Hvala vam predsedavajući.
Moj amandman se odnosi na stavku usluge po ugovoru Uprave za Trezor, po kom osnovu je opredeljeno 1,6 miliona evra, namerno govorim u evrima da bi ste bolje razumeli, da bi shvatili o kom iznosu se ovde radi. Amandmanom sam tražila da se samo dvadeseti deo tog ukupnog iznosa preusmeri na nešto što je od vitalnog značaja za celo stanovništvo ove države, a to je omasovljenje dobrovoljnog davalaštva krvi.
Naime, u obrazloženju zbog čega se moj amandman odbija, kaže se da su ova sredstva na koje sam ja amandmanski reagovala, odnose na razne IT sisteme, operatere, servere i tome slično. Bez ikakve namere da potcenim bilo koju struku, a opšte je poznata činjenica da danas cena usluga u IT sektoru padaju, posebno u vremenu krize, privatne firme, velike korporacije koje opredeljuju milionske iznose za IT budžete, danas te budžete praktično smanjuju.
Sada naravno, kada je u pitanju zaduženje zbog čega se ovaj amandman odbija, moram da kažem i da me prosto iznenadilo obrazloženje u mišljenju Vlade, gde je rečeno da se ova sredstva delimično odnose i na izdvajanja za oglašavanje o visini javnog duga. Sada mi, naravno, ako znamo kolika su sredstva predviđena za sve ovo dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju u najblaže rečeno, zbog toga što mi poreski obveznici plaćamo servis koji je nadležan za ove usluge u ukupnom iznosu od oko dva miliona evra, koji naravno nije u stanju da pravilno obračuna visinu javnog duga. To je ono o čemu je gospodin Mlađan Dinkić govorio pre sedam dana i oko čega se podigla velika polemika u javnosti. Znači, taj sistem koji vredi skoro dva miliona evra, pogrešno obračunava visinu javnog duga i to ne za malo, nego ni manje ni više nego za jednu milijardu i 200 miliona evra.
Znači, ako je to sve tako kao što je objašnjeno, onda mi zaista nije jasno zbog čega Vlada ne može da smanji iznose po ovim stavkama i zbog čega nije moguće da dođe do određenog, i prilično mogu da kažem slobodno, velikih ušteda u samom budžetu.
Moram da kažem takođe da je danas evidentan problem povećanja stope ne motivisanosti dobrovoljnih davaoca krvi i smanjenje dobrovoljnih davanja. Upravo zbog toga sam amandmanski reagovala, iako ćemo se složiti da, naravno finansijski kontekst u ovom slučaju nije jedini. Postoje mnogi drugi načini da se dobrovoljno davalaštvo pospeši i na druge načine, ali smatram da je ovo prvi korak.
Danas su rezerve često na minimumu, i to ne samo u letnjem periodu nego je to nažalost postao standard. Upravo zbog tih događanja i zbog tog nedostatka, naročito hitne operacije se neretko čak i odlažu.
Zbog toga sam smatrala da sredstva iz stavke usluge po ugovoru iz Uprave za trezor treba da budu prenamenovane za ove svrhe jer je to od vitalnog značaja za zdravlje, za očuvanje zdravlja i života cele nacije.
Naravno, ovde se radi o jednom vrlo ozbiljnom poduhvatu, ali taj poduhvat naravno da mora da košta.
Činjenica je da se moj amandman ne odnosi na neracionalno visoke troškove. Mislim da je neophodno da ga Vlada još jedanput razmotri, jer bi ta sredstva koja su njime predviđena imala višestruki značaj i višestruko bi se isplatile. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Da li još neko želi da se javi za reč po ovom amandmanu?
Imali smo jednu primedbu vrlo savesne poslanice, dozvolite mi da obavestim parlament da na član 5. razdeo 16 amandman je podneo narodni poslanik Petar Petković, međutim, gospodin Petković je povukao iz procedure sam taj amandman i zato se nije našao na dnevnom redu i zato se nismo izjašnjavali.
Hvala vam na primedbi.
Na član 5. razdele 16 i 28 amandman je podnela narodni poslanik Ružica Igić.
Oprostite, za reč se javio narodni poslanik Radoslav Milovanović po prethodnom amandmanu.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, podržavam ovaj amandman koleginice Milice Radović. Mislim da je on smislen i da je vrlo koristan za ovo društvo. Reći ću samo neke podatke zbog čega ovo treba uraditi.
Godišnje količine koje bi zadovoljile trenutni nivo zdravstvenog sistema Srbije definišu se kao 40 davanja na 1000 stanovnika, odnosno 4% davanja u toku godine ili oko 300.000 davanja. Trenutni nivo je 2,95%. Broj saobraćajnih nesreća u Srbiji u 2011. godini je bio 42.354, a broj povređenih osoba je 19.254. Od leukemije godišnje oboli tri na 100.000 stanovnika, od čega 300 dece godišnje, a samo operacija srčanih zalizaka je 1.500 godišnje, tako da je ovo izvanredan predlog. Podržaću ovaj amandman i glasaću za njega.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč u ovom amandmanu gospođe Radović? (Ne.)
Na član 5. razdele 16 i 28 amandman je podnela narodni poslanik Ružica Igić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ružica Igić.

Zahvaljujem se predsedavajućem.
Amandman koji sam podnela odnosi se na Agenciju za zaštitu životne sredine, tj. na finansije koje ova agencija očekuje od rebalansa budžeta.
Rebalansom budžeta predviđeno je da se Agenciji za zaštitu životne sredine, koja je u budžetu za 2012. godinu imala predviđena sredstva od oko dva miliona evra, ova sredstva povećaju za negde oko 850.000 evra. U momentu kada je najavljena racionalizacija i smanjenje troškova agencija, a u momentu kada ne vidimo, odnosno nije jasno zašto je došlo do ovog povećanja, dovodimo u situaciju poslanike da glasamo o povećanju sredstava koja se dodeljuju Agenciji za zaštitu životne sredine. Znači, amandman se odnosi na to.
Kada sam otvorila sajt Agencije za zaštitu životne sredine izašlo je da se agencija i delatnost rada agencije bi trebalo da bude razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine, što podrazumeva formiranje registra zagađujućih materija, prikukpljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine, sprovođenje politike zaštite životne sredine, saradnja sa EU za životnu sredinu i evropskom mrežom za informacije i posmatranje.
Poslednjih godina primetna je tendencija da agencija preuzima neke poslove za koje smatram da nisu kompetentni. Naime, u agenciji se danas radi monitoring i stanje kvaliteta voda, monitoring kvaliteta zemljišta, praćenje stanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda, praćenje stanja biljnog i životinjskog sveta, praćenje stanja industrijskog i komunalnog otpada. Po meni, agencija treba da objedini podatke koje joj drugi dostavljaju, a ne da otvara svoje sopstvene laboratorije i da radi na tome da se formira u jednu naučnu ustanovu.
Po svemu ovome ispada da se Agencija za zaštitu životne sredine pretvara u naučnu ustanovu koja će preuzeti poslove od "Jaroslava Černija", od Instituta "Siniša Stanković", od raznih fakulteta koji se bave zaštitom životne sredine i koji imaju mnogobrojne projekte iz ove oblasti, a koji to rade vrlo kvalitetno. Naravno, u tome učestvuju i Republički hidrometeorološki zavod, čak i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ako agencija radi praćenje stanja biljnog i životinjskog svega, šta onda radi Zavod za zaštitu prirode Srbije?
Pitam se zar je Srbija toliko bogata da pristaje na to da se poslovi i laboratorije dupliraju. Napominjem da dolazim sa Univerziteta iz Novog Sada gde, npr, na 100 zaposlenih iz budžeta povlačimo negde oko 110 miliona dinara. Agencija na svojih 88 zaposlenih povlači iz budžeta oko 280 miliona dinara. Pitam se šta se tu dešava. Mislim na plate zaposlenih. Agencija ima 88 zaposlenih. Za tih 88 zaposlenih agencija ima oko 280 miliona dinara koje povlači.
Takođe se postavlja pitanje da li se ovakvim odnosom prema agenciji ozbiljni poslovi iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine poveravaju ustanovi koja ipak nije kompetentna, kao što su kompetentne gore navedene ustanove. Molim da se o tome razmisli, posebno u ovom momentu kada se priča o ukidanjima agencija, jer sva ona priča o ukidanju raznih agencija nema smisla ako ukinemo 10 ili 20 od 120. DSS je više za to da je Fond za zaštitu životne sredine, o čemu smo ovih dana i pričali, trebao detaljnije kontrolisati i budžetski na neki način zadržati. Agencija, po meni, ako preuzme poslove fakulteta, instituta raznih naučnih, onda oni ne treba da postoje ili ne treba da postoji agencija. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 17 i 23 amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Konkretno, ovim amandmanom poslanički klub DSS prenamenuje sredstva i to sa budžetskog dela koji je namenjen DKP u iznosu od 188 miliona dinara na Upravu za agrarna plaćanja za subvencije za poljoprivredu. Zašto baš sa te stavke za DKP? Zato što ovim rebalansom budžeta vidimo da je ta stavka bez nekog objašnjenja i obrazloženja uvećana za milijardu i 200 miliona dinara i popeta je negde na četiri milijarde i 880 miliona dinara.
S druge strane, koliko smo ovde čuli i ministra za poljoprivredu, pa i premijera, pa i ministra za finansije, poljoprivreda bi trebalo u narednom periodu da bude strateška grana razvoja ove zemlje. Samim tim, i kroz rebalans budžeta vidimo da je uvećan budžet agrarni za nekih 10 milijardi dinara, pa nije zgoreg da ova sredstva, koja su bez razloga stavljena na konto DKP u iznosu od milijardu i po dinara, prenamenujemo na agrarni fond.
Demokratska stranka Srbije smatra da treba prihvatiti ovaj amandman, pogotovu što je ova suša i te kako desetkovala prinose i te kako nanela velike štete poljoprivredi, tako da će biti potrebno da agrarni budžet bude mnogo veći verovatno već u budžetu za 2013. godinu, pa smo zato smatrali svrsishodnim da ovih milijardu i po dinara iz stavke za DKP preselimo na Fond za agrarna pitanja. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

 

Ja sam podneo jedan amandman na član 5. koji zbog tehničke neispravnosti nije mogao da bude predmet rasprave, pa bih želeo da kažem par reči o tome, smatram da je jako važno, i mislim, verujem da ćete mi dozvoliti da o tome nešto kažem.

(Predsedavajući: Samo  se izvinjavam gospodine Lapčeviću, sa  puno tolerancije ali je vrlo teško govoriti o amandmanu koji nije u proceduri.)

Znam, znam ali prosto želim da ako nije problem da kažem par reči.

(Predsedavajući: Hajde izvolite ja ću biti tolerantan, ali prosto moram da vas upozorim.)

Ukazao sam kod Ministarstva saobraćaja, dakle u razdelu zgrade građevinski objekti, u rebalansu budžeta je predviđeno milijardu i 362 miliona dinara namenjeno za izgradnju mosta Zemun-Borča u skladu sa ugovorom o građenju. Nemamo ništa protiv, da neko ne shvati da imam nešto protiv toga da se u budžetu nalaze sredstva za izgradnju ovog važnog mosta, ali moram prosto da kažem, da se otmem utisku da smo te stvari, takve stvari viđali i u ranijem budžetima i rebalansima, pa je to bilo prethodnih godina namenjena sredstva i za rekonstrukciju Gazele, pa i sredstva za obilaznicu oko Beograda.

Jednim amandmanom sam pokušao da deo sredstava opredelim za izmeštanje železničke pruge iz centra grada Niša. Tu priču ste možda ranije čuli, šteta što ministar Dinkić nije tu. Za njega bi bilo mnogo, uvažavajući ministra Obradovića, mnogo bitnije da se njemu kaže. Dakle, kroz grad Niš, kroz samo jezgro grada Niša prolazi železnička pruga koja vodi prema Bugarskoj, Turskoj, Bliskom Istoku.

Sav teret, bilo da se radi o teretnom, o opasnom, o železničkom putničkom saobraćaju prolazi kroz centar grada Niša. Grad Niš 40 godina pokušava da tu železničku prugu izmesti iz samog centra, da izgradi obilaznicu, naravno to ne može da uradi grad. Železnica je državno preduzeće i mora da ona brine o svojoj proceduri, ne da to radi grad. Nikada nismo imali razumevanja za to. Zadnjih nekoliko godina se intenzivno radilo na tome, uradili smo urbanističke projekte, uradili smo glavni projekat zaobilaznice, uradi eksproprijaciju zemljišta. Potrebno je da se opredele sredstva i da se krene konačno sa tim radovima. Samo jedan podatak ilustrativan, u čitavoj priči, da ne pričamo o zagađenju, o saobraćaju koji je potpuno zagušen u gradu. Više od 150 ljudi je poginulo na toj deonici zato što nema denivelacije pruge.

Mislim da je jako važna stvar, da svaka vlada naročito ova, da predvidi ta sredstva. Znamo da nije moguće u ovom rebalansu, i zbog mog pogrešnog amandmana, ali prosto sam želeo da ukažem da se to ima u vidu pri rađenju novog budžeta i ja vam se zahvaljujem što ste mi dozvolili da to kažem.

Naravno narodni poslaničke, tema je važna, ja vam samo savetujem da to, kad bude budžet koji će doći, kako nam je rekao ministar Dinkić, za mesec dana, da onda tražite taj razdel pojavi, prosto borite se kao poslanička grupa.
Gospodin Marijan Rističević: