Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč?
Gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Zahvaljujem.
Srđan Miković, po kom osnovu?

Replika, a u jednom delu bih ukazao i na povredu Poslovnika, pošto je uvaženi kolega za mene rekao da sam počeo da čitam zakone. Mislim da je to u najmanju ruku, da ne upotrebim izraz omalovažavajuće, jer mislim da svi koji su do sada bili u prilici da sa mnom rade u bilo kom odboru i što mi jeste materija i što nije materija, trudim se da svaku materiju apsolutno dobro proučim.
U svakom slučaju, izvinjavam se što sam morao ovaj amandman da povežem sa materijom koje se tiče, jer mislim da nam je svima važno da ovu materiju na adekvatan način rešimo.
Ukazao bih samo na još jednu stvar u vezi ovog amandmana, da bih dao objašnjenje. Ukoliko bi se eventualno tumačilo da smo do ove kratkoće vremena i nemogućnosti da adekvatno predložimo amandmane došli zbog toga što je predviđen hitan postupak, ukazujem vam da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Taj deo rečenice nije unet na 193. strani obrazloženja Predloga zakona o budžetu. Samo je pomenut član 167. i onda je tumačeno kakve bi posledice eventualno imao, a sam razlog da ovo nije moglo da se predvidi, to nije uneto. Znači, u tom smislu opet ukazujem. Kada budemo nove predloge zakona dobijali u Narodnu skupštinu valjalo bi s jedne strane da imamo pregled odredbi koje se menjaju, da imamo sve razloge koji stoje i ukoliko je moguće, da poštujemo poslovničke odredbe, koje se tiču rokova, da možemo na adekvatan način da izanaliziramo svaki član predloženog zakona.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč?
Gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Zahvaljujem.
Srđan Miković, po kom osnovu?

Replika, a u jednom delu bih ukazao i na povredu Poslovnika, pošto je uvaženi kolega za mene rekao da sam počeo da čitam zakone. Mislim da je to u najmanju ruku, da ne upotrebim izraz omalovažavajuće, jer mislim da svi koji su do sada bili u prilici da sa mnom rade u bilo kom odboru i što mi jeste materija i što nije materija, trudim se da svaku materiju apsolutno dobro proučim.
Osamnaestog septembra sam učestvovao u radu Odbora za finansije, iako nisam član Odbora za finansije. I danas sam bio na sednici Odbora za finansije i uspeo sam na sednici Odbora za finansije da ceo Odbor za finansije i predlagača zakona ubedim u potrebu da se jedan moj podneti amandman usvoji.
Uložio sam veliki napor i upravo zato i kažem da, bez obzira šta stoji u osnovnom tekstu zakona i šta stoji u Predlogu zakona, nema razloga da, ukoliko je nešto materija Predloga zakona o izmenama i dopunama, ne bude na adekvatan način analizirana i da stignemo do boljeg rešenja. U tom smislu smo i predložili, po našem mišljenju, bolje rešenje od onoga što je trenutno postojalo u osnovnom tekstu Zakona, upravo imajući u vidu i upoređujući ono šta stoji u budžetu, šta stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, šta stoji u postupanju svih ostalih budžeta drugih nivoa vlasti, i upravo zbog toga smo se trudili da popravimo ovo.
Verujte, ni na koji način nisam pokušavao nikoga da omalovažim ovde i ovde polemišem samo sa tuđim mišljenjem, a ne sa pojedincem i nikad nećete doživeti da govorim u odnosu na pojedinca, nego u odnosu na predlog, u odnosu na član, u odnosu na amandman i mislim da svi treba da se držimo toga.

Zahvaljujem se, gospodinu Mikoviću.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Lapčeviću.

Amandman se odnosi na nova zaduženja preduzeća "Srbijagas". U odeljku 3. rebalansa budžeta su pobrojane institucije i javna preduzeća za koja država garantuje da treba da se zaduže za određena sredstva i na strani šest se kaže, to je bilo i u osnovnom budžetu, da će država dati garancije za zaduženje javnog preduzeća "Srbijagas" za održavanje tekuće likvidnosti u iznosu od 190 miliona evra, pa je dodato pri kraju strane u tački 10. – za tekuće održavanje likvidnosti ponovo za "Srbijagas" 170 miliona evra. Mislim da tu nešto nije baš u redu.
Da vas podsetim, bili smo u prethodnom mandatu poslanik i gospodin ministar zna da je ovaj parlament u toku 2010. godine ratifikovao, odnosno odobrio da se "Srbijagas" zaduži kod banke "Inteza", takođe za tekuću likvidnost u iznosu od 170 miliona evra. U toku 2011. godine je uzet još jedan kredit u iznosu 180 plus 30 miliona evra, što ukupno iznosi 380 miliona evra za prethodne dve godine. Sada ćemo samo za ovu godinu odobriti da se "Srbijagas" zaduži za dodatnih 360 miliona evra. Mislim da je to malo preterano i da "Srbijagas" treba prvo da vidi kako posluje unutar svog preduzeća, da li je iscrpela sve mogućnosti za racionalnim poslovanjem, pa tek onda da idemo u dalja zaduživanja. Ne znam čemu to vodi?
Mislim da ovoliko zaduživanje "Srbijagas", gospodine ministre, zaista ničemu ne vodi. Ako je "Srbijagas" već 380 miliona u dugu, a odobrićemo im još 170 miliona evra za tekuću likvidnost, pri tom, nisam siguran koliko "Srbijagas" racionalno posluje. Po mojim saznanjima, ima nekoliko sportskih klubova koje "Srbijagas" finansira kao sponzor. Znam više desetina manifestacija po Srbiji koje se održavaju, gde je "Srbijagas" sponzor, pri tome, na sajtu "Srbijagas" imamo
izveštaje, zadnje izveštaje koji se nalaze na sajtu – konsolidovani finansijski izveštaji "Srbijagasa" za 2008. godinu, napomene u izveštaju za 2008. godinu, finansijski izveštaj "Srbijagasa" za 2008. godinu, za 2007. godinu i za 2006. godinu. Od 2008. godine pa nadalje nemate ni jedan dokument o finansijskom poslovanju "Srbijagasa", bar na njihovom sajtu.
Videli smo u medijima da je "Srbijagas", po rečima direktora, imao profit prošle godine od 1,25 milijardi dinara. Sećamo se da je stalno bila priča o tome da mora da se zaduži jer prodaje gas po nižoj ceni nego što ga kupuje i to država treba da pokriva. Mislim da, bez ozbiljnije analize poslovanje "Srbijagasa", ne smemo dalje da idemo u priču zaduživanja, jer će to jednom da pretera meru. Hvala.