Zahvaljujem se. Znači, vaša diskusija se odnosila na prethodni amandman.
Dakle, amandman koji sam pročitao je sastavni deo, amandman koji je predložen gospodina Milisava Petronijevića je prihvaćen.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. razdeo 3 amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman sa ispravkom. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Ima reč gospodin Radoslav Milenović.
Izvinite, molim vas.

Samo jedno pitanje – koliko još minuta ima moja poslanička grupa?

Imate ukupno 53 minuta.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, ja ću pročitati ovaj amandman koji je podneo naš kolega Riza Halimi: "U članu 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, u Razdelu 3, služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 454 - subvencije privatnim preduzećima, iznos od 40 miliona dinara zamenjuje se iznosom od 60, a u ekonomskoj klasifikaciji 411 – plate, dodaci i naknade zaposlenih, zarade, iznos od 22.164 zamenjuje se iznosom od 17.164 miliona".
S obzirom da se radi o jednom vrlo osetljivom, bezbednosno osetljivom području, da se radi o jednom siromašnom kraju, mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Moja je konstatacija da i sve ove sugestije koje su poslanici iz Vojvodine takođe dali na istu temu, a to se odnosi i na krajeve u kojima ja živim, na istočnu Srbiju, treba prihvatiti.
Ono što je prosto neverovatno i što je preovladavalo ovde, to je da je glavni krivac za deficit u budžetu Demokratska stranka, pa bih na kraju zamolio i ministra Dinkića i predstavnike bivše Vlade da za narednu sednicu Skupštine donesu zapisnike sa svih sednica Vlade Republike Srbije u prethodnih četiri godine, da bismo mogli da ocenimo ko je kada glasao, kako i ko je odgovoran za ovaj deficit, da bi, naravno, Narodna skupština imala potpuni uvid u to.
Još jedna stvar, malo ću zloupotrebiti govornicu. Ako ja pljačkam banku, ne daj bože, a gospodin Dinkić mi je saučesnik, u smislu da stražari da ne naiđe policija, da li će samo mene uhapsiti, da li ću samo ja biti odgovoran? Hvala.

Želim da vas podsetim da ima dan za postavljanje poslaničkih pitanja i to je možda najbolji trenutak da to pitanje postavite. Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Neđo Jovanović.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, svi amandmani kojim se napada član 5, odnosno traži izmena člana 5, očigledno nisu prepoznali nešto što je jako bitno, a što može da bude opterećujuće za budžet. Uveren sam da je ministarstvo ove probleme na koje ću ukazati prepoznalo i da će adekvatno na iste reagovati.
Naime, u ovoj godini očekuju nas dva ozbiljna udara na budžet. Prvi je posledica odluke Ustavnog suda Srbije da se u sudove vrati blizu 400 ranije nereizabranih sudija. To automatski povlači opterećenje budžeta, u smislu obezbeđenja novčanih sredstava za isplatu zarada sudijama, ali i za isplatu naknada radi neisplaćenih zarada za vreme za koje su sudije bile van sudova.
Uz to, povraćajem sudija na svoja radna mesta potrebno je izvršiti i tehničke preduslove, koji takođe podrazumevaju određena finansijska sredstva, apsolutno neophodno potrebna iz budžeta. To podrazumeva, pre svega, opremanje kancelarijskog prostora, obnovu veoma zastarele računarske opreme i mnoge druge potrebe, a prevashodno obezbeđenje novčanih sredstava za isplatu zarada sudijskim stručnim saradnicima, imajući u vidu da po zakonu svaki sudija mora imati jednog stručnog saradnika.
Uz to, neminovno je da se sudije i sudovi snabdeju vozilima, imajući u vidu da su vozni parkovi sudova potpuno ruinirani, da se koriste vozila koja su stara i preko 10 godina, da se to najviše oseća u predmetima izvršenja, gde izvršitelji, recimo, privrednih sudova odlaze i po sto kilometara udaljenosti, radi sprovođenja radnji i izvršenja upravo na teritoriji koju pokriva nadležnost tog suda. To su sve troškovi koji će sigurno dodatno opteretiti budžet.
Osim toga, ovi troškovi nemaju povratno dejstvo, zbog toga što se popuna budžeta neće činiti na način kako se to očekuje. Zašto? Jednostavno iz razloga što postoji veoma otežan način naplate sudskih taksi. Pomenuću i privredne sudove koji taj problem imaju upravo iz razloga što se takse ne mogu naplaćivati prema preduzećima koja su u restrukturiranju, prema preduzećima koja su u stečaju i prema nesolventnim preduzećima, dakle, preduzeća koja su u finansijskoj krizi.
Šta činiti kada je sud onemogućen da prinudnim putem naplati sudsku taksu, koja je enormno visoka ako su u pitanju sporovi velike vrednosti, a to ne može da uradi prinudnim putem u sudskom postupku sprovođenja izvršenja? Zato sam i pokušao danas amandmanom da ukažem na taj problem, kako bi se generator ove štetne posledice eliminisao, a to je odredba člana 20ž Zakona o privatizaciji, koja zabranjuje sprovođenje izvršenja nad subjektima u privatizaciji.
Šta je posledica toga? Posledica toga je da veliki broj poverilaca preduzeća u restrukturiranju ne mogu da naplate svoja potraživanja, a pošto ne mogu da ih naplate, onda dolaze u veliku dubiozu, idu u stečaj i njihovi zaposleni ostaju na ulicama, odnosno bez posla. U toj situaciji mi nemamo popunu budžeta u pogledu naplate osnovnih novčanih sredstava radi penzijskog invalidskog osiguranja. Dakle, to su multiplicirane posledice.
Moram pomenuti i osnovne sudove, a osnovni sudovi imaju drugi problem, jer od fizičkih lica ne mogu tako jednostavno da naplaćuju sudske takse i taj se problem generiše u smislu da jednostavno najveći deo, čak 70% sudskih taksi osnovni sudovi nisu u mogućnosti da naplate.
Ono što je takođe bitno pomenuti, bitno je pomenuti da je ova godina godina konsolidacije pravosuđa. Ako se pođe od toga da u toj konsolidaciji moramo imati preduslove za formiranje elitnog pravosuđa, onda je to obaveza koja podrazumeva dodatno opterećenje budžeta. Zašto? Zbog toga što edukacijski procesi sudija nisu zadovoljni na način kako se to sada čini. Savetovanja koja organizuju Vrhovni kasacioni sud, Pravosudni centar, naročito Privredni i Apelacioni sud, su sjajna savetovanja, dobro organizovana, ali nedovoljna zbog pomanjkanja novčanih sredstava iz budžeta da se svaki sudija edukuje.
Zašto? Zbog toga što na ta savetovanja ide samo trećina sudija od ukupnog broja sudija u sudovima. Nedostatak novca je uslovio takvu posledicu. Da bi se ta posledica otklonila, potrebno je dodatno stimulisati upravo ovakvu vrstu edukacija sudija iz budžeta, kako bi se savetovanja organizovala prevashodno prema međunarodnim programima usvajanjem međunarodnih standarda i pomoći privrednim sudovima i Vrhovnom kasacionom sudu, Pravosudnom centru, kako bi se dobile stručen i profesionalne sudije, a samim tim obezbedilo osnovno načelo i osnovni cilj, a to je pravna sigurnost naših građana.
Drugi udar na budžet, koji će upravo u duhu ovog člana 5. imati reperkusiju na Vladu i Ministarstvo finansija i privrede, jeste činjenica da će veliki broj sudija podneti tužbe za naknadu štete, kako materijalne, tako i nematerijalne, zbog toga što su bili nezakonito van posla i van svojih sudijskih radnih mesta. Normalno je da se radi o velikim iznosima naknade štete koje će biti dosuđivane u sudskim postupcima, što nesumnjivo može imati posledicu dodatnog ne malog opterećenja budžeta.
Jedna krajnje dobronamerna sugestija za ministarstvo i za sva ministarstva u Vladi bi bila da se barem u jednom delu budžet rastereti, a pomogne sudovima, na taj način što će barem taj deo voznog parka biti obnovljen upravo time da se smanji broj vozila koje koristi Vlada, Vladine institucije i organi, a da se ta ista vozila koja su u dobrom stanju ustupe na korišćenje sudovima. Na taj način će se zaštiti budžet, a neće biti prevelikih opterećenja za one koji ta vozila koriste, a sudovi će ih i te kako koristiti u smislu osnovnih potreba koje sudovi obavljaju.
U smislu naplate sudskih taksi, smatram da se determinator tog problema može eliminisati izmenama i dopunama Zakona o privatizacija, na koje sam pokušao da ukažem amandmanom koji je danas odbačen, pri čemu moram da istaknem da su privredni sudovi, što se tiče naplate takse, izuzetno efikasni. To su najefikasniji sudovi u pogledu naplate takse. Polazim od činjenice da je upravo Privredni sud u Užicu, bez namere da favorizuje sud, iako je jedan od najažurnijih i najefikasnijih, upravo sa preko 90% uspešnosti naplate takse uspeo da doprinese popuni budžeta.
Nadam se da će ove sugestije, koje imaju dobre namere, biti uvažene i da su na vreme prepoznate od strane resornog ministarstva, kao i da će se na iste adekvatno reagovati. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Ako se više niko ne javlja za reč, prelazimo na sledeći amandman.
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Jakšić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Donka Banović.

Moj kolega Marko Jakšić je predložio da se sa stavke od Kancelarije za evropske integracije, sad nemam vremena da ulazim u sve detalje, uglavnom da se 60 miliona iz te kancelarije prebaci na Kancelariju za Kosovo i Metohiju, i to za specijalizovane usluge.
Zbog čega? Mislim da je gospodin Jakšić hteo sve nas ovde zajedno da podseti da je proces povratka interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije apsolutno stao. Stao je skoro dve, tri godine. Čak imamo i drugačije procese, ali se o tome u medijima i ne govori o tome da se opet Srbi iseljavaju sa Kosova i Metohije. Dakle, mi smo kao narod potpuno zakazali kada je ovaj problem u pitanju. Njegova želja je bila da se obezbede sredstva za specijalizovane usluge i da se pomogne svim onim udruženjima građana koji se bave i pokušavaju da opet pokrenu proces povratka Srba na Kosovo i Metohiju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 3. i 16. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Šajn.

Zahvaljujem se. Prvenstveno bih hteo da se zahvalim Vladi i ministru finansija što su prihvatili ovaj amandman i da kažem da sve ovo govori u prilog tome da ova vlada jeste Vlada koja vodi socijalno odgovornu politiku, da ovo jeste Vlada koja se bori za ravnomeran regionalni razvoj Srbije i da ovo jeste Vlada koja ima kao dugoročni cilj da problem svih reši time što će da obezbedi nova radna mesta i da i one ljude koji su socijalno najugroženiji, u stvari obezbeđivanjem novih radnih mesta, stvori uslove da oni jednog dana budu oni koji će da pune budžet, a ne da stalno budu oni koji će da koriste sredstva budžeta.
U tom pravcu, ovaj amandman i ova sredstva treba da se upotrebe za nekoliko komponenti. Jedna od tih komponenti jeste da se projekti koji su pokazali da u procesu integracije Roma, kao primere dobre prakse, na primer u Vojvodini gde imamo u određenim sredinama dobre rezultate, da se ti projekti prenesu na teritoriju cele Republike Srbije, a ne da imamo situaciju da samo u jednoj sredini radimo dobro i onda slušamo sve vreme informacije kako u jednoj opštini ili u nekoliko opština imamo dobre rezultate, a u svim drugim opštinama nemamo iste takve rezultate.
Druga komponenta koja jeste da se pomogne ministarstvima, navešću samo nekoliko ministarstava, Ministarstvo za obrazovanje, Ministarstvo za stanovanje, Ministarstvo rada, da se u naredna tri meseca zaista formiraju projekti koji će da se rade na celoj teritoriji Republike Srbije, da se pomogne lokalnim samoupravama koje nisu u situaciji da iznedre takve projekte, da se ti projekti definišu i da tim projektima može da se konkuriše ne samo u IPA fondovima, nego i u drugim fondovima Evropske komisije, i u drugim fondovima koji imaju druge države EU, koje hoće da pomognu taj proces.
Samo ću da navedem jedan primer da samo jedna aktivnost u tom pravcu je pomogla da zajedno sa Ministarstvom za obrazovanjem već u narednom periodu možemo da obezbedimo da 400 stipendija, znam da nije tema ovog amandmana, ali je jedna od aktivnosti koja treba da se prenese na druge oblasti, obezbedimo 400 stipendija za srednjoškolce na celoj teritoriji Republike Srbije, a do sada su uživali nekoliko godina i to 2006. i 2007. kada je Romska partija sarađivala sa Izvršnim većem Vojvodine. Trista pedeset stipendija je bilo obezbeđeno samo, ali za učenike srednjoškolce na teritoriji AP Vojvodine.
Još jednom, da ne bih oduzimao puno vremena, ono što je vrlo bitno to je da se celokupan sistem i sredstva koja jesu svode na stvaranje takvih projekata koji se održe različite komponente i integracije Roma, a da je temelj svih tih komponenti jeste da se ti ljudi zaposle i da se smanji na taj način etička distanca, a da ne govorim da oni samo uzimaju sredstva, nego da oni jednog dana mogu i da pune budžete.
Izneo bih sledeću stvar da smo razgovarali i sa predstavnicima Evropske komisije i da su i te kako zainteresovani da se definiše jedan projekat izgradnje stanova, jeftinih, znači socijalnih stanova u kojima će ti ljudi da mogu sa jeftinim, sa malim mesečnim anuitetima sa četiri do pet hiljada dinara na duži rok da isplaćuju svoje stanove, a ne da radimo sistem da ih prvo premestimo u kontejnere koje je država plaća, pa posle u stanove koje ponovo država plaća, i pet, šest puta trošimo državni novac i na taj način šaljemo poruku da se govori o jednoj zajednici koja hoće samo da uzima novac iz budžeta, a da nije spremna da preuzme odgovornost.
Još jednom zahvaljujem Vladi što je videla dobre strane predloga ovog projekta i predlažem da svi zajedno tokom 2013. godine analiziramo rezultate projekta i da nemamo situaciju da imamo 200 studenata upisanih kao što je to sada na univerzitetu, a da 13 studenata diplomira, nego da imamo situaciju da upišemo manji broj ali da broj ljudi koji su diplomirali bude tri, četiri ili pet puta veći. Hvala.