Dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege, podržao bih ovaj amandman, kao što sam ga podržao i na Odboru za pravosuđe, jer jezički je ispravnije, a takođe bih hteo da kažem da je dobro rešenje za koje se jedan broj nas narodnih poslanika zalagao i kada su bile razmatrane poslednje izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, upravo da advokati, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, budu izjednačeni.
Ko je taj koji može da vrednuje da li jedan advokat ima dovoljno znanja ili nema znanja ili iskustva i nije samo godine obavljanja određenog posla garancija da neko dovoljno dobro zna da obavi posao ili eventualno nedostatak godina na obavljanju nekog posla ne znači da neko nije osposobljen i obrazovan dovoljno stručno da može da brani interese onih koje brani na sudu.
Svi mi znamo da upravo branjenik se opredeljuje u koga ima poverenja, a dosadašnje zakonsko rešenje je imalo prepreku da, ukoliko čovek se opredeli za nekog sa manje radnog iskustva, ne može da ga angažuje kao branilac za određena dela. U tom smislu smatram da nije u redu i da je upravo ovo predloženo zakonsko rešenje u skladu sa ustavnom obavezom o zabrani diskriminacije između pojedinih advokata.
Konkretno, ovo predloženo rešenje, u smislu dozvoljavanja advokatskom pripravniku da zameni advokata u odbrani, to je izuzetno važno. Svi oni koji su bili u prilici da prate diskusiju kada smo poslednji put razmatrali izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, znaju da sam ovde pokušavao da obrazložim zašto je važno omogućiti onima koji su rešeni da egzistenciju zasnivaju radom u advokaturi, da se tim mladim ljudima omogući da pod kontrolom svojih principala, pod kontrolom advokata kod kojih obavljaju advokatsku praksu, polako ulaze u problematiku krivičnog prava i postupanja pred sudom. Jer, po onom rešenju koje bi bilo u primeni, došli bi u nelogičnu situaciju da, pre svega, advokatski pripravnici koji su do jednog trenutka u vremenu mogli da zamenjuju advokata, odjednom su postali nedovoljno osposobljeni da menjaju advokata. Tu bi, praktično, došlo do nekog prekida, neko ko je juče mogao, sada ne može zato što je došlo do određene promene u ZKP.
Druga stvar, došli bi u situaciju da svi oni advokatski pripravnici koji nisu na praksi kod nekog svog prijatelja ili kod rođaka, advokat ne bi bio zainteresovan da osposobljava advokatskog pripravnika ako on do kraja svog pripravničkog staža ne može ništa da uradi samostalno u krivičnom postupku. Šta bi to značilo? Mogao bi da ide samo kao publika, da gleda i da ni jednog trenutka u praksi to ne sprovede. Ko bi bio, realno, zainteresovan da takve pripravnike osposobljava i obučava? Jedino, eventualno, rođak ili prijatelj. Svi ostali advokati bili bi simulisani da takvog advokatskog pripravnika pošalju po burek ili da plati taksu ili da nešto drugo radi ili da sedi u kancelariji i da čeka klijenta, a ne da ga osposobljava, da bi do kraja pripravničkog staža bio u prilici da odbrani bar nešto, ili da ga zameni na određenim radnjama.
Mi smo do sada imali situaciju, praktično, po zakonskom rešenju, da advokatski pripravnik nije mogao da ode ni na pretres gde se eventualno oštećeni samo izjašnjava da li se pridružuje krivičnom gonjenju ili postavlja opredeljen ili neopredeljen imovinski zahtev. Čak ni takvu radnju.
Ovog trenutka usvajanjem predloženog rešenja omogući će se da svaki advokatski pripravnik polako uz svog principala ulazi u posao. Pre svega, sigurno će ulaziti prvo kod lakših krivičnih dela i kod jednostavnijih radnji, kod saslušanja određenih svedoka, pa zatim prilikom veštačenja i svih drugih procesnih radnji, da bi kasnije bio osposobljen i da sam drži završnu reč i da praktično tu odbranu dovodi do kraja. Onda ćemo biti u situaciji da kada advokatski pripravnik položi pravosudni ispit, kada sa te strane stekne uslove za samostalno bavljenje advokaturom, ne dođe u situaciju da, kada dobije da brani po službenoj dužnosti neki predmet, ukoliko se radi npr. o nekoj ozbiljnoj stvari, ne bi znao da uđe na vrata. Ovako, osposobićemo ga da će se brže praktično uključivati uz svog principala u stručnu odbranu i bićemo u prilici da imamo stručniju advokaturu, kvalitetniju, a samim tim biće na adekvatan način zaštićena prava građana. To je ono što je bitno, jer u postupku postoji i tužilačka strana, postoji i strana odbrane i postoje oni koji presuđuju.
U ovom delu, osim što je uvedena mogućnost dodatnog osposobljavanja advokata u okviru Advokatske komore, na ovaj način i u praksi se omogućava unapređenje rada advokata. Upravo zbog toga smatram da je predloženo zakonsko rešenje, sa dobrim, pravilnim, kvalitetnim amandmanom, što su dale kolege iz PUPS, apsolutno dobro i mislim da je u interesu, ne advokature, nego pre svega ostvarivanja prava na pravnu zaštitu svakog građanina. Hvala.
