji je bio pravni osnov za izdavanje ovih obveznica kada se dokapitalizovala nova "Agrobanka" Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Pošto su one trogodišnje. Očito nisu bile u originalnom budžetu. Dakle, ne znam odgovor na to pitanje koji je pravni osnov bio. Pitaću ljude iz Uprave za javni dug i dostaviću vam odgovore.

Zahvaljujem. Marijan Rističević, pretpostavljam replika.

Ja se stvarno izvinjavam. Ne radi se o dokapitalizaciji. Radi se o osnivanju banke. Da li može da se osnuje preduzeće ili banka javnim dugom, odnosno kreditom? Ona može da bude, što vi kažete, dokapitalizacija. Može da bude deo aktive, ali ne može da bude deo pasive. Ali kad poređamo sve datume 24, 25. i 26. prvo se emituju hartije od vrednosti 85 miliona. To će sve da plati sirotinja kroz tri godine. Pa se 25. jedna banka likvidira, 26 se nova osniva kreditom. Moje pitanje je da li hartije od vrednosti kao kredit mogu koristiti za pasivu? Mogu za aktivu, to znam i ja dokapitalizaciju.

Gospodine Dinkiću.

U pravu ste. Uobičajeno je da se obveznice koriste za pokrivanje dugova u bankama državnim, za koje država odluči da je to svrsishodno. Pošto su prema tadašnjoj analizi Centralne banke i Ministarstva finansija, to se sve dešava u aprilu tokom izborne kampanje ove godine. Znalo se da su u dubiozi i "Agrobanka" i Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine. Tadašnja Vlada, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem odlučila je da izda trogodišnje državne obveznice kojim sa 50 miliona evra upumpava novac Razvojnu banku Vojvodine, 20 miliona evra u Privrednu banku Beograd i preuzima time većinsko vlasništvo, pošto je kapital ove banke bio očito negativan i mali i čak 100 miliona evra u novu "Agrobanku", koja je nastala nakon likvidacije ove stare "Agrobanke", pri čemu moram da kažem pošto je minus stare "Agrobanke" bio čak 300 miliona evra. To je utvrdila kontrola.
Upumpanih 100 miliona u novu "Agrobanku" sa nekim preuzetim kreditnim obavezama i ovim lošim portfoliom je nedovoljan bio čak i za formiranje i kvalitetan rad ove nove "Agrobanke", što ćemo mi ovde u parlamentu morati da diskutujemo u narednom periodu, posebno. To je jedna stvar koja nije do kraja dovršena.
Nisam pravnik, ne znam da li je to pravno bilo moguće ili nije, ali definitivno na ovaj način se država zadužila, jer data je hartija banci, a ona ima pravo od budžeta da povlači svakih šest meseci novac u protivvrednosti te hartije i to jeste javni dug države. To je kao da je dat direktan transfer tim bankama, samo što se to desilo na odloženo, na tri godine, svakih šest meseci određeni iznos. Proveriću sve ovo što pitate, jer moram da priznam da nisam ulazio u pravni osnov te kompletne transakcije.

Zahvlaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Mirko Cvetković i Srđan Miković.
Vlada i Odbor za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč?
Izvolite gospodine Mikoviću.