Dame i gospodo, meni ne smeta što je ministar na ručku i što malo kasni. Podneo sam amandman na zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Smisao amandmana je da se omogući bolja kontrola od strane Ministarstva finansija prema lokalnim samoupravama, posebno za sredstva koja se prenose kao transferna. S obzirom na brojne zloupotrebe koje se vrši po lokalnim samoupravama kada se radi o budžetskim sredstvima, tako da je gotovo nemoguće lokalnu samoupravu koja to radi, da Ministarstvo finansija bilo šta preduzme prema takvoj lokalnoj samoupravi koja krši sve propise i koja zloupotrebljava sredstva iz javnih fondova, odnosno iz budžeta.
Postoje samouprave gde se takvim sredstvima, koja se dobijaju od republike, opremaju privatne industrijske zone. Navešću primer. U Inđiji lokalni funkcioneri, zapamtite dobro društveno zemljište, podvlačim društveno zemljište, čiji je korisnik Zadruga i koje po zakonu ne smeju da otuđuju, prevedu na lična imena funkcionera lokalne samouprave. Potom, javnim sredstvima, sredstvima građana lokalne samouprave to zemljište komunalno opremaju, a prethodno ga kao lokalni funkcioneri, pošto im je vlast u rukama, pretvore u građevinsko. Tako dobijamo privatne industrijske zone, naravno uz zloupotrebu položaja, ali još što je gore uz zloupotrebu javnih sredstava, gde se od javnih funkcija prave privatni poslovi i privatne industrijske zone što je nemoguće.
U Inđiji na takav način su lokalni funkcioneri na svoje ime preveli 300 hektara građevinskog zemljišta koje su plaćali po 45 dinara kvadratni metar, a onda su ga o trošku građana lokalne samouprave, o trošku građana AP i iz budžeta, što je najgore, iz budžeta Republike Srbije komunalno opremali da bi ga po kvadratnom metru prodavali za 40 puta veću cenu, odnosno 20 do 30 evra po kvadratnom metru. Tako su, zloupotrebivši položaj i budžetska sredstva sebi pribavili imovinsku, protivpravnu korist u visini od 50 do 60 miliona evra. Zahvaljujući zloupotrebi budžetskih sredstava nikli su penthausi od 250 kvadrata, nikli su stanovi od 150 kvadrata, nikli su stanovi u Beču, nikle su kuće sa bazenima. Od prošle sednice pa do danas, nikla su još dva stana u Novom Sadu, nisu bila pronađena, nisu bila moj predmet, već sam vam to pokazivao. Nikla kuća na Tatarskom brdu od 500 kvadrata. Nikao još jedan stan od 150 kvadrata, nikla je naravno i terasa od 60 i nešto kvadrata. Nikao penthaus od 397 kvadrata. Niče još jedna kuća od 500 kvadrata.
Dakle, niče zatvoreni bazen sa toplom vodom. Niče restoran za ženu, niče privatna vinarija. Niču stanovi u Budvi i u Rovinju. Dakle, zloupotrebom budžetskih sredstava iz lokalnih fondova je nikla ova imovina i naravno da sam očekivao reakciju države, ali nje nema. Nema nijednog tužioca za organizovani kriminal. Ali da ne bi bilo, s obzirom na različita tumačenja u javnosti, reći ću ovog puta i o kojoj osobi se radi. To je bivši predsednik opštine Inđija, koji je sa svojom porodicom stanovao u stanu od 50 kvadrata, bio student treće godine i zaradio u svojoj karijeri 100.000 evra. Sada ima samo ove imovine za tri miliona evra, a ukupno su, zloupotrebivši i budžetska sredstva, sebi i drugima doprineli kroz one privatne zone protivpravnu korist od 60 miliona evra.
Pitam vas - dokle će ovo da može? Umesto da neki državni tužilac obavi razgovor sa mnom pa, pa ukoliko sam ja ovo izmislio, da podnese prijavu protiv mene zbog klevete, a ako nisam izmislio, da država konačno reaguje protiv ovakvih lica. Umesto toga, u javnim medijima uglavnom čitam o nekoj mojoj izjavi o "paradi ponosa". Dakle, neka zemlja, neka vlada koja želi da se bori protiv korupcije, neko ministarstvo koje mora ovo da preseče, Ministarstvo finansija, mora mu se dozvoliti da na određeni način vrši kontrolu kako lokalne samouprave zloupotrebljavaju sredstva u korist privatnih poslova javnih funkcionera i privatnih industrijskih zona. Nisam ni znao da to može da postoji, ali evo u zemlji Srbiji sve može. Zahvaljujem.
