Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić i Olena Papuga.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 3.
Predstavnik predlagača Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede prihvatio je amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne).
Na član 12. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 12. kojim se menja član 18. osnovnog teksta Zakona o budžetskom sistemu.
Činjenica je da su u članu 12. su definisane naknade. Definisane su koje naknade mogu da postoje i to su definisane - naknade se mogu voditi za korišćenje dobara koji su posebnim zakonom utvrđena kao prirodna bogatstva, odnosno dobro od opšteg interesa i dobro u opštoj upotrebi. To je definisano po pitanju naknada, koje naknade postoje.
Činjenica je da se time nejasno određujemo prema drugim naknadama koje takođe postoje, koje ne plaćaju često jedinice lokalne samouprave. To je ono što su i kolege iz DSS ukazivale kad se tiče o naknadama za korišćenje građevinskog zemljišta i nekih drugih naknada. Znači, nije ovo sasvim jasno definisano.
Smatram da tehnički kad je pravljen ovaj zakon nisu na adekvatan način respektovane odredbe člana 13. i člana 14. jedinstvenih metodoloških pravila u smislu prelaznih i završnih odredbi i određenja prema drugim naknadama. Da li druge naknade i dalje važe ili ne važe ili će važiti samo one naknade koje posebnim zakonom predlaže i sprovodi ministarstvo nadležno za finansije?
Činjenica je da je ministarstvo nadležno za poslove ekologije i zaštitu životne sredine bilo nadležno u pogledu Zakona o zaštiti životne sredine.
Dolazim iz Pančeva, iz mesta koje ima određene probleme u pogledu ugrožavanja sredine. Činjenica je da takav status ugrožene životne sredine, mesta iz koga dolazim, ima konstatacijom UNEP, specijalizovane organizacije UN, koji su konstatovali da Pančevo, kao i Bor, kao još neka mesta u Srbiji imaju takav status. Mi priznajemo UN, priznajemo i sve to.
Upravo na osnovu člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine naplaćuje se naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine, naročito zbog transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda, hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije i za industriju na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području značajnom za Republiku Srbiju.
Podsećam vas da samo na prvi dan bombardovanja naše otadžbine na železničkoj pruzi između dve stanice, neposredno uz kuće u kojoj stanuje narod, bila je količina od 1.600 tona hlora. Ne daj bože da je to pogođeno, celo Pančevo bi bilo mrtvo verovatno i Ovča, Borča i deo Karaburme.
Upravo u tom vremenu, u situaciji kada su u Aleksincu bile prve civilne žrtve, tada je količina opasnih materija, odnosno tečnog amonijaka bila dovoljna za slučaj pogađanja da ubije sve ono što se prostire na 35 do 40 kilometara u pravcu prostiranja vetra. Mi sada imamo ogromne količine opasnih materija koje se pretovaraju i koje se transportuju kroz gusto naseljene delove grada. Da ne govorim o količinama nafte, naftnih derivata i ostalih opasnih materija. Činjenica je da Pančevci žive praktično na bombi i situacija je takva da, po zvaničnim podacima, status zdravlja kod ljudi i kod dece je takav da su statistički pokazatelji mnogo gori, nego u mnogim drugim mestima u Srbiji.
Po zvaničnim podacima Zavoda za javno zdravlje ukoliko svaki odrastao čovek u Srbiji oboleva 1,1 put godišnje, u Pančevu je to bilo 1,5. Kod dece je bilo dva do tri prosek u Srbiji, a kod nas je bilo oko pet. Ne kažem da je sve to od svega toga što imamo situaciju da se zagađuje, ali je činjenica da po pitanju pretovara postoji velika emisija iz industrije i postoji velika i imisija, znači, ono što primaju građani udišući vazduh.
Ja konkretno imam u porodicu situaciju da mlađe dete koliko je puta primalo kortikosteroid da bi moglo da prodiše. Upravo zbog toga smatram da mora da postoji izuzetno odgovoran odnos države, do sada je i postojao u pogledu smanjenja ekološkog opterećenja koji pogađa građane Pančeva i upravo zato da bi se prikupila sredstva i da bi se smanjilo ukupno ekološko opterećenje, da bi mogli da ozelenimo grad, da bi mogli da smanjimo sve te rizike, da bi mogli da smanjimo po pitanju transporta u pogledu lokalnih puteva, a ne da štrucne negde kamion, pa da krene do izlivanja amonijaka i koje čega. Sve je to važno i zbog toga nam je bilo važno da naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine ostane da važi.
Ja sam na sednici Odbora za finansije 18. i danas ponovo izričito pitao gospodina ministra u pogledu sudbine te naknade i mene zadovoljava stav, ono što je rečeno. Da razjasnimo, što se tiče takse za zaštitu životne sredine, sve jedno kako se formalno tačno zove, ona se ne ukida, ostaje prihod onih kojih je i do sada bilo na lokalnom nivou. To me izuzetno raduje i smatram da nam je bila obaveza i moja obaveza da ovde o tome progovorim, da predstavnik Vlade praktično potvrdi da je to to, da je to prava volja predlagača zakona i da Narodna skupština kada glasa za zakon zna za šta je glasala. Znači, glasala je za to da ostane na snazi primena člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine, da ne bi se sutra pojavila potreba davanja autentičnog tumačenja, jer davanje autentičnog tumačenja podrazumeva proceduru kao i donošenje novog zakona. U tom smislu sam smatrao da je obaveza da o ovome definitivno progovorimo, pogotovo imajući u vidu kraj obrazloženja dobijenog u mišljenju Vlade, gde je rečeno - polazeći od navedenog, nema potrebe za posebnim regulisanjem izdvajanjem naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine i zakona kojim će biti obuhvaćene sve neophodne naknade. Znači, tu malo vraćamo da će jednim zakonom biti regulisane sve naknade.
Interesuje me da u svakom slučaju ostane da važi taj član 87. Zakona o zaštiti životne sredine.
Još jednu stvar da vam kažem što mislim da pravno tehnički nije korektno napisano, odnosno da je odredba bez pravne snage. To je stav 3. člana 18, čitajući ga samo ovako. Naknade iz stava 1. ovog člana ne mogu se uvoditi ni jednim drugim zakonom, osim zakonom i stava 2. ovog člana. To je dobro u smislu da to stoji u nekoj politici, znači, kod utvrđivanja politike ministarstva, politike Vlade, onoga šta hoćemo. To može da stoji u ekspozeu premijera ili u stavovima ministarstva, ali sama ta odredba da zakonom kažemo da nešto neće moći da uđe u neki drugi zakon sa ustavno-pravnog gledišta nije korektno napisana.
Mi nemamo hijerarhiju pravnih propisa unutar Srbije. Imamo Ustav i imamo zakone. Znači, ne možemo da kažemo šta ćemo budućim zakonom raditi ili nećemo raditi. Ovo shvatam kao političko opredeljenje. Ima smisla to političko opredeljenje da znamo sve naknade, ali praktično ova odredba ne mora ni da bude u tom delu. Biću zadovoljan i ukoliko sam amandman ne bude usvojen, ali mi je važno ovde da dobijemo na plenumu, ono što će ući u stenogram, ono što će videti svi građani Srbije da li će član 87. Zakona o zaštiti životne sredine da se primenjuje u pogledu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, to nam je gospodin ministar rekao na Odboru, isto kao što nam je rekao ovde u plenumu, povodom naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i nekih drugih naknada. Znači, zbog toga vas molim da to ostane zabeleženo i da se zna praktično tumačenje onoga šta danas raspravljamo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Izvolite.

Samo malo razjašnjenje. Upravo ovo što je gospodin Miković rekao, svakako, potpuno ste u pravu, ne proizvodi pravno dejstvo jer su sem Ustava, Ustavnog zakona, kao što znate upravo Poslovnika Narodne skupštine za ono što je, svi ostali zakonski akti ne postoji utvrđena hijerarhija, ali ovakav stav je vrlo važan, potvrđuje opredeljenje, ali je vrlo važan u zakonodavnom procesu, jer kao što znate, prilikom donošenja zakona, moraju da se konsultuju čitav niz nadležnih, onih kojih se to tiče, pošto je ovde specifična oblast, shvatam i ja da je namera bila da se sugeriše budućim ministarstvima, koja u nekoj oblasti budu pitana, u pokušaju da se uvede, da naprosto postoji zakonski osnov za negativno mišljenje u zakonodavnom procesu, ali to naravno ne sprečava zakon. Vi ste potpuno u pravu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Marjan Ristićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto sam dirnut diskusijom jednog od prethodnih govornika, o zaštiti životne sredine, ali se sećam jednog predsednika opštine u Pančevu, koji je 1999. godine rekao prilikom bombardovanja, građanima Pančeva – ne bojite se, dim ne ide prema Pančevu, već ide prema Starčevu i Omoljici, tako da su građani te opštine bili drugog reda, odnosno građani sela oko Pančeva.

Takođe bih podržao sve što se tiče zaštite životne sredine, pa bih podržao i one Dulićeve akumulatore koji su uvezeni, dakle, za čiju reciklažu je izdvojeno iz Fonda za zaštitu životne sredine, ako sam ja dobro podelio milijardu i 100 miliona za 140 tona.

(Predsedavajuća: Gospodine Ristićeviću, vratite se molim vas na temu.)

Podržao bi tih 70 dinara što su platili po kilogramu akumulatora samo za reciklažu. Podržao bih sve, a izgleda da se teže diše, koliko vidim 12 godina nisu vodili ni o čemu računa, sad su odjednom raskukali, izgleda da se teže diše, samo poslednjih 45 dana. hvala.

Hvala.
Reč ima Srđan Miković. Izvolite.

Prvo bih govorio o povredi Poslovnika, jer smatram da se govornik se izjasnio uvredljivo o drugom govorniku zato što upravo 1999. godine, za vreme bombardovanja Pančeva, ja sam bio na funkciji predsednika skupštine opštine Pančevo. Ja sam bio taj koji je organizovao sve što je trebalo organizovati u tim najtežim danima po moje sugrađane i u tom smislu smatram da ste trebali da intervenišete i da sprečite da se neko o nekom tako izjašnjava. To je prva stvar, a pogotovo što je sama …       
(Predsedavajuća: Niste nam rekli gospodine Mikoviću – koji član Poslovnika je povređen?)
Član 107.
(Predsedavajuća: Dobro, 107. )
Drugo, i u pogledu prava na repliku i na to imam pravo. Međutim, hoću da vam kažem da pitanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, bila je tema i 2009. godine. I 2009. godine je bio pokušaj da se ukine naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine i bio sam u prilici da insistiram i da ubedim kolege, narodne poslanike i ovde na plenumu da izglasaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. Nije u startu ta naknada bila prihvaćena. Nije bila prihvaćena, ali s obzirom na argumentaciju koja je izneta u raspravi, pre svega na Odboru za zaštitu životne sredine, kojom je predsedavao gospodin Čedomir Jovanović, i kome su bili prisutni predstavnici iz svih političkih stranka, ta sednica je održana po pitanju amandmana u maloj sali, u onoj drugoj zgradi Narodne skupštine i uspeli smo da vas ubedimo.
(Predsedavajuća: Isteklo vam je vreme.)
Imam pravo i na repliku.
(Predsedavajuća: Da li imate povredu Poslovnika ili repliku? Prvo ste prijavili…)
Vama sam zamerio što niste…
(Predsedavajuća: Da li mogu ja prvo da se izjasnim na to što ste mi zamerili?)
Može.

Ako ste primetili, opomenula sam narodnog poslanika u toku njegovog izlaganja, on je vrlo brzo završio. Vi ste se javili po povredi Poslovnika, saslušali smo vas, isteklo vam je vreme. Ne možete istovremeno da se javite po dva osnova. Izvolite.

Pitam – da li imam pravo na repliku? Vaše je diskreciono pravo, možete da mi ne date pravo na repliku.
(Predsedavajuća: Ne, taman posla, samo izvolite.)
U svakom slučaju, pošto sam očigledno pogrešno protumačen ovde, iznosio sam i to vrlo kratko, ono što se sve desilo na području Pančeva 1999. godine. Vrlo kratko, jer mi vrlo dobro znamo koliko je dugo to bilo za svakog građanina koji je bio u Pančevu i znam na koji način smo pokušavali da smanjimo rizike i znam na koji način smo svake noći iz jednog dela grada koji je neposredno naslonjen na industrijska postrojenja, sklanjali ljude da bi imali rezervno vreme za eventualnu evakuaciju i sklanjanje bočnog pravca prostiranja vetra.
Tada smo imali velike probleme kako da obezbedimo sve što je potrebno u pogledu snabdevanja vodom, u pogledu snabdevanja sa svim ostalim da bi moglo da funkcioniše, a ne zaboravite, industrijska postrojenja u jednom delu i za to vreme su radila i zbog toga jako dobro znamo šta se sve desilo. Znamo koliko je tona žive otišlo u zemlju. Znamo koliko je VSM otišlo u vazduh, znamo koliko je etilen diklorida, isto tako, proliveno, da ne pričam o svemu tome. Sve to postoji u zvaničnom izveštaju UNP-a nakon bombardovanja, šta se sve desilo u Pančevu i upravo zbog toga. Mislio sam da upravo građani Pančeva zaslužuju poseban respekt kad se govori o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine, jer se to radi o 125 hiljada ljudi koji praktično svaki dan žive na bombi i nose sve ove rizike.